Su�enje Klintonu u Senatu

Godo u Va�ingtonu

I puritanskoj Americi dosta seksualnog makartizma: galerije za publiku - prazne

�ikago

�to se ti�e Bila, Monike, Hilari, Keneta Stara, demokrata i republikanaca, impi�menta, su�enja u Senatu i celog tog nevi�enog medijskog cirkusa, nazvanog i su�enjem stole�a, Amerikancima je svega dosta. �ak su i galerije u Senatu, rezervisane za publiku, poluprazne. Jedan de�urni televizijski cinik ka�e da je atmosfera potpuno beketovska. U kultnom komadu "�ekaju�i Godoa" Estragon ka�e Vladimiru: "Ja ovo vi�e ne mogu da izdr�im!" A onda Vladimir odgovara Estragonu: "To ti samo misli�..."

Ali, i puritanskoj Americi je prekipelo: naciji je dosta vi�emese�nog javnog saslu�avanja ko je, kada i gde koga pipnuo. Taj defile tu�ilaca i svedoka oko ljubavne afere predsednika koji ima pubertetske seksualne probleme, kako re�e Glorija Stajnam, prvosve�tenica feministkinja, pretvorio se u u farsu, u mu�ni vodvilj, koji mo�e da se zavr�i politi�kim masakrom, smenom vrlo popularnog predsednika.

Neverovatni skok popularnosti Bila Klintona, neposredno posle impi�menta, mo�e se samo objasniti �injenicom da je Amerikancima ne samo dosta ovog svojevrsnog seksualnog makartizma, ve� i da krupne re�i kao �to su moral, krivokletstvo, brukanje funkcije, ometanje istrage, smatraju manje va�nim od �injenice da danas bolje �ive nego kada je 1992. Klinton u�ao u Belu ku�u: stopa nezaposlenosti je najmanja za poslednjih trideset godina, apsolutno i relativno prihodi Amerikanaca rastu, dr�avni deficit je eliminisan, benzin je jeftiniji, a video-rekorder se mo�e kupiti za manje od 100 dolara. Za�to menjati takvog predsednika, pita se, o�igledno, prose�ni Amerikanac.

KO GA BRANI: U odbranu predsednika listom su stali Afro-Amerikanci, �to se i dalo o�ekivati (nije bilo predsednika koji je imao bolju komunikaciju sa "crnom bra�om i sestrama"), ali i feministkinje. Umesto indignacije - razumevanje, oprost, analiza. Feministkinje su listom odstupile od visokih politi�ko-korektnih kriterijuma i ostale uz predsednika koji je glasao za pravo na prekid trudno�e, koji je progurao zakon o porodiljskom bolovanju (�ak i za o�eve), koji akcenat stavlja na obrazovanje i zdravstvenu za�titu...

Uz Klintona je stala �itava jedna generacija; Kenet Star je optu�ivao ne samo Bila Klintona, ve� "generaciju koja ga je proizvela", pi�e "Vol Strit D�ornal". Republikanci su frustrirani doga�ajima oko Klintona, ne samo �to je okon�an "kulturni rat", ve� �to je pobedila seksualna revolucija hipi-generacije iz �ezdeset i neke. Nismo jo� Francuzi, ali idemo u dobrom pravcu, komentari�u postpuritanske vetrove neki liberalniji kolumnisti.

Mnogi Amerikanci su dobro pro�itali izve�taj Keneta Stara: shvatili su da je to vi�etomno delo od nekoliko desetina hiljada strana, skupo petpara�ko politi�ko �tivo pla�eno parama poreskih obveznika. Toliko energije, para i papira nije napisano ni o reformi zdravstva, reformi �kolstva, niti o onih 40 miliona Amerikanaca koji nemaju zdravstvenu za�titu. Shvatili su da je to politi�ki obra�un, ali i zapravo svojevrsna stra�na alegorija; ono �to se desilo predsedniku SAD, mo�e da se desi svakome od njih: najintimnije detalje iz sva�ijeg privatnog �ivota vlast mo�e da obelodani kad joj se u�ini za shodno. U globalnom selu mala fleka na haljini, nije fleka na haljini, to je potpis i om�a oko vrata. U Gradi�u Pejtonu postojala je neka ravnote�a u kontroli privatnosti: kom�iluk motri na tebe, ali i ti mu uzvra�a� istom merom. Sa elektronskim nju�kanjem privatne po�te, sa "prijateljima" koji snimaju telefonske ispovesti koje nose Tamo gde treba i sa pravnim sistemom koji sve to dozvoljava, Amerikancima je preostalo samo da ka�u - Dobar dan gospodine Orvel! Veliki Brat sve zna!

KO GA NAPADA: Po�etak su�enja Klintonu u Senatu podse�ao je na neuspelu holivudsku komediju: pred 96-godi�njim (!) senatorom Stormom Tarmondom, sve�e narand�asto ofarbanim, mumificiranim, zakleo se predsednik Vrhovnog suda Viljem Renkvist.

Bolji poznavaoci politi�kih prilika u Americi znaju da je stogodi�njak Tarmond okoreli segregacionista: 1964. je vodio harangu protiv dono�enja zakona o gra�anskim pravima Crnaca.

Ni sudija Renkvist nije �ovek �iste pro�losti: 1974. u Vermontu je, u jednom ekskluzivnom kutku ove lepe dr�ave, kupio ku�u u kompleksu u kome "nepokretnu imovinu ne mo�e imati ni jedan �lan jevrejske rase"! Ali, sudija nije samo antisemita, on je rasista op�teg smera: postoje dokumenti koji potvr�uju da je Renkvist bio i vlasnik ku�e u Feniksu, u dr�avi Arizoni, u �ijem je ugovoru pisalo da se "ku�a mo�e prodati ili izdati samo osobama bele rase".

David Sevid�, autor knjige "Na desno: Renkvistov put do Vrhovnog suda", pi�e da je Renkvist pred Pravnim komitetom ameri�kog Senata izjavio da nije bio upoznat sa ovim ugovorima!?

Postoje i pisani dokazi da se Renkvist, kao mla�ani pravnik, zalagao da ostane segregacija u ameri�kim �kolama:" Ja mislim da ve�ina treba da odlu�i koja su ustavna prava manjine. Shvatam da je ovo nepopularan i nehuman stav, kako misle moje liberalne kolege, ali mislim da segregacija treba da ostane". Mnogo godina kasnije, kada je pre imenovanja za Sudiju vrhovnog suda ispitivan pred Senatom, Renkvist je hladno slagao da je on prezentirao mi�ljenje svog �efa, a ne svoje.

"Ali, u dopisu pi�e 'ja'. To se valjda odnosi na vas gospodine Renkvist?", pitao ga je senator Edvard Kenedi.

"Ne, ne odnosi se na mene!", ne trepnuv�i je odgovorio Renkvist.

Dva politi�ara koja sude Klintonu zbog ljubakanja po Ovalnom kabinetu i vrdanja da ka�e punu istinu o tim eskapadama, obojena, ali i liberalna Amerika smatra svojim ljutim neprijateljima. I zato je, zbog svega onog �to se zbiva u Va�ingtonu, mnogim Amerikancima - muka. Da i ne pominjemo da se pokazalo da je i Henri Hajd, republikanac koji je kao predsednik Zakonodavnog odbora u Kongresu, prvi bacio kamen na Klintona zbog ljubavne afere, i sam imao vi�egodi�nje vanbra�ne veze.

U me�uvremenu, Klinton se obratio naciji, i govore�i o "ameri�kom stole�u", nabrojao sve mogu�e ekonomske i socijalne uspehe: demokrati su njegove re�i do�ekivali salvama aplauza. I deo Amerike. Pre pakovanja kofera iz Bele ku�e Niksonov pozitivni rejting je bio tek 26 odsto. Da li �e republikancima po�i za rukom da najure predsednika kome, za sada, 76 odsto Amerikanaca daje pozitivnu ocenu? Su�enje se nastavlja: Amerikanci �e govoriti: "Ja ovo vi�e ne mogu da izdr�im..." jo� nekoliko nedelja, a mo�da, bogami, i meseci...