Strip: Radionica autora ex Jugoslavije

Entuzijazam nove generacije

Tokom januara je u prostoru biv�eg bioskopa Rex promovisan dugoo�ekivani katalog/zbornik radova nastalih na strip radionici pod imenom 'Xer (u daljnjem tekstu: Ekser), odr�anoj jo� pro�log jula. Naziv radionice bi mogao da predstavlja nov termin za pripadnika exjugoslovenskih zemalja, iako dozvoljava i mnoga druga tuma�enja i igre re�ima. Sam naziv, me�utim, tako�e odra�ava i opu�tenu atmosferu leto�njeg zbivanja, koje je pokazalo da strip gerila ne mari puno za jo� uvek bremenite odnose me�u orlu�inama i zverkama svake vrste - koje �ine krem "oficijelne" kulture doti�nih zemalja.

�OVEK IZ BUNARA: Izlazak kataloga bilo je ne�to kao "ta�ka na i", kojom je zaokru�en jedan zanimljiv poku�aj da se strip autori mla�e generacije sa prostora biv�e Jugoslavije okupe na jednom mestu, predstave svoj rad i savremenu strip produkciju sredina iz koje dolaze, i �ak kreiraju zajedni�kim snagama strip storije i fanzine.

Pored kataloga, objavljeno je i isto tako zanimljivo specijalno strip izdanje pod nazivom "�ovek iz bunara", na kojem su zajedni�ki radili gosti ove manifestacije - strip crta�i i entuzijasti iz: Slovenije (Katerina Mirovi�, Jakob Klemen�i�), Makedonije (Gorand, Zlatko Krstevski), Bosne (Ajdin Ba�i�) i Srbije (Wostok, Vitkovi�, Daki�, Smit, Mihajlovi�, Grubanov, Mr Stocca, Raj�i�, Zograf , i mnogi drugi). Na�alost, predstavnici Hrvatske nisu uspeli da dobiju vizu za ulazak u Jugoslaviju - iz te�ko doku�ivih razloga.

SAPUNSKA OPERETA: "�ovek iz bunara" je nastao tako �to su okupljeni crta�i (uklju�uju�i i zaista mnogobrojne goste iz publike!) ilustrovali tekstualni predlo�ak zasnovan na prozi vr�a�kog andergraund pisca Nabora Devolca. Svako od autora je naizmeni�no docrtavao kvadrati�e, koji zajedno �ine crnohumornu pri�u na omotnici definisanu kao "somnabulna guslarsko sapunska opereta". Glavni junak ove storije je bizarni "�ovek iz bunara, legenda kafana" - koji predstavlja neku vrstu balkanskog zombija koji tumara gradom s fla�om u ruci ("svaki grad, a ponekad i ve�e selo imaju legendu kafana").

Sam tok leto�nje radionice bio je odre�en stvaranjem "dnevnih" fanzina, �iju su temu svakog dana definisali predstavnici druge republike (igrom slu�aja, dan kad je trebalo da strip autori iz Srbije odaberu zajedni�ku temu bio je 7. juli, tako da se "Dan borca" nametnuo kao inspiracija okupljenih umetnika). Kao rezultat, nastao je zanimljiv zbir crte�a i kratkih stripova koji predstavljaju refleksiju nekada zajedni�ke nam soc-realisti�ke ikonografije - vr�a�ki autor Wostok i ljubljan�anin Jakob Klemen�i�-Obscurator su, tako, udru�enim snagama nacrtali parodiju na legendarne stripove o Mirku i Slavku, neustra�ive pionire, heroje NOB-a, koji su sa toliko poleta tamanili narodne neprijatelje na stranicama de�ijih �asopisa �ezdesetih i sedamdesetih godina. Ovi su stripovi nekada bili popularni na teritoriji �itave SFRJ, i o�igledno predstavljaju neku vrstu zajedni�kog nasle�a, �ta god mi o tome danas mislili.

DOBRE VIBRACIJE: Pored fanzina, Ekser je svakodnevno predstavljao neformalne tribine i projekcije video filmova, koji su imali za cilj da doprinesu razmeni informacija o zbivanjima na strip sceni eksjugoslovenskih zemalja. Bio je to hvale vredan poduhvat, s obzirom na to da su mnoge niti tokom poslednje decenije pokidane - i to na sceni koja je u vreme SFRJ bila vrlo �iva i stvorila prostor za puno zna�ajnih autora i izdanja. Savremena, alternativna strip scena o�igledno uspostavlja nova pravila, zahvaljuju�i kojima je bilo mogu�e da �asopisi, kao ljubljanski "Stripburger", budu i jedno od najboljih sredstava promocije novog srpskog stripa u svetu. Budu�i da svi delaju u okviru jedne mnogo �ire, globalne mre�e alternativnog stripa, nije bilo nadmetanja i sujete koji uobi�ajeno nastaju kao posledica ljubomornog zatvaranja u lokalne okvire.

"Zadovoljan sam �to je Ekser pokrenuo puno dobrih vibracija ", ka�e Radovan Popovi�, jedan od organizatora. "�ak nije bilo potrebe da bilo �ta obja�njavamo, sasvim dobro smo mogli da kapiramo jedni druge. Pa, ipak, mo�e se re�i da su najbolji i najdublji kontakt ovda�nji autori ostvarili sa ekipom iz Slovenije, budu�i da je to saradnja koja se nastavlja ve� vi�e godina. Tokom 1999. godine Rex bi trebalo da ponovo bude doma�in de�avanjima sli�ne vrste, uz gostovanje autora ne samo iz eksjugoslovenskih zemalja, ve� i zemalja Isto�ne Evrope."