Univerzitet

Sistematizacija haosa

Dekan Marojević tvrdi da je ideja za Šiferovo angažovanje potekla od Italijanskog kulturnog centra. Đorđo Gverini, direktor centra, kaže za Vreme: "ugovor je bio vrlo precizan: gospodin Šifer je ta predavanja trebalo da održi izvan univerziteta i izvan akademskog plana i programa! Dakle, nije bilo ni reči o njegovom angažovanju na univerzitetu"

Filološki fakultet u Beogradu opet je zaključan i za profesore i za studente: na vratima su 25. januara osvanule "gorile", ali i naredba dekana Radmila Marojevića: "Iz tehničkih razloga sve zgrade Filološkog fakulteta (Studentski trg 3, Studentski trg 1 i Knez-Mihailova 40 biće zatvorene od 25 januara do daljeg. Zaostali ispiti i svi sastanci se odlažu do 1. februara."

Studenti i profesori su bezuspešno pokušavali da uđu u zgradu. Dragan iz obezbeđenja je glasno izdavao naredbu:"Ne pustaj unutra! Posao ćeš da izgubiš!"

"Samofinansirajuća" studentkinja koja je došla da joj u administraciji udare pečat u indeksu, besno je komentarisala: "Ma dokle će da nas šikaniraju?! Čiji je ovo fakultet?"

Štrajk na Filološkom ulazi u novu fazu: na zajedničku odluku nastavnika i profesora da se nastavi bojkot ispitnog roka i nastave, ali i na odluku studenata da se od ovog ponedeljka zaključaju na fakultetu i otpočnu štrajk glađu dok Radmilo Marojević ne ode, dekan je odgovorio - zaključavanjem fakulteta.

RAZORIĆE FAKULTET: Najnoviji potez dekana Marojevića, da francuskog filozofa Danijela Šifera primi kao gostujućeg profesora na italijanistici za predmet Italijanska književnost XX veka, katedra za italijanistiku, ali i većina zaposlenih na fakultetu, primila je s ogorčenjem, ne samo zato što je pomenuti "filosof i humanista" nestručan za ovu oblast već i što samovolja dekana i njegovih mentora preti da uništi ovu nacionalnu instituciju: "Razoriće nam fakultet! Moramo pružiti otpor i u tome moramo biti istrajni i strpljivi. Dekan će dovesti nove nestručne ljude iz Niša, Prištine, sa Pala, iz Novog Sada... Dekan ne sprovodi odluke Upravnog odbora, provodi ličnu politiku, a neko iz Vlade ne dozvoljava njegov odlazak sa fakulteta", rekao je skupu studenata i profesora Novica Petković, profesor na Katedri za srpski jezik i književnost.

Doista, kada je izgledalo da dekan koji se ponaša kao "goropadni upravnik zatvora", kako reče jedan od nastavnika na Filološkom, posle višemesečnih protesta ipak popušta, da će biti vraćena stara organizacija fakulteta, ali i svi otpušteni i suspendovani profesori, sa Dedinja je, čuje se, stigao hatišerif da se vraća status quo ante. Marojević je novim žarom krenuo u dalje reorganizacije i dalja izbacivanja. Na novinsku vest da na katedru dolazi Šifer i da mu se već sređuje kabinet, profesori italijanistike su zapretili da će svi dati otkaze!

Dekan Marojević je i ovu priliku, kao što se i moglo očekivati, iskoristio da ocrni svoje kolege: "Začuđuje izjava prof dr Ivana Klajna o navodnoj nestručnosti profesora Šifera. Po istom kriterijumu stručnosti, shvaćene isključivo kao najuža specijalnost, moglo bi se postaviti pitanje koliko je profesor Klajn bio stručan da kao svršeni italijanista svojevremeno predaje istorijsku gramatiku španskog jezika, a trenutno i primenjenu lingvistiku. Da ne govorimo da se u široj javnosti profesor Klajn predstavlja kao srbista", piše dekan u svom reagovanju na novinske izveštaje povodom protestnog skupa na Filološkom. Sličnim, uvredljivim kvalifikativima poslao je u penziju naučnika svetskog renomea profesora Ranka Bugarskog.

Istovremeno, Marojević hvali Danijela Šifera, koji je, kako dekan tvrdi, osam godina predavao francusku književnost u Torinu (u kojoj ustanovi?), a ima i šest knjiga objavljenih kod najuglednijih evropskih izdavača, među kojima je i prva autorizovana biografija Umberta Eka. Izvesno je da o naučnom renomeu nekog profesora najviše govore njegove knjige i njegovi naučni radovi (Pogledati okvire: Bibliografija i Lik i delo), pa će se najbolje videti koga Marojević napada, a koga i zašto uzdiže.

DEKANOVE MANIPULACIJE: Marojević tvrdi da je inicijativa za Šiferovo angažovanje potekla od Italijanskog kulturnog centra i da je dogovorena sa Rektoratom Beogradskog univerziteta. Ni ova dekanova tvrdnja ne odgovara istini. "Vreme" je razgovaralo sa gospodinom Đorđom Gverinijem, direktorom Italijanskog kulturnog centra i atašeom za kulturu Ambasade Italije, koji demantuje ove tvrdnje dekana Marojevića:

"Gospodin Šifer je ovde bio jesenas, za vreme Sajma knjiga: promovisao je svoju biografiju Umberta Eka. Došlo je do susreta sa rektorom, dekanom, šefom Katedre za italijanistiku gospođom Gordanom Terić. Dogovoreno je da gospodin Šifer dođe i održi nekoliko predavanja o italijanskoj civilizaciji i kulturi. Gospođa Terić nam se obratila pismom, s molbom da pomognemo tu saradnju. Ugovor je bio vrlo precizan: gospodin Šifer je ta predavanja trebalo da održi izvan univerziteta (extramural), i izvan akademskog plana i programa (curiculum)! Dakle, nije bilo ni reči o njegovom angažovanju na univerzitetu, a još manje o predmetu Italijanska književnost XX veka! To je fundamentalna razlika!"

Ljubazni gospodin Gverini nam pokazuje pisani dokument koji potvrđuje njegove reči.

Očigledno je, u ratu sa svojim fakultetom, dekan Marojević zloupotrebio i vezu sa Italijanskim kulturnim centrom i ambasadom. Gospodin Gverini ne krije da je povređen: nije očekivao ovakvu aferu posle svega što je učinjeno da se, posle ukidanja sankcija, pomogne u građenju kulturnih veza između Jugoslavije i Italije. Saznajemo da će Italijanska ambasada zvanično reagovati na Marojevićeve tvrdnje.

PROFESORI NA SUDU: Izvršni odbor Sindikata Filološkog fakulteta odlučio je da protiv dekana Radmila Marojevića podnese krivičnu prijavu zbog "ozbiljnih povreda zakona i Statuta, zloupotrebe službenog položaja i nanošenja štete drugim licima"; u prijavi se pored ostalog, ističe, da je "dekan Marojević raspoređivao nastavnike na radna mesta za koja nisu birani, raspisao konkurs za radna mesta koja ne postoje, doveo fizičko obezbeđenje čime je remetio nastavu, sprečavao profesore da putuju na međunarodne stručne kongrese, zabranio zaposlenima letos da napuštaju Beograd, vređao profesore i saradnike, zabranio ulaz u zgradu pojedinim profesorima, oduzeo kompjuter biblioteci i time onemogućio rad, donosio proizvoljne odluke o cenama ispita, ali i zato što je sam proširio listu za upis na fakultet, određenu od strane Ministarstva, za bar 300 novih mesta..."

I dok se na Filološkom odvija najnovije poglavlje tužne priče kojoj se za sada ne može naslutiti kraj, na ostatku Univerziteta u Beogradu se nastavlja sistematizacija haosa.

Dekan Pravnog fakulteta je arogantno, po svom ćeifu (ili svojih patrona?), ne dozvoljavajući da ga zbune činjenice, otpustio nekoliko sjajnih profesora (Vojina Dimitrijevića, bračni par Vodinelić, Mirjanu Stefanovski i Dragora Hibera).

Profesor Hiber dokazuje na sudu da je odluka o otkazu nezakonita jer nije tačno da nije dolazio na posao pet dana: bavio se naučnim radom i pripremom nastave. Hiber i još 14 profesora Pravnog fakulteta stupili su u štrajk zbog toga što je, po njihovom mišljenju opet nezakonito, njihov kolega profesor Vladimir Vodinelić dobio otkaz. Na sudu je zastupnik Pravnog fakulteta advokat-pripravnik Zoran Popović odgovorio da je "Hiber narušio ugled fakulteta" i da je rešenje o otkazu doneto "u cilju normalnog rada na fakultetu".

Bilo kako da sud presudi to još ne znači da će se profesor Hiber vratiti na fakultet; sud je doneo rešenje o privremenoj meri i zaključio da je nezakonito rešenje o penzionisanju profesora dr Ranko Bugarskog koje je doneo dekan Filološkog Radmilo Marojević. Prema tome, ugledni lingvista je trebalo da se vrati u nastavu. Međutim, Marojević se ne osvrće ni na odluku suda.

Ne osvrće se na odluku suda ni dekan Šumarskog fakulteta Dušan Jović: profesoru Slobodanu Petkoviću, koji je posle 15 meseci sudskom odlukom vraćen na posao, dekan onemogućava da drži nastavu.

Profesori Jelena Đorđević i Žarko Trebješanin imali su više sreće: dekan Defektološkog fakulteta Slobodan Jakulić uvažava sudsku odluku o privremenoj meri vraćanja na posao.

I grupa profesora suspendovanih sa Elektrotehničkog fakulteta, koja je premeštena u nepostojeći Centar za naučno-istraživački rad, još se sudi sa dekanom Vladom Teodosićem. Na ovom fakultetu je najveći haos: iako je grupa pobunjenih profesora potpisala neku vrstu protokola sa upravom fakulteta, posle čega je trebalo da se normalizuje njihov status, pa i stanje na fakultetu, ništa se zapravo nije promenilo: ovi profesori su još na ledu, iako je dekan stavio van snage svoje rešenje o disciplinskim merama kojim kažnjava ove profesore!?

NEREGULARNI ISPITI: To nije jedina neregularnost na ETF-u: dekan je naredio da se drže ispiti, čak i na predmetima gde ovog semestra nije održan ni jedan jedini čas. Šefovi katedri na ETF-u zatražili su od predsednika Upravnog odbora "da se u interesu studenata i ugleda fakulteta" produži trajanje nastave do 15. februara, da se nadoknade propuštena predavanja. Po njihovom mišljenju, zimski semestar 1998/99. biće neregularan ako se ne nadoknade predavanja i vežbe propušteni zbog štrajka upozorenja, štrajka većeg broja nastavnika i bojkota nastave od strane velikog broja studenata. U ovom semestru održano je manje od 40 odsto efektivne nastave. I mnogi profesori ETF-a smatraju da je ne samo neregularno, već i nemoralno držati ispit, ako nije bilo kompletne nastave.

Međutim, s vrha je pala direktiva "ispita mora biti!", pa sada šefovi odlučuju koje oblasti neće biti pitane u ovom roku. Da li to znači da će budući inženjeri elektrotehnike zauvek preskočiti neke oblasti iz Matematike III, na primer? Profesor Slavoljub Marjanović kaže da je to još jedan nesumnjivi znak srozavanja nivoa na Elektrotehničkom.

Studenti su ogorčeni zbog prisustva "gorila", koje sada ne dežuraju samo na ulazu u fakultet već i pred svakom učionicom. Neki profesori ukazuju da lanci i katanci na mnogim vratima na fakultetu predstavljaju veliku opasnost: šta će se desiti ako, ne daj bože, izbije požar? Ukazali su na ovu opasnost čak i nadležnima u vatrogasnoj službi.

PERSONE NON GRATE: Još pre Vilijama Vokera, šefa verifikacione komisije OEBS-a, ova zemlja je nepoželjnim gostima proglasila grupu naučnika svetskog glasa, među kojima su bili i Džonatan Fenton, dekan njujorške Nove škole za društvena istraživanja, Džon Polanji, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, Sem Trejman, kandidat za Nobelovu nagradu iz fizike, Ričard Rortrui, profesor Univerziteta u Virdžiniji... Očigledno je da se politika samoizolacije Jugoslavije produbljuje; ovaj režim može da opstaje samo u uslovima provincijalizacije i zatvaranja pred svetom, rekla je ovim povodom profesor dr Zagorka Golubović.

Da li je čudno što je SR Jugoslavija, na osnovu izveštaja Svetske banke o rizicima ulaganja, 1998. dospela na 168. mesto od 180 zemalja? Sada smo u dnu liste sa Tadžikistanom, Džibutijem, Somalijom, Irakom...

Još jedanput Danijel Šifer: januara 1998. u briselskom "Soaru" objavljuje komentar "Srbija, uvreda demokratije", u kojem tvrdi da je srpski narod žrtva sve totalitarnijeg i sve mafijaškijeg poretka, koji je zaokupljen očuvanjem svoje vlasti..." Krivica za ovakvo stanje je na liderima koji su pohranjivali tom sirotom narodu neostvarivi san o Velikoj Srbiji".

Možda je Šifer ipak trebalo da posluša Slobodana Miloševića, koji mu je prilikom njihovog susreta preporučio: "Vi ste mnogo korisniji u Parizu, Milanu... Nastavite sa onim što već radite: objavljujte članke, knjige, intervjue..."?