Letargija pozori�ta

Vrlina ili zlo�in

Za�to ne postoji savremeni pozori�ni tekst kojim bi se dru�tvo suo�ilo samo sa sobom? Neka pozori�te bude ta ruka koju je ovo doba diglo na sebe: takav tekst morao bi da bude teatarska smrtonosna munja, izvr�enje smrtne kazne i to javno, koje �e prouzrokovati toliki u�as i �estinu koju niko ne�e mo�i da izbegne

"Gde je sve trulo, na nama je da glasno ka�emo
da ne�to stra�no zaudara."
Karl Kraus

Nije te�ko utvrditi da u na�im pozori�tima ve� dugo nismo prisustvovali zaista zna�ajnom scenskom odgovoru na ono �to nam se de�ava u takozvanom realnom �ivotu. Pogotovo, nismo imali priliku da, kao u nekoj vrsti povratne sprege, doku�imo u kakvoj je to vezi sa onim �to se doga�alo u pro�losti. Poneki napor bi delimi�no uspeo da nas uzbudi i zamisli nad nama samima - ali nikada u kompletnijem obimu, odnosno na svim nivoima koje neizbe�no zahteva tako slo�ena struktura, kao �to je pozori�na predstava. Uostalom, adekvatnog odgovora nema na pomolu ni u ostalim na�im dru�tvenim doga�anjima, �to svakako ne osloba�a pozori�te od takvog zahteva, niti mu olak�ava polo�aj. Ali, nedostatak zaista zna�ajne pozori�ne predstave vi�e nego jasno ukazuje na te�ki stepen bolesti ovog dru�tva, koja je ve� u takvom stadijumu u kojem dru�tveni organizam gubi sposobnost vitalnog otpora i na taj na�in ostaje bez efikasne odbrambene mo�i, prepu�ten na milost i nemilost svemu �to ga sna�e. Takva sveobuhvatna kriza nikad ne dolazi sama od sebe i nezaslu�eno, tako da su njeni uzroci uvek duboki i dobro skriveni, pa zato i te�ki za sagledavanje, a posebno za uklanjanje.

PRLJAVA RABOTA: Kada je re� o pozori�nom tekstu, koji je u ve�ini slu�ajeva jo� uvek najregularnija polazna ta�ka za pozori�nu predstavu - onaj pravi, veliki, pre ili kasnije �e se neminovno pojaviti. Ve� smo preplavljeni tekstovima koji se bave najbolnijim savremenim temama.

Te�ko�a je u tome �to je, u ve�ini slu�ajeva, to zloupotreba i manipulacija li�ena elementarnog po�tenja. Skrivaju�i se iza raznih paravana, a �ude�i za komercijalnim plodovima, blesavo se cerekaju�i nad tragi�nim doga�ajima i neodgovorno se poigravaju�i sa te�kim problemima i njihovim uzrocima, takvi tekstovi mogu da dodirnu jedino nepo�tenje i ni�ta drugo. Nesposobnost dru�tva da se suo�i samo sa sobom efikasno potpoma�e celu tu prljavu rabotu, pa tako umesto da se neodlo�no sukobimo sa zlom, mi neprestano odla�emo i sve prepu�tamo nekom drugom vremenu i nekim drugim ljudima da to urade umesto nas, a sami pristajemo na zloupotrebu i manipulaciju i to uz aplauze. Dakle, zna�ajnog pozori�nog teksta nema delom i zbog op�te dru�tvene klime, a pitanje je, kada se kona�no pojavi, da li �e se prona�i neko ko �e ga prepoznati i podr�ati.

Jer, ma koliko to formalno izgledalo tako, takav tekst nikada nije stvar jednog �oveka.

I, mo�da je za njegovu pojavu i njegovu afirmaciju, odnosno osloba�anje njegove pune potencijalnosti, odlu�uju�a prethodna dru�tvena prijem�ivost na takav diskurs. Setite se Sterije, najve�eg na�eg dramati�ara: zahtevao je da se "Rodoljupci" objave pedeset godina nakon smrti, da mu Srbi grob ne prekopaju. Malo je pedeset godina, prevario se Sterija. "Rodoljupce" Srbi ni danas ne idu rado da gledaju, jer jo� nisu spremni da se suo�e sa onim �to tamo pi�e. Time Sterija ni�ta ne gubi, �ak ni na vremenu, ali Srbi time mnogo gube, pogotovo s vremenom.

PAMETNA MARVA: Novi takav tekst, koji Srbi jo� uvek ne bi rado gledali, jer bi opet neizbe�no napao indeks njihove neistine - morao bi da zadovolji more zahteva. Najpre, njegov autor ne bi trebalo da bude ni filozof, ni reformator-mislilac, ve� jednostavno pisac, majstor jezi�kog gesta sa dubokim razumevanjem za svoje dru�tvo. Forma i stil morali bi da budu oslobo�eni kli�ea i na taj na�in osposobljeni da smanje koli�inu duhovne tuposti i razotkriju do kraja situaciju u kojoj se la�i gomilaju do glupih gramati�kih gre�aka. Svako pre�utkivanje i svi nasle�eni ritmovi trebalo bi da budu izostavljeni, a vladaju�a prostota kojoj se prilago�avaju misao i jezik proterana, kao i op�te kulturno izopa�enje. Zna�i, brutalnom i besmislenom svetu na umoru - njegovoj neosetljivosti, tromosti i degeneraciji, nedovoljnom obrazovanju i nerazumevanju - trebalo bi oduzeti svaki prostor. Dovoljno su ga dugo posvuda imali. Neka pozori�te bude ta ruka koju je ovo doba diglo na sebe.

Istovremenim probijanjem novih puteva u dramskoj strukturi mo�da bi se moglo dopreti do Sokratovog cilja: da se zlo�in iskoreni uklanjanjem neznanja (odnosno izjedna�avanjem "znanje=vrlina", "neznanje=zlo�in") i gluposti. Hofmanstal je tvrdio kako glupost nije nikakvo spolja naneto o�te�enje inteligencije: "U glupost konsekventno prelazi osamostaljeni instrumentalni um, formalno mi�ljenje, koje sopstvenu op�tost, a time i svoju upotrebljivost za raznorazne svrhe, zahvaljuje odricanju od sadr�ajnog odre�enja kroz svoje predmete. Budalasta o�troumnost raspola�e celinom logi�ke aparature kao specijalno��u spremnom za dejstvo." Dalje, tekst bi morao da pru�i dokaze o potpunoj moralnoj pokvarenosti dru�tva, a jezik pisca bi morao da bude saose�ajan i stvoren sa �eljom da bude razumljiv. Kona�no, tekst bi trebalo da bude zatvorena vizija, celina za sebe; da zaboravi sve lagodne aljkavosti, da postane jedan fenomen, jedna avantura, jedan sasvim novi model. Ukratko: teatarska smrtonosna munja, izvr�enje smrtne kazne i to javno, koje �e prouzrokovati toliki u�as i �estinu koju niko ne�e mo�i da izbegne. Sredstva kojim bi trebalo da raspola�e pisac su, dakle, literarnost i gnev, sposobni da proizvedu jedno pismo akusti�no u odnosu na sve stvari koje postoje u dru�tvu. To bi, obzirom na sve na�e prete�ke probleme, izgleda bilo istinski biblijsko bi�e sa ose�ajem potpune odgovornosti, sposobno za ne�to mnogo vi�e od eti�kih deklamacija. S druge strane, takvo delovanje, kako ka�e Adorno, bilo bi ne�to sli�no onome �to je Marks nazvao, sa najve�om ironijom, "dru�tveno korisnim radom" dakle, proces u kojem se ljudi "osve��uju kao pametna marva".

Ni sve to imati u vidu i posedu opet ne bi bilo dovoljno. Pisac takve kreativne inteligencije mora da o�ekuje istu kreativnu inteligenciju i od �itaoca, odnosno gledaoca.

Dakle, njegova publika bi morala da bude pomirena sa svojom ma�tom, zapa�anjem i razumevanjem i da bude sposobna da otkloni prepreke do svoje sposobnosti da ono �to gleda prevede u sopstvene pozitivne radnje. Obzirom da Sterija jo� uvek �eka takvu svoju publiku, jasno je na kakav �e prijem nai�i njegov autenti�ni naslednik.

ZABLUDE I GRE�KE: Na�e zakasnelosti su zaista enormne i tragi�ne, jer je re� o fundamentalnim zabludama i gre�kama u samoj konstituciji nacionalnog bi�a. I dok se sve one sasvim ne sagledaju i dok se na njima efikasno ne interveni�e, a tu je malo i jedan Kemal pa�a Ataturk, ni�ta ne�e biti ni od deset novih i velikih pozori�nih tekstova. Mo�da bi zato, za po�etak, moglo ne�to da se poradi sa zakasnelostima skromnijeg obima. Recimo, ako je bilo zakasnelo osvajanje ve� nepotrebnih sloboda bavljenje Golim otokom po�etkom osamdesetih godina, kada je zapravo bilo potrebno osvajati slobodu u odnosu na nadolaze�e nacionalisti�ke doga�aje - onda bi sada, krajem devedesetih, bilo isto tako zakasnelo baviti se ve� bolno potro�enom, raspadnutom, korumpiranom, oga�enom i sasvim zloupotrebljenom temom naciona (ako ona ve� ne udara na fundament i razbijanje mitova). Naprotiv, pravovremeno bi bilo ukazati na prete�u galopiraju�u fa�izaciju dru�tva, koja se sasvim neodgovorno gura u stranu, kao stvar koja se nama i ovde uop�te ne mo�e dogoditi. Ostaje veliko pitanje �ta bi se zbilo sa takvim velikim tekstom i koja bi to velika publika htela da ga gleda. Uslovi u kojima ve� dugo rade na�a pozori�ta takvi su da ne omogu�avaju ozbiljniji rad, pa ako se sagledaju sve duhovne i materijalne prepreke, te�ko je o�ekivati da �emo uskoro imati priliku da iz nekog doma�eg pozori�ta iza�emo probu�eni iz letargije, uzbu�eni i uznemireni, sre�no ohrabreni da svet i nas u njemu sagledamo u neminovnom svetlu.

Ne treba pri tom zaboraviti da pozori�te ne mo�e da menja svet, kao uostalom ni usamljeni pojedinac. Jedan teatar, isto kao i jedan �ovek, ne mo�e pomo�i jednom vremenu ili ga spasiti; ono, ili on, mo�e samo re�i da ono propada. I to bi bilo sasvim dovoljno.