Ekskluzivno: Dragoslav Avramovi� o ekonomskoj situaciji i onome �to nas �eka u ovoj godini Poslednjih nedelja mno�e se znaci zao�trenja krize u Jugoslaviji: javila se oskudica goriva, ulja, �e�era, mesa, bra�na i hleba; nastao je op�ti haos cena; para nema ni kod privrede, dr�ave i gra�ana; raste poresko optere�enje privrede i stanovni�tva; nastavljaju se sankcije; raste beda; od vlasti se tra�i dopunsko tro�enje dinara, a zvani�ne devizne rezerve zemlje su verovatno u o�ajnom stanju. Mi �emo, ka�e Avramovi�, po svoj prilici ove godine morati jo� vi�e nego 1998. godine da ste�emo kai�, sem ako ne do�e do masivnih promena kako u unutra�njem rukovo�enju privredom tako i u na�em polo�aju u svetu. Pro�le godine potro�ili smo vi�e nego �to smo proizveli, u visini od 7 odsto dru�tvenog proizvoda, i to je pokriveno tro�enjem zaliha roba iz prethodnih godina i prodajom imovine "Telekom". Kriza nelikvidnosti je danas na� centralni ekonomski problem. Ona vodi paralizi proizvodnje kroz pad dohodaka i kupovne snage, stagnaciji investicija i �irenju nezaposlenosti i bede. Savezna vlada planirala je uvoz 800 miliona dolara kapitala, a meritorne procene ka�u da nam u ovoj godini treba bar dve milijarde dolara. Izgledi za uvoz 800 miliona su mr�avi, da i ne govorimo o potrebne dve milijarde. Ne postoji, ka�e Avramovi�, kredibilni plan za re�enje bilo kog od osam grupa problema. Oni su va�ni i hitni, ali izgleda da postoje�oj politi�koj strukturi i njenim savetnicima nedostaju imaginativnost, novi pristup, sve�ina i realizam. |
Samo u "Vremenu": Opis srpske kataklizme
Grupa 17
Grupa 17 nezavisnih ekonomista direktno �e se uklju�iti u program ekonomskih reformi u Crnoj Gori. Tako �e u praksi poku�ati da ostvari ono �to je zapisano u njenom Programu radikalnih ekonomskih reformi, koji se pojavio pre skoro dve godine.
Na dvogodi�njicu postojanja G 17 pojavilo se i istra�ivanje agencije Fokus Communications o komunikacionoj efikasnosti promotivne akcije i poznatosti ove grupe. U decembru se na beogradskoj TV stanici Studio B vrteo video spot "Za reforme bez la�i", �iji je scenario izgledao otprilike ovako: grupa plja�ka�a upada u banku i vi�e: "Ovo je plja�ka, svi na pod." Prisutni u banci - �ena sa detetom pred �alterom, penzioner, policajac i blagajnica mrtvi hladni posmatraju kako plja�ka�i otvaraju sef i umesto novca nalaze koko�ku. Poruka na kraju: "Ne kradi, oni ne trpe konkurenciju".
TV spot je bio efektna zavr�nica godine u kojoj se G 17 afirmisala kao bespo�tedni kriti�ar ekonomske politike vladaju�e partije u Srbiji i Jugoslaviji. Istra�ivanje javnog mnjenja na uzorku od 238 ispitanika u Beogradu (telefonskom anketom) trebalo je da poka�e kakva je pozicija ove grupe u javnosti. Mla�an Dinki�, koordinator G 17, ne skriva zadovoljstvo rezultatima istra�ivanja i najavljuje jo� samo godinu dana kritikovanja, a posle toga prelazak s re�i na dela. Naravno, u Crnoj Gori.
Po rezultatima ankete, za G 17 zna 41 odsto ispitanika u Beogradu, a 77 odsto odgovorilo je da se ova grupa bavi ekonomijom, i 57 odsto ima pozitivno mi�ljenje o njihovom radu. Me�utim, samo 18 odsto ispitanika misli da Grupa 17 ima uspe�ne javne nastupe. Na pitanje �ta im se najvi�e dopada u nastupima ovih ekonomista, Beogra�ani su se sa 94 odsto izjasnili da je to - stru�nost. O eventualnoj politi�koj anga�ovanosti �etvrtina Beogra�ana smatra da ekonomisti iz G 17 ne treba politi�ki da se anga�uju, a tre�ina smatra suprotno.
"Mi se ne�emo kao Grupa 17 politi�ki anga�ovati i ubudu�e �emo insistirati samo na stru�nosti, kao svojoj najve�oj komparativnoj prednosti", ka�e Mla�an Dinki�.
VremePLOV
Pre 400 brojeva
U tekstu
"Vlasni�tvo Srbije" Dimitrije Boarov pi�e o namerama re�ima da sav kapital
Srbije koncentri�e, podr�avi sve �to donosi profit "i da se po ugledu na piramidu
gole politi�ke vlasti - stvore piramide svojinskog odlu�ivanja, a vrhovi presu�ivanja
okupe u svojevrsnu prestonicu vlasti i preduzetni�tva":
"Mada o tome nema celovite zvani�ne najave, vlada izgleda ra�una da u korist dr�ave integri�e u jedinstvena javna preduze�a: �eleznicu, PTT saobra�aj, putnu privredu, elektroprivredu, naftni kompleks, radio-televizijsku mre�u, pojedine novinsko-izdava�ke ku�e, lutrijske organizacije, a iznet je i predlog da se pod srpsku kontrolu stave sva preduze�a 'namenske proizvodnje', tj. vojna industrija locirana na teritoriji republike. U svim ovim javnim preduze�ima Vlada Srbije imala bi pravo da postavlja generalne direktore sa ogromnim ovla��enjima, a u upravne odbore ovih mamutskih organizacija dr�ava bi i direktno delegirala ve�inu �lanova. Govore�i karikirano, o polovini srpske privrede odlu�ivalo bi desetak ljudi po ukusu vladaju�e stranke."
"Vreme" broj 34, od 17. juna 1991.
Vesti dana �etvrtak, 4. februar: Skup�tina Srbije prihvatila inicijativu Kontakt-grupe i odlu�ila da po�alje delegaciju u Rambuje. Petak, 5. februar: Dr�ava, to jest Republi�ki zavod zdravstvenog osiguranja, odlukom Privrednog suda progla�ena za novog ve�inskog vlasnika "ICN Jugoslavija". Re�enje je doneto na osnovu procene Republi�ke agencije za procenu vrednosti kapitala, koja je ocenila da dr�ava u toj firmi ima 64,3 odsto kapitala. Subota, 6. februar: Po�eli pregovori srpske i albanske delegacije u Rambujeu. Sastanak je otvorio predsednik Francuske �ak �irak. Ponedeljak, 8. februar: Gradske vlasti Pri�tine odlu�ile da formiraju lokalno obezbe�enje, me�ovitog sastava, koje bi brinulo o sigurnosti gra�ana i imovine. Utorak, 9. februar: Prvi op�tinski sud u Beogradu poni�tio odluku dekana Elektrotehni�kog fakulteta Vlade Todosi�a o otkazima osmorici profesora ovog fakulteta zbog nepotpisivanja ugovora o radu. Sreda, 10. februar: Milan Milutinovi�, predsednik Srbije, sleteo na pariski aeodrom, javlja Radio B92. Radio Beograd potvr�uje vest i obja�njava da je Milutinovi� oti�ao da "poseti na�u delegaciju u Rambujeu". |
