Strip: Radionica autora ex Jugoslavije

Entuzijazam nove generacije

Tokom januara je u prostoru bivšeg bioskopa Rex promovisan dugoočekivani katalog/zbornik radova nastalih na strip radionici pod imenom 'Xer (u daljnjem tekstu: Ekser), održanoj još prošlog jula. Naziv radionice bi mogao da predstavlja nov termin za pripadnika exjugoslovenskih zemalja, iako dozvoljava i mnoga druga tumačenja i igre rečima. Sam naziv, međutim, takođe odražava i opuštenu atmosferu letošnjeg zbivanja, koje je pokazalo da strip gerila ne mari puno za još uvek bremenite odnose među orlušinama i zverkama svake vrste - koje čine krem "oficijelne" kulture dotičnih zemalja.

ČOVEK IZ BUNARA: Izlazak kataloga bilo je nešto kao "tačka na i", kojom je zaokružen jedan zanimljiv pokušaj da se strip autori mlađe generacije sa prostora bivše Jugoslavije okupe na jednom mestu, predstave svoj rad i savremenu strip produkciju sredina iz koje dolaze, i čak kreiraju zajedničkim snagama strip storije i fanzine.

Pored kataloga, objavljeno je i isto tako zanimljivo specijalno strip izdanje pod nazivom "Čovek iz bunara", na kojem su zajednički radili gosti ove manifestacije - strip crtači i entuzijasti iz: Slovenije (Katerina Mirović, Jakob Klemenčić), Makedonije (Gorand, Zlatko Krstevski), Bosne (Ajdin Bašić) i Srbije (Wostok, Vitković, Dakić, Smit, Mihajlović, Grubanov, Mr Stocca, Rajšić, Zograf , i mnogi drugi). Nažalost, predstavnici Hrvatske nisu uspeli da dobiju vizu za ulazak u Jugoslaviju - iz teško dokučivih razloga.

SAPUNSKA OPERETA: "Čovek iz bunara" je nastao tako što su okupljeni crtači (uključujući i zaista mnogobrojne goste iz publike!) ilustrovali tekstualni predložak zasnovan na prozi vršačkog andergraund pisca Nabora Devolca. Svako od autora je naizmenično docrtavao kvadratiće, koji zajedno čine crnohumornu priču na omotnici definisanu kao "somnabulna guslarsko sapunska opereta". Glavni junak ove storije je bizarni "Čovek iz bunara, legenda kafana" - koji predstavlja neku vrstu balkanskog zombija koji tumara gradom s flašom u ruci ("svaki grad, a ponekad i veće selo imaju legendu kafana").

Sam tok letošnje radionice bio je određen stvaranjem "dnevnih" fanzina, čiju su temu svakog dana definisali predstavnici druge republike (igrom slučaja, dan kad je trebalo da strip autori iz Srbije odaberu zajedničku temu bio je 7. juli, tako da se "Dan borca" nametnuo kao inspiracija okupljenih umetnika). Kao rezultat, nastao je zanimljiv zbir crteža i kratkih stripova koji predstavljaju refleksiju nekada zajedničke nam soc-realističke ikonografije - vršački autor Wostok i ljubljančanin Jakob Klemenčić-Obscurator su, tako, udruženim snagama nacrtali parodiju na legendarne stripove o Mirku i Slavku, neustrašive pionire, heroje NOB-a, koji su sa toliko poleta tamanili narodne neprijatelje na stranicama dečijih časopisa šezdesetih i sedamdesetih godina. Ovi su stripovi nekada bili popularni na teritoriji čitave SFRJ, i očigledno predstavljaju neku vrstu zajedničkog nasleđa, šta god mi o tome danas mislili.

DOBRE VIBRACIJE: Pored fanzina, Ekser je svakodnevno predstavljao neformalne tribine i projekcije video filmova, koji su imali za cilj da doprinesu razmeni informacija o zbivanjima na strip sceni eksjugoslovenskih zemalja. Bio je to hvale vredan poduhvat, s obzirom na to da su mnoge niti tokom poslednje decenije pokidane - i to na sceni koja je u vreme SFRJ bila vrlo živa i stvorila prostor za puno značajnih autora i izdanja. Savremena, alternativna strip scena očigledno uspostavlja nova pravila, zahvaljujući kojima je bilo moguće da časopisi, kao ljubljanski "Stripburger", budu i jedno od najboljih sredstava promocije novog srpskog stripa u svetu. Budući da svi delaju u okviru jedne mnogo šire, globalne mreže alternativnog stripa, nije bilo nadmetanja i sujete koji uobičajeno nastaju kao posledica ljubomornog zatvaranja u lokalne okvire.

"Zadovoljan sam što je Ekser pokrenuo puno dobrih vibracija ", kaže Radovan Popović, jedan od organizatora. "Čak nije bilo potrebe da bilo šta objašnjavamo, sasvim dobro smo mogli da kapiramo jedni druge. Pa, ipak, može se reći da su najbolji i najdublji kontakt ovdašnji autori ostvarili sa ekipom iz Slovenije, budući da je to saradnja koja se nastavlja već više godina. Tokom 1999. godine Rex bi trebalo da ponovo bude domaćin dešavanjima slične vrste, uz gostovanje autora ne samo iz eksjugoslovenskih zemalja, već i zemalja Istočne Evrope."