Televizija

Uspon i pad Desanke Šakić

U nastranoj vezi proizvodnje smrti i "estetizacije" seksa, seks je potpuno nedužan, a znojavi trudbenici i trudbenice orgazma samo su zloupotrebljeni manekeni jedne morbidne, smrtoljubive medijse (nadri)politike

Televizija Palma je na dosta čudan način čestitala Novu godinu svojim vernim potrošačima: nekako baš oko Najblesavije Noći iz programske šeme tiho su izbačeni hard-core pornići, celovečernja ostvarenja za razbibrigu i terapeutsko mišićno jačanje mitske Desanke Šakić, te mitske najbolje prijateljice usamljenog i isfrustriranog balkanskog mužjaka, vazda željnog glamuroznog - a, odnekud, neograničeno radodajnog - zapadnjačkog ženskinja. O ovom ekscentričnom programskom potezu u javnosti se gotovo ništa nije čulo - pošto su, valjda, svi prezauzeti Izbavljanjem Otadžbine - a bilo bi zaista šteta da cela stvar prođe nezapaženo. Pornići su, naime, svidelo se to nekome ili ne, bili zaštitni znak ove i inače, hm, nestandardne TV stanice, njena differentia specifica u odnosu na druge (bar prestoničke) programe. Može se osnovano pretpostaviti da je ova mala noćna-kućna gimnastika šefovima narečenog TV pogona za proizvodnju virtuelne turborealnosti donosila i dobre prihode: ako je izdavanje porno-magazina jedna od retkih zaista isplativih aktivnosti u srpskom novinskom izdavaštvu, ne vidim zašto bi s televizijom bilo drugačije. Uostalom, svugde na ovoj planeti je tako: komercijalna eksploatacija seksa - odnosno seksualnih fantazija i hronične opšteljudske nedojebanosti - jedan je od najunosnijih, a pri tome najmanje rizičnih biznisa. To, prosto, ne može da omane. Uostalom, zar bi išta osim poludelog libida (i posledično - ishlapelog mozga) moglo da natera odraslog čoveka, radnika i poreskog obveznika da zove Baleare, Fidži ili Bahamska ostrva i tamo satima dahće, tj. "razgovara" s automatom, i onda to plati hiljadama maraka, ili čak završi u dužničkom zatvoru?! Hja. Ima onaj sjajan fazon u Altmanovom filmu Short Cuts kad žena radi na hot-lajnu u kućnoj radinosti, napaljeno urlajući "sisaj mi palac, bejbi", "daj mi ga, hoću ga celog", ili nešto već u tom stilu, dok istovremeno hrani dete, kuva, pere, pegla, gleda TV, suši kosu, lakira nokte...

HOPA-CUPA: Vlasnik TV Palma Miodrag Vujović nije bio rad da konkretnije odgovori na novinarska pitanja glede svoje odluke; u javnosti se špekuliše da je Palma potpisala ekskluzivni ugovor s jednom od velikih američkih filmskih kuća (Warner Brothers), ali da su ovi tražili da se prethodno ukinu pornići. Da im, k'o biva, ne srozavaju ugled. Vujović je samo za javnost promrsio nešto u stilu da je TV Palma stanica naroda i za narod, pa ako narod bude baš jako tražio da se hopa-cupa u krevetu vrati na ekran, šta se tu može...

Cela ova priča oko pornića nije, naravno, toliko zanimljiva "po sebi" (osim za ljubitelje žanra...) koliko zbog bizarnog društvenog konteksta u koji se može (udobno) smestiti. Mnogi su već zaboravili da je prava, "tvrda" pornografija ušla na velika vrata na ovdašnju televiziju još početkom devedesetih preko Trećeg kanala, dakle preko "lakozabavne" branše mutantnog državnog RTV mastodonta zvanog RTS. Ko se još seća Ivana Kriveca, čoveka koji se lično, kažu, pobrinuo da Nebeskom Narodu ne zafali veoma ovozemaljske noćne erotske video-stimulacije? U isto vreme, sa gotovo svih radio i TV frekvencija koje je zaposedao RTS danonoćno je odzvanjalo ratnopoklično Viva la muerte, beskrajna "analitična" palamuđenja prvosveštenika arhinacionalizma sumnjive mentalne pribranosti o Vaskolikom Srpstvu i ostalim paraideološkim đinđuvama za lokalnog Dobrog Divljaka, neprestano se siktalo i štektalo o Zlim Ustašama, Podlim Balijama, Pokvarenim Strancima i drugim činiocima Planetarne Zavere; novootkrivene kršne provincijske lepojke - koje bi samo deset godina ranije završile kao pevaljke u Pambukovici ili Bačkom Dobrom Polju - obilazile su ratišta i "oslobođene teritorije" agresorski podmećući zbunjenim sagovornicima svoje duboke dekoltee, tek toliko da vide šta sve Srbin imade...

RAZVIJANJE U KRELCE: Tako su se seks i smrt, Eros i Tanatos, spojili na naročito perverzan način, dakle na način tipičan za sve što je u Vaskolikom Srpstvu tih dana činjeno. Sprovoditelji novoizumljene "patriotske uređivačke politike" Radio Televizije Srbije napravili su tako antropološki unikatan koloplet sastavljen od opevane smrti, "estetizovanog" seksa i obnaženih pevaljki (koje Dejan Mijač jednom zločesto nazva napirlitane dupetare), kao idealno-tipski model poželjne mentalne slike Pravog Srbina za kraj veka. Kasnije su se iz tog (zlog?) semena razvile sve one mutant-stanice koje danonoćno zasipaju potrošače štetnim psihofrekvencijama. Svako je uzeo svoje parče kolača, i programi su se razvili u strelce da svoje gledaoce razviju u krelce, u čemu su neki postigli zaista spektakularne rezultate. Logično je da je nekome u nasleđe morala da pripadne i TV-pornografija, stvar inače nečuvena u ostatku sveta, gde su porno-sadržaji posebno "skremblovani" i dostupni samo onima koji za njih posebno plate.

Sada je, dakle, sa tom pričom svršeno (čuj, svršeno!). Ne pada mi na pamet da se bunim protiv pornografije "kao takve", jer to sasvim dobro i prilježno rade kojekakvi moralistički čistunci na večitom cenzorskom dežurstvu, a u takvom društvu se nelagodno osećam. Ovo je, dakle, priča o pornografiji u određenom društvenom kontekstu, i o unikatnoj državi u kojoj niti su ona i njeni konzumenti kordonom privatnosti i ekskluzivnosti zaštićeni od protivnika, niti su oni koji je ne vole zaštićeni od njene medijske omnipenetrativnosti. Ako se, pod finansijsko-pravnim pritiskom ozbiljnih igrača iz belog sveta, nešto menja u tom pogledu, onda je to takođe podatak za uvažavanje. Sve to, uostalom, pomalo podseća na kraj ere televizijskog "robinhudizma" iz doba Nepravednih Sankcija: i tada su građani ove zemlje, koji su imali sve razloge da proklinju zlu sudbu što žive baš ovde, bili privilegovani samo u jednom - mogli su da gledaju najnovije globalne filmske hitove na svima dostupnoj televiziji, kod kuće, za dž, često i pre nego što bi ti filmovi stigli u zapadnoevropske bioskope! Bio je to samo jedan, zapravo sitan i nevažan, paradoks životarenja u najzapuštenijoj ljudskoj zajednici severno od Čada. Jadna uteha za jadne čovekolike marionete jedne poludele Klike. I pornići su bili deo te priče, naročito na "rubovima Srpstva": u Belom Manastiru, u Baranji, za vakta paradržavnog mrtvorođenčeta zvanog Republika Srpska Krajina, postojala je nekakva "srpska televizija" koja je emitovala samo vesti iz zone sumraka, šestorazredne trilere iz holivudskih kanti za đubre i - porniće. Moji pouzdani izvori kažu da je klijentela s druge strane "bojišnice" veoma rado upražnjavala konzumaciju ovih krevetogimnastičkih ostvarenja bez obzira na njihovo "četničko" poreklo. Kada sam, pak, prvi put posle rata posetio Sarajevo, bio sam zapanjen saznavši da mreža srpskih odašiljača po Bosni uredno reemituje noćni program TV Palma, na čelu s neizbežnim pornićem; tako je nečedni deo Sarajeva takođe trošio ovu robu, što se već može shvatiti kao oblik specijalnog rata srpskih medijskih zavojevača protiv islamskog morala... Mnogima je sve to ovde bilo "simpatično", kao nekakva mala iščašenost, ventil za odušak jednog naroda koji je izgnan s vlastite planete. A zapravo su to bili uzgredni simptomčići jednog neuporedivo većeg Ludila. Toliko velikog da ga još nismo potrošili, i da još nije sigurno da ćemo kao civilizovan narod i uređena država preživeti njegovo decenijsko mahnitanje.

Kada se jednom budu svodili računi jednog sramnog i za elementarnu inteligenciju uvredljivog vremena, priča o nastranoj vezi eksploatacije seksa i proizvodnje smrti svakako neće moći da ostane nespomenuta. I sve to, dakako, nema nikakve istinske veze s nečijom golišavošću, "smešnim kretnjama" i, uopšte, s tim ko je koga, gde, kako i koliko puta. Seks je tu sasvim nedužan, a znojavi trudbenici i trudbenice orgazma samo su zloupotrebljeni manekeni jedne morbidne, smrtoljubive medijske (nadri)politike. Što se vesele Palme tiče, ona ionako poslednjih meseci intenzivno uplovljava u novu fazu svog burnog duhovnog razvitka, na zadovoljstvo svih onih koji nikada nisu prežalili "dejtonski" nestanak Stefana Grubača i Milje Vujanović sa "malih ekrana naših TV prijemnika". Ako su narodnjaci i pornići donedavno bili njen zaštitni znak, sada to postaju "patriotski" mislioci univerzalne upotrebljivosti, koji se sa ekrana skidaju tek toliko da trknu kući da promene veš (audio-traku, nažalost, ne menjaju). Svaki je povod, naime, Palmi dobar da u svom kvazitropskom studiju ugosti Dragoša Kalajića, Milovana Drecuna, Milića od Mačve, Rastislava Petrovića i ostale gorostase rodoljubne misli (i akcije...), tako da se ova televizija polako pretvara u svojevrstan intelektualni Club Bizzare, dragstor-tribinu za nesabrane misli, Hajd-park za ideološke vampire, predikaonicu za slobodno razvijanje i širenje bogate tradicije Uvrnutog Mišljenja. S obzirom na sve to, pornografija zaista postaje suvišna. Kao biofilna razbibrižna delatnost, seks-na-eks je u takvom okruženju pravi uljez. Osim toga, posle gledanja i slušanja jednog tipičnog nastavka Nesabranih Misli, osetljivom i gadljivom ljudskom biću ni Vijagra ne pomaže. Zato prisustvujemo kraju jedne medijske ere, ali ne i kraju desetogodišnjeg terora Organizovanog Ludila; ono se povremeno razgaćuje, a povremeno nabacuje razne odežde, mantije, uniforme i šinjele, ali njegova nekrofilna suština i dalje ostaje virgo intacta.