Kosovska eskalacija

Rat na sofi

Doga�aj u selu Ra�ak kao da je podjednako iznenadio i Milo�evi�a i Zapad. Matrica postupanja na Kosovu, me�utim, uspostavljena je u oktobru, pa su obe strane postupile kao i pro�li put: Milo�evi� se naljutio na Viljema Vokera koji je doneo lo�e vesti, a Zapad je poslao dva generala da opet podsete, zaprete, upozore i zamole. Niko, ipak, nije rad kavzi, pa je cela stvar skrenuta u sporednom pravcu - na Viljema Vokera

Kad se dogovarao sa Holbrukom u oktobru oko Kosova i verifikatorske misije, Milo�evi� je verovatno - pod pritiskom krize i u nervozi koja je vladala - ispustio iz vida mogu�nost neplaniranih incidenata i postupanja u vezi sa njima. Nije nikakvo �udo: procena i kontrola politi�ke �tete nikada nisu bili ja�a strana ovog re�ima. S druge strane, nove metle na vlasti iz JUL i Srpske radikalne stranke, uz nadahnutu retori�ku podr�ku budu�ih koalicionih partnera iz SPO podigle su politi�ku temperaturu oko Kosova i slaboumnu ksenofobiju do iracionalnih razmera. Milo�evi�u je to odgovaralo iz unutra�njepoliti�kih razloga: odgovornost se tako deli na vi�e aktera i stvara se privid "narodnog jedinstva" u pravdanju pogre�ne politike. Onda se u petak desio doga�aj u selu Ra�ak, upravo paradigmati�ni neplanirani incident od one vrste koja ponekad skre�e tok istorije.

TRANS I TREZVENOST: �ta se u stvari tada desilo ostaje tehni�ki nejasno dok se ne obavi kriminalisti�ka, sudsko-medicinska i balisti�ka obrada - za �ta postoje uslovi, ali se u rezultate smanjuje poverenje, upravo zbog politi�kog pregrevanja stvari i dernjave koja je nastala. Kao �to to u takvim situacijama biva, prava kriminalisti�ka istina postaje ne�to do �ega je politi�kim akterima sve manje stalo. Izvesno je da je u i oko sela Ra�ak posle borbi snaga MUP i naoru�anih Albanaca na�eno barem �etrdesetak le�eva lica koja su poginula nasilnom smr�u. �ef Kosovske verifikacione misije, ambasador Viljem Voker, posetio je u pratnji vi�e desetina novinara i svojih saradnika lice mesta i u�asnuo se - �to je normalno. Dopunske probleme stvorila je okolnost da su se policijske snage u petak uve�e povukle iz Ra�ka - �to je razumljivo - da bi u subotu poku�ale da se vrate, pa je lice mesta ostalo bez kontrole. To je otvorilo mogu�nost manipulacije le�evima, na kojoj jugoslovenska strana sada insistira.

Cela pri�a naglo je eskalirala u subotu, kada je predsednik Srbije Milan Milutinovi� sasvim nediplomatskim re�nikom napao ambasadora Vokera i optu�io ga da la�e, da podr�ava i podsti�e albanski terorizam i u tom pravcu. To je bio znak za po�etak retko �estoke kampanje svih re�imskih glasila, "patriotskih" organizacija i pojedinaca i svih mesnih odbora svih koalicionih stranaka na Viljema Vokera; kampanja je kulminirala zahtevom savezne vlade da ambasador napusti teritoriju SR Jugoslavije u roku od 48 sati. Viljem Voker postao je persona non grata.

Osim toga, Lujzi Arbur, glavnom tu�iocu Ha�kog tribunala, uskra�en je ulaz u Jugoslaviju, jer nije imala vizu. To je, me�utim, njen problem: poku�aj prelaska granice bez vize bio je o�igledno propagandni potez; g�a. Arbur zna da SR Jugoslavija zvani�no jo� dr�i da Ha�ki tribunal nije nadle�an za Kosovo, pa - prema tome - pozivanje na "mandat Saveta bezbednosti" ne poma�e. To je, ipak, jo� vi�e komplikovalo stvari.

U nedelju je konfrontacija bila gotova i spakovana: Savet NATO se naglo sastao, �to je zabrinulo sve, jer se takva tela nedeljom popodne ne sastaju bez neke; odlu�eno je da se Milo�evi�u u goste po�alju generali Vesli Klark, komandant snaga NATO za Evropu i Klaus Nauman, predsedavaju�i Vojnog saveta, sa porukom. Jugoslovenska strana je eskalirala optu�be, po�ela da pominje "scenario Markale" i uop�te se bacila u patriotski trans na temu "borbe protiv terorizma kao me�unarodnog zla", "dvostrukih ar�ina" - �to sve zajedno nije slutilo na dobro.

U ponedeljak je generalni sekretar NATO-a, Havier Solana prvi uneo malo reda u celu tu fertutmu: u jednom odmerenom intervjuu prvo je podsetio da "kosovska kriza nije jednostavna i ne mo�e se re�iti za 24 sata"; onda je rekao da je NATO doneo mir u Bosnu, da je spre�io humanitarnu katastrofu na Kosovu pro�le godine i da �e uspeti na Kosovu "�ak i ako budemo morali da se suo�avamo sa ljudima moralnog kalibra g. Milo�evi�a". "Odr�a�emo takav kurs: sa verifikatorima na terenu, sa NATO u vazduhu i sa snagama za izvla�enje u Makedoniji", ka�e Solana i dodaje da "ne mo�emo da menjamo filozofiju svakoga dana". Taj intervju bio je prvi znak normalizacije i vra�anja u postoje�u matricu postupanja. U tom smislu Solana je podsetio na 400 aviona NATO-a, na flotu sa krstare�im raketama u Mediteranu i na 2300 vojnika snaga za izvla�enje; na pitanje ho�e li NATO upotrebiti silu da "spre�i Milo�evi�a u krvoproli�ima", on je rekao: "Ako je sila jedino �to razume - dobi�e silu... Dva generala �e posti�i otprilike isto �to su postigli kad su bili pro�li put. Tada su zaustavili humanitarnu katastrofu i mi smo krenuli novim kursom".

KAKO JE VEROVATI: Da je "novi kurs", tj. onaj iz oktobra meseca, klju�na re� ameri�ke administracije, ali i NATO-a i evropskih saveznika, pa i Rusije, pokazalo se odmah. Na konferenciji za �tampu u Stejt dipartmentu, portparol D�ejmi Rubin vi�e puta je podsetio �ta se od Milo�evi�a sada tra�i: "Broj jedan, da odustane od zahteva da ambasador Voker napusti Srbiju"; Rubin je taj zahtev nazvao "antagoniziraju�im i ru�ila�kim odgovorom Beograda na opravdani me�unarodni gnev" i uz to, kao broj dva priklju�io i zahtev da Ha�ki tribunal istra�uje na Kosovu. Pod brojem tri je zahtev da "Milo�evi� identifikuje odgovorne i naredbodavce za masakr u Ra�ku i da obezbedi odgovornost i sprovo�enje pravde". Pod brojem �etiri tra�i se "preokretanje sada�njeg rastu�eg trenda kr�enja broj�anih i razvojnih ograni�enja srpskih snaga oko kojih se Milo�evi� dogovorio sa Zapadom, sa dva generala i sa ambasadorom Holbrukom". Rubin je podsetio da je "kriti�na komponenta Oktobarskih sporazuma prihvatanje od strane predsednika Milo�evi�a verifikacione misije i to nezavisne verifikacione misije OEBS-a. To zna�i da nije do predsednika Milo�evi�a da odlu�uje ko �e misiju predvoditi". O zahtevu za povla�enje Vokera, Rubin je rekao: "Video zam to saop�tenje... Ne biste verovali, jer je to glupost, potpuna glupost. To je poku�aj Srba da okrive glasnika koji je svetu javio lo�u vest o masakru koji su srpske snage po�inile".

D�ejmi Rubin je rekao da je "od srpske strane �uo do sada tri-�etiri razli�ita izgovora i o�igledne la�i o onome �to se desilo. Prvo, da je to OVK u�inila samoj sebi; drugo, da je CIA nekako bila ume�ana u to; tre�e, da su sve to bili vojnici itd. To sve poti�e od iste vrste �inovnika koji ma�u la�nim dokumentom...". On je odlu�no odbio bilo kakvu mogu�nost da se Milo�evi�evoj strani poveruje na re� bilo �ta: "Mi tra�imo dela... Mi se ne uzdamo i ne o�ekujemo ni da se kosovski Albanci uzdaju ni u �ta �to ima veze sa verovanjem". Rubin je podsetio da je verifikaciona misija upravo zato i uvedena, da se ne bi radilo na re�, nego na proveru: "Oni su bili u stanju da verifikuju jedno zverstvo".

Rubin je pomenuo i kosovske Albance: "Obja�njavali smo i obja�njavamo svakodnevno na terenu i ina�e Oslobodila�koj vojsci Kosova da �ine veliku gre�ku ako misle da se ovaj sukob mo�e re�iti kroz provokacije i vojne akcije - jer ne mo�e. I da svakim danom kojim postaju odgovorni za provokacije, oni slabe me�unarodnu podr�ku ne samo za odgovaranje na srpska zverstva, ve� i podr�ku koju o�igledno tra�e za svoju stvar".

Na kraju je Rubin nabrojao �ta bi usre�ilo Ameriku: "Ako bi se utvrdila odgovornost za taj masakr; ako bi se odustalo od odluke o ambasadoru Vokeru; ako bi se broj i raspored trupa na Kosovu prilagodili sporazumu i ako bi Lujza Arbur mogla da radi svoj posao - situacija bi bila mnogo bolja nego �to je sada".

VOKEROVA SUDBINA: Dva generala su u Beograd do�la u utorak, zatvorili su se sa Milo�evi�em i ostali tako punih sedam sati. Posle su oti�li u ameri�ku ambasadu da se vide i sa ubogim Viljemom Vokerom. Sutradan su odneli u Brisel izve�taj i izjavili donekle kiselo da "razgovori nisu bili u punoj meri zadovoljavaju�i". To, me�utim, nije dovelo do eskalacije pretnji: jedan izvor "Vremena" u Va�ingtonu rekao nam je jo� dok su razgovori Klarka, Naumana i Milo�evi�a trajali da "nikome ovde nije do vazdu�nih udara"; pokazalo se da je bio u pravu. Spor se polako su�avao na li�nost Viljema Vokera i - preko njega - na politi�ku uverljivost Kosovske verifikacione misije. Sam Voker je u vi�e navrata izjavio da "ostaje ovde" i u sredu je bio u Pri�tini. Savezna vlada mu je za 24 sata produ�ila rok za napu�tanje zemlje, a u Pri�tini se proneo glas da "Voker ide na du�i odmor". Tako je stvar pre�la na sasvim diplomatsko-protokolarni teren: sada valja sa�uvati i obraz i guzicu, �to ina�e ide te�ko, ali u diplomatiji ne�to lak�e, jer je iskustvo u takvim kompromisima golemo. Uostalom: Voker bi mogao da se uvredi i podnese ostavku; mogao bi i da se naglo razboli. A mogao bi i da ostane na svom mestu: ako smo pre�li preko onolikog referenduma protiv stranog me�anja na Kosovu - za�to ne bismo pre�li i preko jedne neodmerene izjave Milana Milutinovi�a i savezne vlade? Zapadne sile - i Rusi koji su u sredu poslali jednog ambasadora da to Milo�evi�u i usmeno objasni - protive se proterivanju Vokera; finski sudsko-medicinski tim odjednom je dobrodo�ao na Kosovo da pomogne kolegama iz Belorusije koji poma�u lokalnim patolozima u Pri�tini.

Dalji protok vremena i odugovla�enje samo �e doprineti stabilizaciji odnosa SR Jugoslavije i ostatka sveta; stvari �e se vra�ati u svoje prirodne tokove, ambasadori �e putovati i pregovarati, Milo�evi�eva sofa menja�e goste i sve �e biti u redu.

Do nekog novog nepotrebnog i blesavog incidenta.