Slovačka

Na ruski način

Brutalno ubistvo poznatog političara i biznismena tragičan je dokaz o opasnosti mešanja visoke politike i ekonomskih interesa

Specijalno za "Vreme" iz Bratislave

Čak ni najveći pesimisti nisu mogli očekivati da će se u Slovačkoj preći i preko poslednje, do sada nedirnute granice u slovačkom javnom životu: nasilna smrt poznatog političara pvo je ubistvo takve vrste u istoriji Slovačke od pada komunističkog režima 1989. godine. Kao i u drugim zemljama istočne Evrope, i u Slovačkoj ima slučajeva likvidacije biznismena, medijskih magnata, šefova raznih mafijaških podzemlja. Ali, dosad se nije desilo da jedan javni funkcioner, visokokotirajući političar (i poznati industrijalac), bude likvidiran na mafijaški način.

PRESEDAN: Usred bela dana, na pragu svoje kuće, brutalno je prošle nedelje ubijen Jan Ducki, dugogodišnji poslanik nekadašnje vladajuće HZDS, trostruki ministar i nekadašnji šef monopolske Slovačke plinske industrije (SPP). Prema objavljenim policijskim podacima Jan Ducki je usmrćen iz neposredne blizine sa tri hica, koja su revolverom za sada nepoznatog počinioca, bila ispaljena preminulom u glavu. Četvrti hitac, verovatno usled refleksnog trzaja, pogodio je Jana Duckog u ruku. Slovačku javnost šokirala je činjenica da je ovaj političar i poznati biznismen, dugo godina jedan od najbližih saradnika bivšeg slovačkog premijera Vladimira Mečijara, ubijen na tako hladnokrvan, profesionalan i očigledno unapred promišljen način. Kao dugogodišnji ministar privrede i kasnije predsednik monopolske plinske industrije, Jan Ducki je imao uvid u mnogobrojne poslove, za koje se danas zna da su se mnogo puta čak i kosili sa postojećim slovačkim privrednim zakonima. Već 1996. godine morao je biti smenjen sa ministarske funkcije zbog tzv. pšenične afere, kada su nepoznata lica nezakonito izvezla čak 600.000 tona pšenice i time Slovačkoj naneli štetu više od milijardu kruna (oko 50 miliona maraka). Iako je tada smenjen, već 1997, ista vlada postavlja ga na čelo najprofitnije slovačke državne plinske kompanije SPP, i odmah potom u javnosti počinju da kruže priče o rasipanju ogromne količine kapitala firme i odlasku istog u tuđe (i nepoznate) džepove.

MILIONSKE TRANSAKCIJE: Praktično odmah po dolasku nove političke garniture na vlast, ministarstvo privrede je počelo intenzivno da se zanima za aktivnosti pređašnjeg šefa SPP-a. Upozoravalo je da su se, u vreme dok je Ducki bio na čelu SPP-a, pod njegovim nadzorom vršile brojne milionske transakcije koje su štetile ne samo interesima Slovačke plinske industrije već i samoj Slovačkoj. Zanimljivo je da je SPP, kao državna firma, uvek bila najprofitnija slovačka kompanija, ali je prethodno rukovodstvo koje je vodio Ducki iskoristilo veliki deo novčanog kapitala da po "povoljnim" okolnostima pozajmi, ili dâ kapital manjim firmama koje su, kao sestrinske firme SPP-a, otvarane širom srednje Evrope i Rusije, što se ekonomskom terminologijom može nazvati - tuneliranjem firme. Bivši ministar Ducki bio je, takođe, jedna od ključnih figura u nastanku slovačko-ruske kompanije "Slovrusgas" za tranziciju ruskog gasa preko teritorije slovačke republike, gde su potpisane strane bili Gasprom za rusku i SPP za slovačku stranu, a potpisici ugovora bivši premijeri Černomirdin i Mečijar. Ovaj potez je bio shvaćen kao pokušaj jačanja pozicije ruske petrohemijske industrije na srednjoevropskom tržištu.

Motivi ubistva bivšeg ministra se zato skoro sa sigurnošću mogu povezati sa nekom od maglovitih ekonomskih operacija ili privrednih transakcija, u kojima, kada je tako veliki novac u pitanju, skoro uvek postoji "oštećena" strana. Zbog toga se ne mogu odbaciti indicije da je naručilac ubistva neki od mnogobrojnih trgovinskih partnera Jana Duckog iz vremena dok je bio ministar ili direktor plinske industrije. Međutim, način na koji je ubistvo izvršeno, umnogome podseća na mafijaške egzekucije, koje se na ovim prostorima skoro isključivo povezuju sa ruskom ili ukrajinskom mafijom, koja, ako je verovati nekim neproverenim podacima, direktno ili indirektno, kontroliše mnoge tokove ruske privrede. Čak i poslednji rezultati istrage koja je u toku, pokazuju da i za ubistva bivšeg ministra najverovatnije stoje lica iz neke od republika bivšeg Sovjetskog Saveza.

RUSKA MAFIJA: Bitna je i činjenica da je istog dana kada je i Jan Ducki ubijen, slično završio i njegov privredni partner iz Rusije Mihail Sergejev, koji je trgovao sa iračkom naftom preko Turkmenistana. Još uvek, međutim, ne postoje osnovni dokazi da ta dva ubistva imaju neku zajedničku vezu, ali se takva mogućnost ne može ni odbaciti.

Stranka kojoj je preminuli pripadao, Pokret za demokratsku Slovačku (HZDS), u izjavi za javnost, međutim, vidi u tragediji Jana Duckog izrazitu "političku motivaciju", a ubistvo kao "rezultat političke netolerancije i raspirivanja mržnje prema HZDS-u, u kome izraziti udeo imaju predsednik vlade Mikulaš Dzurinda, ministar unutrašnjih poslova Ladislav Pitner i ministar privrede Ljudovit Černak". Nije ni potrebno govoriti da su i premijer i pomenuti ministri odbacili takve tvrdnje, ali istina je da od nastupa nove koalicije, vladajući predstavnici vode čak i preteranu diskreditacionu medijsku kampanju, koja se graniči sa opštom hajkom protiv nekadašnjih visokih funkcionera bivše vladajuće garniture i protiv načina na koji su vodili državu.