Ekskluzivno: Dragoslav Avramović o ekonomskoj situaciji i onome što nas čeka u ovoj godini Poslednjih nedelja množe se znaci zaoštrenja krize u Jugoslaviji: javila se oskudica goriva, ulja, šećera, mesa, brašna i hleba; nastao je opšti haos cena; para nema ni kod privrede, države i građana; raste poresko opterećenje privrede i stanovništva; nastavljaju se sankcije; raste beda; od vlasti se traži dopunsko trošenje dinara, a zvanične devizne rezerve zemlje su verovatno u očajnom stanju. Mi ćemo, kaže Avramović, po svoj prilici ove godine morati još više nego 1998. godine da stežemo kaiš, sem ako ne dođe do masivnih promena kako u unutrašnjem rukovođenju privredom tako i u našem položaju u svetu. Prošle godine potrošili smo više nego što smo proizveli, u visini od 7 odsto društvenog proizvoda, i to je pokriveno trošenjem zaliha roba iz prethodnih godina i prodajom imovine "Telekom". Kriza nelikvidnosti je danas naš centralni ekonomski problem. Ona vodi paralizi proizvodnje kroz pad dohodaka i kupovne snage, stagnaciji investicija i širenju nezaposlenosti i bede. Savezna vlada planirala je uvoz 800 miliona dolara kapitala, a meritorne procene kažu da nam u ovoj godini treba bar dve milijarde dolara. Izgledi za uvoz 800 miliona su mršavi, da i ne govorimo o potrebne dve milijarde. Ne postoji, kaže Avramović, kredibilni plan za rešenje bilo kog od osam grupa problema. Oni su važni i hitni, ali izgleda da postojećoj političkoj strukturi i njenim savetnicima nedostaju imaginativnost, novi pristup, svežina i realizam. |
Samo u "Vremenu": Opis srpske kataklizme
Grupa 17
Grupa 17 nezavisnih ekonomista direktno će se uključiti u program ekonomskih reformi u Crnoj Gori. Tako će u praksi pokušati da ostvari ono što je zapisano u njenom Programu radikalnih ekonomskih reformi, koji se pojavio pre skoro dve godine.
Na dvogodišnjicu postojanja G 17 pojavilo se i istraživanje agencije Fokus Communications o komunikacionoj efikasnosti promotivne akcije i poznatosti ove grupe. U decembru se na beogradskoj TV stanici Studio B vrteo video spot "Za reforme bez laži", čiji je scenario izgledao otprilike ovako: grupa pljačkaša upada u banku i viče: "Ovo je pljačka, svi na pod." Prisutni u banci - žena sa detetom pred šalterom, penzioner, policajac i blagajnica mrtvi hladni posmatraju kako pljačkaši otvaraju sef i umesto novca nalaze kokošku. Poruka na kraju: "Ne kradi, oni ne trpe konkurenciju".
TV spot je bio efektna završnica godine u kojoj se G 17 afirmisala kao bespoštedni kritičar ekonomske politike vladajuće partije u Srbiji i Jugoslaviji. Istraživanje javnog mnjenja na uzorku od 238 ispitanika u Beogradu (telefonskom anketom) trebalo je da pokaže kakva je pozicija ove grupe u javnosti. Mlađan Dinkić, koordinator G 17, ne skriva zadovoljstvo rezultatima istraživanja i najavljuje još samo godinu dana kritikovanja, a posle toga prelazak s reči na dela. Naravno, u Crnoj Gori.
Po rezultatima ankete, za G 17 zna 41 odsto ispitanika u Beogradu, a 77 odsto odgovorilo je da se ova grupa bavi ekonomijom, i 57 odsto ima pozitivno mišljenje o njihovom radu. Međutim, samo 18 odsto ispitanika misli da Grupa 17 ima uspešne javne nastupe. Na pitanje šta im se najviše dopada u nastupima ovih ekonomista, Beograđani su se sa 94 odsto izjasnili da je to - stručnost. O eventualnoj političkoj angažovanosti četvrtina Beograđana smatra da ekonomisti iz G 17 ne treba politički da se angažuju, a trećina smatra suprotno.
"Mi se nećemo kao Grupa 17 politički angažovati i ubuduće ćemo insistirati samo na stručnosti, kao svojoj najvećoj komparativnoj prednosti", kaže Mlađan Dinkić.
VremePLOV
Pre 400 brojeva
U tekstu
"Vlasništvo Srbije" Dimitrije Boarov piše o namerama režima da sav kapital
Srbije koncentriše, podržavi sve što donosi profit "i da se po ugledu na piramidu
gole političke vlasti - stvore piramide svojinskog odlučivanja, a vrhovi presuđivanja
okupe u svojevrsnu prestonicu vlasti i preduzetništva":
"Mada o tome nema celovite zvanične najave, vlada izgleda računa da u korist države integriše u jedinstvena javna preduzeća: železnicu, PTT saobraćaj, putnu privredu, elektroprivredu, naftni kompleks, radio-televizijsku mrežu, pojedine novinsko-izdavačke kuće, lutrijske organizacije, a iznet je i predlog da se pod srpsku kontrolu stave sva preduzeća 'namenske proizvodnje', tj. vojna industrija locirana na teritoriji republike. U svim ovim javnim preduzećima Vlada Srbije imala bi pravo da postavlja generalne direktore sa ogromnim ovlašćenjima, a u upravne odbore ovih mamutskih organizacija država bi i direktno delegirala većinu članova. Govoreći karikirano, o polovini srpske privrede odlučivalo bi desetak ljudi po ukusu vladajuće stranke."
"Vreme" broj 34, od 17. juna 1991.
Vesti dana Četvrtak, 4. februar: Skupština Srbije prihvatila inicijativu Kontakt-grupe i odlučila da pošalje delegaciju u Rambuje. Petak, 5. februar: Država, to jest Republički zavod zdravstvenog osiguranja, odlukom Privrednog suda proglašena za novog većinskog vlasnika "ICN Jugoslavija". Rešenje je doneto na osnovu procene Republičke agencije za procenu vrednosti kapitala, koja je ocenila da država u toj firmi ima 64,3 odsto kapitala. Subota, 6. februar: Počeli pregovori srpske i albanske delegacije u Rambujeu. Sastanak je otvorio predsednik Francuske Žak Širak. Ponedeljak, 8. februar: Gradske vlasti Prištine odlučile da formiraju lokalno obezbeđenje, mešovitog sastava, koje bi brinulo o sigurnosti građana i imovine. Utorak, 9. februar: Prvi opštinski sud u Beogradu poništio odluku dekana Elektrotehničkog fakulteta Vlade Todosića o otkazima osmorici profesora ovog fakulteta zbog nepotpisivanja ugovora o radu. Sreda, 10. februar: Milan Milutinović, predsednik Srbije, sleteo na pariski aeodrom, javlja Radio B92. Radio Beograd potvrđuje vest i objašnjava da je Milutinović otišao da "poseti našu delegaciju u Rambujeu". |
