Plemeniti �etvorokopita�i

Konjski valcer

Spor o domicilu lipicanera - ina�e stvoru iz nacionalno me�anog braka kra�ke kobile sa arapskim i �panskim pastuvima - ne jenjava izme�u Slovenije i Austrije

Bitka za primat nad retkom konjskom vrstom - lipicanerima, oko koga se trenutno nate�e nekoliko evropskih dr�ava, u�la je krajem decembra 1998. godine u zavr�nu fazu; po svemu sude�i, prvu rundu je dobila Austrija. Jo� po�etkom pro�le godine po�ela je neobi�na �arka izme�u Be�a i Rima; kom�ije su otvorile raspravu na temu ho�e li pravo na tzv. domicil, odnosno poreklo svetski poznatih konja lipicanera pripasti Italiji ili Austriji. �to ne bi bilo ni�ta neobi�no da lipicaneri - kako i ime govori - nemaju korene u Lipici, mesta�cu blizu Se�ane, naslonjenom na slovena�ko-italijansku me�u.

Saznav�i za dilemu suseda, a pritisnuta besom doma�e javnosti, reagovala su i nadle�na slovena�ka ministarstva protestuju�i u Briselu, uz upozorenje evropskim organima da su lipicaneri - slovena�ki. Usledio je hladan tu�; po�to Ljubljana nema status stalnog �lana Evropske unije (Slovenija je pridru�eni �lan), o pitanjima vezanim za Evropu nema pravo odlu�ivanja, �to �e re�i da je uzaludan svaki napor slovena�ke diplomatije da evropske organe ubedi da prekinu pokrenute postupke u vezi sa lipicanerima. Sve dok se Slovenija ne uklju�i u Evropsku uniju.

SERVILNOST U KORACIMA: Spor na temu "slovena�kog nacionalnog ponosa" kona�no je razre�en potpisivanjem bilateralnog sporazuma izme�u Be�a i Rima, poslednjeg dana pro�le godine, prema kome je novi nosilac vo�enja papirologije o lipicanerima (u Uniji) Austrija! Zanimljivo je da tu Sloveniju niko ni�ta nije pitao, iako ona ve� pola godine �alje dopise, proteste i osniva raznorazna dru�tva za odbranu autohtonosti lipicanera. Ni�ta �udno da su na pomenutu vest slovena�ki mediji reagovali deliri�no. Usledili su protesti. Sastalo se Dru�tvo prijatelja Lipice, u kome, pored pisaca tipa Borisa A. Novaka (biv�i predsednik slovena�kog PEN-a, ina�e ro�eni Beogra�anin), sede i drugi ugledni �lanovi, poput nekada�njeg predsednika slovena�kog parlamenta Franca Bu�ara...

"Na�a vlada gre�i �to se prema biv�im gospodarima pona�a servilno, dozvoliv�i da se Austrija odnosi prema Sloveniji sa neskrivenim kolonijalnim ambicijama. Kao da je Lipica njihova, kao da je Slovenija njihova! Umesto toga, trebalo bi uspostaviti ravnopravne odnose. Lipica i lipicaner jesu deo krasa, a re�i 'lipica' i 'kras' same po sebi su slovenskog izvora", lamentira Boris A. Novak, predsednik Dru�tva prijatelja Lipice, iznerviran austrijsko-italijanskim sporazumom. Novak nije propustio priliku da obznani kako je posebna delegacija Dru�tva povodom "slu�aja Lipica" boravila �ak i u Briselu, gde se sastala sa visokim predstavnicima Evropske unije i vratila sa �okantnim informacijama. U Briselu su, naime, re�eni Boris A. Novak i flamanska "prijateljica Lipice" grofica Monika fon Pamel u ime Kobilarne Lipica i Dru�tva odgajiva�a lipicanera ulo�ili zahtev za priznanje Slovenije kao zemlje porekla spornih �etvorokopita�a. Navodno su istu priliku visoki briselski zvani�nici iskoristili da poka�u "izrazite simpatije za slovena�ka prava nad lipicanerima", uz obe�anje da ne�e prejudicirati svoju odluku. Birokrate iz Brisela su ujedno potvrdile sumnju da se u celom zapletu radi i o posebnom vidu nelojalne konkurencije, po�to Slovenija jo� uvek nije �lanica Evropske unije; zbog �ega nema pravo glasa, ni mogu�nost u�e��a u raspravama. Nije trebalo dugo �ekati pa da se "paket briselskih obe�anja" pretvori u hrpu olako datih obe�anja.

�lanovi Dru�tva prijatelja Lipice nisu toliko frustrirani zbog driblinga iz Brisela, koliko zbog zvani�ne politike Drnov�ekove administracije, koju ocenjuju kao "nerazumljivu i sramnu". Istina je da su slovena�ki zvani�nici do sada iskazali prili�no veliku dozu ravnodu�nosti u vezi sa problematikom lipicanera; �tavi�e, slovena�ki ministar spoljnih poslova Boris Frlec izjavio je da je pitanje domicila lipicanera stru�ni, a ne me�udr�avni problem. Istu izjavu ponovio je (vi�e puta) i ministar poljoprivrede. Ministarstvo kulture, tvrde ljubitelji konja iz Lipice, "otvoreno se rugalo" svim njihovim inicijativama, sve dok ih pritisak javnosti nije naterao da od zvani�nog Rima zatra�e da kona�no vrati rodovnike, koji su u vreme fa�isti�ke Italije odneti iz Lipice, a koje bi Italija, u skladu sa pariskim mirovnim ugovorom, ionako morala da vrati Jugoslaviji odmah po okon�anju Drugog svetskog rata.

�lanovi dru�tva nagla�avaju da su�tina spora nije samo presti�ne, ve� politi�ke prirode. "Austrija je, prema informacijama kojim raspola�emo, Sloveniji uslovljavala prijem u Evropsku uniju odustajanjem od priznanja prava na lipicanere. Jer, i za Austriju su lipicaneri nacionalni simbol, po�to podse�aju na slavnu pro�lost austrougarske monarhije. Reke turista dolaze da vide rad �panske �kole jahanja u Be�u, zbog �ega je pitanje domicila lipicanera kako ekonomski, tako i simboli�ki veoma va�no", dodaje Boris A. Novak.

UDARAC S LE�A: Novakove re�i potvr�uje podatak da je Austrija jo� 1997. godine od Me�unarodne federacije odgajiva�a lipicanera (Lipizzaner International Federation, LIF) zahtevala poseban status. Ta�nije, ucenjivala je LIF postavljaju�i posebne uslove, sve dok iste godine nije uvre�eno napustila organizaciju, nezadovoljna postignutnim. Pristala je da se vrati samo ukoliko njen predstavnik bude izabran na povla��enu funkciju potpredsednika LIF-a i time zauzme i mesto stalnog vo�e odgajiva�ke komisije, plus da Federacija potvrdi austrijskoj konju�nici u Pibru pravo na izvorno vo�enje odgajiva�kih knjiga. Uslovi tako uglednog �lana organizacije isprva su prihva�eni, ali su kasnije, zahvaljuju�i protestima slovena�kog delegata zvani�no "poni�teni", iako su austrijski predstavnici zadr�ali obe�ana mesta. Da sve bude te�e, patronat nad ovom svetski poznatom i retkom pasmom konja �ele i neke druge evropske dr�ave: na primer, Me�unarodni savez lipicanera, koji se oslanja na podr�ku Holandije, Belgije i �vedske. �to jo� jednom dokazuje da se ne radi samo o borbi za presti� nego i o ekonomskim interesima. (Treba li podse�ati da Evropska unija licenciranim uzgajiva�ima dodeljuje izda�ne apana�e?!)

Neki slovena�ki predstavnici upozoravaju da je problem ipak ne�to �iri i da je u slu�aju konja lipicanera do�lo do sudara pomalo staromodnih, kolonijalnih aspiracija na austrijskoj strani, te uskih i samozagledanih shvatanja slovena�ke javnosti, koja je godinama uveravana da je posredi �isto "slovena�ki" konj.

"�to se domicila ti�e, tu nema nikakve sumnje; svi znamo da je lipicaner konj oblikovan u konju�nici Lipica. Me�utim, svi smo zanemarivali ne�to drugo, o �ta se do sada nismo spotakli, a to je da zakonodavstvo Evropske unije odre�uje odnose izme�u razli�itih odgajiva�a, �to je dobro re�eno unutar Unije, ali se u primeru lipicanera pokazalo kao veoma lo�e re�enje. �tos je u tome �to Brisel dosu�uje kojoj od organizacija priznaje status prvog me�u jednakima, dakle onoga ko �e �uvati spise sa izvornim rodovnicima. A izvorni rodovni dokument sastavljen je iz knjiga koje se nalaze i u Sloveniji, Hrvatskoj, Ma�arskoj... Jednostavnije re�eno, lipicaner nije samo na�, slovena�ki, nego i evropski konj, po�to je to jedna od najstarijih odgojenih konjskih vrsta", upozorava na multikulturnost lipicanera Janez Rus, stru�ni vo�a Kobilarne u Lipici.

Lipicaner je, drugim re�ima, stvor iz nacionalno me�anog braka, jednom re�ju - poliglota. Nastao je ukr�tanjem kra�ke kobile sa arapskim i �panskim pastuvima, a danas pripadnici ovog ina�e malog stada, koje broji oko 3000 grla, �ive ne samo u Ma�arskoj, Danskoj, Jugoslaviji i Francuskoj, nego i u SAD, Australiji, Norve�koj, Velikoj Britaniji, �vedskoj i mnogim drugim dr�avama. Slovenija, uz Austriju, fakti�ki kontroli�e najve�i, ali ne i "kontrolni paket" konja od oko 500 grla. Najzad, za deo problema u vezi sa svojatanjem lipicanera kriva je i Slovenija, ta�nije, neke neodgovorne institucije. Tako je nedavno potpisan ugovor izme�u Konju�nice Lipica i Kazina Portoro� o dvadesetpetogodi�njem najmu Lipice za potrebe osnivanja nekakvog luna parka, u kome bi ovi dragoceni konji predstavljali ne�to poput scenskog ukrasa izme�u palmi i terena za golf. �to je za prijatelje prirode i Lipice vi�e od svetogr�a, zbog �ega je upravo dao ostavku i gorepomenuti g. Rus, stru�ni �ef Konju�nice.

Prijatelji Lipice ipak smatraju da jo� nije sve izgubljeno. Nadaju se odlu�nijoj akciji "u za�titi nacionalnog blaga", kako premijera Janeza Drnov�eka, tako i njegovih podre�enih. Ukoliko Slovenija protestuje dovoljno uporno i odlu�no, onda �e Komisija, tako bar sugeri�u njihovi sagovornici u Briselu, morati da poni�ti sporazum izme�u Italije i Austrije. A ako su to samo jalove nade, onda �e slovena�ki odgajiva�i lipicanera uskoro biti prisiljeni da mole Austrijance, odnosno njihovu dr�avnu konju�nicu u Pibru, za sertifikate i dozvole, svih vrsta. Nema sumnje da �e Lipica i lipicaneri jo� dugo zadavati glavobolje ne samo slovena�kim, ve� i evropskim birokratama. Bar za sada, leka nema.