Parlamentarna kriza u RS

Miljušev pad

Ono što se sada već bivšem mandataru oštro zamera jeste njegova neozbiljnost, ali i sklonost ka trgovini ministrima i ministarskim foteljama. Od 15 predloženih imena, što je vreme odmicalo, ispostavilo se da petorica od njih nemaju pojma da će postati ministri

Brano Miljuš, kao što je većina i očekivala, nije dobio potrebnu parlamentarnu većinu. I pored tih stopostotnih predviđanja, situacija u Skupštini bila je do samog kraja neizvesna. Na kraju je odahnuo aktuelni premijer Dodik. Ali ponajviše Miljuš, čiji je blaženi osmeh na licu, po završetku farse, govorio da je on svoju stazu otrčao ne dozvoljavajući da ga bilo ko zaustavlja, te da je red da ga konačno ostave na miru. Mnogi pak smatraju da je Miljuš lukav trkač, koji je ispunio dati mu beogradski nalog. U svakom slučaju biće "arhiviran" sa brojnim "telegramima podrške", koji su mu stigli u vreme mandatarenja.

Na stolicama su se svakako najviše znojili Nikola Poplašen i Živko Radišić. Poplašenov kredibilitet u javnosti je "slučajem Miljuš" ozbiljno doveden u pitanje, tako da je predsednik Republike Srpske veći deo zasedanja proveo van parlamenta. Njegovi ljudi su ga tražili po hodnicima kako bi odgovorio zahtevima poslanika, da im se obrati povodom promašaja sa Miljušem.

Radišiću je bilo neprijatno jer je Miljuš po ko zna koji put "zloupotrebio lične i drugarske odnose", i obelodanio u javnosti ono o čemu se ćaskalo iza zatvorenih vrata, više privatno.

TRGOVAC PORTFELJIMA: Miljuša su dobrim delom "sahranili" mediji, prema kojima se ponašao agresivno i "komunistički", ali i sopstveni koncept i sastav vlade. Istina, u parlamentu se najmanje raspravljalo o Miljuševom ekspozeu, koji i nije bio najkonzistentniji. Ipak je najverovatnije da je pao na sastavu vlade, koji su svi poslanici nestrpljivo iščekivali. U njegovoj vladi eksperata mesto ministra informisanja pripalo je ekonomisti, dok je mašinski inženjer trebalo da bude ministar urbanizma i građevinarstva.

Miljuš je u svakom slučaju bio naklonjeniji ministrima iz istočnog dela RS, onima iz Bijeljine, Brčkog, Zvornika, esdeesovske ili radikalne provinijencije.

Ono što se sada već bivšem mandataru oštro zamera jeste njegova neozbiljnost, ali i sklonost ka trgovini ministrima i ministarskim foteljama. Od 15 predloženih imena, što je vreme odmicalo, ispostavilo se da petorica od njih nemaju pojma da će postati ministri u Miljuševoj vladi. Osim toga, Miljuš je svoje ponude podizao iz časa u čas, tako da je poslanicima Koalicije za celovitu i demokratsku BiH po kuloarima Banskog dvora u trenutku "krize" Miljuš davao čak šest ministarskih mesta. Neki su se skrivali u trenutku kada je Miljuš prolazio kako im ne bi ponudio koje mesto u krnjoj vladi.

Članovi ove bosansko-hercegovačke koalicije u parlamentu RS viđeni su samo kao dobra glasačka mašina, na koju su vremenom svi prestali da budu gadljivi. SDS i radikali su Dodikovu vladu prošle godine u isto vreme proglasili izdajničkom, jer je obrazovana uz pomoć Bošnjaka, i to koristili kao ozbiljan argument u predizbornoj kampanji. Na ovom zasedanju parlamenta nije im smetalo da izvršnu vlast dele sa tim istim Bošnjacima. Miljuš je bio predvideo dva ministarska mesta za predstavnike ovog naroda, a SDS i radikali su takve koncepte aminovali dizanjem ruku.

VIŠE OD IGRE: Nakon brojnih trgovina i ponuda, od kojih su se najprimamljivije obavljale u sobi Koalicije za BiH, pripadnici ovih stranaka bili su "zgađeni", dok su se mnogi pitali u čemu leži tajna odbijanja. Ili Dodikovog uspeha. U jednoj od vrućih pauza, neposredno pred izjašnjavanje o mandataru, Dodik se obreo kod poslanika Koalicije za BiH. Minut kasnije u istu odaju "uleteo je poput furije" Miljuš, koji ju je brzo napustio, pitavši telohranitelje zašto mu nisu rekli da je Dodik unutra. I naravno, nije propustio priliku da se odmah potom za skupštinskom govornicom upita šta je to Dodik radio kod njih, istina ne objašnjavajući zašto se sam tamo obreo.

Izvesno je da su Bošnjaci dobijali više od Miljuša, barem na papiru. Ministarskih fotelja su se odrekli a da niko ne zna koju cenu je za to platio aktuelni premijer RS. Nešto upućeniji smatraju da je veto stavio sam Alija Izetbegović, uz argument da "vlada RS sa SDS-om i radikalima nikada neće dobiti podršku međunarodne zajednice, što bi ovaj entitet vratilo u izolaciju". Ovakav zvaničan stav samo je podupro Dodikovu izjavu po kojoj su Bošnjaci, u vreme stvaranja njegove vlade u januaru, "spašavali teritorijalni integritet RS". Pobornicima Poplašenove

teze, po kojoj su poslanici iz Federacije BiH prokuženi kao "autobuska infekcija" (aluzija na to da građani i parlamentarci RS u nju dolaze autobusom, i to samo na skupštinska zasedanja - u nedostatku stambenog prostora), svakako se neće dopasti ona po kojoj su u spasavanju RS učestvovali baš Bošnjaci.

Sopstvenom porazu najviše je, smatraju mnogi, doprineo sam Miljuš. U političkim krugovima on je doživljavan kao "šarlatan, izmanipulisani manipulator". Za Biljanu Plavšić reč je o "psihijatrijskom slučaju". Bilo kako bilo, izvučen iz prašnjavih političkih ladica, ovaj čovek zadugo neće pasti u zaborav.

Reklo bi se da je Miljuš u ovoj misiji naleteo na mnoge zidove. Jedan od njih bila je i kancelarija Visokog predstavnika za BiH. Naivni Miljuš, pre nego je izložio sastav svog kabineta, hteo je da dobije blagoslov od Karlosa Vestendorpa ili njegovih opunomoćenika. Sačekao ga je hladan odgovor da su izbor vlade RS i njen sastav stvar parlamenta, a ne kancelarije OHR-a.

Najviše pometnje Poplašenov štićenik je uneo među same socijaldemokrate stvaranjem još jedne socijaldemokratske stranke RS, koja je sazivana iz Poplašenovog kabineta i za koju mnogi misle da treba da posluži Lagumdžijinoj stranci kao baza za stvaranje jedinstvene bh stranke. Na istorijskom Miljuševom saboru socijaldemokrata, nekoliko dana pred zasedanje skupštine, obrela se šačica ljudi koju je, po Dodikovom mišljenju, "činilo 25 pristalica, od čega 10 uvezenih iz Srbije, 35 novinara, 10 krupijea iz hotela 'Bosna' (gnezdo radikala) i dvojica Dodikovih socijaldemokrata, koji su tu bili po zadatku". I pored toga, u redovima socijaldemokrata, mnogim novinarima je zamereno što su pratili Miljušev skup.

Mnoge Miljuševe poteze većina političkih aktera shvatila je kao "drskost i političku lakrdiju", a njega kao figuru koja je dobila zadatak da razori Dodika i stranku mu. "Ubačeni Poplašenov elemenat" uspeo je, smatraju Dodikove pristalice, samo da "konsoliduje redove socijaldemokrata". Međutim, ma koliko se Miljuš mnogima učinio smešnom figurom koja je dozvolila da u nečije ime "ispadne budala" (pitanje je po kojoj ceni), on je ozbiljno uzdrmao političke protivnike. Reklo bi se dobro obavljen zadatak, koji je svim političkim subjektima naneo neprocenjive štete, tako da mnogi trenutno stanje u Republici Srpskoj smatraju krizom još dubljom od prošlogodišnje, kad je Plavšićeva ratovala protiv Pala. U prvoj reakciji po Miljuševom padu Dodik je izjavio da je za njega slučaj Miljuš okončan, i da nema nameru da se povlači po sudovima zbog njegovih optužbi. Sutradan je iz tabora socijaldemokrata stiglo saopštenje, u kojem se kaže da će Dodik "podići tužbe protiv nekih ljudi zbog blaćenja i nanošenja političke štete".

U svim političkim kombinacijama, a bilo ih je ovih dana na pretek, Miljuš je kudikamo manji gubitnik nego njegov oficijelni predlagač - Poplašen.

Poplašen se dobrano zaleteo kada je iz pouzdanih i dobro proverenih izvora tvrdio da će demonstracije porodica poginulih i nestalih, na dan parlamentarnog zasedanja, dovesti do uličnih nemira i krvoprolića. U trenutku nepažnje demonstrante je poistovetio sa uličarima, te se posle silnih protestnih pisama javno izvinio zbog nesmotrenog izraza. U parlamentu sreća da nije bio prisutan, jer su se na njega obrušile salve napada - a propo njegove neodgovornosti, dok mu je oštru lekciju održao socijalista Petar Đokić, predsednik parlamenta.

MANDATARENJE BEZ KRAJA: U svakom slučaju, i posle neuverljivog Miljuševog ekspozea, o kojem se istina najmanje raspravljalo, Poplašen je stao iza svog štićenika. Bilo je više onih koji su predsedniku zamerili što se neozbiljno poigrao sa skupštinom traživši da zaseda, jer je njegov mandatar još pre dvadesetak dana obezbedio potrebnu većinu u ovom domu. I, naravno, sledeći potez vuče Poplašen. Iako je smekšao svoj tvrd stav - da mu ne pada na pamet da izgovori Dodikovo ime - u ono "da nikada nije isključivao mogućnost predlaganja Dodika za mandatara", malo je onih koji sada veruju da bi novi Poplašenov mandatar mogao postati Dodik. Za to, po Poplašenu, moraju biti i SDS i radikali. Kako bi se mandatarenje moglo protegnuti u nedogled, nameće se i pitanje raspuštanja parlamenta. Ako bi Poplašen ostao dosledan svojim ranijim stavovima, da će skupštinu raspustiti samo u slučaju da donosi odluke protivne ustavu i zakonima, reklo bi se da nema osnovu za takav potez. Većina političara, a i dobar deo javnosti, smatra da je pre reč o predsedničkoj krizi i Poplašenovoj nemogućnosti ili nesposobnosti da imenuje čoveka koji će proći u parlamentu, nego o parlamentarnoj krizi. S druge strane, mnogi tvrde da je Poplašena strah takvog koraka jer bi, po trenutnom raspoloženju javnosti, novi izbori značili novi fijasko za SDS i radikale. "Čestiti" Srbi teško da mogu da im oproste glasanje za "muslimansku vladu".

Pitanje je iz čijih redova bi mogao da bude novi Poplašenov čovek. Ako bi predsednik Srpske poštovao izborne rezultate, šansu bi morao da pruži Bošnjacima, kao trećoj po veličini snazi u parlamentu. Naravno, pod pretpostavkom da Miljuša računa kao kandidata "Sloga", što opet nije slučaj. Istovremeno, nije isključeno da pokuša da nađe "krticu" u redovima socijalista, što će posle Kalinićevih teških reči - da su "socijalisti ugljen-monoksid, gas bez boje, okusa i mirisa, a vrlo otrovan, sa ideologijom bližom Nijazu Durakoviću nego socijalističkom patriotskom pristupu Slobodana Miloševića" - biti ipak nešto teži slučaj. Ili da se osloni na politički sluh svog političkog savetnika, konobara sa šest završenih školskih razreda - Pantelije Damjanovića.