To dugo traje...

"Aktuelnu vlast u Srbiji" čine ljudi spremni da oporezuju tuđe pse da bi sebi platili doživotne šofere. Tim tipovima je neprijatelj svako ko bi medvede radije hranio u zoološkom vrtu nego u svojstvu dekana ili narodnih poslanika

"Kad je neko budala", to dugo traje - kaže ruska poslovica.

Američka izreka definiše budalu kao nekoga ko misli da će isti postupci proizvesti različite posledice.

Na koga mislim? Pre svega, mislim na čoveka koji u ovoj zemlji već deset godina donosi sve odluke. Mislim takođe na reketašku organizaciju koja se naziva "aktuelna vlast u Srbiji", što je drugo ime za nekadašnji Savez komunista, u međuvremenu ojačan fašistima i oportunistima. "Aktuelnu vlast u Srbiji" čine ljudi spremni da oporezuju tuđe pse da bi sebi platili doživotne šofere. Tim tipovima je neprijatelj svako ko bi medvede radije hranio u zoološkom vrtu nego u svojstvu dekana ili narodnih poslanika.

Ono što me uznemirava jeste utisak da srpski seljak odnekud misli da "vlast voli svoga gedžu". Voli, voli, znate kako ga voli. Sećam se kako je neki južnoamerički diktator uzimao od sirotinje krv u zamenu za hleb.

Krv je kasnije prodavao švajcarskim bolnicama. Taj trgovac krvlju je rođeni brat političara iz postjugoslovenskih država. Pripadnici "aktuelne vlasti u Srbiji", zajedno sa kolegama iz bivše Jugoslavije, prvo su stali na čelo nacije, koju su definisali kao mafiju sa monopolom da ubira reket od ljudi sa određenim prezimenom. Onda su trgovali uđuture stotinama hiljada, iskorenjenih i preseljenih ljudi. Sad bi ti ljubitelji doživotnih privilegija najradije ograničili slobodu kretanja svojih podanika i dodelili svakom članu vlade po jedno hiljadu duša.

Onda bi ti moralni giganti mogli švajcarskim bolnicama da prodaju srpski narod, u čije ime vole da ubijaju, u delovima - bubreg po bubreg.

Na Kosovu nema običnog čoveka, Srbina ili Albanca koji ne živi pod senkom mogućnosti strašne nesreće. I s obzirom na to ko o njihovim životima sa obe strane odlučuje, taj strah je dobro zasnovan. Vlastodršci, fascinirani patrijarhalnim imperativima, nikad ne bi odabrali jednu opciju zato što je najracionalnija već samo nešto što se "mora".

Međunarodno garantovana autonomija za Srbe u Hrvatskoj svojevremeno je prezrivo odbačena kako bi moglo spektakularno da se izgubi - sve! Svaka nesreća, svoja i tuđa je dobrodošao začin u uspostavljanju paragvajske oligarhije sa monopolom trgovine. Nema falsifikata koji se u to ime neće učiniti. Nema sveštenika koga retorika rodoljubivih staljinista ne može po potrebi proglasiti ludakom.

Zakon o univerzitetu i zakon protiv štampe trebalo bi da pripadnike "aktuelne srpske vlasti" čuvaju od - mišljenja. Još nisam video Srbina koji bi se našao pogođen ako neko vređa lik i delo, recimo - Fočić Mehmed Age. Ne znam zašto bi bio pogođen ako neko kritikuje Miloševića, koji mu nije nimalo veći prijatelj. Srpska tradicija oduvek okrenuta protiv inovernog i inoplemenog neprijatelja tragično previđa mogućnost - okupacije iznutra. Kao da jednako strašne dahije ne mogu postojati sa srpskim imenima i prezimenima. Zato sva brljanja i trkeljanja o "neljudima" , "izrodima" i "izdajnicima" ne mogu shvatiti drugačije nego kao izraz nesvesnih primisli režimskih novinara o sopstvenim gospodarima.