Vreme br. 429, 9. januar 1999.

Mediji

Tri glasa o "Glasu"

Tokom novogodišnjih praznika došlo je do iznenadne smene na čelu lista "Glas javnosti". Dotadašnji osnivač, direktor i glavni urednik Manojlo Vukotić ostao je bez posla, a kao novi vlasnik pojavio se Radisav Rodić, u čije preduzeće "ABC Product" spada i štamparija u kojoj se "Glas" štampa. Novi direktor je Slavoljub Kačarević, doskorašnji direktor štamparije, a novi glavni urednik je Milan Bečejić, koji je do juče bio pomoćnik glavnog u konkurentskom "Blicu", iz koga je, uostalom, ponikao i najveći deo redakcije "Glasa", uključujući i samog Vukotića. O okolnostima ove operacije, koja ima sve elemente onoga što se u engleskom poslovnom rečniku zove hostile takeover (približno "agresivno preuzimanje"), za "Vreme" govore Rodić, Kačarević i Vukotić.

Radisav Rodić, predsednik upravnog odbora "Glasa"

RODIĆ: "Meni je žao što je do toga došlo. Vukotić je kao urednik čovek takvih kvaliteta da nam je bilo žao što smo morali da ga se lišimo. Da je ostao urednik, da nije preuzeo ulogu direktora i ulogu svemogućeg u tim novinama, on bi još uvek radio svoj posao. Hteo je da bude i direktor marketinga, i predsednik upravnog odbora, i direktor plasmana, svega, a da nema nikoga ispred sebe. To ga je dovelo u situaciju da sve radi a ništa ne uradi.

Do sada su svi verovali da je većinski vlasnik "Glasa" gospodin Vukotić. Od kada ste vi većinski vlasnik?

Od prvog dana. Jedno su želje, drugo su mogućnosti, a realnost je nešto treće. Kad je došao da se štampa kod nas, Vukotić je molio da bude oslobođen plaćanja troškova štampanja u određenom roku, a da posle toga plaća 50 odsto, dok novine ne postanu rentabilne. Onda se ispostavilo da to nije mogao da ispoštuje, a njegove su se želje sudarile sa stvarnošću. "Glas" je imao pristojan tiraž, ali je donosio samo gubitke.

Zašto ste za novog glavnog urednika izabrali baš Bečejića?

Na osnovu nekih elemenata analize tržista. Uostalom, članovi redakcije ga poznaju kao urednika još iz vremena dok su svi radili u "Blicu".

Hoćete li menjati uređivačku politiku "Blica"?

Mi se time nećemo baviti, jer to spada u nadležnost glavnog urednika. Naš posao je menadžment i sve ostalo što nije uređivanje novina. Sem toga bih želeo da naglasim da nemamo političkih ambicija. Tako je bilo i tako će ostati.

Hoćete li ugasiti "Glas" ako nastavi da donosi gubitke?

Sada smo preuzeli potpunu odgovornost za opstanak novina. Ni u kom slučaju nećemo dozvoliti da to dođe u pitanje. "Glas" je važan jer od njega zavise mnogi drugi projekti na kojima odavno radimo. Na Badnje veče ćemo predstaviti SINU - Srpsku informativnu novinsku agenciju. Sem toga, tokom godine ćemo pokrenuti još jedan dnevni list u formi tabloida, a planiramo i nedeljni ženski i dečji časopis. Imamo sve tehničke uslove, a fale nam još samo ljudi.

Slavoljub Kačarević, direktor "Glasa"

KAČAREVIĆ: "Glas" se nikad nije ni primakao rentabilnosti. Problem nije bio u uređivačkoj politici, koja je do sada funkcionisala dosta dobro, a nije bio ni u tiražu, jer su se novine dobro prodavale. Problem je u tome što visoki tiraž bio rezultat toga što su novine oduvek bila dotirane. "Glas" je od početka koštao bar jedan dinar manje od konkurencije, ali nikada nije izašao na tržiste pod ravnopravnim uslovima. Da bi se održala cena, pravljeni su dugovi, a najgore je što nije postojao plan kako da se ti dugovi plate, već su samo pravljeni novi. To je postalo neizdrživo. Bilo je logično da su vlasnici nešto morali da preduzmu.

Možemo li da pomenemo neke brojke?

Tokom devet meseci postojanja, "Glas" je u proseku proizvodio između milion i milion i po dinara gubitka svakog meseca. Još pokušavam da utvrdim tačan iznos ukupnog duga, ali se nadam da neće preći dva miliona maraka. Od toga je najveći deo dug štampariji, ali se duguje i za plate i za honorare. Oko trideset odsto maloprodajne cene lista otpada na troškove štampanja.

Sada ste istovremeno direktor štamparije i direktor novina.

Jeste, sada dugujem sam sebi. Mojim radnicima u štampariji su plate kasnile zbog besplatnog štampanja "Glasa", a danas, prilikom prvog susreta sa redakcijom, svi su me odmah pitali kada će plate. Učiniću sve što mogu da sprečim da list propadne. Međutim, stanje na tržištu je takvo da neću biti iznenađen ukoliko mi se za šest meseci desi isto što i Vukotiću - da budem smenjen zbog gubitaka.

Manojlo Vukotić, osnivač i bivši direktor i glavni urednik "Glasa"

VUKOTIĆ: Da, to je rezultat nečijeg političkog naloga. To su verovatno isti oni ljudi koji stoje iza Zakona o univerzitetu i Zakona o informisanju. Njima nije odgovaralo da postoje jedne dobre, zdrave, čitane novine kao što je "Blic" i jedan urednik kao što sam ja. "Glas" je imao štampani tiraž od 116.000 primeraka, a prodati oko 90.000.

Vaši bivši poslovni partneri tvrde da ste pravili velike gubitke...

Ja nisam imao nikakvu kontrolu nad poslovnom delatnošću, to su uvek radili Rodićevi ljudi. Oni su vodili finansije, i mogao sam samo da se čudim računima koje su mi stavljali na uvid. Vi po impresumu možete da se uverite da sam u "Glasu" tek odnedavno bio potpisivan kao direktor. Uostalom, ja nikada nisam ni želeo da budem direktor. Nisam ja potpisao nepovoljan ugovor sa štamparijom. Oni su list prvo opljačkali, pa ga preuzeli.

List jeste bio u teškoćama, ali sam i dalje uveren da je reč o političkim motivima. Uostalom i pored toga što su moji odnosi s poslovnim partnerima od početka bili napeti, ponekad čak i dramatični, ne verujem da bi se odlučili na ovakav potez da nisu odozgo dobili nalog koji su morali da sprovedu. Kada sam 31. decembra išao da se nađem sa njima, očekivao sam da ćemo nazdraviti za Novu godinu. Umesto čestitke, dobio sam nekakav papir sa odlukom fantomskog Upravnog odbora. To je sve urađeno preko noći.

Vi ste do sada slovili kao većinski vlasnik "Glasa". Kako se to promenilo?

Ja sam od početka imao pedeset odsto akcija, čim smo izašli iz "Blica" i registrovali novu firmu. Imao sam pedeset odsto i kada je preduzeće registrovano kao "Perun Press". U oktobru je Rodić registrovao novo preduzeće pod nazivom "NIP Glas", i tu sam pristao da se moje učesće smanji na petnaest odsto. To sam morao da uradim da bih spasao novine. Inače bih morao da odem i ostavim na cedilu ljude koji su bili uz mene kada sam napustio "Blic".

Šta ćete sada?

Sada ću prvo da se odmorim, pa ću posle da mislim. Nastaviću da radim, po mogućstvu u novinarstvu.

Dejan Anastasijević