Akademska alternativa
Zalog za budućnost
"Naš rad je zamišljen kao dopuna postojećem univerzitetskom obrazovanju, a ne kao paralelni univerzitet", kaže za "Vreme" prof. dr Marija Bogdanović, predsednik Upravnog odbora Alternativne akademske obrazovne mreže
U skladu sa zadovoljstvom postignutim, koje su ovih dana, a u povodu Nove godine, gotovo horski o tek protekloj godini izricali čelni ljudi Srbije, pretposlednjeg dana stare godine oglasio se i profesor dr Jovo Todorović, srpski ministar prosvete. I on je bio zadovoljan postignutim. Ključni ministrov argument za uspešnost protekle godine bio je usvajanje Zakona o univerzitetu i njegova primena. Ne ulazeći u detalje, ministar Todorović je rekao da od 15.000 nastavnika i saradnika, koliko ih ima na univerzitetima u Srbiji, "samo" 150 nije potpisalo ugovor, a produžavanjem rokova i njima se pruža nova šansa da se povinuju Zakonu.
Da li zbog svoje već poslovične neupućenosti koju je proteklih meseci u razgovoru s novinarima ispoljavao kad god bi bio upitan o najurivanju profesora s fakulteta, zabranama da drže nastavu i slično, ili da ne kvari pretprazničnu atmosferu, ministar ni ovoga puta nije bio raspoložen da govori o konkretnim posledicama primene Zakona, posebno o onome što se proteklih meseci događalo i što je još aktuelno na Filološkom i Elektrotehničkom fakultetu, koje potresaju štrajkovi i nasrtaji privatnih telohranitelja nepoznatog gazde na nastavnike i studente.
Gotovo istovremeno dok je profesor Todorović, autoritetom člana Vlade, novinarima objašnjavao svoje zadovoljstvo postignutim u "teškim uslovima" i najavljivao kao " umereni realista", kako sebe voli da naziva, bolje dane za prosvetu u ovoj godini - zbog para i reformi - na dvanaestom spratu palate Beograđanka okupili su se tvorci i budući predavači Alternativne akademske obrazovne mreže. Osnivanje ove akademske ustanove i te kako ima veze sa pogubnim Zakonom o univerzitetu, sa ukidanjem visokoškolske autonomije, sa pretećom degradacijom i kadra i nastave na univerzitetima u Srbiji.
ALTERNATIVA:Učinak državnog rusvaja na Beogradskom univerzitetu je i prošlonedeljno otvaranje Centra za istoriju i teoriju književnosti i Centra za unapređenje pravnih studija. Osnivači prvog je 14 otpuštenih i suspendovanih nastavnika sa ukinute Katedre za opštu književnost na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta, a drugog sadašnji, otpušteni ili penzionisani profesori Pravnog fakulteta. Centar za književnost će delovati samostalno, a Centar za pravne studije kao član Alternativne akademske mreže. Sve tri asocijacije su registrovane kao nevladine i neprofitne organizacije koje će svojim studentima usluge pružati besplatno. I dok će Centar za književnost raditi po istom nastavnom programu kao nedavno ukinuta katedra na matičnom fakultetu, Mreža ima pretenzije da u okviru pet programa (politike, kulture, demokratije, istorije, ozdravljenja životne sredine) organizuje 40 multidisciplinarnih i interdisciplinarnih kurseva.
Profesor
dr Marija Bogdanović, predsednik Upravnog odbora Mreže, kaže za "Vreme" da se
već na samom startu na Mrežu pogrešno gleda kao na nekakav paralelni univerzitet:
"Mi to ne možemo biti samim tim što smo nevladina organizacija, što organizujemo
nastavu za diplomirane studente ili za one sa završnih godina studija i što planiramo da
se izdržavamo dotacijama različitih fondacija. Naš rad je zapravo zamišljen kao dopuna
postojećem univerzitetskom obrazovanju, kao izlaz iz sadašnjeg ne baš zavidnog stanja
na Beogradskom univerzitetu. U tom smislu mi i jesmo alternativa postojećem
visokoškolskom obrazovanju: po programu, sadržaju i metodu rada, po načinu finansiranja
i upravljanja."
Ona podseća da je donošenjem Zakona izbor nastavnika i saradnika prestao da bude javnog karaktera. Odluku o njihovom izboru ne donosi naučno-nastavno veće na osnovu referata komisije već dekan na osnovu referata komisije koju on sam određuje: "Umesto principa javnosti, sada imamo praktično jednu vrstu privatnosti u izboru nastavnog kadra što, opet, široko otvara vrata potpunoj proizvoljnosti u pogledu kvaliteta nastave, i pitanje je da li neko izabran na ovakakv način odista ima pokriće da je drži. Već na Elektrotehničkom fakultetu imamo primere dovođenja u nastavu ljudi bez naučnih radova, spremanja ispita po neadekvatnim udžbenicima. Slično je i na Filološkom fakultetu. Kvalitet nastave je novim zakonom ozbiljno doveden u pitanje. I ne samo to. Nastava je ugrožena otpuštanjem ljudi ili suspenzijama, koje se rade pod firmom depolitizacije univerziteta, dok istovremeno partije na fakultete ulaze na široka vrata. Dekani, članovi nadzornih i upravnih odbora i predsednici tih odbora su apsolutno političke figure u ovom društvu. Što je najgore, većina ih, osim partijskog, nema drugo pokriće za bavljenje univerzitetskim poslovima. Tu su i komiteti JUL-a i odbori SPS-a da nadgledaju rad svojih članova..."
Pored preporuke dva profesora, mesto na studijama u Mreži podrazumeva pisanje eseja na osnovu programa za koji se budući student prijavio, kako bi se video ukupan intelektualni i kulturni fond znanja kojim kandidat raspolaže. Sledeća i konačna selekcija obavlja se na osnovu tzv. intervjua. Godine nisu prepreka da bi se pohađala nastava na alternativnim studijama. Ulazak na studije podrazumeva istraživački i mentorski rad u malim grupama, dobre predavače, savremenu nastavu, biblioteku, korišćenje savremene literature, knjiga i časopisa. Prilično oštra selekcija kandidata pravda se visokim nivoom nastave. Na osiromašenom državnom univerzitetu već desetak godina se ne odvajaju sredstva za kupovinu knjiga i časopisa.
Program Alternativne mreže, u čijoj će nastavi učestvovati i strani profesori, ne predviđa klasično ocenjivanje studenata. Svaki student treba da pohađa tri kursa i da sakupi u nastavi 36 poena da bi potom sa mentorom radio temu koju će braniti pred komisijom. Na završetku školovanja studenti će dobijati sertifikat koji doduše neće imati punovažnost fakultetske diplome, ali tvorci ideje o alternativnoj školi računaju da će polaznicima sertifikat olakšati upis na postdiplomske studije. Predviđeni su i stipendijski boravci studenata u inostranstvu, kao i studijski boravci predavača na stranim univerzitetima.
"Moramo našim studentima da pokažemo da smo i mi, bez obzira na okolnosti u kojima živimo, sposobni da organizujemo nastavu na nivou koji postoji na nekim drugim univerzitetima u svetu", kaže profesorka Bogdanović.
ZA KVALITET NASTAVE: Tvorci i uterivači represivnog zakona za sada ne reaguju na alternativno univerzitetsko obrazovanje. U promenjenoj univerzitetskoj atmosferi i strahu od daljih represija države na svaku, pa i ovu alternativu još se gleda s dozom nepoverenja. Šta, uostalom, i očekivati u stuaciji u kojoj je na pojedinim fakultetima zatajila čak i solidarnost i spremnost da se ustane u odbranu kolega - nastavnika koji su suspendovani, koji su dobili otkaze i kojima je čak uskraćeno i elementarno ljudsko pravo da uđu na fakultet. Možda i nije toliko u pitanju strah za radno mesto koliko osećaj nemoći".
"Potpis ili život" bar dosad nije prošao jedino na Filozofskom fakultetu, gde 70 nastavnika i saradnika (trećina kolektiva) nije potpisala famozni ugovor o radnom odnosu. Profesor Marija Boganović, do Zakona i sama dekan, kaže da su mir koji još imaju obezbedili sami nastavnici a da dekan poštuje odnose na Fakultetu: "Prvo, uspeli smo da zadržimo kompetentnost odeljenja u predlaganju članova komisije za izbor i reizbor. Izgubili smo i mi mogućnost da nastavno-naučno veće sada vodi proceduru izbora, ali je ovo ipak oštro sito u izboru nastavnika i saradnika. Mislim da je snaga ovog fakulteta u tome što toliki broj nije potpisao ugovore. Vlada se ne usuđuje da dira ovaj fakultet. Mi i nismo za politizaciju nastave, za šta nas obično optužuju. To što javno govorimo sve šta mislimo o onome što se događa u društvu, i što se kritički odnosimo prema tome, bez obzira na to koja je politička partija na vlasti, nema nikakve veze s našom nastavom. Zahvaljujući svom velikom otporu i istrajnosti, uz zadržavanje standarda rada fakulteta, uspeli smo da zadržimo svoj mir. Dokle će to trajati ne znamo, ali im je mnogo bolje da nas ne diraju. To im je poruka, i ja svaki put pozdravljam gospodina Todorovića porukom da se mane šala da nas stalno obaveštava da do tog i tog datuma moramo da potpišemo ugovore. Potpisivanje nema nikakve veze s kvalitetom i redovnošću održavanja nastave. Naprotiv: imaće negativne posledice ako ministarstvo bude teralo mak na konac." Podsećanja radi, u junu prošle godine Filozofski fakultet se jedini na celom Beogradskom univerzitetu štrajkom borio protiv Zakona o univerzitetu. Većina ostalih fakulteta je ćutala ili deklarativno podržavala protest Filozofskog, smatrajući da za pobunu protiv Zakona u visokom školstvu Beograda ne postoji "kritična masa". Bilo je i onih koji su na Zakon gledali kao gotovu stvar, nešto što je već usvojeno i sumnjali da će nepovoljne posledice naterati zakonodavca na promene.
U normalnoj zemlji to bi i odista bilo logično razmišljanje. Poslednjih godina u Srbiji greške se pokušavaju nažalost ispraviti samo na ulici. Prošlog leta, kada je restriktivni zakon preko noći uveden na Univerzitet, to su shvatili samo studenti. Sa časnim izuzecima, profesori koji su došli pod udar ovog državnog akta uzdali su se u pamet i mudrost zakonodavca dozvoljavajući mu pravo na grešku. Rezultat ove akademske tolerancije jesu otkazi i suspenzije, ukidanje autonomije univerziteta i stroga selekcija ulaska u fakultetska zdanja, pod budnim okom privatne policije. Posle šest meseci, na već pomenutoj prednovogodišnjoj konferenciji za novinare, ministar Jovo Todorović nije ulazio u detalje lične konstatacije "da te poslove oko primene Zakona želimo da radimo fleksibilno". U šestomesečnom obračunu s univerzitetom profesori i saradnici su tu vrstu fleksibilnosti i te kako osetili: iz nastave su najurivani u pauzama i jedan po jedan.
SKEPSA I ARGUMENTI: Zagovornici teze o potrebi permanentnog jačanja postojećeg univerziteta i oštrijeg suprotstavljanja daljim nasrtajima države na njegovu autonomiju, stvaranje Alternativne akademske mreže komentarišu kao dalje raslojavanje i slabljenje visokog školstva i smanjivanje šansi za istinske promene na Univerzitetu. Pesimisti u univerzitetskim redovima u pojavi alternative vide pak kosovski ili tetovski sindrom.
"U mreži će nastavu, predavanja, kurseve, seminare držati nastavnici koje smo izabrali po stručnosti, znanju i sposobnostima koje se ne mogu dovesti u pitanje. To znači da selekcija kadra nije pravljena po tome ko je potpisao a ko nije ugovor sa dekanom. Biće i jednih i drugih. Imamo nastavnike sa svih fakulteta. Uostalom, svi koji su zainteresovani moći će da konkurišu sa kursevima koji zadovoljavaju kriterijume interdisciplinarnosti i saradnje sa profesorima iz zemlje i sveta", napominje profesorka Boganović. U zamišljenom otvorenom sistemu obrazovanja, koji za ovdašnje prilike bez sumnje podrazumeva visoke standarde nastave, biće zastupljena klasična predavanja, diskusioni seminari, radionice, intenzivan mentorski rad, okupiće se najtalentovaniji studenti i najbolji nastavnici.
Iako je još teško prognozirati na kakav će odjek alternativna škola naići kod studenata, našu sagovornicu smo pitali postoji li mogućnost da i mladi pokažu imunitet na promene ili strah od eventualnih posledica na matičnim fakultetima: "Oni koji se odluče da pohađaju ovu nastavu neće ni razmišljati na taj način, a i ne vidim razlog za negativnu procenu ako neko želi da svoju radoznalost prosto zadovolji slušajući i druge. Na svaki kurs se može upisati nezavisno od prethodno završenog fakulteta ili studija koje trenutno na Beogradskom univerzitetu studiraju naši potencijalni studenti. Na primer, neko ko je završio medicinu, ili je studira, može pohađati neki kurs iz kulture, književnosti. Ideja je da se na tim predavanjima slušaju vrlo različita mišljenja. Jedan kurs će držati više profesora. Svaki od njih može da drži samo tri predavanja. Mora se već jednom pokazati da sticanje univerzitetskog obrazovanja nije samo gruvanje činjenica negu učenje kako misliti."
Najširi univerzitetski krugovi zasad se drže rezervisano prema novom projektu, što se može tumačiti i poslovičnom nevericom u uspeh nečeg novog. Vlast ovih dana, kako to obično biva kad je raspust, ne haje za univerzitet. A profesor Marija Bogdanović moguće reakcije vlasti tumači ovako: "Svako razuman, ako pogleda ove naše programe, videće da su to isključivo profesionalne, stručne i naučne teme i ne bi trebalo da to bilo kome ovde smeta. Neka nas ostave na miru da ovoj našoj akademskoj populaciji pružimo sve što možemo. Za ovo što kažem imamo i argumente, koji doduše nikad puno nisu značili onima koji imaju moć oduzimanja sloboda i prava."
Početak rada Alternativne akademske mreže, sredinom februara, mogao bi biti i test za ovdašnje utvrđivanje gradiva iz prava na sopstveno mišljenje i obrazovanje.
Branka Kaljević
