Diplomatija

Korak po korak - trupe

Mada je ostalo da zapadni saveznici izglade neka međusobna neslaganja, izgleda izvesno da će na neutralnom terenu biti održana mirovna konferencija o Kosovu po uzoru na Dejton, i da se uskoro mogu očekivati kopnene trupe

Nedelja furiozne diplomatske aktivnosti povodom Kosova tokom koje se malo koji relevantan međunarodni faktor nije oglasio nekakvom pretnjom ili upozorenjem Beogradu, ali i kosovskim Albancima, završena je sledećim: prema dosadašnjim najavama, ministri spoljnih poslova zemalja članica Kontakt-grupe trebalo da se sastanu u petak 29. januara u Parizu i zahtevaće od sukobljenih strana da u roku od deset dana počnu pregovore o autonomiji Kosova na neutralnom terenu (verovatno u Beču) i uz strano posredovanje. U protivnom, biće suočeni sa "mogućnošću vojne prinude". Sporazum bi trebalo da bude postignut tokom februara.

Zapadni izvori navode da je zamišljen skup sličan dejtonskom, gde bi predstavnici Srba i Albanaca negde bili zatvoreni dok se nešto ne dogovore - s tim što bi se pritisak pojačavao srazmerno otezanju pregovora. Reč "pregovori", međutim, treba shvatiti uslovno, pošto se i od jednih i od drugih u stvari zahteva da prihvate rešenja koje je Zapad, uz saglasnost Rusa, već formulisao. Nije predviđeno mnogo prostora da oni na koje se sporazum odnosi izlaze sa nekakvim svojim idejama.

PLAN: "Rešenje mora biti nađeno u međunarodno priznatim granicama SRJ, s jedne strane, ali mora da sadrži optimalna rešenja lokalne samouprave prihvatljive za obe strane", izjavio je 27. januara u "Blicu" Volfgang Petrič, izaslanik Evropske unije za Kosovo, dodavši da bi se odmah posle pregovora počelo sa formiranjem policije na etničkom principu, "koja bi uključila i Albance". Petrič je najavio prisustvo ilegalnog UČK-a pregovorima, mada se Ibrahim Rugova "još smatra legalnim vođom kosovskih Albanaca", i napomenuo da "nije bilo reči" o uključivanju kosovskih Srba pod vođstvom vladike Artemija.

Agencija SENSE prethodno je javila da su politički direktori ministarstava spoljnih poslova zemalja članica Kontakt-grupe (SAD, Rusija, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija) 22. januara u Londonu usaglašavali elemente plana za Kosovo, polazeći od šeste ili sedme verzije tzv. Hilovog papira. Prema toj informaciji, plan ne uključuje nezavisnost Kosova - ali je ni ne isključuje. Njime se definiše obim samouprave, tj. široke autonomije, pa se tako - pored albanske policije - predviđa brzo organizovanje izbora za lokalna predstavnička tela. Odmah bi se formirali izvršni organi lokalne samouprave, a još je otvoreno da li bi se odmah uspostavio i neki mehanizam predstavljanja albanske zajednice na republičkom i/ili saveznom nivou. Otvorena je perspektiva "verifikacije" ovakvog sporazuma u roku ne dužem od tri godine, što znači da bi se on mogao "potvrditi", odnosno produžiti, odnosno ne bi se obavezno morao menjati u pravcu nezavisnosti. To bi, procenjeno je u Briselu, moglo biti prihvatljivo za neke grupe kosovskih Albanaca ("barem za Rugovu, ako ne za Demaćija"). Očekuje se da bi se srpska strana u prvih mah protivila, ali da bi pod snažnom pretnjom NATO-a Beograd mogao da se predomisli.

PRETNJE: Od još nerazjašnjenog slučaja Račak, odnosno neslavne "afere Voker", raznovrsne pretnje se ionako u neprekinutom nizu upućuju Beogradu.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Semjuel Berger je 19. januara za CNN rekao da je pretnja vazdušnim udarima i dalje "jaka opcija". Pentagon je 22. januara saopštio da se oko hiljadu pripadnika specijalne policije vratilo na Kosovo, dok su jedinice Vojske Jugoslavije napustile garnizone, čime je prekršeno obećanje Beograda. "Zahtevamo da broj naoružanih snaga bude na prethodnom nivou", izjavio je portparol Pentagona Kenet Bejkon, podsetivši da je Vašington spreman da upotrebi silu. Bela kuća je, nakon telefonskog razgovora američkog predsednika Bila Klintona i britanskog premijera Tonija Blera, saopštila je da "ako bude nužno, Zapad treba silom da ubedi predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića da zaustavi napade na kosovske Albance". Bler je o Kosovu telefonom popričao i sa nemačkim kolegom kancelarom Gerhardom Šrederom, i tom prilikom rekao da je i on voljan da primeni silu.

Za to vreme je nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer napisao Slobodanu Miloševiću pismo u kojem ga upozorava da SRJ preti još dublja izolacija ukoliko se na Kosovu i dalje bude primenjivala sila i ne budu poštovale norme međunarodne zajednice. Onda mu je, u svojstvu predsedavajućeg EU, ispostavio sedam zahteva Unije: povlačenje odluke o proterivanju Vilijama Vokera; puno poštovanje dogovora sa OEBS-om i NATO-om i rezolucija UN; bezuslovna saradnja sa Kosovskom verifikacionom misijom i osiguravanje bezbednosti njenih članova; saradnja sa stručnjacima Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu u ispitivanju zločina u Račku, kao i saradnja sa stručnjacima za sudsku medicinu EU; garancije da će odgovorni za masakr u Račku biti krivično gonjeni, odnosno da će imena izvršilaca i naredbodavaca biti saopšteni Haškom tribunalu; suspendovanje sa dužnosti u vreme trajanja istražnih radnji oficira policije i vojske koji su 15. januara bili na dužnosti u Račku, davanje konstruktivne podrške naporima EU i Kontakt-grupe da u neposrednoj budućnosti obezbede započinjanje jugoslovenskih pregovora sa vođstvom kosovskih Albanaca uz međunarodno učešće.

Američki državni sekretar Medlin Olbrajt je upozorila: "Ne možemo dozvoliti da ponovo dođe do eskalacije sukoba na Kosovu i moramo učiniti sve da predsednika Miloševića ubedimo da se povinuje zahtevima međunarodne zajednice. To znači da budemo spremni na sve, ako je potrebno i na korišćenje sile, pošto je sila izgleda jedini jezik koji on razume." Neizbežni Ričard Holbruk je rekao da "Beograd mora da učini još ustupaka da bi izbegao intervenciju NATO".

Vodeći generali NATO-a Vesli Klark i Klaus Nauman bili su u sedmočasovnoj poseti Miloševiću, američki posrednici Džejms Pardju i Kristofer Hil su sa njim proveli četiri sata, predsedavajući OEBS-a i norveški ministar spoljnih poslova Kurt Volebek takođe.

I grčka vlada je osetila potrebu da ispostavi Miloševiću zahteve u vezi sa hapšenjem odgovornih za Račak, zadržavanjem Vokera na mestu šefa verifikacione misije, prihvatanjem nadležnosti Haškog tribunala i sklanjanjem trupa sa Kosova.U priču se uključio i poglavar Rimokatoličke crkve papa Jovan Pavle Drugi, pozvavši političke vođe da zaustave spiralu nasilja na Kosovu i, rekavši da je "vrlo tužan" zbog pogoršanje situacije u regionu Kosova.

UPOZORENJA: Ima, međutim, indicija da je Zapadu malo dosta i UČK-a, te su upozorenja, za promenu, malo upućena i toj strani.

Na pomenutom sastanku Kontakt-grupe, kako su javile agencije, nagovešten je "nov pristup" kosovskoj krizi, a novost bi izgleda bila pritisak ne samo na vlasti u Beogradu već i na albanske oružane grupe da prestanu da napadaju vojsku, policiju i civile. Zadržala bi se, jasno, pretnja NATO-a srpskoj strani i sankcije Beogradu, ali bi se presekao dotok oružja ilegalnom UČK-u, blokiralo prikupljanje novca i kupovine oružja i opreme u zapadnim zemljama. Stavilo bi se do znanja i vlastima u Tirani da se više "neće tolerisati" šurovanje Albanije sa UČK-om, slanje naoružanja na Kosovo preko albanske teritorije i korišćenje severa Albanije kao baze za snabdevanje i obuku UČK-a.

Iz NATO-a, u čijem je sedištu rečeno da je Kosovo za njih "prioritetno pitanje", 22. januara najpre je poručeno Miloševiću šta sve ima da uradi, ali je onda najavljeno i da se spremaju "ozbiljne vojne akcije" za obustavljanje nasilnih akcija UČK-a.

Najavljeno je da će na sednici 27. oktobra Savet NATO-a zapretiti "vojnom prinudom" ukoliko Srbi ne pristanu na pregovore o specijalnom statusu za Kosovo, a Albanci ne odustanu od zahteva za nezavisnošću, no do zaključenja ovog broja "Vremena" ništa nije saopšteno sa tog sastanka.

Albancima se ne preti vojnim merama niti se više pominje ideja da se duž jugoslovensko-albanske granice rasporede trupe kako bi se presekao saobraćaj UČK-a i njegovog oružja, jer bi to zahtevalo previše ljudstva. Umesto toga, prema izvorima CNN-a, zaprećeno je angažovanjem trupa na albanskim aerodromima i u lukama kako bi se sprečio dotok oružja i gerilaca na Kosovo.

TRUPE: Bitno novo je to što se i jednima i drugima otvoreno i zvanično preti kopnenim trupama na samom Kosovu. Poznavaoci prilika su takav rasplet predvideli još prošlog proleća, ali su SAD, posebno sekretar za odbranu Vilijem Koen, sve dosad javno odbijale pomisao na još jedno slanje svojih vojnika na Balkan. Ovih dana, međutim, zapadna štampa ocenjuje da i SAD polako odustaje od odbijanja da njeni vojnici budu stacionirani na Kosovu, pa se tako 26. januara na CNN pojavila formulacija da će NATO garantovati primenu sporazuma o autonomiji raspoređivanjem kopnenih mirovnih snaga (peacekeepers on the ground) koje će "štititi i Srbe i Albance".

"Vašington Post" je primetio da se evropski saveznici SAD protive vazdušnim napadima bez pristanka Vašingtona da američki vojnici budu deo eventualnih međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu. List navodi da se "u Vašingtonu i evropskim prestonicama razmatra mogućnost slanja kopnenih snaga NATO-a kao sredstva za primenu obustave vatre, obezbeđenje stranih posmatrača i vršenje pritiska na predsednika SRJ Slobodana Miloševića i na pobunjenike".

"Bilo kakva ozbiljna rasprava o tome kako dugoročno rešiti problem Kosova mora da uzme u obzir sve opcije, uključujući američko učešće na terenu", pojasnio je u tom vašingtonskom dnevniku jedan visoki američki zvaničnik zadužen za nacionalnu bezbednost, takođe dodavši da se američki saveznici "protive vazdušnim napadima na Srbe u odsustvu jasne strategije o tome šta će se potom dešavati na terenu".

Nemački kancelar Gerhard Šreder u razgovoru za nemački "Fokus" takođe "nije isključio" slanje kopnenih trupa Bundesvera na Kosovo. On je rekao da će njegova zemlja sa partnerima razgovarati o "sredstvima da bi se na Kosovu izbegla situacija u Bosni kad je intervencija usledila posle smrti desetina hiljada ljudi", i objasnio da je "neophodno misliti o nastavku vojnog pritiska", ali da "vazdušni udari ne bi doneli nikakvo poboljšanje za narod na Kosovu". Slanje kopnenih trupa na Kosovo kao "jedini izlaz" predložio je i poverenik nemačke vlade za Bosnu i nekadašnji administrator EU-a za Mostar Hans Košnik. On je, kako prenosi Beta, zatražio da NATO snage "odu na Kosovo, načine barijeru između frontova i naoružanima na obe strane takoreći oduzmu oružje iz ruku".

Jirži Dinstbir, izvestilac Komisije UN-a za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji, takođe je izjavio pariskom "Mondu" da jedino raspoređivanje trupa međunarodne zajednice može dovesti do promene situacije na Kosovu i Metohiji i omogućiti da se izbegne otvoren rat, te da je bombardovanje polovična mera koja "neće odvesti nikud".

Složio se i nemački general Klaus Nauman, predsednik Vojnog komiteta NATO-a, koji je najavio spremnost Alijanse da intervenciju otpočne u svakom trenutku, naglasivši i da "ako se i donese odluka o vojnoj intervenciji na Kosovu, samo operacijama iz vazduha ne bi moglo da bude postignuto rešenje".

Kako su sve to primile vlasti u Beogradu? Pa eto, Dragan Tomić, predsednik Skupštine Srbije je pre nekoliko dana na sednici Izvršnog odbora SPS-a izjavio da je "naša najveća snaga jedinstvo naroda i rukovodstva i političkih stranaka" i da je to "faktor odvraćanja NATO-a od agresije na našu zemlju". Radikali i Jugoslovenska levica su 27. januara pokazali veću ratobornost. Prvi saopštavaju da "međunarodne organizacije treba da iskoriste svoj nesumnjivo veliki uticaj na albanske separatističke vođe i izvrše pritisak na njih da prihvate razgovore sa državnom delegacijom Republike Srbije. U suprotnom, naša zemlja ima dovoljno snage i odlučnosti da ovaj problem reši drugim metodama, uključujući i primenu najbrutalnije sile". Direkcija JUL-a saopštava: "Ukoliko albanski teroristi i separatisti ne odustanu od uloge američke pešadije na Balkanu, ostvareno narodno jedinstvo i patriotizam građana znače rešenost da svim sredstvima branimo i odbranimo zemlju. Što pre to bude shvaćeno, tim bolje." No, ako ta vlast nije bila u stanju da sprovede ni gromoglasno najavljenu odluku o proterivanju šefa Kosovske verifikacione misije Vilijema Vokera, pitanje je kako bi mogla da spreči odluku Kontakt-grupe, EU-a i NATO-a da na Kosovu stacionira trupe.

NESLAGANJA: No, koaliciji na vlasti ostaje nešto malo vremena da smisle kako će ubediti javnost da buduća rešenja predstavljaju "minimalne ustupke", kako je dosadašnje narušavanje suvereniteta zemlje nazvao Vojislav Šešelj. Naime, zapadnim saveznicima je ostalo da usklade neke međusobne nesuglasice, zbog kojih dok se piše ovaj tekst još nema potvrde da će Medlin Olbrajt prisustvovati najavljenom ministarskom sastanku Kontakt-grupe, na kojem bi definitivno trebalo da budu formulisani naredni potezi u vezi s Kosovom.

Prema tumačenju CNN-a i drugih zapadnih medija, Olbrajtova - koja je izjavila da još nije trenutak za ministarski sastanak - oteže zato što SAD hoće da obezbede vođstvo NATO-a a ne Kontakt grupe u kosovskom poslu. Jedan razlog je, kako se navodi, i to što je u aprilu zakazana velika proslava 50. godišnjice NATO-a u Vašingtonu, te ne bi bilo zgodno da zemlje Alijanse dočekaju jubilej a da NATO nije trijumfovao u zavođenju reda na Kosovu. Drugo, u Kontakt-grupi su i Rusi, a SAD ne žele da oni ometaju vojne pretnje. No, ova opasnost je u dosta velikoj meri otklonjena nakon zajedničke izjave Olbrajtove i ruskog ministra spoljnih poslova Igora Ivanova. Posle dvodnevnog većanja u Moskvi, 26. januara zajedno su pozvali jugoslovenske vlasti i kosovske Albance da aktiviraju napore za nalaženje političkog rešenja koje će obezbediti široku autonomiju za Kosovo, pri čemu se mora uvažiti teritorijalna celovitost i suverenitet SRJ, "a Rusija i SAD nastojaće da sukobljene strane prihvate takvo političko rešenje". Dok Vojislav Šešelj i Momir Bulatović i dalje govore o prisajedinjenju Srbije Savezu Rusije i Belorusije, Ivanov zajedno sa Olbrajtovom izražava "punu privrženost obezbeđivanju normalnog rada verifikacione misije OEBS-a na Kosovu pod rukovodstvom Vilijema Vokera", i poziva da se "svi napadi i pretnje na njihovu adresu odmah obustave". Uz to, traže od SRJ da "bez odlaganja" ispuni u punom obimu Rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a, posebno u delovima koji se odnose na smanjenje prisustva snaga bezbednosti na Kosovu i punu saradnju sa Haškim tribunalom. U izjavi se primećuje i da je "ponovno zaoštravanje situacije u značajnoj meri izazvano provokacijama tzv. UČK-a" i zahtevano je obustavljanje takvih provokacija. Rusija i SAD pozivaju kosovske Albance da "ispune svoje obaveze".

Inače, londonski "Tajms" je 25. januara objavio i to da su Britanija i druge evropske članice NATO-a odbacile američki predlog da se jugoslovenski predsednik ove sedmice stavi pred ultimatum da u roku od 96 sati ispuni poduži spisak zahteva u vezi sa Kosovom, ili će biti suočen sa vazdušnim napadima. Posle toga se pojavilo tumačenje da Vašington traži da već pomenuti plan za Kosovo bude na stolu 96 sati tokom kojih bi Kontakt-grupa i NATO na obe strane, posebno na Beograd, primenili maksimalni vojni i diplomatski pritisak.

Pritisak, koji će izvesno trajati znatno duže od 96 sati, u svakoj varijanti je nesporan.