Trola i kontrola

Šta povezuje trolejbuse, ćureća prsa, mušmule, štipaljke i balegu? Sve su to, ovako ili onako, sastavnice jedne "patriotske ekonomije"...

Ako sam dobro shvatio, (beo)gradska vlada spremna je da uveze 80 novih trolejbusa iz revizionističke Češke, ne bi li tako malo ublažila transportne muke preživelih i neiseljenih Beograđana. Pare su spremne, ali cela stvar stoji u mestu jer lokalna vlast nikako da dobije neophodnu uvoznu dozvolu od republičke vlade. U isto vreme, najkorpulentniji potpredsednik dotične (tj. republičke vlade) boravi sa parlamentarnom svitom u bratskoj i prijateljskoj Belorusiji, entuzijastički produbljujući ionako već spektakularno sestrinske odnose dveju progresivnih zemalja. Kakve sad to ima veze s trolejbusima? Naravno da ima: Vojislav Šešelj je nedavno u nekoliko navrata gunđao da prestoničke vlasti nepatriotski naručuju trolejbuse iz Češke koja je obična marioneta Novog svetskog poretka - em onaj Kundera piše svašta protiv ujediniteljske borbe srpskog naroda, em im je predsednik anarhoidno piskaralo koje se druži s Lu Ridom i Džegerom umesto da se međeđe grli i bratimi s Lukašenkom... - a poznato je da i braća Rusi proizvode trolejbuse, i da ima dana kada ne znaju šta da rade s njima. A to što su ta prometala lošija ne mora da znači i da su manje kvalitetna! Ako su možda i skuplja, ne znači nužno da koštaju više novca! Uostalom, valjda se i za toplo pravoslavno bratstvo nešto mora žrtvovati. Mučene Beloruse Potpredsednik u trolejbuskom kontekstu nije spominjao - ovi su se valjda specijalizovali za liferovanje ekoloških tramvaja bez šina i na zaprežni pogon, a uvoz te sofisticirane tehnologije ipak će doći na red tek u sledećoj etapi našeg nezadrživog razvitka. Kad Potpredsednikova vlada povadi i proda Ciganima sve te prevaziđene tramvajske šine, ne bi li od dobijenog keša pokornom i zahvalnom pučanstvu podelila šestu osminu prvog dela avansa od pretprošloavgustovske penzije. Umanjene za porez na lanjski sneg i taksu za odvoženje balege koju će proizvoditi i raznositi nova gradska prometala.

Državna vlast ima još jednu patriotsku primedbu: čemu rasipati dragocene imperijalističke devize i kupovati šklopocije od katoličko-tranzicionih raskolnika kad možemo i sami da proizvedemo sličnu robu, jedino se, doduše, ne zna kad - za godinu ili dve? Nećete valjda da slušate plaćenike i defetiste koji tvrde da bi onda gradski saobraćaj u Beogradu još više ličio na promet nekretnina?

Videćemo šta će od svega na kraju da ispadne. Polumrtvi Beograđani, spljeskani, skliski i međusobno bliski kao da ih pakuju u "Mirni" iz Rovinja, ionako su odavno oguglali na sve - hteli bi samo da se nekako doklatare do kuće, pa da meraklijski zapale petrolejke i uviju se u ćebad, braneći se tako od drske termičke agresije razularenih radijatora. Ceo naš svakodnevni život ovde je ionako još samo jedna nuspojava, jer smo i mi kao građani samo nuspojave u Sistemu koji bi bio savršen da nema nas da stalno nešto zakeramo. Zato mi je ovde za razmatranje zanimljivija ta patriotska argumentacija glede kupovanja ovih ili onih trolejbusa (ili bilo čega drugog).

Radi se, naime, o zaraznoj političko-mentalnoj bolesti koja nepogrešivo napada samo određeni tip društava; po pravilu su to zajednice koje ne veruju u demokratiju, individualizam, tržište i slične kerefeke, ali ih zato uvek možete okupiti oko kolektivističkih i populističkih vrednosti. Da ne bude da teoretišem na prazan stomak/mozak, setite se čuvenog "bojkota slovenačke robe" od pre desetak godina: sve što je sumanuto najednom je postalo sasvim normalno, pa je tako banalni odlazak u samoposlugu postao avanturistički izlet u Zonu sumraka - kupiš 300 grama ćurećih prsa (prste da poližeš!) iz Ptuja i pet-šest moćnih piva iz Laškog, a dva dežurna ojha-b'razeru tipa iz komšiluka i ondulirana baba od preko puta zaviruju ti u zembilj i gledaju te mrko i s mržnjom kao da si sam Nečastivi, tj. Milan Kučan! Nešto što je, dakle, došlo kao direktiva s vrha tako je dobro razrađeno u masama da je bilo milina - mal' da izgubiš glavu zbog čistog belog mesišta nekog podalpskog ćureta! A otkud, zašto i čemu sve to? Zbog "politike" i "patriotizma". Tako su još samo neizlečivo nacionalno nesvesne anarhoindividualističke zamlate kupovale robu po prozaičnom kriterijumu kvaliteta - Uzoran Građanin je pre svega vodio računa odakle mu šta dolazi na trpezu. Jer, kupovinom određene vrste štipaljki ili džema od mušmula on pokazuje svoju lojalnost jednoj politici, ideji ili kolektivu, a bojkotom drugih džemova i štipaljki iskazuje, jelte, svoje političko neslaganje. S čime - s tuđim mušmulama? Ne. S idejom građanske slobode, ako ćemo pravo. Ali Uzoran Građanin to nije bio u stanju da vidi. Bio je previše zauzet sopstvenom histerijom.

Ovih dana je u Hrvatskoj jedan ekstremno desni političar takođe nadigao veliku dževu nad skandaloznim podatkom da mnogi lakomi i nesvesni Hrvati iz pograničnog područja pazare namirnice u Vojvodini, jerbo su ove Tamo Daleko mnogo jeftinije nego u Lijepoj Našoj (tj. Njihovoj). "To je trovanje hrvatskog naroda", lucidno je primetio taj prefinjeni mislilac. Ali, prozvani "hrvatski narod" se mnogo ne obazire na to - on bi, naime, da jede. A prasići i pilići ionako ne znaju ni ćirilicu ni latinicu. Baš kao što ni trolejbusi nemaju veroispovest ni politička uverenja.

Kolektivna mentalno-politička bolest neće se povući tek tako i predati bez borbe. Uostalom, deset godina je tresla sve - od državnika do hauzmajstora. Najbolji lek protiv toga je oralna konzumacija normalnosti. Beograd je, recimo, poslednjih meseci poludeo za španskom ćurećom šunkom. I niko je više ne povezuje s Felipeom Gonzalesom. Da li je to dobar znak?