Knji�evnost: Sporni Fajront u Grgetegu

Vesela igra sa tu�nim krajem

Mo�e li se dogoditi da se pisac i izdava� zajedno naklone i ka�u: "Dobar dan, '�tovana �itala�ka publiko! Ovo je bio laki vodvilj na temu 'Knji�evni �ivot u Srba'. Svi zapleti, zablude, nesporazumi i aluzije smi�ljeni su isklju�ivo radi va�eg zadovoljstva. Ovako bi mo�da izgledao susret jednog pisca i izdava�a na drugom mestu, u drugom vremenu. Ali, ne i ovde! Zato u�ivajte zajedno sa nama. Pred vama je novo izdanje Fajronta u Grgetegu."

Pisac je, u zemlji Srbiji, �udna biljka. Malo ko �ita, a slepo mu veruju; ne cene ga, a slu�aju; kad slu�aju, ne razumeju; dive mu se, a psuju kad neko spomene ne�to �to zvu�i kao "knjiga"; ru�e ga, a kri�om zbog ne�eg zavide... i tako u nedogled.

Pisac ne zaostaje za �itaocem u ovoj �udnoj dijalektici nesporazuma.

On je nezadovoljan �to pripada maloj knji�evnosti, a svoju zemlju uzdi�e na nebesa; uvek se �ali kako knjige niko ne �ita, a zavidnim prijateljima (piscima) potom prepri�ava kako ga svi prepoznaju na ulici; podsmeva se nepismenom i priprostom narodu kojem pripada, a u knjigama ga veli�a; stalno ponavlja kako mu je ovo poslednja knjiga koju je objavio, a iznova bele�i nove ideje... i tako u beskraj.

Knji�evne nagrade unose dodatnu zbrku u zamr�enu mre�u odnosa pisca i �itaoca.

DIJALEKTIKA NESPORAZUMA: Postoji dve stotine pedeset knji�evnih priznanja, ali ni to nije dovoljno za sve knjige koje se objave; pri�eljkuju se, a javno blate i pljuju; nadaju im se gotovo svi koji su uspeli da udome kakvo delce izme�u korica, a pri tom glume stra�nu ravnodu�nost; stalno se ponavlja kako im se gade igre i prljav�tine oko nagrada, a potom se "slu�ajno" okre�u telefoni starih poznanika koji su se zadesili u kakvom �iriju... i tako, sve dok ne pro�e besana no� pred odluku �irija i dok se ne saop�ti ime dobitnika. Pogled nade ostaje i dalje ulog u novoj igri sve do izvla�enja imena dobitnika slede�eg knji�evnog priznanja.

Naravno, nisu ni sve nagrade iste.

Niko se do sada nije ozbiljno zavadio zbog Borskog grumena, �umadijske metafore ili Paunove nagrade. Mo�da i jeste, ali su se ti sporovi razre�avali na nivouu lokalnog sastajali�ta pisaca iz Repi�ta. Malo ko je iskreno za�alio za Zlatnom kacigom, Kami�kom ili Nagradom beogradskog izdava�a Tvora�ka radionica. Retki pisci su zaista od srca po�eleli Srpsko pero, Nagradu Mladi lastar ili �i�ku hrisovulju. Tek poneki oprezniji stvaralac je mo�da pomislio kako i ta Ravnogorska nagrada Dra�a Mihailovi� mo�e katkad ustrebati jer "nikad se ne zna", ili bi se kakav indolentni ljubitelj lepe re�i ponadao kakvom dobrom krkanluku nakon Nagrade za boemsku pesmu koju dodeljuju restoran "Riznica" i "Ponik komerc" iz Pri�tine. Oni bogoboja�ljiviji sigurno se ne bi lako odrekli priznanjaVidovdanskih pesni�kih susreta iz Sokoca ili nagrade Patrijarh Pajsije, mada im smernost ne dozvoljava ni da se po�teno posva�aju oko prizanja.

Za sva�u, nesporazume i ispiranje usta "beogradske �ar�ije", �to je postalo dobro�udni nadimak za "kafansko-kvaziumetni�ko-novinarska naklapanja" rezervisano je najpresti�nije knji�evno priznanje, Ninova nagrada za roman godine. Povod je lako prona�en i ovog puta. Nagra�eni roman Fajront u Grgetegu, koji je objavio Nolit, pojavio se ubrzo izme�u korica drugog izdava�a, Stubova kulture.

Junak ovogodi�nje pri�e je sam pisac.

Danilo Nikoli�, vreme�ni gospodin neupadljivog izgleda, autor vi�e knjiga koje su lak�e nalazile put do kriti�ara nego do �italaca, vrednovan i nagra�ivan ali nedovoljno poznat �irim �itala�kim krugovima, dugogodi�nji novinar Radio Beograd i strastveni ribolovac, dobio je ove godine, pomalo neo�ekivano, Ninovu nagradu. To je �injenica knji�evnog �ivota.

Linearni tok radnje se prekida na tom mestu. Ona se dalje prelama u dve slike, razli�ite i neusagla�ene, protivre�ne i sukobljene, kao u nekom romanu u kojem se autor poigrava �itaocem ili igra zajedno sa njim, vodi ga iz jedne perspektive u drugu, zbunjuje la�nim krajevima, izme�anim poglavljima ili likovima koji tragi�no umiru, a malo kasnije ugodno �askaju sa prijateljima.

DVE SLIKE: U jednoj prilici vidimo Danila Nikoli�a kako krajem meseca januara sedi u prostorijama Stubova kulture i vadi olovku iz unutra�njeg d�epa sivog sakoa, koji nosi u kombinaciji sa tamnom kravatom i belom ko�uljom zakop�anom do grla, da potpi�e ugovor o izdavanju njegovih Odabranih dela, uklju�uju�i i nagra�enu knjigu Fajront u Grgetegu. Nekoliko dana ranije on je potpisao ugovor sa Nolitom za dva nova izdanja budu�eg romana, �to je jednom prilikom i rekao svom budu�em izdava�u. Danilo Nikoli�, �ovek starinskih predstava kada se radi o poslovima objavljivanja knjiga, nadao se kasnije da �e se, kad pro�e oluja (ba� tako je razmi�ljao, "kada pro�e oluja"), posti�i dogovor sa Nolitom o novom izdanju Fajronta u Grgetegu, jer je ovaj naslov tek tre�i po redu u budu�em kompletu Stubova kulture. Pisac nije imao pojma (ba� tako ka�e, "nisam imao pojma") da se knjiga Fajront u Grgetegu ve� priprema za �tampu, i da �e se uskoro pojaviti u izlozima knji�ara.

Neki slu�ajni posetilac mogao je videti pisca kako navra�a u prostorije Stubova kulture, ali je sve nekako druga�ije. Pisac je tokom potpisivanja ugovora sa Stubovima kulture pre�utao ugovor sa Nolitom, ali je rekao da bi, kao Nolitov autor, hteo da ostane korektan prema toj ku�i. Da li je problem da Nolit objavi dva bro�irana tira�a nagra�enog romana? - pita pisac i dobija odri�an odgovor. Nekoliko dana kasnije, Danilo Nikoli� govori da je jo� ranije potpisao ugovor sa Nolitom i da u njemu postoji odredba da niko ne mo�e da objavi nove knjige dok Nolit ne rasproda dva izdanja, da on sam nije obratio pa�nju na to, da je to nesporazum, ali je na kraju sa advokatom Stubova kulture pisac sastavio aneks kojim bi trebalo da se razre�i te obaveze prema Nolitu. Danilo Nikoli� zna da se roman Fajront u Grgetegu sprema za �tampu, da su zavr�eni poslovi lekture, korekture i pripreme korica. Nekoliko dana kasnije, pisac dolazi u Stubove kulture da vidi prve primerke knjige i ponovo govori da treba videti da se postigne dogovor sa Nolitom. O �emu treba da se dogovaramo sa Nolitom - pitaju ga urednici Stubova kulture (ba� tako, "o �emu treba da se dogovaramo sa Nolitom, �ika Danilo"). Pisac ka�e, pa eto, on ne zna, da je on sam kriv, da imaju pravo da ga blate, ustaje i izlazi.

Tako se jedan sled �injenica prelama u se�anju pisca i urednika u Stubovima kulture. Prema elementarnoj logici stvari, pi��eva slika doga�aja odgovara samo njemu, ba� kao i slika izdava�a. Zato su pisac i izdava� u sporu.

Tada su se i poslednji put sreli. Slede�i put �e se verovatno videti na sudu, jer je pisac nakon toga saop�tio da prekida svaku saradnju sa Stubovima kulture, i tra�io da se obustavi distribucija knjige Fajront u Grgetegu. Izdava� je knjige povukao iz prodaje, ali je najavio tu�bu protiv pisca zbog obmane i �tete koju je pretrpeo.

Kada bi se pisac i izdava�, nakon svega, zajedno naklonili i rekli: "Dobar dan, '�tovana �itala�ka publiko! Ovo je bio laki vodvilj na temu 'Knji�evni �ivot u Srba'. Svi zapleti, zablude, nesporazumi i aluzije smi�ljeni su isklju�ivo radi va�eg zadovoljstva. Ovako mo�e da izgledao susret jednog pisca i izdava�a, ali samo na drugom mestu i u drugom vremenu! Zato u�ivajte zajedno sa nama. Pred vama je novo izdanje Fajronta u Grgetegu" - to mo�da ne bi bilo duhovito, ali bi se ve�ina nasmejala �ali i poku�aju ruganja turobnom licu svakodnevice, koja menja ljude, prilago�ava ih sebi i zavla�i im se pod ko�u, ma koliko se tome opirali. (To je pre�utno prihva�eni poraz manjine.)

KONCI RADNJE: Konce ovakve radnje, ba� kao u romanu, morao bi da povla�i pisac. Naravno, to ne mo�e onaj ko napi�e Fajront u Grgetegu.

Uz du�no po�tovanje prema autoru i ocenama kritike, taj roman ne izaziva istinsko �itala�ko uzbu�enje, �ak ni kada se slu�i modernim strategijama pseudofaksimila, la�nih citata, kola�a, kompozicija... sve dok ne navede kriti�are Ninovog �irija da pomisle kako je to "odli�an susret tradicionalnog i modernog pripovedanja". Roman li�i na susret, ali na slu�ajni susret sa nekim dobro�udnim, zanimljivim neznancem s kojim delite deo puta u zajedni�kom kupeu. Nepretenciozno i na momente duhovito i efektno, ali jednostavno i prepoznatljivo do zasi�enja. U nekoj zahtevnijoj i slo�enijoj knji�evnoj formi, to bi mogao biti samo glas jednog od likova, izgra�en sa jakom distancom ali bez potrebe da to postane zajedni�ki fon u koji se utapaju glasovi svih junaka romana. Na kraju puta se sa takvim saputnikom samo u�tivo pozdravite i brzo rastanete (�to sigurno nije tako jednostavno i lako kad susret zbilja dodirne), okrenete se na svoju stranu, i prepustite sivilu koje zaokuplja vidno polje i neumitno prekriva taj susret.

To nije stvar ukusa, jer romani koji su nekad dobijali Ninovu nagradu (Kiklop, Roman o Londonu, Pe��anik... da se ne ide dalje, jer �e zvu�ati zlonamerno) grabe sa sobom �itaoca, vuku tog slu�ajnog namernika gase�i njegovu �elju da se suprotstavi ili odupre toj sna�noj struji, guraju ga nemilosrdno i prete�i ka dnu ili nose ka povr�ini, ka dnu ili povr�ini, ka dnu ili pov�ini, ka dnu ili... i tako do poslednje stranice, jer to nije bezazlena, dokona i zaludna igra pisca sa �itaocem ve� revolucija koja se odvija u du�i jednog �oveka. Posle takvog iskustva ni�ta nije isto.

(Post scriptum: Fajront u Grgetegu u izdanju Stubova kulture bi�e, posle niza godina, verovatno spaljena knjiga, mo�da prva uz neumitnu odluku izdava�a i pre�utnu saglasnost samog autora.)