Meksiko Siti

Crkva

Meksi�ka vlada i katoli�ka crkva svoje odnose odavno zasnivaju na dva principa: crkva se pretvara da meksi�ki antiklerikalni zakoni ne postoje, a vlada se pretvara da ih crkva ne kr�i. Papa Jovan Pavle ove sedmice dolazi u zemlju u kojoj se crkva sve otvorenije i agresivnije upli�e u dru�tvena i politi�ka pitanja. Transformacija je po�ela 1992. kada je biv�i predsednik Karlos Salinas de Gortari dao zvani�no priznanje crkvi, �ime je uklonio senke sa stvari, kao �to su �kole pod crkvenom upravom i javne verske procesije koje su decenijama bile tehni�ki ilegalne. Grade�i na tom priznanju, crkveno vo�stvo danas javno i �esto kritikuje vladu, glasno govori protiv politi�ke korupcije i ekonomske politike za koju ka�e da siroma�ne �ini siroma�nijim. Papa, koji u petak sti�e u �etvorodnevnu posetu, namerava da objavi strategiju crkve na prostoru obeju Amerika koja uklju�uje uplitanje u politi�ka i dru�tvena pitanja. Sa svoje strane, predsednik Ernesto Zediljo nezadovoljan je �to crkva nije na�la za shodno da ukori biskupe na jugoistoku njegove dr�ave zbog otvorene podr�ke pobunjenim indijanskim masama.

Predsednik je biskupe optu�io da su "teolozi nasilja". Meksiko je uvek bio zadojen politi�kim i verskim suprotnostima. Ro�en je kao katoli�ka dr�ava pod �pancima, sveti za�titnik mu je uvek bila Devica iz Gvadalupe, indijanska Marija �iji je lik no�en kao ratna zastava meksi�kih boraca za nezavisnot. Ipak, crkva ima sna�ne neprijatelje. Krajem pro�log veka, meksi�ki intelektualci i politi�ari, ve�inom obrazovani u krilu crkve, oduzeli su joj privilegije i posede. Po�etkom ovog veka, svi antiklerikalni zakoni su potvr�eni od strane revolucionarnih generala i levi�ara. Krajem dvadesetih godna, hiljade ljudi je poginulo u ratu Kristero, u kome su selja�ke armije pokrenute protiv, kako je crkva govorila, bezbo�ni�ke vlade. Ali, u zemlji gde se 87 odsto stanovnika izja�njava za katolike, vlada okre�e glavu, dok crkva vodi �kole i organizuje javne procesije. Sve�tenici su obrazovali mnoge meksi�ke vo�e, a biskupi se tajno sastaju sa predsednicima kojima je zabranjeno da prisustvuju crkvenim obredima ili da priznaju bilo kakvo versko uverenje. U Meksiku se danas ka�e da ve�ina sukoba izme�u dr�ave i crkve proisti�e iz razli�itog tuma�enja koncepta razdvajanja crkve od dr�ave. Kardinal Meksiko Sitija Norberto Rivera nedavno je pozvao gra�ane da ustanu protiv pove�anja poreza i zatra�io od vlade da novac koristi po�teno. Kardinal Huan Sandoval iz Gvadalahare poveo je narod u protest zbog pove�anja cena. Najve�i sukob izazvan je podr�kom crkve Indijancima u ju�noj dr�avi �iapas, koji su se pobunuli tra�e�i dru�tvenu pravdu. Pred papinu posetu, vlada je prognala �estoricu sve�tenika pod optu�bom da podr�avaju ustanike.

Pariz

Pedofilija

Broj seksualno zlostavljane i zanemarene dece dosegao je alarmantni nivo dok se pornografske slike dece masovno probijaju kroz internet, objavli su stru�njaci na konferenciji UNESKO-a o pedofiliji i internetu. "�irenje pedofilije na internetu je kriminal, isto kao droga i krijum�arenje", izjavio je Federiko Major, generalni direktor UNESKO-a. Govore�i u utorak na skupu 300 stru�njaka iz 40 zemalja i 75 nevladinih organizacija, Major je zatra�io osnivanje "mre�e svetskog elektronskog �uvara" za suzbijanje "on-lajn" pedofilije i de�ije prostitucije. "Cenimo da je nivo alarmantan, posebno kada se ima u vidu tragi�an nedostatak za�tite dece izlo�ene riziku", ka�e Kimberli Svevo, izvr�ni direktor Me�unarodnog dru�tva za za�titu dece od zlostavljanja. Svevo navodi da su siroma�tvo, rat, prirodne nesre�e i rast populacije osnovni razlozi koji decu �ine podlo�nom trgovini robljem i prostituciji u zemljama u razvoju. Me�unarodna organizacija rada (ILO) izlo�ila je plan za sporazum koji bi pomogao da se de�ija pornografija i drugi oblici seksualnog zlostavljanja dece skinu sa interneta. "Zemlje koje budu ratifikovale sporazum bi�e obavezne da takav rad stave van zakona, kazne prestupnike i u potpunosti elimini�u takvo delovanje", izjavio je generalni direktor ILO Mi�el Hansen. Bi�e zabranjeni, ka�e Hansen, prodaja i krijum�arenje dece preko interneta i kori��enje dece za "on-lajn" prostituciju ili prozvodnju pornografskog materijala. Interpol navodi da je danas prakti�no nemogu�e odrediti broj veb sajtova koji nude pedofilski materijal ili koliko pedofila ulazi u internet.

Ista�ivanja u SAD za 1995. godinu su tada dokumentovala milion "on-lajn" pornografskih slika sa decom. "Neki od sajtova su imali vi�e hijada ulaza dnevno", ka�e predstavnik Interpola. Vi�e od 500.000 takvih slika zaplenjeno je u SAD tokom pro�le godine.

Moskva

Mnjenje

Vi�e od polovine Rusa smatra da je poslednja ekonomska kriza najgori doga�aj u zemlji 1998. godine, ali te�ko da je iko bio u stanju da navede ono najbolje �to se u protekloj godini zbilo. Anketa nezavisne Fondacije za javno mnjenje navodi da 53 odsto ispitanih Rusa vide ekonomsku krizu koja se pro�log avgusta obru�ila na zemlju - uz inflaciju, nezaposlenost i krah rublje - kao najgori doga�aj u pro�loj godini. Na pitanje da navedu najbolji doga�aj, gotovo dve tre�ine je odbilo da uop�te razmi�lja o odgovoru. Me�u onima koji su pristali da odgovore, vi�e od polovine je zaklju�ilo da nikakvog pozitivnog doga�aja nema. Drugi "najgori doga�aji", kako prenosi agencija Interfaks, uklju�uju ubistvo liberalne poslanice Galine Starovojcove, zatim rast kriminala, nesre�e i prirodne katastrofe. Mnogi su rekli da je sve bilo lo�e. Kao "najbolje" od onoga �to se pomenulo vodi se naimenovanje Jevgenija Primakova za premijera, sa 7 odsto ispitanih.