Kosovska eskalacija

Rat na sofi

Događaj u selu Račak kao da je podjednako iznenadio i Miloševića i Zapad. Matrica postupanja na Kosovu, međutim, uspostavljena je u oktobru, pa su obe strane postupile kao i prošli put: Milošević se naljutio na Viljema Vokera koji je doneo loše vesti, a Zapad je poslao dva generala da opet podsete, zaprete, upozore i zamole. Niko, ipak, nije rad kavzi, pa je cela stvar skrenuta u sporednom pravcu - na Viljema Vokera

Kad se dogovarao sa Holbrukom u oktobru oko Kosova i verifikatorske misije, Milošević je verovatno - pod pritiskom krize i u nervozi koja je vladala - ispustio iz vida mogućnost neplaniranih incidenata i postupanja u vezi sa njima. Nije nikakvo čudo: procena i kontrola političke štete nikada nisu bili jača strana ovog režima. S druge strane, nove metle na vlasti iz JUL i Srpske radikalne stranke, uz nadahnutu retoričku podršku budućih koalicionih partnera iz SPO podigle su političku temperaturu oko Kosova i slaboumnu ksenofobiju do iracionalnih razmera. Miloševiću je to odgovaralo iz unutrašnjepolitičkih razloga: odgovornost se tako deli na više aktera i stvara se privid "narodnog jedinstva" u pravdanju pogrešne politike. Onda se u petak desio događaj u selu Račak, upravo paradigmatični neplanirani incident od one vrste koja ponekad skreće tok istorije.

TRANS I TREZVENOST: Šta se u stvari tada desilo ostaje tehnički nejasno dok se ne obavi kriminalistička, sudsko-medicinska i balistička obrada - za šta postoje uslovi, ali se u rezultate smanjuje poverenje, upravo zbog političkog pregrevanja stvari i dernjave koja je nastala. Kao što to u takvim situacijama biva, prava kriminalistička istina postaje nešto do čega je političkim akterima sve manje stalo. Izvesno je da je u i oko sela Račak posle borbi snaga MUP i naoružanih Albanaca nađeno barem četrdesetak leševa lica koja su poginula nasilnom smrću. Šef Kosovske verifikacione misije, ambasador Viljem Voker, posetio je u pratnji više desetina novinara i svojih saradnika lice mesta i užasnuo se - što je normalno. Dopunske probleme stvorila je okolnost da su se policijske snage u petak uveče povukle iz Račka - što je razumljivo - da bi u subotu pokušale da se vrate, pa je lice mesta ostalo bez kontrole. To je otvorilo mogućnost manipulacije leševima, na kojoj jugoslovenska strana sada insistira.

Cela priča naglo je eskalirala u subotu, kada je predsednik Srbije Milan Milutinović sasvim nediplomatskim rečnikom napao ambasadora Vokera i optužio ga da laže, da podržava i podstiče albanski terorizam i u tom pravcu. To je bio znak za početak retko žestoke kampanje svih režimskih glasila, "patriotskih" organizacija i pojedinaca i svih mesnih odbora svih koalicionih stranaka na Viljema Vokera; kampanja je kulminirala zahtevom savezne vlade da ambasador napusti teritoriju SR Jugoslavije u roku od 48 sati. Viljem Voker postao je persona non grata.

Osim toga, Lujzi Arbur, glavnom tužiocu Haškog tribunala, uskraćen je ulaz u Jugoslaviju, jer nije imala vizu. To je, međutim, njen problem: pokušaj prelaska granice bez vize bio je očigledno propagandni potez; gđa. Arbur zna da SR Jugoslavija zvanično još drži da Haški tribunal nije nadležan za Kosovo, pa - prema tome - pozivanje na "mandat Saveta bezbednosti" ne pomaže. To je, ipak, još više komplikovalo stvari.

U nedelju je konfrontacija bila gotova i spakovana: Savet NATO se naglo sastao, što je zabrinulo sve, jer se takva tela nedeljom popodne ne sastaju bez neke; odlučeno je da se Miloševiću u goste pošalju generali Vesli Klark, komandant snaga NATO za Evropu i Klaus Nauman, predsedavajući Vojnog saveta, sa porukom. Jugoslovenska strana je eskalirala optužbe, počela da pominje "scenario Markale" i uopšte se bacila u patriotski trans na temu "borbe protiv terorizma kao međunarodnog zla", "dvostrukih aršina" - što sve zajedno nije slutilo na dobro.

U ponedeljak je generalni sekretar NATO-a, Havier Solana prvi uneo malo reda u celu tu fertutmu: u jednom odmerenom intervjuu prvo je podsetio da "kosovska kriza nije jednostavna i ne može se rešiti za 24 sata"; onda je rekao da je NATO doneo mir u Bosnu, da je sprečio humanitarnu katastrofu na Kosovu prošle godine i da će uspeti na Kosovu "čak i ako budemo morali da se suočavamo sa ljudima moralnog kalibra g. Miloševića". "Održaćemo takav kurs: sa verifikatorima na terenu, sa NATO u vazduhu i sa snagama za izvlačenje u Makedoniji", kaže Solana i dodaje da "ne možemo da menjamo filozofiju svakoga dana". Taj intervju bio je prvi znak normalizacije i vraćanja u postojeću matricu postupanja. U tom smislu Solana je podsetio na 400 aviona NATO-a, na flotu sa krstarećim raketama u Mediteranu i na 2300 vojnika snaga za izvlačenje; na pitanje hoće li NATO upotrebiti silu da "spreči Miloševića u krvoprolićima", on je rekao: "Ako je sila jedino što razume - dobiće silu... Dva generala će postići otprilike isto što su postigli kad su bili prošli put. Tada su zaustavili humanitarnu katastrofu i mi smo krenuli novim kursom".

KAKO JE VEROVATI: Da je "novi kurs", tj. onaj iz oktobra meseca, ključna reč američke administracije, ali i NATO-a i evropskih saveznika, pa i Rusije, pokazalo se odmah. Na konferenciji za štampu u Stejt dipartmentu, portparol Džejmi Rubin više puta je podsetio šta se od Miloševića sada traži: "Broj jedan, da odustane od zahteva da ambasador Voker napusti Srbiju"; Rubin je taj zahtev nazvao "antagonizirajućim i rušilačkim odgovorom Beograda na opravdani međunarodni gnev" i uz to, kao broj dva priključio i zahtev da Haški tribunal istražuje na Kosovu. Pod brojem tri je zahtev da "Milošević identifikuje odgovorne i naredbodavce za masakr u Račku i da obezbedi odgovornost i sprovođenje pravde". Pod brojem četiri traži se "preokretanje sadašnjeg rastućeg trenda kršenja brojčanih i razvojnih ograničenja srpskih snaga oko kojih se Milošević dogovorio sa Zapadom, sa dva generala i sa ambasadorom Holbrukom". Rubin je podsetio da je "kritična komponenta Oktobarskih sporazuma prihvatanje od strane predsednika Miloševića verifikacione misije i to nezavisne verifikacione misije OEBS-a. To znači da nije do predsednika Miloševića da odlučuje ko će misiju predvoditi". O zahtevu za povlačenje Vokera, Rubin je rekao: "Video zam to saopštenje... Ne biste verovali, jer je to glupost, potpuna glupost. To je pokušaj Srba da okrive glasnika koji je svetu javio lošu vest o masakru koji su srpske snage počinile".

Džejmi Rubin je rekao da je "od srpske strane čuo do sada tri-četiri različita izgovora i očigledne laži o onome što se desilo. Prvo, da je to OVK učinila samoj sebi; drugo, da je CIA nekako bila umešana u to; treće, da su sve to bili vojnici itd. To sve potiče od iste vrste činovnika koji mašu lažnim dokumentom...". On je odlučno odbio bilo kakvu mogućnost da se Miloševićevoj strani poveruje na reč bilo šta: "Mi tražimo dela... Mi se ne uzdamo i ne očekujemo ni da se kosovski Albanci uzdaju ni u šta što ima veze sa verovanjem". Rubin je podsetio da je verifikaciona misija upravo zato i uvedena, da se ne bi radilo na reč, nego na proveru: "Oni su bili u stanju da verifikuju jedno zverstvo".

Rubin je pomenuo i kosovske Albance: "Objašnjavali smo i objašnjavamo svakodnevno na terenu i inače Oslobodilačkoj vojsci Kosova da čine veliku grešku ako misle da se ovaj sukob može rešiti kroz provokacije i vojne akcije - jer ne može. I da svakim danom kojim postaju odgovorni za provokacije, oni slabe međunarodnu podršku ne samo za odgovaranje na srpska zverstva, već i podršku koju očigledno traže za svoju stvar".

Na kraju je Rubin nabrojao šta bi usrećilo Ameriku: "Ako bi se utvrdila odgovornost za taj masakr; ako bi se odustalo od odluke o ambasadoru Vokeru; ako bi se broj i raspored trupa na Kosovu prilagodili sporazumu i ako bi Lujza Arbur mogla da radi svoj posao - situacija bi bila mnogo bolja nego što je sada".

VOKEROVA SUDBINA: Dva generala su u Beograd došla u utorak, zatvorili su se sa Miloševićem i ostali tako punih sedam sati. Posle su otišli u američku ambasadu da se vide i sa ubogim Viljemom Vokerom. Sutradan su odneli u Brisel izveštaj i izjavili donekle kiselo da "razgovori nisu bili u punoj meri zadovoljavajući". To, međutim, nije dovelo do eskalacije pretnji: jedan izvor "Vremena" u Vašingtonu rekao nam je još dok su razgovori Klarka, Naumana i Miloševića trajali da "nikome ovde nije do vazdušnih udara"; pokazalo se da je bio u pravu. Spor se polako sužavao na ličnost Viljema Vokera i - preko njega - na političku uverljivost Kosovske verifikacione misije. Sam Voker je u više navrata izjavio da "ostaje ovde" i u sredu je bio u Prištini. Savezna vlada mu je za 24 sata produžila rok za napuštanje zemlje, a u Prištini se proneo glas da "Voker ide na duži odmor". Tako je stvar prešla na sasvim diplomatsko-protokolarni teren: sada valja sačuvati i obraz i guzicu, što inače ide teško, ali u diplomatiji nešto lakše, jer je iskustvo u takvim kompromisima golemo. Uostalom: Voker bi mogao da se uvredi i podnese ostavku; mogao bi i da se naglo razboli. A mogao bi i da ostane na svom mestu: ako smo prešli preko onolikog referenduma protiv stranog mešanja na Kosovu - zašto ne bismo prešli i preko jedne neodmerene izjave Milana Milutinovića i savezne vlade? Zapadne sile - i Rusi koji su u sredu poslali jednog ambasadora da to Miloševiću i usmeno objasni - protive se proterivanju Vokera; finski sudsko-medicinski tim odjednom je dobrodošao na Kosovo da pomogne kolegama iz Belorusije koji pomažu lokalnim patolozima u Prištini.

Dalji protok vremena i odugovlačenje samo će doprineti stabilizaciji odnosa SR Jugoslavije i ostatka sveta; stvari će se vraćati u svoje prirodne tokove, ambasadori će putovati i pregovarati, Miloševićeva sofa menjaće goste i sve će biti u redu.

Do nekog novog nepotrebnog i blesavog incidenta.