Pregovori u Rambujeu

Mobilna diplomatija

Uprkos naporima da se to prikrije, iz zamka je procurilo da se pregovarački proces tokom prvih pet dana nije pomerio ni za pedalj

Dok na Kosovu svako jutro osvane pet-šest leševa, događaji u Rambujeu počinju da dobijaju farsičan tok. Delegacije su smeštene na različitim spratovima zamka (SRJ na prvom, Albanci na drugom) i međusobno komuniciraju isključivo preko posrednika. "Ponekad se sretnemo u hodniku. Razmenimo poglede, i to je sve", ispričao je jedan član jugoslovenske delegacije.

Da pregovori škripe, počelo je da biva jasno već nakon ceremonijalnog otvaranja susreta, kada su se dve strane razmimoišle oko dnevnog reda. Jugoslovenska delegacija je insistirala da svi potpišu saglasnost oko osnovnih deset principa koje je OEBS postavio uoči pregovora. Albanska delegacija je osetila zamku u formulaciji kojom se garantuje teritorijalni integritet SRJ, odnosno nepromenjivost granica, pošto bi to značilo odricanje od zahteva za nezavisnost, bez ikakvih garancija. Umesto toga, predložili su da pregovori počnu tek nakon što Beograd pristane na niz "mera za uspostavljanje poverenja", što po njima uključuje proglašavanje prekida vatre, povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova i puštanje zatvorenika. Srpska delegacija je to, naravno, odbila.

Međunarodni posrednici našli su se na muci kako da premoste ovaj jaz, pa su pregovaračima predočili neke "mekše" aspekte plana, oko kojih su računali da bi relativno lako mogli da dobiju saglasnost. Kako saznajemo iz izvora bliskih pregovaračkom procesu, ti aspekti obuhvataju izborna pravila i instituciju ombudsmana, dok su "tvrda" pitanja", kao što su bezbednost i organizovanje popisa, ostavili za kasnije. Pitanje popisa je ključno pitanje jer se bez popisa ne mogu sastaviti izborni spiskovi, niti se mogu odrediti kvote za nacionalne zajednice u budućim izvršnim organima.

Delegacije su ove predloge primile na uvid, ali su i dalje nastavile da insistiraju na prvobitnim zahtevima. Srpska strana je tražila da se dve delegacije sretnu licem u lice i potpišu sporazum o deset principa. Albanska strana, u kojoj ubedljivo dominiraju predstavnici ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova (UČK) i njihovi simpatizeri, nastavila je da traži primirje i razmenu. "Oni to shvataju krajnje ozbiljno i nemaju nameru da ustuknu", kaže naš izvor.

Uprkos tome, Hil, Petrič i ostali su u kontaktu sa novinarima pokušali da ostave utisak da pregovori ipak teku uspešno, mada "uz izvesne teškoće". To im nije uspelo, jer su pregovarači putem mobilnih telefona "svojim" novinarima van zamka počeli da puštaju sopstvene verzije o toku pregovora i tako probili "sjajnu izolaciju" u koju su ih posrednici smestili. Hil se čak javno požalio da se mobilni telefoni "zloupotrebljavaju" i nagovestio da bi, čak, mogli biti oduzeti za vreme trajanja pregovora. Od te ideje se odustalo, ali je obezbeđenje zamka dobilo naređenje da spreči članove delegacija da se po svom nahođenju šetkaju od zamka do grada. Tako su stražari u utorak odbili da puste Editu Tahiri, člana albanskog tima, da napusti posed. Neko je u šali primetio da bi kao sledeću meru mogli da puste krokodile u šanac koji okružuje zamak.

Stvar se nije pomakla sa mrtve tačke ni nakon posete šefova diplomatija Britanije i Francuske Kuka i Vedrina Rambujeu, mada je njihov susret sa pregovaračima javno predstavljen kao "ranije planiran" i "protokolaran". U sredu popodne, u iznenadnu posetu našoj delegaciji doputovao je predsednik Srbije Milan Milutinović, ali se ne zna sa kakvom misijom. Postoje indicije da bi u sastavu srpske delegacije uskoro moglo doći do izvesnih personalnih promena.

Po svemu sudeći, okupljanje u Rambujeu bi moglo da se oduži preko ambicioznog plana Kontakt-grupe, koji predviđa njihovo okončanje do iduće subote. To znači da će pregovarači možda ostati u svom zlatnom kavezu duže nego što su mislili.