Vreme br. 429, 9. januar 1999.

Novi mandatar u RS

Viša dedinjska matematika

Nekoliko dana pre nego što je Miljušu poverio mandat za sastav vlade RS, Poplašen je bio u Beogradu I video se sa Miloševićem. U svemu se, kako kaže saopštenje o ovom susretu, složio sa predsednikom SR Jugoslavije

Poslednjeg dana prošle godine predsednik Republike Srpske Nikola Poplašen otresao je naizgled debeo sloj prašine sa imena Brane Miljuša i, na opšte iznenađenje (i mimo svih poznatih kadrovskih špilova), predložio ovog nekadašnjeg omladinskog i komunističkog funkcionera iz Sarajeva, a danas zvanično izbeglicu iz Beograda, za novog premijera. Tog 31. decembra Miljuš je još bio član Stranke nezavisnih socijaldemokrata, kojoj inače pripada i aktuelni premijer RS Milorad Dodik, pa je u prvi mah izgledalo kako su dva žestoko suprotstavljena politička bloka u RS preko noći ipak možda našla neko kompromisno rešenje po principu - "ako ne može Dodik, mogao bi neko od njegovih". Nekoliko dana kasnije ispostavilo se da novi mandatar Brana Miljuš nije iz te priče, da ga ne predlaže njegov partijski šef i sadašnji premijer Dodik već da je u čitavu priču ušao izgleda sa dedinjske, a ne banjalučke strane. Odnosno da je sve ovo vreme ipak postojao u nečijem kadrovskom špilu.

Ubrzo pošto je postao kandidat za premijera, Miljuš je izbačen iz svoje dojučerašnje stranke uz obrazloženje da je njegova kandidatura "njegova privatna stvar" iza koje ne stoje SNSD i koalicija "Sloga". Tako nešto u ime svoje stranke (SNS) potvrdila je i Biljana Plavšić, koja je ovu premijersku kandidaturu opisala kao "nečuvenu". Za Miljuša je rekla da uopšte ne živi u RS i da je čak zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu. Čelnici Socijalističke partije RS (trećeg člana koalicije "Sloga") za sada uglavnom misteriozno ćute ili najavljuju kako su spremni da saslušaju koncept novog mandatara, što naravno "nikako ne znači da će ga na kraju i podržati".

GDE TI JE BAZA: Iako je preko noći "izgubio bazu", Brana Miljuš ne namerava da odustane. Pre nekoliko večeri na lokalnoj bijeljinskoj televiziji poručio je da neće vratiti mandat i da će sastaviti vladu kojom "nijedna politička stranka neće biti u potpunosti zadovoljna, ali narod sigurno hoće". Za razliku od predsednika SDS-a Dragana Kalinića, koji je prethodno punih 45 dana bezuspešno pokušavao da napravi svesrpsku vladu u RS i obezbedi potrebnu većinu bez podrške stranaka iz muslimansko-hrvatskog entiteta, Miljuš tvrdi da neophodnu većinu ima u startu. Ubeđen da će uspeti, on zahteva vanrednu sednicu Skupštine RS. Na bijeljinskoj TV Miljuš je inače optužio Dodika i Plavšićku da pokušavaju da ga diskredituju. Zatim je aktuelnog premijera RS i svog dojučerašnjeg partijskog šefa optužio za vlastoljubivost i koristoljubivost - Dodik, navodno, uporno pokušava da ostane premijer zato što sklapa razne poslove i uzima provizije, i tako vraća privatne dugove koje je ranije napravio.

Kako god da se završi ovaj novi pokušaj Nikole Poplašena (i ne samo njega) da RS najzad dobije novu vladu posle izbora održanih još u septembru prošle godine, javnost će se, iz raznoraznih razloga, narednih dana neuporedivo više baviti samom ličnošću novog mandatara nego programom koji bi on eventualno mogao da ponudi. Pre svega zbog onog što se oko samog Miljuša događalo na početku njegove političke karijere. U kratkim agencijskim prikazima njegove biografije stoji da je rođen 1950. godine u Sanskom Mostu, da je magistar pravnih i političkih nauka i doktorant na Međunarodnom pravu Pravnog fakulteta u Beogradu na temu "Međunarodno-pravni aspekti savremenih rešenja bosansko-hercegovačkog pitanja". Do pre nekoliko dana Miljuš je bio i član Glavnog odbora Dodikovog SNSD-a, u kome je od samog osnivanja, dok se privatno bavi biznisom i suvlasnik je i direktor Preduzeća za konsalting i marketing "Atlantis" u Brčkom. Na izborima prošlog septembra bio je kandidat za poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, ali nije uspeo da osvoji dovoljan broj glasova. Tvrdnju Biljane Plavšić da je Miljuš i dalje zaposlen u MIP-u u Beogradu proveravali su ovih dana novinari jednog dnevnog lista i ustanovili kako ta vest nije tačna.

VEZA SA ŠEŠELJOM: Ono što nije stalo u agencijske vesti i što je svakako neuporedivo zanimljivije u biografiji Brane Miljuša jesu njegovi politički počeci vezani za Sarajevo. Kao "dečko koji obećava", početkom osamdesetih, Miljuš se sudario s jednim drugim dečkom koji je tada takođe puno obećavao u Sarajevu, a zvao se Vojislav Šešelj. U objašnjenjima koja se ovih dana mogu pronaći po novinama pominje se da je Šešelj zapravo otkrio kako je Miljuš u svom diplomskom radu doslovno prepisao Kardelja. Šešelj je navodno bio ljut što je upravo Miljuš, a ne on, postao sekretar Gradskog komiteta SK. Ispostavilo se, međutim, da je Miljuš tada imao jača leđa, da je na Šešelja krenula lavina kritika, da su se na njega obrušili mnogi ondašnji bosanski moćnici, pre svih braća Pozderac, i da je na kraju zbog Brane Miljuša Šešelj prvi put zaglavio u zatvor i definitivno počeo da "mrzi komunizam".

Bolji poznavaoci tih zbivanja tvrde kako faktografija izgleda nešto drugačije i kako se nikako ne bi moglo reći da je Šešelj dopao zatvora zbog Miljuša. Obojica su, zajedno sa Nikolom Poplašenom i Nenadom Kecmanovićem, pripadali grupi naučnih radnika kojima su predviđali blistave karijere. Šešelj je zaista otkrio da je Miljuš prepisao gotovo čitav svoj diplomski rad, ali da pri tom nije kopirao Kardelja već izgleda Nijaza Durakovića, takođe jednog od onih koji su se u to vreme bavili naukom i politikom u isto vreme. Čitava priča se završila tako što su vodeći političari BiH zaključili kako svako od nekoga mora ponešto da prepiše (Marks od Hegela, Lenjin od Marksa, Kardelj od svih njih pomalo, svi oni pomalo od Kardelja, i tako redom), kako to obično ide u krug i svodi se na predstavu o "kolektivnom partijskom intelektualcu", doduše sa različitim žiro-računima, i kako taj mali nadobudni Šešelj bez potrebe oko toga nešto mrsomudi.

U legendu je zatim ušlo kako je Šešelj, eto, direktno zbog Miljuša i njegovog plagijata dospeo u zatvor. Činjenica je, međutim, da se ondašnji Šešelj posle ovog slučaja još dugo borio sa samim sobom, pisao duge žalbe na svoje prve partijske kazne, smatrao ovakve slučajeve kao "male izopačenosti prakse u socijalističkom poretku", i tek kasnije potpuno prešao na drugu stranu sa koje je put vodio do tamnovanja u Zeničkom zatvoru. Zato greše svi oni koji su požurili da zaključe kako iza odluke predsednika RS i prekodrinskih radikala Nikole Poplašena da mandat za sastav nove vlade poveri Brani Miljušu stoji zapravo odluka samog Vojislava Šešelja da Miljušu oprosti sve ono što se među njima dogodilo. Sam Šešelj je mnogo puta kasnije tvrdio kako njegov svojevremeni sukob sa Miljušem nije bio lične prirode. Umesto bilo kakvog radikalskog oprosta, pre bi se moglo reći da Šešelj Miljušu duguje određenu zahvalnost. Upućeni čak tvrde da je negde 1992. godine kada je Miljušu pretio otkaz u MIP, lično Šešelj zamolio tadašnjeg ministra inostranih poslova Vladislava Jovanovića da ga ostavi u službi.

Male izopačenosti nekadašnje socijalističke prakse doprinele su da najmlađi doktorant-marksista u istoriji Sarajevskog univerziteta, Vojislav Šešelj, prođe kroz zatvor i postane četnički vojvoda. Brana Miljuš je posle afere sa plagijatom nastavio da napreduje i doguruo do toga da kao uzoran omladinac bude poslednji nosilac Titove štafete. On je, naime, bio poslednji koji je štafetu položio na Titov grob. Nekoliko godina kasnije kada je Šešelj kao komunistički antihrist sa glogovim kocem navaljivao na taj isti grob, Miljuš je bio komunistički funkcioner u Sarajevu. Iz tog vremena ostalo je još upamćeno da je svojevremeno branio Nenada Kecmanovića od optužbi da je "engleski špijun".

IZ SLOBINOG ŠPILA: Početkom rata Brana Miljuš odlazi iz Sarajeva i tada mu se gotovo gubi svaki politički trag. Na Pale, po svemu sudeći, nije mogao zbog svoje komunističke prošlosti. Upućeni, međutim, tvrde da se još od 1993. godine, od trenutka kada je Slobodan Milošević počeo da traga za tzv. alternativnim Srbima, odnosno onima koji bi jednoga dana mogli da potisnu one "Karadžićeve paljanske Srbe", ime Brane Miljuša na Dedinju kotira veoma visoko. Sada je samo izvučeno iz rezerve kako bi se iz igre konačno eliminisao Milorad Dodik, nekada i sam stanovnik te Miloševićeve liste "alternativnih". U međuvremenu, Dodik je postao prilično neposlušan i neuporedivo bliži Karlosu Vestendorpu nego Miloševiću. Zbog toga je i njegov beogradski dosije (provizije, dugovi), koji danas pominje Brana Miljuš, izgleda prilično narastao, a sam Milošević rešio da se u Bosnu, iz koje je prividno bio poduže odsutan, ponovo vrati.

Prve procene govore da mandatar Miljuš, čak i ako ne uspe da obezbedi potrebnu većinu i podršku u Skupštini RS, može doprineti priličnom pregrupisavanju snaga na tamošnjoj političkoj sceni. U Banjaluci se naveliko ovih dana govori kako su socijalisti dobili zadatak iz Beograda da napuste koaliciju "Sloga" i podrže Miljuša. Prosta matematika kaže da SDS i radikali koji podržavaju novog mandatara imaju zajedno 32 glasa i da im nedostaje još 10. Upravo toliko poslaničkih mesta u Parlamentu imaju socijalisti. U poslednjem broju banjalučkog "Reportera" Dodik, međutim, tvrdi kako bi bar četvorica socijalista odbila da glasaju za nekog novog mandatara koji nije iz koalicije "Sloga". To već spada u višu matematiku, baš kao i kalkulacije kako će se u neposrednoj budućnosti držati poslanici Plavšićkinog SNS-a, u kome se takođe iznutra mnogo toga kuva. U višu matematiku spadaju i pretpostavke da je Poplašen navodno predložio novog mandatara s ciljem da još više produbi političku krizu u RS i tako provocira nove izbore.

Šta god od ovoga bilo tačno, činjenica je da se u RS Miljuševom kandidaturom zbiva mnogo toga što je na prvi pogled teško objašnjivo. Nekoliko dana pre nego što je skinuo prašinu sa Miljuševog imena i izvukao ga iz zaborava, predsednik RS Nikola Poplašen bio je u Beogradu i video se sa predsednikom SRJ. Poplašen koji je posle Dejtona često optuživao Miloševića kako je uz "viski prodavao srpske teritorije", u svemu se, kako kaže saopštenje o ovom susretu, složio sa predsednikom SRJ. Poplašen se zatim vratio u Banjaluku i premijerski mandat poverio čoveku iz koalicije "Sloga" koga ne podržava "Sloga", ali zato podržava protivnički politički blok. Novog mandatara, svojevremeno poslednjeg donosioca štafete na Titov grob, najstrasnije podržavaju oni koji su na Titov grob jurišali glogovim kocem. Sam mandatar tek tog trenutka otkriva kako je njegov partijski šef Dodik na premijerskoj funkciji iz čistog koristoljublja i odlučuje da tu tajnu koju je dugo nosio u sebi, najzad saopšti javnosti. Istovremeno, sarajevske "Večernje novine" otkrivaju da je pravi šef zapravo bio Miljuš, da je on svojevremeno za Miloševića organizovao opoziciju u RS i promovisao Dodika. I da je 1994, takođe po zadatku Miloševića, putovao u Veliku Kladušu gde je ubedio Fikreta Abdića da dođe u Beograd. I da za Miloševića, Miljuševo ime nikada nije bilo zatrpano prašinom. Sada je samo došlo vreme da se sve uglanca.

Dakle, čist dedinjski scenario i reklo bi se, savršeno povučen potez pogotovo za one koji hramlju iz predmeta "viša matematika". Čitavoj priči fali samo još jedan važan detalj: u RS koja ima svog guvernera Karlosa Vestendorpa sve manje je važno kako se stvarno zovu Nikola Poplašen ili Milorad Dodik.

Nenad Lj. Stefanović