Zvezdani transfer

Vratio se Dejo

Ima li šansi da i Savićević dobije svoje mesto među "Zvezdinim zvezdama"

Delije Internet Fan Cluba (jedan od najposećenijih sajtova u Jugoslaviji) napravile su nedavno intervju sa Draganom Džajićem, predsednikom Fudbalskog kluba Crvena zvezda. Šestorica "delija" (po jedan iz Roterdama, Melburna, Bordoa, Malmea, Novog Sada i Niša) postavila su Džajiću istovetno pitanje: "Zašto Zvezda ne uzme kredit od neke banke i vrati svoje bivše asove koji greju klupe u inostranim klubovima, odnosno da li ćete vratiti Stojkovića, Savićevića ili nekog trećeg?"

"Zvezda nikada neće vratiti igrača samo zbog njegovog imena. Biće ponuđeno da se vrati samo onome ko može da pomogne našem timu u osvajanju titule. Za Stojkovića je kasno s obizirom na to da se nalazi u takvim godinama. Savićević želi i dalje da igra u inostranstvu. Oni mlađi imaju čvrste ugovore i teže je doći do njih. Ponavljam, nikada nećemo vratiti igrača za koga smatramo da ne bi pomogao Crvenoj zvezdi bez obzira na njegovo ime i želju za povratak", odgovorio je "delijama" preko Interneta Džajić.

Ovaj Internet intervju objavljen je početkom januara u prvom ovogodišnjem broju "Zvezdine revije", a samo dve nedelje kasnije Dejan Savićević fudbalski superstar ponovo je u Zvezdinom dresu trčkao po "Marakani". Da li je Zvezda zaista uzela kredit, ili je Roma poslala pare koje duguje za Sinišu Mihajlovića, ili je Dejo sam sebe otkupio od Milana čiji je član bio poslednjih šest godina, tek Savićević je ponovo u Zvezdi, spreman, kako kaže, da pomogne svom nekadašnjem klubu. Kolege novinari, opčinjeni povratkom Savićevića, izmerili su da je Dejo već prvog dana na "Marakani" pretrčao čitavih deset kilometara što je (kažu zlobnici) nekada bila njegova mesečna kilometraža. Na osnovu ovoga bi se dalo zaključiti da je Savićević rešio da, osim Zvezdi, pomogne i sebi, jer je u poslednjih godinu dana zbog povrede koja ga je mučila retko izlazio na teren. Kada je to i činio, nije ni izdaleka ličio na onog Deju koga su u Milanu prozvali "Genije" i zbog koga i dan danas klinci rado pevaju onu pesmu "Kuguarsa" - "Dejo, majstore, pa ti si Bog". Poslednjih meseci mučilo ga je koleno. Ranije je bar deset novinara dnevno brinulo o njegovom "primicaču" koji ga je tokom karijere često "zatezao" i doprineo da u dresu Milana odigra samo oko 50 odsto utakmica koje je inače mogao da odigra.

PRINCIPI: Osim ove statistike - iz koje bi se dalo naslutiti da se Savićević tokom svoje karijere uglavnom držao principa "igraj malo, igraj dobro" i da su ga navijači uglavnom ostajali željni gde god je igrao - postoji i jedna druga statistika koja ga ubraja među najtrofejnije igrače koji su ikada ponikli na ovim prostorima. Sa Crvenom zvezdom Dejo je osvojio tri titule šampiona i jedan Kup one Jugoslavije, a 1991. i Kup evropskih šampiona i Tojota kup (klupsko prvenstvo sveta). Sa Milanom je tri puta osvajao prvenstvo Italije, zatim Super kup Italije (1993) i Kup evropskih šampiona i Super kup Evrope (1994). Te 1994. u finalu KEŠ u Atini, sam, u dresu Milana, potopio je Barselonu i čuvenom španskom golmanu Zubizareti dao gol negde "iz coca-cole". Lobovao ga je šutem sa aut-linije, gotovo sa reklamnog panoa kraj terena. Zubizareta je posle toga bio zreo za fudbalsku penziju (mada je potrajao još nekoliko godina), dok su Savićeviću italijanski novinari zauvek zalepili nadimak "Genije". Tako ga je, kažu, kasnije zvao i gazda Milana Berluskoni.

U ovdašnjoj prilično učmaloj fudbalskoj čaršiji povratak Savićevića u Zvezdu izazvao je dosta različitih komentara. Ima onih koji misle da će Dejo u Beogradu nastojati da se vrati u staru formu i posle nekoliko meseci još jednom pokušati da olakša kasu nekog stranog tima spremnog da plati igrača koji se polako približava oproštajnom buketu cveća. Drugi, opet, tvrde kako je proradila Dejina sujeta - u Zvezdinom muzeju na vrhu "Marakane" njegova slika ne stoji na mestu rezervisanom za "Zvezdine zvezde" poređane po sledećem redu - Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon, Dragan Piksi Stojković. Po titulama koje je osvojio u Zvezdinom dresu Savićević je ispred mnogih od njih, po veličini fudbalske legende bar jednak nekima od njih. Šestomesečnim boravkom u Zvezdi Savićević bi navodno "popravio" ovaj deo svoje biografije i zaslužio bolje mesto u onom muzeju, a kasnije možda i neko od počasnih mesta u rukovodstvu ovog kluba. U opticaju je i teorija po kojoj je Dejo jednostavno željan da još jednom pokaže svoju igračku veličinu, koju su mnogi počeli da osporavaju, pogotovo posle prošlog Svetskog prvenstva u Francuskoj, na koje je Savićević otišao povređen i potpuno nespreman. Poznati novinar i publicista Boro Krivokapić, koji je o Savićeviću napisao knjigu, izjavio je ovih dana kako je Dejin moto zapravo večita crnogorska paradigma - što si živ ako nisi najbolji. "Savićevićeva ambicija je uvek bila - i on je tu ambiciju pošteno ispovedao - da bude najveći, najbolji... Njegov je cilj da ustane Vembli, a ne Drenovštica..."

RAZLOZI: Narednih šest meseci u dresu Zvezde Savićević će igrati i u nekim fudbalskim Drenovšticama. Zvezda iz koje je otišao 1992, i ova danas, nisu ni nalik jedna na drugu. Liga u kojoj je Savićević postao fudbalski superstar i ova danas, takođe nimalo ne liče. U onoj Jugoslaviji se na utakmice uglavnom putovalo avionom, u ovoj najčešće gradskim autobusom ili tramvajem. U ovoj ligi postoji i sasvim realna mogućnost da neko od "velikih" izgubi utakmicu 3:0, "par for fe". Dovoljno je da vođa puta ne pronađe neko novo prvoligaško selo na karti, neki Badnjevac, i da se bodovi izgube i bez borbe.

Bilo kako bilo, Dejo se vratio. U zemlju iz koje se uglavnom odlazi, i iz koje, po mnogim mišljenjima, nikada nije kasno otići, vratio se, makar i privremeno, neko koga u njegovoj struci zovu "Genije". Neki drugi genijalci koji se više bave stvarima glave, i koji su takođe svojevremeno otišli iz zemlje, najverovatnije se više nikada neće vratiti. Ni na mesec dana.

Bez obzira na to zbog čega je došao - da još malo popravi stanje na bankovnom računu, da pomeri svoju sliku u Zvezdinom muzeju, da produži fudbalski vek ili zbog nečeg četvrtog - Savićevićev povratak je nešto čemu bi se svakako trebalo obradovati, nešto što u ovdašnje fudbalsko i sveopšte sivilo ubrizgava bar malo adrenalina. Zbog Deje, poneki otac će možda biti u stanju da za trenutak odvoji svoje dete od kompjutera i imbecilnih igrica, odveda ga na stadion i kaže mu: "To je, sine, taj kome pevaju 'Dejo, majstore, pa ti se Bog'. Kada je zdrav i raspoložen, nemoguće ga je zadržati. Samo da danas ne bude ljut i da ga ne zateže primicač".