Amerika - Evropa
Epidemija euroneuroze
Kako �e tre�i milenijum po�eti u Americi, ali i u svetu, u velikoj meri zavisi od toga kako �e Va�ington i Vol Strit prihvatiti euro
�ikago
Amerika pokazuje lake znake euroneuroze: analiti�ari ove simptome obja�njavaju �injenicom da se na horizontu, prvi put od vremena koje je prethodilo Prvom svetskom ratu, kada je britanska funta bila vode�a svetska moneta, pojavio potencijalni rival dolaru. Neke ameri�ke kompanije hvata zlatna groznica, berzanski eksperti ne silaze sa malih ekrana otkrivaju�i gde u Evropi treba ulo�iti pare (Eldorado je danas u Evropi, poru�uju razni finasijski gurui). Ekonomski konkurentna i politi�ki ujedinjena Evropa bi�e sjajan partner, poru�uje Klintonova administracija. Euroskeptici ukazuju na neizbe�ne rizike, a usput nude i nekoliko katastrofi�nih scenarija. O�igledno, u pravu je Tomas Kam, analiti�ar "Vol Strit d�ornala" koji smatra da Evropska ekonomska i monetarna unija (EMU) ne menja samo svetski finansijski pejza�; ona mo�e da promeni globalnu ravnote�u mo�i. Neki eksperti ocenjuju da je ra�anje eura najzna�ajnija promena u me�unarodnoj finansijskoj areni od 1971. kada je predsednik SAD Ri�ard Nikson objavio da vi�e ne�e biti mogu�a konverzija dolara u zlato.
Nesumnjivo, re� je o prvorazrednom istorijskom doga�aju. Istina, tu su u metaforama i hiperbolama Evropljani daleko nadma�ili pragmati�ne Amerikance: lansiranje eura �an Klon Tri�e, guverner Francuske centralne banke, nazvao je "istorijskim doga�ajem, slo�enim i zna�ajnim kao �to je bio slanje �oveka na Mesec"!
Doga�aj je zaista izuzetan: jedanaest zemalja - Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nema�ka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugalija i �panija odbacile su 1. januara 1999. nacionalne valute i zamenjuju ih jedinstvenim eurom. Nov�anice i apoeni pojavi�e se u prometu tek 2002. godine; u me�uvremenu �e se sve finansijske transakcije voditi na papiru u euro moneti, a cene �e biti paralelno istaknute i u nacionalnoj moneti i u zajedni�kom euru.
Eurolend, kako Amerikanci u svom stilu vole da nazivaju prostor 11 zemalja koje su prihvatile euro, ima vi�e stanovnika od Amerike i ekonomiju koja je po svojoj snazi druga na svetu. Pola veka Amerika je �eznula za jakom Evropom, kao politi�kim i finansijskim partnerom; neki ovda�nji eksperti se pitaju da li ih sada, ispuniv�i im �elju, bogovi ka�njavaju.
OPTIMISTI: Zvani�ni Va�ington je inauguraciju eura do�ekao aplauzima i osmehom: �to je dobro za Evropu, dobro je i za Ameriku, kratko je rekao Robert �apiro, pomo�nik dr�vnog sekretara za trgovinu.
Za sada, s ove strane Atlantika preovla�uju optimisti. Ra�unica je jednostavna: ameri�ke kompanije ima�e koristi ako u Evropi do�e do ekonomskog rasta, ako pravljenje biznisa bude jeftinije, ako na kraju krajeva, Evropljani budu bogatiji, bi�e bolji potro�a�i. A Evropljani se klade da �e uvo�enjem eura biti i te kako bogatiji.
Ameri�ke kompanije najvi�e u Evropu izvoze visoku tehnologiju, �to ovde, kod ku�e, zna�i da �e biti dobro pla�enih poslova za najoobrazovanije i visokokvalifikovane. Ovim kompanijama �e lak�e biti da barataju jednom, umesto, kao do sada, sa 11 razli�itih moneta. Dalje, ova evropska integracija za Amerikance zna�i manje birokratskih prepona: Evropa postaje jo� bli�a i privla�nija. Ima mi�ljenja da �e Amerikanci, bar u po�etku, �ak vi�e profitirati i od samih Evropljana.
Ko �e profitirati? Reklame: Harmonizacija cena u Evropi done�e mnogo poslova reklamnim agencijama. Treba potro�a�ima poslati jasnu poruku. Novo, transparentnije tr�i�te tra�i nove poruke. Avioni: Kako �e cene svih avionskih karata biti iskazane u euro valuti, putnicima �e biti daleko lak�e da naprave izbor. Amerikanci se pla�e da �e i oni morati da spuste cene. Automobili: Za proizvo�a�e automobila euro je spas: kompanije kao Daimler-Chrysler, Bayerschie Motoren Werke ili Fiat imaju razgranatu poslovnu mre�u �irom Evrope i vode komplikovano knjigovodstvo u nekoliko valuta. Daimler-Chrysler veruje da �e samo prve godine na ovoj stavki u�tedeti 100 miliona maraka. Banke: Velike komercijalne banke o�ekuju veliki posao i velike pare na po�etku velike promene valuta. Ali, posle slede veliki gubici, procenjuju se �ak na dve milijarde dolara: ne�e vi�e biti posebnih naknada za promenu valuta. Banke se nadaju da �e ono �to izgube na �upriji, zaraditi na mostu: pokrenu�e se mnogi novi trgovinski i privredni tokovi, predstoji veliko osvajanje novih tr�i�ta. Kompjuteri: Prognoza je da �e svetske firme kao �to su Compaq, Dell, IBM i Hewlett-Packard nastaviti ekspanziju i da �e potisnuti drugi e�alon proizvo�a�a kao �to su Acer i Siemens. Manje kompanije PC-a, kao Olivetti Computers Worldwide, po svoj prilici, pa��e u zaborav. Lekovi: Jedinstvena valuta baci�e svetlo i na ogromne razlike u cenama lekova �irom Evrope. O�ekuje se da �e i u ovoj oblasti do�i do sni�avanja cena. Trgovina: Evropa �e postati jedan ogromni "hipermarket", veruju Amerikanci: vode�i ameri�ki maloprodajni lanac Wal-Mart ve� je u Nema�koj kupio dva lanca robnih ku�a. Putovanja: Sa eurom turisti vi�e ne�e morati da se mu�e sa promenom valuta. Eksperti ra�unaju da �e tro�kovi putovanja biti mnogo manji i da evropskom turizmu dolaze zlatna vremena. Mnoge firme ve� za ovu sezonu cene aran�mana iskazuju u novoj, jedinstvenoj valuti. |
SKEPTICI: Evroskeptici upozoravaju da jedna�ina - "�to je dobro za Evropu, dobro je i za Ameriku" - ima vi�e nepoznatih: uvo�enje zajedni�ke valute u 11 evropskih zemalja potencijalno mo�e da dovede do seizmi�kih potresa u globalnim finansijama. Pesimisti ukazuju da, ako na sceni budu dve mo�ne globalne valute, mo�e da do�e do trgovinskog rata, pa i politi�kih tenzija. Ako euro uspe, definitivno �e biti naru�en stari poredak u Evropi, a Va�ington vi�e nikako ne�e imati dominaciju u transatlantskim vezama. Ova �kola mi�ljenja nudi razne sumorne scenarije: na primer, ako u Evropi do�e do pogor�anja ekonomske situacije, (nezaposlenost je velika, privredni rast posustaje, privrede su jo� rascepkane) izvesno je da �e Evropa gledati svoj interes i da �e druge, uklju�uju�i i Ameriku i zemlje u razvoju, isklju�iti sa svog tr�i�ta. Ako do�e, recimo, do skoka cena nafte, visoka stopa nezaposlenosti u Evropi, posta�e jo� ve�a, a politi�ki pritisak �e usloviti podizanje ekonomske barijere. U toj situaciji, SAD mogu biti prisiljene da uvoze, kao �to je to sada slu�aj sa �elikom iz Rusije, Japana ili Brazila. Ili �e se Amerika opredeliti da i sama postavi za�titne barijere? Kako �e Ujka Sam reagovati ako evropski proizvodi budu jeftiniji i preplave ameri�ko tr�i�te?
U vremenima velikih kriza ili neizvesnosti, svet je stavljao pare u sefove Dr�avne blagajne SAD, �ine�i tako dolar ja�im. Ako se sada uspstavi ravnote�a mo�i dva ekonomska giganta, pitanje je kako �e reagovati investitori i da li �e Amerika, prvi put, morati da menja pravila igre koja je do sada isklju�ivo ona diktirala?
�ta ako do�e do ne�eljenih manevara u Severnoj Koreji, na primer, a Va�ington po�ne da ja�a vojne veze sa Tokijom? Pekingu se, naravno, ovaj scenario nimalo ne�e dopasti, pa �e, sva je prilika, odlu�iti da vrati milo za drago, i najve�i �e deo svojih hartija od vrednosti koje je do sada dr�ao u Dr�avnoj blagajni SAD pretvoriti u euro-obveznice. Nepoznanica ima jo�: �ta ako opet do�e do monetarne krize u Ju�noj Americi koja ima izuzetno jake veze sa mo�nim severnim susedom? Po do sada predvidivom scenariju, Va�ington nare�uje MMF-u da pru�i hitnu monetarnu infuziju. Ali, ako euro postane pravi partner dolaru, onda Frankfurt, gde �e biti sedi�te Centralne evropske banke, mo�e da se se usprotivi: "To je ameri�ki problem nije na�!" Jedanaest evropskih zemalja mo�e da stavi veto na ovaj potez Va�ingtona.
Realisti ka�u da ovo nisu nikakvi paranoi�ni scenariji: Va�ington je i do sada pokazivao mi�i�e primenjuju�i dolar-diplomatiju (sa Japanom, Francuskom, Engleskom). Optimisti imaju odgovor na mnoge dileme: ako, recimo, do�e do politi�kih, pa samim tim i ekonomskih nevolja, u Irskoj, na primer, ova �lanica mo�e da se povu�e iz EMU.
Ukoliko euro uspe, ne mora da do�e do konfrontacije izme�u Evrope i Amerike. Su�tinsko pitanje je da li �e dve finansijske supersile sara�ivati u vo�enju globalnih finansijskih poslova ili �e se nastaviti tradicionalno finansijsko-diplomatsko ko�kanje. Prijateljska saradnja bi bila u interesu obe strane, i Amerike i Evrope, ali i za sveop�te dobro. U protivnom, globalnu ekonomiju �e zahvatiti virus prema kome �e ozbiljna finansijska epidemija koja je nedavno tresla Aziju, izgledati kao ma�ji ka�alj: pola globalne trgovine i privrede zavisi�e od stabilnosti dolara i eura, pa �e potresi ove dve valute uzdrmati zapravo �itavu svetsku ekonomiju.
"Finansijska mo� Evrope �e prerasti u politi�ku samouverenost. Ako bude imala finansijsku mo�, Evropa �e biti mnogo ve�a sila i van monetarnih tokova. Kako �e tre�i milenijum po�eti u Americi, ali i u svetu, u velikoj meri zavisi od toga kako �e Va�ington i Vol Strit prihvatiti euro", smatra profesor D�efri Garten, dekan Fakulteta za menad�ment presti�nog Univerziteta Jejl.
Slobodanka Ast
Amerika - Evropa Gore nego �to izgleda Dugi je niz primera iz kojih proizlazi da bi Amerika u su�tini jedino prihvatila EU kao nadmo�nog partnera u pla�anju tro�kova me�unarodnih akcija Zapada, a nikako kao ravnopravnog stratega
Odnosi zapadne Evrope i Sjedinjenih Ameri�kih Dr�ava sada su gori nego �to izgledaju. To je polazi�te analize Ernst-Oto �empila u najnovijem izdanju bonskog �asopisa "Parlament". Uzrok tome, pi�e jedan od vode�ih nema�kih analiti�ara me�unarodnih odnosa, je nastanak eura �ime neminovno nastupa preraspodela mo�i koja se bitno razlikuje u odnosu na uhodano stanje stvari tokom proteklih pedeset godina. Amerika bi, prema njegovom mi�ljenju, trebalo da prestane s poku�ajima da nadomesti gubitak svoje ekonomske i politi�ke mo�i ja�anjem svoje hegemonije unutar vojnog saveza - Severnoatlantskog pakta. Evropskoj uniji preporu�uje da kona�no postane svesna da prerasta i u politi�ku uniju. Kju�ni pojam za budu�nost, po ovom mi�ljenju, jeste "multilateralizam", umesto jednostrane ameri�ke nadmo�i, red je da nova nema�ka "crveno-zelena" vlada, kao predsedavaju�i Evropske unije, pokrene raspravu o budu�oj organizaciji atlantskog saveza. Dugove�ni savez zahteva me�usobno uva�avanje i dvosmernu komunikaciju, tako da bi bilo krajnje vreme da Amerika prestane da se zanima svojim popularnim hobijem - (verbalnim) "mla�enjem" po Evropskoj uniji. Taj zahtev uputili su poslednjem pro�logodi�njem broju uticajnog va�ingtonskog �asopisa za spoljnu politiku "Foreign affairs" dvojica evropskih stru�njaka. Vilijem Valas, lektor na slavnoj Londonskoj �koli ekonomije, i Jan Zjelonka, profesor Evropskog univerziteta u Firenci, poru�ili su ameri�koj eliti da pogre�no shvata Evropsku uniju. Prema njihovoj analizi, EU je od 1985. do 1992. br�e privredno rasla nego SAD, a naredne godine �e ponovo presti�i Ameriku. Politika bud�etske �tednje, otplate dr�avnih dugova i druge mere pred uvo�enje eura otvaraju Evropskoj uniji izglede na postojan i sna�an rast, smatraju oni. Ve� sada EU vi�e prodaje u SAD nego �to tamo kupuje, �ivotna o�ekivanja u EU su du�a nego u SAD, jaz izme�u bogatih i siroma�nih u EU znatno je manji nego u SAD, socijalno, radno i drugo zakonodavstvo humanije, �ivot u zapadnoevropskim gradovima je bezbedan, jer je stopa kriminala znatno ni�a nego u SAD, u SAD je jedan odsto radno sposobnog mu�kog stanovni�tva u zatvorima, �to je osam puta vi�e nego u EU... SRD�BA: Mereno makroekonomskim pokazateljima, Eurolend je zaista sustigao i prestigao SAD: ostvaruje 31 odsto svetskog dru�tvenog proizvoda i 20 odsto svetske trgovine. Amerika zaprema 18 odsto svetske razmene i upisuje sebi 27 odsto svetskog dru�tvenog proizvoda. Me�u podacima objavljenim u �tampi EU, uo�i uvo�enje zajedni�kog novca jeste i prognoza po kojoj �e od sada 40 odsto svetske trgovine da se pla�a u eurima, pribli�no isto toliko koliko i u dolarima; 20 odsto preostaje jenu, �vajcarskim francima i drugim valutama. Mereno sposobno��u da ostvaruje politi�ke i vojno-politi�ke ciljeve, Evropska unija je svakako daleko od pore�enja sa svojom ekonomskom mo�i. Zapadnom intervencijom u biv�oj Jugoslaviji komanduje Va�ington i ni�ta ne mo�e da izazove takvu srd�bu zapadnoevropskih diplomata od samog pominjanja imena i dela Ri�arda Holbruka. Odluku o tome da �e NATO zasad primiti samo tri nove �lanice jednostrano je doneo Va�ington. Ne haju�i mnogo za planove EU, SAD insistira da Turska bude primljena u zapadnoevropski blok, �to je u ameri�kom strate�kom interesu, ali protivre�i procenama Nema�ke i ostalih �lanica EU da bi prijem novih isto�noevropskih �lanica trebalo da ima prednost. Dugi je niz primera iz kojih proizlazi da bi Amerika u su�tini jedino prihvatila EU kao nadmo�nog partnera u pla�anju tro�kova me�unarodnih akcija Zapada, a nikako kao ravnopravnog stratega. Do kraja nema�kog polugodi�njeg predsedavanja EU, moglo bi da se dogodi da se u Briselu kona�no imenuje "ministar spoljnih poslova" dvanaestorice. Gubernator Bosne i Hercegovine Karlos Vestendorp ve� odavno obilazi prestonice nude�i svoje usluge. U aprilu �e se u Va�ingtonu obele�iti pedesetogodi�njica postojanja NATO-a i utvrditi budu�a strategija saveza, recimo, u pogledu insistiranja SAD da za internvencije van teritorija njenih �lanica nije potreban mandat Saveta bezbednosti UN-a ili stepen uva�avanja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Nema�ka, koja istovremeno predsedava Zapadnoevropskom unijom (WEU) i jo� je na �elu G-7, grupe sedam vode�ih industrijskih dr�ava, ima�e te�ak zadatak da usaglasi mi�ljenja svih u�esnika u ovim me�usobno tesno isprepletanim procesima. Du�an Relji� |
Vole li se uop�te Amerika i zapadna Evropa? Ili se nastankom Eurolenda zapadno
savezni�to preselilo u Muzej XX veka? Da li �e po�etak XXI stole�a biti u znaku SAD,
kao "preostale svetske sile" i "svetskog hegemona", ili je uvo�enje
zajedni�kog novca u ve�em delu Evropske unije presudan korak ka njenom pretvaranju u
jo� jedan, barem ravnopravan centar mo�i? Ili je vreme�ni ameri�ki senator D�esi
Helms u pravu kada ka�e da "Evropska unija ne bi umela da se izbori ni za izlazak iz
mokre papirne kese"? Rasprave o tome na obe strane Atlantika kao da su postale jo�
�e��e otkad je pro�le jeseni u Nema�koj do�la na vlast koalicija socijaldemokrata i
"zelenih", a u Italiji savez pod vo�stvom biv�eg komuniste D'Aleme.
Time je zaokru�en prelazak vlasti iz ruke konzervativaca u naru�je levih partija u
�etiri vode�e �lanice EU. Zapo�eo je ubedljivim uspehom Tonija Blera u Velikoj
Britaniji maja 1997. i nastavio se par sedmica kasnije trijumfom Lionela �ospena u
Francuskoj. Ovom, koliko zanimljivom, toliko i provokativnom temom pozabavila su se u ovom
broju dva novinara "Vremena", jedan gledaju�i iz �ikaga, a drugi iz Bona.