Novo britansko pismo (1)

�eprkanje po Mraku

Mekjuenov "perverzni" naturalizam i minuciozni, osetljivijem �itaocu odbojni psihologizam bio je �okantan za ni�ta-ne-slute�e ljubitelje elegantne ali blago ocvale Lepe Knji�evnosti

Engleski pisac Jan Mekjuen (Ian Mc Ewan, ro�. 1948) jo� tokom sedamdesetih godina afirmisao se kao jedan od najzna�ajnijih pripoveda�a i romanopisaca savremene ostrvske knji�evnosti. Zbirke pripovedaka "Prva ljubav, poslednji obredi" i "Me�u �ar�avima" donele su mu reputaciju sjajnog, ali i morbidnog, nimalo "zavodljivog" pisca koji naj�e��e pose�e za temama razorenih porodica, zlo�ina i devijantne seksualnosti, ali na na�in beskrajno dalek od uobi�ajenih kanona �anrovske, tj. kriminalisti�ke ili erotske literature: njegov ponekad zaista "perverzni" naturalizam i minuciozni, osetljivijem �itaocu odbojni psihologizam bio je �okantan za ni�ta-ne-slute�e ljubitelje elegantne ali blago ocvale Lepe Knji�evnosti. Ono �to je, me�utim, Mekjuena uvek odvajalo od (u ovom veku tako namno�enih) sterilnih "literarnih provokatora" i drugih "anti-bur�oa" gnjavatora �iji se estetski domet nikada nije pomicao dalje od provokacije kao svrhe samoj sebi upravo je njegova ve�tina Ro�enog Pisca i (prividna) lako�a i prirodnost kojom je posezao u Mrak, odnosno potreba da se zaroni u skriveno, nisko i prljavo zato da bi se odande, iz kala, iz mra�nih zakutaka (pod)svesti po kojima pisci-za-mase ni za �ivu glavu ne �eprkaju, izvadili literarni biseri kakvih ni u prebogatoj anglosaksonskoj tradiciji nema ba� mnogo...

U delu sveta gde se govori ono �to se nekada nazivalo srpskohrvatski tj. hrvatskosrpski jezik, recepcija Mekjuenovih dela bila je relativno zadovoljavaju�a, mada dosta haoti�na i razbacana: njegov prvi i mo�da najpoznatiji roman "Betonski vrt" (1978) objavljen je �etiri godine kasnije u kultnoj biblioteci Hit zagreba�kog "Znanja", dok je podgori�ki "Oktoih" 1991. objavio "Utehu stranaca", roman originalno publikovan deset godina ranije. Ve�ina njegovih pri�a iz dveju nare�enih zbirki tako�e se pojavila na srpskom ili hrvatskom jeziku, ali razbacana po nekolikim antologijama i po nepreglednoj �asopisnoj produkciji. Budu�i da su se poslednjih godina u Beogradu i Zagrebu pojavila jo� dva njegova romana - o kojima �e biti re�i u ovom tekstu - ovda�njoj publici ostao je nedostupan jo� samo roman "Dete u vremenu" (Child In Time). Njegov najnoviji roman "Amsterdam", za koji je kona�no dobio vrlo presti�nu Booker Prize (koja mu je nekoliko puta izmicala u zavr�nici), uskoro �e se, kako je najavljeno, pojaviti u izdanju beogradske izdava�ke ku�e "Paidea".

Slu�aj prvi: Za zemlju i slobodu

Kratki roman "Crni psi" (Black Dogs, 1992; srpsko izdanje: Filip Vi�nji�, Beograd 1998; prevod: �eljka Jovanovi�) prikazuje Mekjuena u donekle druga�ijem svetlu od onog na koje su navikli �itaoci njegovih ranijih proza: �okantni prizori, neobuzdana ma�ta i superiorno naratorsko ume�e u ovoj knjizi su zamenjeni kontemplativno��u i nenametljivom liri�no��u; "Crni psi" su, me�utim, pre svega, roman ideja, i iz toga proizilaze i nemale vrline i primetne mane ove knjige. Mekjuenov narator vodi �itaoce kroz pri�u o Bernardu i D�un Tremen, (bra�nom) paru nekada�njih mladih komunisti�kih idealista koji su, neposredno posle II svetskog rata, odu�evljeno krenuli da, za zemlju i slobodu, zajedno po Evropi i Vrlom Novom Svetu �ire duh Obnove i Izgradnje, da bi uskoro jedan bizaran i zastra�uju�i doga�aj jakog simboli�kog naboja pokolebao D�un u njenoj - ispostavilo se sasvim povr�noj - veri ne samo u komunisti�ke kanone nego u sve materijalisti�ko-racionalisti�ko-emancipatorske ideje i projekte; Bernard, naprotiv, jo� dugo ostaje komunista, a i nakon definitivnog raskida s Kompartijom (posle okupacije Ma�arske 1956) ostaje, kao laburisti�ki funkcioner i anga�ovana Javna Li�nost, �ovek koji veruje u nauku i progres i u to da samo razumno i postojano �ovekovo delanje mo�e ljudski �ivot u�initi boljim. Iako ostaju u braku i podi�u decu, par se zapravo razdvaja: on u London, u okrilje Sveta, ona u usamljeni�ki �ivot u seocetu na jugu Francuske. Nerazre�iv sukob jogija i komesara, jedna od pravih pri�a XX veka...

Mekjuen je isuvi�e ve�t pisac da bi mu knjiga ispala traljavo, te su tako i "Crni psi" i te kako vredni �itala�ke pa�nje; ali, (zlo)upotrebljavaju�i svoje junake kao manekene i portparole ideja, autor kao da ne obra�a dovoljno pa�nje na �injenicu da roman kao forma ipak ne podnosi neograni�eno esejiziranje. Ipak, iako se �ini da je o ljudskim sudbinama u �eljusti Istorije hteo da ka�e - ili da izmudruje? - vi�e nego �to forma kratkog romana podnosi, knjiga "Crni psi", u svega cca 140 stranica i u vremensko-prostornom rasponu od Engleske pred II svetski rat do Berlina u novembru 1989. i ru�enja Berlinskog zida (koji za Bernarda, svedoka izbliza, predstavlja i bukvalno, fizi�ko uru�avanje Vere koja mu je obele�ila �ivot) predstavlja vredan, mestimi�no literarno veoma uspe�an poku�aj da se pronikne u korene i posledice "spasila�kih" ideja i ideologija ovog veka. A one su - zar ne? - zapravo mnogo bizarnije i morbidnije od bilo �ega �ime se ovaj pisac ranije bavio. No, kad smo ve� spomenuli Berlin...

Slu�aj drugi: Savr�en zlo�in

Tri godine pre "Crnih pasa", one godine kada su Isto�ni Nemci nezadr�ivo provalili Berlinski zid da malo protandr�u svojim neverovatnim trabantima i ekscentri�nim wartburzima po Krojcbergu ili �arlotenburgu i da se detinje otvorenih usta nadive �arenkastim d�id�a-bid�ama Zapadnog Sveta, Mekjuen pi�e roman The Innocent (hrvatski prevod: "Nevin �ovjek"; Znanje, Zagreb 1996; preveo Ivan Matkovi�), sa kojim "Crni psi" na vi�e ravni korespondiraju; moglo bi se, �ak, re�i da je ta, gore ve� razmatrana knjiga esejizirani appendix ovog, literarno mnogo uspelijeg romana, sumiranje i domi�ljanje onoga �to je pisac u "Nevinom �ovjeku" ve� (is)kazao. Gotovo cela radnja ovog (dvostruko obimnijeg) dela odvija se u Berlinu sredinom pedesetih godina, pre nego �to je usred podeljenog grada prekono� nikao Zid. Leonard, mladi i - u svakom smislu - nedu�ni i neiskusni Englez iz uspavanog londonskog predgra�a, stru�njak za veze, dolazi u Berlin da radi na supertajnom ameri�ko-britanskom projektu: kopa se tunel ispod granice s Ruskim sektorom, i tamo se postavljaju mo�ni prislu�kiva�i sovjetskih linija (taj projekat, i taj tunel, zaista je postojao). Ubrzo upoznaje (hm, mnogo iskusniju...) Berlin�anku Mariju, i s njom se upli�e u ljubavnu vezu koja sluti na sre�an zavr�etak sve dok se ne desi ne�to jezivo: Marijin biv�i mu�, pijanac i siled�ija, na dan njihove veridbe upada u njen stan i preti; u nastaloj gu�vi i tu�i, Leonard ga povre�uje, a Marija ga dokraj�uje, �to ka�u u crnim hronikama, "udarcem tupim predmetom". Koji se, pri tome, zaglavljuje u njegovoj glavi... Shvativ�i da nemaju �anse da objasne policiji �ta se desilo a da sve ne ispadne kao, u najmanju ruku, prekora�enje nu�ne samoodbrane, nesu�eni supru�nici poku�avaju da se otarase le�a. To, me�utim, na kraju ne�e i�i bez seckanja istog na �to sitnije komadi�e... Potvr�uju�i reputaciju majstora odvratnog, Mekjuen ispisuje desetke stranica zbog kojih nepripremljenom �itaocu ispada sendvi� iz usta i ovaj trajno prelazi na vegetarijanstvo; Leonard zatim izgubljeno �eta okolo s kov�ezima punim izmasakriranog ljudskog mesa, da bi ga na kraju ostavio u supertajnom tunelu, a zatim oti�ao preko, na Istok, da Rusima izda ceo projekat, u nadi da �e ovi upasti i prona�i kov�ege u�asne sadr�ine, i da �e sve onda lepo prekriti velika ruska ti�ina... I to nipo�to nije sve i nije kraj, ali iole detaljnije prepri�avanje slo�ene radnje ovog romana zahtevalo bi mnogo vi�e prostora od ovog. Na manje od tri stotine strana, Mekjuen le�erno koketira sa obrascima �pijunskog romana a la John Le Carre, ostavlja �itaoca bez daha morbidnom krimi-storijom poput neke �estoko radikalizovane verzije Te�ko�a s Harijem, u me�uvremenu ispisuje vanserijsku love story kakva bi trebalo da posrami sve nabe�ene tanko�utne lirike i estete, i onako uzgred, manirom prvorazrednog dru�tvenog opservatora, slika vi�e nego ubedljivu fresku pobe�enog Berlina, odnosno devastiraju�ih posledica jedne totalitarne ideje i frustriraju�e pretnje one druge, ali tako�e i bolesnog besmisla cele hladnoratovske igre u kojoj, na kraju, i izmasakrirani le� �oveka mo�e negde da se zagubi kao neva�an detalj, do neznatnosti sitan nov�i� u potkusurivanju Ozbiljnih Igra�a.

"Nevin �ovjek" je prava mera Mekjuenovog zavidnog knji�evnog majstorstva, po mnogo �emu i njegov najbolji roman. Pametno se opredeliv�i da o zagonetnim silnicama Istorije, Ljubavi, Dobra i Zla, Lepote i U�asa, relativnosti li�ne i kolektivne nedu�nosti i krivice pri�a sama Pri�a, a ne neki mislilac-demijurg i Gospodar Ideja, Jan Mekjuen dokazuje da je ume�e pripovedanja pre, posle i iznad svega, i da ve�to razvijena i ozbiljno domi�ljena pripovest s lako�om brani i sebe, i svoje junake, i sve njihove, kao i pi��eve ideje. Knjiga se, ina�e, jo� mo�e nabaviti u hrvatskom prevodu, a pozivni broj za Zagreb je 99 385 1...