Izbeglice: Zlatiborska odiseja

Let iznad �ljivovice

Ve� tri godine u izbegli�kom kampu ljudi tra�e da im se ka�e jesu li za �ivot ili za smrt

Kada smo pozvali Dragu Markovi�a, upravnika izbegli�kog centra u zlatiborskom selu �ljivovica, uputio nas je na Sandru Ili� u beogradskoj centrali Komesarijata za izbeglice. �enski glas s druge strane �ice nas upozna da je Sandra na bolovanju, a �to se ti�e �ljivovice, "tim ljudima je dosta novinara ali, ako ba� insistiramo, da se obratimo Ljubojevi� Vladoju, povereniku u U�icu. Vladoje nas povereni�ki i ljubazno obavesti da on sa �ljivovicom "nema veze", a da sa oko 150 Srba iz Bosne i Hrvatske niko nema veze uverili smo se na licu mesta. Bezna�e, bolest i alkohol mumificirali su prisutne ljude, �ene i decu. Slike iz filmova crnog talasa. Retko ko govori; "kad �ivot nema smisla, te�ko da �e ga re�i imati", re�i �e. Centar porede sa logorom, zatvor je, ka�u, ne�to drugo, zna� koliko si osu�en, broji� dane...

"DOKTOR" VESELINKO: Sa Zlatibora desno skretanje za Vi�egrad, posle nekoliko kilometara selo �ljivovica u Brane�kom polju. Uz put silos sto�ne hrane, pogon "Rakovice", povi�e njega barake beogradskog "Planuma". U njima su u leto '95. dr�ani Muslimani prebegli u Srbiju nakon "osloba�anja" Srebrenice. Posle njih do�li su Srbi. Tu su ve� tri godine.

�etiri barake u dva reda, zidovi, table iverice, krov od salonita. Barake boje neba, na motkama TV antene, du� streha razapeto rublje. Uvode nas u prijemnu kancelariju, ove�i sto, telefon, dve rasklimane stolice, klupa, prazne dvokilogramske konzerve, bubnjara. Nekolicina prisutnih nas upoznaje da upravnik Drago nije tu, vikendom je u Zvorniku. Prostorija se puni. Veselinko Mrvaljevi�, iz Rijeke, pe�a�i sobom, ne mo�e da sedne, ne mo�e da pri�a, odma' po�ne da se znoji. Porodica u Rijeci, obi�'o celu Srbiju, najgore bilo u kampu na bugarskoj granici, tamo da te bog sa�uva, ovde ohoho. �etrdesetogodi�njak, crn, srednjeg rasta, zapa bradica, drveni krst oko vrata. Zovu ga Doktor. Ovde je godinu dana, i o�ekuje, ne zna ni sam �ta o�ekuje, nije mu ni do �ega, "jedino da me ubiju ovde u Srbiji, samo to �u tra�iti".

I Veljko �uki� sam. Od Udbina, iz Like. Krupan, vreme�an, rukom stiska ivicu stola. Govori polako, odustno, supruga umrla dok su be�ali 'vam. Te�ko se savla�ava sve, bitno je bilo da se spasu, sklone glavu. �ta �e biti i kako �e biti? Sve je od danas do sutra, drugo nema, ono �to je dobro je malo, a �to je lo�e trpimo dok se bude dalo, kad ne bude moglo zna se �ta je... Nadamo se pominje, al' te�ko �e �ta biti, kako je - tako je. Veselinko i dalje pe�a�i, Milo�evi�a, u Rijeku se vra�a samo sa oru�jem...

Luka Ubovi� od Glamo�a, "spe�en" starac, ovde sa "babom". Slabo se vodi ra�un o ljudima, ka�e, za Bubu Morinu samo �uo, treba neko da ih obi�e bar jednom mese�no, lekar nije bio ima tri meseca, "ako ima� ��im, kupi� tabletu, ako nema� pati se". Naopako. Nije zdrav, ima jaku glavobolju, "nit se da �e�ati, nit se da spavati, i onda je naopako"... Ako ima� dinar, mo�e� ne�to kupiti, ko �e dati dinar. Bogdan Karas umro. Oti�'o u u�i�ku bolnicu, tamo mu rekli da kupi injekcije, nije im'o pare, vratio se ovde, i sutradan umro. Eto. Veselinko sa polo�aja iz drugog kraja sobe vi�e da se bore i da �e pobediti.

TIHO UMIRANJE: Gojko Kalanja iz Dvora na Uni. Mla�i �ovek, kosa, brada, crni "USA" ka�ket. Sa �enom i malim sinom. Gde nije bio, Zaje�ar, Kragujevac, Priboj, Smederevo, Srbica, �ljivovica. Ne zna ko stoji iza ovog tihog umiranja. On li�no poku�avao u op�tini, kod poverenika, niko ne�e da kontaktira, da saslu�a. Tra�io da ide u smederevsku �eljezaru - radio u Sisku - niko ni�ta, ne daju mu kramp i lopatu da zaradi dinar. Ovako prepu�teni sebi, alkohol ve�inu uzeo pod svoje, vijaju se i danju i no�u.

Treba neko da ih uklju�i u �ivot, da im ka�e jesu li za �ivot ili za smrt, da znaju �ta �e. Ovako �ekaju da ih neko nahrani, ubijaju dane i sebe, sva�aju se, nit znaju s kim, niti zbog �ega... I u ovoj muci pojedinci grabe za sebe, stigle neke ma�ine za ve�, fri�ideri, ne zna se gde su. Mo�ete poslati tone ulja i �e�era, niko ne�e znati �ta je s tim, nekome se dadne, nekome jok. Pored redovnih obroka, za dodatnu ishranu sti�u jaja, krompir, luk, jabuke ali toga nema, samo jabuke delili, da ne istrule. Dok Kalanja govori, Pero Vladi� - koji vikendom menja upravnika - stoji u dovratku. Krupne glave, zatamnjenih nao�ara, "posluje" oko noktiju. Gojko nastavlja da im neko ne da da sami brinu o sebi, u ratu su ginuli od metka, ovde ih ubijaju oni koji brinu o njima.

Ulaze dvojica sa rakijom u pivskoj polukili. Podupiru jedan drugog, 'o�e da vide o �emu se radi, jedan od njih tra�i deset dinara. "Doktor" Veselinko ih ba� srpski psuje. Nenad Markovi� "Talijan" iza�ao iz Sarajeva "posle Dejtona", �ena, dvoje dece, jedno ro�eno pre nekoliko meseci. �enu svi napadali, pa i medicinska sestra, zato �to je trudna. Gde da se vra�a kad je "kod Alije u kompjuteru", borio se na Jevrejskom groblju, slika mu iza�la u "Njusviku"... �ta da ka�e, vidi da su im sva vrata zatvorena, da bar neko ho�e da im ka�e dokle �e ovo trajati. Ako ih ima, kao �to Morina ka�e, 700.000, za�to i njima jedan Rambuje ne organizuju. Ovako, ko mo�e odlazi, ostali polako umiru. Pre dve nedelje je popunio upitnik UNHCR-a za odlazak iz zemlje.

Izlazimo napolje. Izme�u baraka, na suncu, prilike. Stoje, svaka za sebe. Stoji i Rajko Grki�, iz Zapadne Slavonije, zakop�an u plavo skija�ko odelo gleda kroz vas. Neuredna kosa, kratka brada, na sva pitanja tiho odgovara "tu sam". Prilazi nam, u maramu povezana, Stana Bogdeni�, slu�ala ispovest ostalih, "sa svijem je zadovoljna, ne more upravnik dati �to nema"... Veselinko nam daje stihovan rukopis "�ah - �uh - �eh", da objavimo.

TAK JE KAK JE: U petoj baraci kuhinja sa trpezarijom koja je i dnevni boravak. Ove�a prostorija, vinas plo�ice, u dva �o�ka televizori, stolovi uza zid, nekoliko stolica... dve bubnjare u sredini... Napred otvoren �uber, vreme ru�ku. Ljudi pune prostoriju, stoje, zaustavljen kadar. Pred �uberom red, plasti�ne porcije, uzima� sledovanje i �utke odlazi�.

Vladi� nas upravni�ki hvata za ruku i vodi u kuhinju da demantuje prigovore na hranu. Kuvar uniformisan, zna pos'o. Hrana je ista kao na gradili�tima gde ljudi pla�aju, kalorija je to, drugo je �to oni izvoljevaju, �alju dopise Komesarijatu, koje oni par�e mesa ho�e, gde radnik pla�a, tu dolazi par�e mesa. Ima mesa, ne mo�e� doterati kalorije bez mesa, ukus, kvalitet, kvantitet, referi�e kuvar. Vladi� ka�e, probajte, vidi se kobasica, slanina...

Prilazi nam uredna starija �ena iz Karlovca, Danica Markovi�. �erka joj je u Torontu, udata Bla�ekovi�, da bog da sazna gde je "da joj ne�to opravi".

Vladi� nas vodi da poka�e WC, kupatila, ima, - ka�e: "Sve. Jeste da u nu�nik ne mo�e da se u�e, ali ne�e do�i Buba Morina da �isti. Jeste da voda curi, da nema tu�eva, ali to je skinuto. Sve ima. I u trpezariji bilo stolova i stolica, ali polupali. U pasulju imaju kobasicu, imaju koko�i za jaja, ne znam �ta bi vi�e hteli, jebem ti... nije mi jasno." Oni �to prigovaraju su neradnici, ljubomorni �to je on stvorio, pred'o dokumenta, �eka vizu za Australiju.

Sredinom barake hodnik, levo i desno sobe. Ispred vrata naslagan karton, prazne limenke, ugalj, d�akovi... Ulazimo u sobu kod Kalanje. �isto. Da mu je da ode u Smederevo, poverava da se kr�mio alkohol, bila ludnica, nije se moglo spavati, "ratovalo" se danono�no, prijavio, do�li iz op�tine i oduzeli alkohol. Gojkov sused Jovo Vladi�, selo Slovinci, Kostajnica. Sa njim u sobi starija �ena iz Sanskog mosta. Metalni vojni�ki kreveti, vojni�ka �ebad, vi�e d�akova, �ini se sa vunom... Sve vojni�ko, ka�e Jovo. Stoji nasred sobe, za�e�ljan, sako, vojni�ki, d�emper, neprirodno miran. "Kako je - tako je, druk�ije ne ide, tako je kako drugi naprave. Tak je to", ka�e sa hrvatskim naglaskom.

U hodniku nas napadno pozdravlja Jelka Baji� iz Lapada. Ofarbana u �uto, kiko�u�i se saop�tava da je sve dobro, "ima hrane, �ta mo�e bolje". Obra�a nam se i Joka Glu�ac iz Orahovca. Pla�e, "donela hroni�nu bolest, pritisak oda 200 sa 100", sin se ne javlja iz Australije, bolest pritisla, nema mira...

U susednoj baraci Du�an Komazec, dobro za�ao u godine, sa bratom i majkom. Iz Orahovca. Kako je - tako je, ima i dobro, ima i lo�e. Nit je protiv Milo�evi�a, nit je "zanj". Tako je i on za tebe, uklju�uje se brat sa kreveta. Samo jo� �icom da nas ograde, u pola glasa �e. Majka Sofija u crnini, rukom ste�e krevetsku �ipku. Du�an replicira bratu, ne mogu oni biti protiv kad je ceo svet protiv nas, sve se vidi na televiziji. Tak je. Na vratima, koso od Komazeca, januarska umrlica. �or�e Kne�evi�, ro�en u Vrlikama kod Knina, sahrana na groblju u �ajetini, o�alo��eni...