Nagrada "Jug Grizelj" za 1998. godinu ravnopravno je dodeljena RTV Bajina Bašta, RTV Pančevo i radiju "Boom 93" iz Požarevca. U najužem izboru za nagradu bili su Teofil Pančić, Nikola Burzan, Milivoje Glišić i list "Evropljanin". Žiri u sastavu Dušan Simić, predsednik, Milan Milošević, Lila Radonjić, Predrag Koraksić Corax i Živorad Kovačević odluku je doneo jednoglasno i obrazložio je rečima: "U godini pojačanog pritiska režima, ali i lokalnih sredina na novinarstvo, ove stanice ostvarile su vidljiv profesionalni napredak. Mnoge od lokalnih stanica a posebno nagrađene, vodile su dugu i upornu borbu za svoj opstanak i odbranu profesionalne nezavisnosti i otvorenosti." Izborom ove tri medijske kuće žiri je istovremeno nagradio i poduhvat Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) koje neguju i šire slobodu izražavanja u zemlji i van nje. Dosadašnji dobitnici nagrade su Lila Radonjić (NTV Studio B) za 1991. godinu, Željko Vuković, dopisnik "Borbe" iz Sarajeva (1992), Predrag Koraksić Corax, karikaturista nedeljnika "Vreme" (1993), Gordana Logar i redakcija dnevnika "Naša Borba" (1994), Bojana Lekić i Svetlana Lukić iz Radija B92 (1995), Stojan Cerović, komentator nedeljnika "Vreme" (1996) i agencija "Beta" (1997). |
Dobitnici
Čišćenje (u) MOK
Najveća afera u istoriji Međunarodnog olimpijskog komiteta, osnovanog 1894, zasad je završena sa četiri ostavke, tri istrage koje još traju, jednim "žutim kartonom" i predlogom za šest isključenja. Za isključenje su predlozeni Žan Klod Ganga (Kongo), Lamiene Keita (Mali), Abdel-Gadir (Sudan), Agustin Arojo (Ekvador) i Serhio Santander (Čile), svi zbog raznih vidova direktne ili indirektne korupcije. Ostavke su podneli Basir Atarabulsi (Libija), Čarls Nukora (Kenija), Finkinja Pirjo Hagman i David Sibandze (Svazilend). Opomenom je kažnjen Holanđanin Gesink zbog primanja novca kojim je kupio minibus za svoju fondaciju, a pod istragom su još Vitali Smirnov (Rusija), koga optužuju da je u Solt Lejk Sitiju sredio besplatnu operaciju jednom članu familije, mada postoji i verzija da je reč o pregledu bivšeg hokejaša Ragulina, Kim Un-Ju (Južna Koreja) zbog primanja poklona od Solt Lejk Sitija i Luj Žirandu (Obala Slonovače), takođe zbog primanja poklona.
Olimpijski (i politički) svet se podelio, jedni podržavaju predložene mere i smatraju da predsednik Huan Antonio Samaran treba da ostane na svom mestu, očisti MOK od korumpiranih i ostavi sve u redu kada se 2001. povuče. Drugi, uglavnom Anglosaksonci, traže da podnese ostavku, što će on učiniti samo ako mu članovi MOK-a na vanrednom zasedanju 17. i 18. marta ne ukažu poverenje.
U pripremi je velika reforma načina glasanja o mestu održavanja olimpijskih igara. Umesto dosadašnjih 115 glasova (Samaran nije glasao) svih članova, izgleda da će ubuduće odlučivati izborna komisija od 16 članova čiji će prvi posao biti izbor između Siona, Torina, Klagenfurta, Tatre, Zakopana i Helsinkija, koji su se kandidovali za zimske igre 2006.
Osam članova komisije odrediće glasanjem asamblem MOK-a, jedan će biti najstariji član MOK-a (u ovom slučaju Žoao Avelanž), predsednik MOK-a ulazi po funkciji, Komisija sportista daće tri predstavnika, jednog će delegirati nacionalni olimpijski komiteti, jednog međunarodne sportske federacije, dok će samo jedan član (predsednik) biti iz komisije koja će obilaziti gradove kandidate. Niko od članova komisije ne sme biti iz zemlje koja želi organizaciju igara, niti iz Izvršnog komiteta MOK-a.
Sve predložene promene treba da budu usvojene 17. i 18. marta na vanrednoj Generalnoj asambleji u Lozani.
Zemljotres
Prema još nepotpunim podacima, u katastrofalnom zemljotresu koji je u utorak pogodio Kolumbiju život je izgubilo blizu dve hiljade ljudi. Epicentar potresa bio je 225 kilometara zapadno od glavnog grada Bogote, u provinciji Valja del Kauka, i najvećom žestinom pogodio je grad Armeniju. U ovom gradu sa ukupno 300.000 stanovnika, kako javljaju agencije, srušeno je oko 60 odsto stambenih i drugih objekata i, kako kažu meštani, biće potrebno 15-20 godina da se grad obnovi. Osim Armenije, potres je jače pogodio i mesta Pereiru i Kalapu, a osetio se i u Medelinu.
Katastrofalni zemljotres je već proizveo i znatne ekonomske posledice na svetskom tržištu: zbog straha od mogućeg smanjenja izvoza kolumbijske kafe u utorak je njena cena na londonskoj berzi skočila za 28 dolara i dostigla 1760 dolara po toni.
Ciljevi ekonomske politike u 1998. godini
| Plan | Ostvareno | |
| Društveni proizvod (u milijardama dinara) | 122,7 | 117,2 |
| Stopa rasta DP (u procentima) | 10 | 20,6 |
| Inflacija (u procentima) | 27 | 29,8 |
| Industrijski rast (u procentima) | 10,5 | 3,4 |
| Javni rashodi (u milijardama dinara) | 59,5 | 69,5 |
| Udeo javnih rashoda u DP (u procentima) | 48 | 59 |
| Neto zarade (u milijardama dinara) | 30,2 | 29,3 |
| Udeo neto zarada u DP (u procentima) | 25 | 25 |
| Penzije (u milijardama dinara) | 17 | 15,3 |
| Udeo penzija u DP (u procentima) | 14 | 13 |
| Kurs DEM (u dinarima) | 3,3 (6) | 8 |
| Novčana masa (u milijardama dinara) | 9,5 | 11 |
| Izvoz (stopa rasta) | 30 | 6,8 |
| Uvoz (stopa rasta) | 19 | 0,5 |
| Deficit (u milionima dolara) | 1907 | 1991 |
*Izvor: Konjukturni barometar Ekonomskog instituta u Beogradu
Vesti dana Četvrtak, 21. januar: Jugoslaviji dodeljen status specijalnog posmatrača u Skupštini saveza Rusije i Belorusije. Petak, 22. januar: Vojislav Mihailović izabran za gradonačelnika Beograda. Subota, 23. januar: Iz niškog vojnog zatvora oslobođeno devet Albanaca koji su uhapšeni pri pokušaju da ilegalno uđu u Jugoslaviju. Albanski izvori tvrde da je do oslobađanja došlo na osnovu dogovora o razmeni prema kojem je, pre dve sedmice, oslobođeno osam otetih vojnika VJ. Vlasti Jugoslavije demantuje da je reč o bilo kakvom dogovoru sa teroristima. Ponedeljak, 25. januar: U Briselu šefovi diplomatija EU-a razmatraju plan za Kosovo koji uključuje i upotrebu sile. Britanija i druge evropske članice NATO-a odbacile su američki predlog da se jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću postavi ultimatum da u roku od 96 sati ispuni poduži spisak zahteva u vezi sa Kosovom ili će biti suočen sa vazdušnim napadima, piše "Tajms". Utorak, 26. januar: Šef finskog tima stručnjaka za sudsku medicinu Helena Ranta izjavila da njen tim možda neće moći da utvrdi okolnosti pod kojima je ubijeno 45 Albanaca u selu Račak jer postoji mogućnost manipulisanja dokazima. Sreda, 27. januar: NATO razmatra "paket mera" u kojem su "snažno upozorenje" i vlastima u Beogradu i albanskoj strani na Kosovu da moraju prihvatiti plan političkog rešenja koji nudi Kontakt-grupa, ili će se suočiti i sa mogućnošću "vojne prinude", rekli su izvori u sedištu NATO-a u Briselu. |
