Premijere: Nek ide �ivot

Igra�ka-pla�ka

"Ideja da profesionalno debitujem u pozori�tu u�inila mi se jo� primamljivijom jer je tekst u sebi jasno posedovao osnovu za ne�to �to me je u ovom poslu uvek interesovalo i �to bih uslovno nazvao 'balkanskom me�avinom �anrova'", ka�e za "Vreme" poznati re�iser Sr�an Karanovi�

Ranko Bo�i� i Sr�an Karanovi�, pisac i reditelj predstave Nek ide �ivot, izazvali su interesovanje za najnoviji projekt Zvezdara teatra i pre nego �to je izveden. Pisac zato �to je izbeglica, zato �to je autor scenarija za filmove Ovo malo du�e i Stanica obi�nih vozova prikazanih u Kanu i Strazburu, i zato �to ranije nije pisao za pozori�te, a reditelj zato �to deset godina nije ni�ta re�irao i zato �to mu je ovo prva pozori�na re�ija.

U Beograd je Ranko Bo�i� do�ao iz Tuzle dan pre nego �to se zaratilo, a u Tuzlu, u posetu roditeljima, do�ao je iz Sarajeva, dan pre nego �to se tamo zaratilo. U Sarajevu je �iveo samo devet meseci istina "najsretnijih u �ivotu". Da ga nije upoznao, �ivot bi mu, kako ka�e, "bio jednostavniji, manje bi patio". U Beograd je do�ao na vikend, koji, evo, traje jo� od maja 1992. godine. "Do kraja te jeseni nisam pro�itao nijednu knjigu niti sam imao olovku i papir, misle�i da je �itanje knjiga, a pisanje pogotovo, postalo potpuno besmisleno. Tek sam pred zimu po�eo da se privikavam i na to da �e rat trajati i da treba ne�to raditi."

LI�NA STVAR: To su istorijske okolnosti, ka�e Ranko Bo�i�, u kojima je leta 1993. godine po�eo da pi�e tragi�no-�aljivu dramu isto takvog naslova "Nek ide �ivot". Pokreta�ka emocija da pi�e, bila je � samoubistvo. "Prvo sam konsultovao Kamija i Dostojevskog. Nisu mi pomogli, stvar je bila previ�e li�na. Pri�u sam prona�ao u jednoj situaciji iz studentskih dana", jedinom autobiografskom detalju, u drami o mladim ljudima sa �estim mislima o samoubistvu. "Dugo sam imao samo po�etak i kraj pri�e: ako tri mu�karca �esto pri�aju o samoubistvu, pre �e se ubiti devojka koju oni uvode u pri�u nego oni. Trebalo je samo na�i motive za korak koji �e na�initi devojka i opravdati tezu da oni koji �esto negove�tavaju samoubistvo obi�no to ne urade." Pa ipak, iako se, posle toliko najava na kraju drame desi samo jedna smrt, nagove�tena perspektiva je tamna. "Verovatno, ali meni se �ini da tekst nije mra�an i da ima �ivotnu energiju, dakle ne�to �to uvek pre�ivljava... Dramu sam zavr�io tek idu�e godine, �ini mi se, i zato �to nisam �eleo da je zavr�im. Bilo mi je lep�e da se dru�im sa njenim likovima, da �ivim njihovim energijama nego u realnosti."

Ranko Bo�i�, scenarista i dramski pisac, diplomirao je svetsku knji�evnost u Beogradu. "Kad sam po�injao TV dramu, govorili su mi da pi�em �to kra�e scene, �to kra�e dijaloge, a sad, za pozori�te, trebalo je sve naopako. Ja sam to poku�avao, ali verovatno nisam mogao da pobegnem od onog �to sam ve� znao." Otud, misli Bo�i�, osnova za Karanovi�evu filmsku re�iju predstave.

KI� ILI SMRT: Ka�e da se njime poigravao "neki prst sudbine i to lepo". Na tre�oj godini svetske knji�evnosti odlu�io je da upi�e dramaturgiju "zato �to se sa njihovim indeksom ulazilo besplatno na FEST i na predstave. �uo sam da je potrebno napisati samo jednu dramu i dobiti indeks. Pun samopouzdanja predao sam 'Ovo malo du�e', a oni su me glatko odbili kao totalno netalentovanog. Idu�e godine sa 'Stanicom obi�nih vozova' bio sam u u�em izboru, ali ni�ta. I, desilo se da su me u junu odbili, a tog novembra TV Sarajevo je po�ela da radi "Ovo malo du�e" sa Ademirom Kenovi�em.

Sr�anu Karanovi�u se Bo�i�ev tekst, koji su mu doneli Sne�ana Bogdanovi� i Uliks Fehmiu u�inio, kako ka�e, "kao izuzetna osnova za zanimljivu pozori�nu pri�u o mladim ljudima koji, poput mnogih od nas, naizgled lagodno �ivotare u senci politi�kih bezumlja, sramote i bede i koji na razli�ite na�ine be�e u ironiju, cinizam, povr�nost, kukavi�luk, demagogiju, ki� ili smrt. Ideja da profesionalno debitujem u pozori�tu u�inila mi se jo� primamljivijom jer je tekst u sebi jasno posedovao osnovu za ne�to �to me je u ovom poslu uvek interesovalo i �to bih uslovno nazvao 'balkanskom me�avinom �anrova'. Ukratko, izgledalo mi je da mogu na�initi duhovnu predstavu o jednoj vrsti �ivota u senci koja bi na kraju, bar kod nekih gledalaca, izazvala suze ili ih ozbiljno zamislila nad na�im sudbinama."

POP I POPADIJA: Rade�i predstavu, Karanovi� nije be�ao od svojih filmskih iskustava, ali je maksimalno �eleo da ih podredi pozori�tu. "Od samog po�etka bio sam svestan da se film uglavnom radi 'na par�e', a predstava 'po slojevima'. Tako sam je i radio uveren da �e njen pravi domet mo�i da se meri tek posle dvadesetak predstava, odnosno onda kad se do kraja izgrade svi �eljeni slojevi i kad se postigne neophodna lako�a svesno spore i postepene gradacije - od igra�ke do pla�ke."

Rad sa mladim glumcima Karanovi� naziva - slatkom mukom. "Mislim da smo se lepo dru�ili, prili�no razumevali i pored velike razlike u godinama i u shvatanjima profesionalizma i odnosa glumac-reditelj: neki su me u �ali �ak nazivali 'Nemcem' zbog moje sklonosti ka ta�nosti i preciznosti. Mislim da je ve�ina njih uspela da izgradi vrlo slo�ene i razli�ite likove i da zna�ajno pomogne �eljenoj koncepciji ove �anrovski pome�ane, ali, �ini mi se, stilski dosledne predstave. Dosada�nji prijem kod publike uverava me da �e gledaoci sve vi�e voleti ovu predstavu. Kao ni u slu�aju mojih filmova, ni sada nisam gajio iluziju da �e se predstava dopasti ba� svima i da �e ba� svi do kraja razumeti razlog njenog postojanja. Uostalom, to je sasvim prirodno jer svi ve� dugo znamo za izreku: neko voli popa, a neko popadiju."