Ko je kriv za čir Borisa Jeljcina

Gde su bili lekari?

Od Jeljcinovih ličnih lekara traži se objašnjenje - gde su bili i šta su radili: ili su "stručno" prevideli čir ("mnogo babica, kilavo dete"), ili su ga "sami stvorili, veštački praveći (posle novembarsko-decembarske bolesti) zdravog i bodrog Jeljcina za Novu godinu"

Specijalno za "Vreme" iz Moskve

Šest nedelja posle čudesnog povratka među zdrave, kojim se okončao skoro dvomesečni period prehlade, zapaljenja pluća i oporavka, ruski predsednik Boris Jeljcin ponovo je "pod strogim režimom bolničkog lečenja". Ovog puta, uzrok je iznenadno jako krvarenje čira na želucu, koje neki smatraju do sada najozbiljnijim znakom Jeljcinovog teškog zdravstvenog stanja, dok drugi traže da se "od muve ne pravi slon". Prvi se pozivaju na njegovu anamnezu: pre nego što se oglasio čir, lista Jeljcinovih bolesti sadrži pet infarkta, srčanu manu, stenokardiju, pucanje vena, hronični bronhitis i pneumoniju, koju je u poslednjoj godini i po preležao najmanje tri puta.

Jeljcin je hospitalizovan u nedelju, neočekivano - koliko za celu rusku javnost i svet, toliko i za njega samog - mada on nije krio da je teško preživljavao zbivanja od leta prošle godine. Posredno, pošto je gastroskopija, sutradan po njegovom prebacivanju u bolnicu, potvrdila prethodnu dijagnozu, priznao je da se ne čudi što se čir pojavio, jer "kad se čovek mnogo nervira, ne može da izbegne najrašireniju 'nervnu' bolest našeg veka".

U toj situaciji, očekivalo se, i bilo bi normalno, da se o Jeljcinovoj novoj bolesti zvanično oglase njegovi lekari, čiji tim predvodi direktor Medicinskog centra Kremlja g. Sergej Mironov, ali je taj nezahvalni zadatak (kao i svaki slične prirode, bez obzira na oblast) pripao predsednikovom predstavniku za štampu Dmitriju Jakuškinu. Neupućen (kao bivši novinar) u tananosti medicine, mogao je da prepriča šta je čuo od specijalista koji su radije izabrali da ostanu po strani.

STANJE OZBILJNO, ALI "STABILNO": Šta to tačno znači četiri dana posle hospitalizacije, teško je reći, jer može da znači svašta.

Specijalisti su, kaže mladi Jakuškin, prvo rekli da je mogućno da je čir prokrvario usled "preterane upotrebe aspirina u dužem vremenskom periodu", da bi se posle prvog konzilijuma "ispravili" i zvanično saopštili da "predsednik nije preterano uzimao aspirin". Prvi konzilijum je zaključio da će se krvarenje zaustaviti u roku od dve-tri nedelje - samo lekovima, bez hirurške intervencije, a već drugi (posle ponovljene gastroskopije) nije isključio potrebu da se pacijent podvrgne operaciji.

Iz dana u dan saopštavano je da je Jeljcinovo zdravstveno stanje "stabilno", sa prizvukom da se to može tumačiti kao "zadovoljavajuće"(!), mada je istovremeno, kao usput, stavljano do znanja da je bolest ipak ozbiljna.

Kakvo je stvarno zdravstveno stanje Borisa Jeljcina - i kakvi su tačno zaključci vrhunskih ruskih eksperata u oblasti gastroenterologije koji su ga pregledali i međusobno se konsultovali - za javnost će ostati tajna. To je odluka porodice i tima Jeljcinovih ličnih lekara.

I kao svaki put do sada, efekat te tajnovitosti koju nameće Jeljcinovo najuže okruženje potpuno je obrnut od željenog. Umesto da se priče ne šire, danima se lansiraju nagađanja i pretpostavke anonimnih specijalista svih vrsta koji ne samo da nikada nisu pregledali Jeljcina kao bolesnika, nego ga najčešće nisu ni videli uživo, izbliza.

Novine su pune "recepata" o čiru želuca uopšte, ali o konkretnom čiru - ništa.

SVE JELJCINOVE BOLESTI: Za sedam i po godina otkako je na čelu Rusije, Boris Jeljcin je najmanje deset puta bolovao. Ako u prve dve-tri godine, ne samo zato što to nije bilo često, već pre svega zbog toga što se oko njegovih bolesti nije dizala velika prašina, njegovi protivnici nisu koristili njegovo zdravstveno stanje kao argument za obračun, poslednjih godina je upravo Jeljcinovo zdravlje postalo glavni povod za napade i ultimativne zahteve da podnese ostavku, kao i pripremanja procedure za njegovo smenjivanje. Po pravilu, svaki put kad bi se posle bolesti, ma koliko se otegla, vratio "na posao", Jeljcin bi povukao neki potez kojim bi dokazao da je i te kako zdrav i da i dalje čvrsto drži sve poluge vlasti.

POLITIČARE NIJE BRIGA: Ovog puta, sve je drukčije. Prevremeni izbori nikoga ne inspirišu, jer niko ne zna kako bi izišao na kraj sa gladnom, nemoćnom i (od zapadnih partnera) na cedilu ostavljenom Rusijom. Reakcije su uzdržane, a kritike mlake - kad je tako moglo do sada, neka bude i dalje: valjda će se stvari same po sebi poboljšati do izbora za Dumu (u decembru ove godine) i za Kremlj (u leto iduće).

Ali, bez obzira na to, bez obzira na različit stepen iskazanog razumevanja za Jeljcinovo stanje, i blagi i oštriji kritičari su jedinstveni u mišljenju da je on glavni krivac za prošle i sadašnje nevolje Rusije. Ruska operacija impičmenta je sada, zbog ovog krvarenja čira na želucu, unekoliko utihnula, mada se starim gresima dodaje novi - "genocid naroda Rusije", jer malo ko iz garniture ozbiljnih i uticajnih političara želi da Jeljcinova hospitalizacija bilo kome posluži kao povod za uzbunjivanje širokih nezadovoljnih masa.

Pojava nove bolesti u Jeljcinovoj anamnezi, međutim, nametnula je pitanje: a ko je kriv za njegov čir?

Krvarenje čira, a konkretno predsednika zemlje kao što je Rusija, vrlo je ozbiljna stvar, pa se od Jeljcinovih ličnih lekara traži objašnjenje - gde su bili i šta su radili. Ili su "stručno" prevideli čir ("mnogo babica, kilavo dete"), ili su ga "sami stvorili, veštački praveći (posle novembarsko-decembarske bolesti) zdravog i bodrog Jeljcina za Novu godinu", pita se jedan novinski, medicinski nekompetentan komentator.