Film: Pogled u pro�lost

Melijesova deca

Klasici nemog filma prikazani u okviru prate�eg programa Festa vratili su publiku u pionirske dane filmske umetnosti; program, me�utim, nije rastao na nostalgi�nim sentimentima ve� je kroz razgovore stru�njaka promi�ljao odnos savremenog i nemog filma

Klavirski taktovi koji su u sali Kinoteke pratili projekcije klasika nemog filma, u okviru festovskog programa "Pogled u pro�lost", vratili su publiku u pionirske dane filmske umetnosti i pobudili su nostalgi�ne sentimente. Tokom FEST-a prikazano je deset remek-dela svetskog nemog filma, manje izvikanih od Oklopnja�e Potemkin ili Ro�enja jedne nacije, ali ne manje vrednih - od Murnauove potresne melodrame Zora (Sunrise) do �trohajmove senzualne studije Luckaste �ene (Foolish Wives).

Da ova vremeplovska ekskurzija u osvit veka ne ostane samo na prise�anju ve� da preraste u podsticaj za ozbiljnija istra�ivanja, u Kinoteci je organizovan i me�unarodni simpozijum pod nazivom "Nemi film kao ishodi�te savremene filmske umetnosti". Koordinator simpozijuma i programa "Pogled u pro�lost" bio je agilni prof. dr Dejan Kosanovi�. Pored doma�ih istori�ara i teoreti�ara filma, gosti-izlaga�i na ovom simpozijumu bili su Miron �ernjenko, istori�ar filma iz Moskve, Livio Jacob, direktor Kinoteke u italijanskoj pokrajini Friuli, i Ivan Forgacs, istori�ar filma iz Budimpe�te.

POETIKA: Neka izlaganja na simpozijumu bavila su se tehni�kim problemima �uvanja i konzerviranja arhivske gra�e iz najranijeg perioda razvoja filmske umetnosti, dok su najintrigantniji teorijski doprinos naslovnoj temi dali prof. Marko Babac sa FDU i Stevan Jovi�i�, �ef Arhiva Jugoslovenske kinoteke. Tra�e�i odgovore na pitanje �ta je zajedni�ko nemom i savremenom filmu, prof. Babac je izneo tezu da bi se kao re� koja �ini sponu mogao uzeti san - pod �ime je podrazumevao oniri�ku prirodu filmskog izraza. Ilustruju�i svoju tezu insertima iz nekih od najzna�ajnijih ostvarenja iz istorije filmske umetnosti, povukao je paralelu izme�u nestvarnosti, "paranormalnosti" i pomerenosti percepcije u snu i u filmu. G. Jovi�i� je govorio o poeti�nosti filmskog jezika, koja je uspostavljena u doba nemog filma i u tom periodu u nekim momentima dosegla svoje vrhunce. Kao primere, prikazao je inserte iz nekoliko Dov�enkovih filmova, naro�ito one koji obra�uju motiv smrti i scene umiranja.

Analiza problema prema kojem je simpozijum nazvan predstavlja vrlo izazovno traganje, i u tom smislu pomenuta dva izlaganja prizivaju svoju nadogradnju. Filmska poetika svakako jeste utemeljena u nemom periodu istorije filma, i zabele�ila je tada neke od svojih najblistavijih remek-dela, ali ono �to nije pomenuto jeste �injenica da poezija nije samo stvar velikih trenutaka kao �to je smrt. Poetika uop�te, pa tako i ona filmska, mo�e jednako da se o�ituje i u malim, svakodnevnim stvarima. Osim toga, poetika grandioznih trenutaka nalazi se na klizavom terenu gde lako skrene u didakti�nu patetiku - �to prili�no �esto i jeste slu�aj s klasi�nim delima sovjetskog nemog filma. U pojedinim trenucima autorske preambicioznosti, ovaj klizavi trag pseudopoetike mo�emo tako pratiti od Ejzen�tejna do Spilberga. Zato analizi ovog aspekta filmske istorije treba pri�i s oprezom, i bilo bi dobro da ovaj simpozijum bude po�etak jednog nepristrasnog istra�ivanja, bez suvi�e romanti�nog odnosa prema periodu nemog filma, obele�enom razbaru�enim odu�evljenjem zbog otkri�a filmskog jezika.

SANJARI FILMA: Teza o snu kao zajedni�kom imenitelju nemog i zvu�nog filma tako�e tra�i nadogradnju. San jeste klju�na re�, i to je prof. Babac sasvim dobro fokusirao. Ali to ne bi trebalo da se odnosi samo na san kao nadnaravno zbivanje tokom spavanja, ve� i na san kao fantaziju, kao budno lutanje ma�te po uzbudljivim predelima i zami�ljenim doga�ajima. Veza izme�u re�i "film" i "san" ne o�ituje se samo u oniri�nosti, i nije samo perceptivne ve� i motivacione prirode: pravljenje filmova predstavlja realizaciju vizija, ma�tanja, opsesija, �ivotnog sna, davanje prilike "alter-egu" da za�ivi. U tom smislu, osnovni poriv koji je pokretao autore nemog filma na stvaranje potpuno je isti kao i kod na�ih filmskih savremenika, i ta sanjarska dimenzija je konstanta filmske umetnosti od Melijesa do Kamerona. Svi filmski sanjari i pripoveda�i pri�a iza�li su iz Melijesovih skuta, i to je mo�da najzna�ajnija zaostav�tina nemog filma - u svakom slu�aju, to je temelj neugasive popularnosti filmske umetnosti, od momenta kad je film prestao da bude cirkuska atrakcija pa do 21. stole�a.

Zapravo, prili�no je neverovatno da se teorijske analize koje se bave prirodom i korenima filmskog umetni�kog �ina toliko mnogo zadr�avaju na semiotici, a uporno izbegavaju da govore o motivacionim aspektima nastajanja filmskog dela - koji je zapravo njegova su�tina. Izgleda da je komplikovan pristup i ovde mnogo zavodljiviji od jednostavnog. Zato bi bilo dobro da motivacionisti�ki pristup filmskoj teoriji i istoriji filma kona�no dobije mesto koje zaslu�uje - za po�etak, primenjen na razmatranje genetske linije od nemog filma prema savremenom.