Smrt kralja Huseina

Smena na hašemitskom tronu

Parlament proglasio Abdulaha II za novog kralja, novi prestolonaslednik osamnaestogodišnji Hamza

Tužno je bilo gledati pripadnike Al Fataha u ponedeljak. Bili su tako blizu, a istovremeno tako daleko. Više desetina svetskih državnika, sve njihove potencijalne mete, okupilo se na samo kilometar od sedišta poznate palestinske terorističke organizacije. Stajali su tamo, kao glineni golubovi. Prilika kakva se teško ponavlja. Međutim, niko nije makao ni prstom, čak ni najveći ekstremisti, ljudi koji su život posvetili borbi protiv nevernika. Šeik Jasin, vrhovni vođa Hamasa, čiji je Al Fatah deo, naredio je primirje "dok sahrana ne prođe".

Sve se dogodilo neočekivanom brzinom. Kralj Husein se 19. januara, posle šest meseci odsustva, vratio iz američke klinike "Majo", lično pilotirajući avionom. U presrećnom Jordanu objavljen je potpuni trijumf nad "groznom bolešću". Pet dana kasnije, kralj je smenio svog brata Hasana sa pozicije krunskog princa (prestolonaslednika), i umesto njega imenovao najstarijeg sina Abdulaha. Ubrzo, zdravstveno stanje kralja se pogoršalo. Lekari su utvrdili povratak raka. Husein 25. januara putuje u Sjedinjene Države. Propisano mu je deset hemoterapija. Za 2. februar zakazana je transplantacija koštane srži, četvrta po redu. Svi su zabrinuti. Agencije izveštavaju da operacija nije uspela, ali ne govore o posledicama.

TRANZICIJA VLASTI: Narod Jordana je video tragičnu sliku, kralja su na nosilima izneli iz aviona, istog onog kojim je petnaest dana ranije pilotirao. Američki stručnjaci ne mogu da procene koliko je još vremena preostalo. Nezvanično sedam dana, najviše deset. Kralj je u komi. Petog februara otkazuju unutrašnji organi. Klinički je mrtav, ali ga još drže na aparatima. Javnost raspravlja o smislenosti takvog postupka. Stvaraju se dve struje: jedni smatraju da bi aparate trebalo isključiti i "pustiti kralja da umre dostojanstveno", drugi veruju u čudo. Krunski savet proglašava princa Abdulaha za regenta, pošto je kralj "nesposoban da vlada". Televizijski program se u nedelju ujutro prekida zbog specijalnih vesti. "Kabinet žali i saopštava dragom jordanskom narodu i bratskoj arapskoj naciji... smrt najvećeg među ljudima, njegovog veličanstva kralja Hašemitske Kraljevine Jordan", pročitao je spiker državne televizije. Parlament se sastao za pola sata, i na zajedničkoj sednici oba doma proglasio Abdulaha za kralja. On je oko podneva položio zakletvu na Koranu. "Tako mi svemoćnog boga, zaklinjem se da ću čuvati ustav i biti odan naciji", prve su reči Abdulaha Drugog (37). Iz sveta počinju da stižu telegrami saučešća. Sahrana je zakazana za ponedeljak, a novi kralj, u svom prvom dekretu, imenuje osamnaestogodišnjeg polubrata, princa Hamzu, za prestolonaslednika. Objavljena je šestodnevna nacionalna žalost.

ŽALOST: I dok državni aparat funkcioniše po uhodanim šemama, stotine hiljada ljudi na ulicama oplakuje smrt jednog od najvećih svetskih bonvivana. Pokojni kralj Husein vladao je 45 godina, što je staž kakvim se ne mogu pohvaliti ni mnogi evropski monarsi, mada se na Starom kontinentu, po pravilu, i duže živi - i duže vlada. Za to vreme, sa narodom je ostvario izuzetno blizak, gotovo očinski odnos (statistike kažu da je devet od deset Jordanaca došlo na svet pod kraljem Huseinom). Rođen je u Amanu 14. novembra 1935. godine, kao sin krunskog princa Talala. Školovao se na koledžu Viktorija u Kairu, Egipat, a zatim na koledžu Herou i Kraljevskoj vojnoj akademiji u Engleskoj.

Njegov dolazak na presto povezan je sa neuobičajenom epizodom u istoriji Bliskog istoka. Kralja Abdulaha I, emira od Meke i čuvara Svetog Grada, ubio je 20. jula 1951. godine Hadži Amin Al-Husajni, bivši jerusalimski muftija. Nasledio ga je najstariji sin, ali je parlament kralja Talala avgusta 1952. proglasio nesposobnim da vlada, zbog "duševne bolesti" (krunski princ bio je zapovednik na terenu snaga arapske koalicije koja je 1948. izgubila rat protiv jevrejskih doseljenika, čime je stvoren Izrael). Husein na tron stupa 2. maja 1953, kao peti vladar u XX veku iz dinastije Hašemita, (in)direktnih potomaka proroka Muhameda. Ženio se četiri puta, ima jedanaestoro zakonite dece. Zvanični biografi tvrde da je, tokom vladavine, na njega bar 17 puta pokušan atentat. Sve je preživeo, ali pola njegovog kraljevstva nije (uključujući i gubitak Jerusalima).

Na unutrašnjem planu evoluirao je od uplašene marionete, pa potom velikog apsolutiste, do ustavnog monarha, svojevrsnog narodnog ombudsmana. Autor je dve knjige: "Teško breme vladara" i "Moj rat sa Izraelom". Pokojni kralj bio je retka figura u međunarodnoj politici, miljenik svih i neprijatelj svakoga: formirao je federaciju sa Irakom, pa je raskinuo; primao palestinske izbeglice, pa ih surovo proterao; blisko sarađivao s arapskim nacijama, pa ratovao sa njima; sukobljavao se sa Izraelom, a zatim prvi priznao jevrejsku državu; dočekao francusku, britansku i sirijsku invaziju, da bi ih sve zajedno izbacio iz svoje zemlje.

Na njegovu sahranu došli su predsednik Sjedinjenih Država Bil Klinton sa suprugom Hilari, bivši predsednici Džordž Buš, Džerald Ford i Džimi Karter, po dva republikanska i demokratska senatora i kongresmena, britanski prestolonaslednik princ Čarls, premijer Toni Bler, francuski predsednik Žak Širak, nemački kancelar Gerhard Šreder, španski kralj Huan Karlos, irski predsednik Berti Ahern, austrijski kancelar Viktor Klima, italijanski premijer Masimo d'Alema, češki predsednik Vaclav Havel, alžirski predsednik Liamin Zerual, saudijski prestolonaslednik princ Abdulah, te izraelski premijer u ostavci Benjamin Netanijahu i predsednik Palestinske Samouprave Jaser Arafat. Mnogi lideri najavili su da će se zadržati u državnoj poseti Jordanu, kako bi pružili podršku novom kralju i razgovarali o primeni postojećih sporazuma.

NASLEDNICI: Tridesetsedmogodišnji Abdulah II, Huseinov sin iz braka sa Tori Gardiner (Munom Al Husein), u prvo vreme oslanjaće se na uspomenu svog oca. Veruje se da nije slučajno imenovao četvrtog Huseinovog sina, iz braka sa Amerikankom Lizom Halabi (kraljicom Nur), za prestolonaslednika. Najpre, princ Hamza je mlad i politički neaktivan. Proći će godine pre nego što zadobije bilo kakvu podršku među činiocima vlasti. Zatim, on je poluamerikanac, razlog da čak četiri predsednika SAD, u pratnji kongresmena i senatora koji sprovode impičment protiv Klintona, dođu na sahranu njegovog oca. To će mu svakako osigurati podršku strateških transatlantskih partnera, samim tim i NATO-a.

Novi kralj, kao general-potpukovnik jordanske armije i zapovednik specijalnih snaga, ne bi trebalo da se plaši vojnog udara, ali bi mu eventualna zavist bivšeg krunskog princa, Huseinovog brata Hasana, mogla zadati velike teškoće. Hasan je bio prvi u nasleđu prestola od 1964. godine, a pokojni kralj ga je razbaštinio, prema zvaničnom saopštenju, zato što je "verno služio svojoj zemlji i zaslužuje da se odmori". Nezavisni analitičati ocenjuju da je Hasan napravio grešku imenujući visoke oficire, što je Husein shvatio kao preotimanje njegovih ingerencija. Postoje i teorije da je bivši krunski princ bio isuviše naklonjen palestinskom lobiju, što u arapskoj monarhiji demokratskog usmerenja, koju pomažu SAD (400 miliona dolara ove godine), nije nimalo poželjno.

Jordan danas

Stanovništvo: 4,5 miliona, većinom Palestinci, ali bez tačnog popisa, zatim Berberi i po 1 odsto Kirgiza i Jermena.
Jezik: arapski
Religija: islam (83 odsto) i hrišćanska manjina (5 odsto)
Nacionalni dohodak: 1620 dolara
Nezaposlenost: zvanično, 15 odsto
Privredni rast u 1997: 5,3 odsto po izveštajima lokalnih izvora, 3 odsto po Svetskoj banci.
Dug: 6,8 milijardi dolara.

Burna istorija

U svetskoj štampi ovih dana mogla se naći formulacija da je "Jordan zemlja koja nije trebalo da postoji". Neki analitičari je smatraju veštačkom tvorevinom, nastalom u vreme kad su Britanci i Francuzi na Bliskom istoku delili ostatke Otomanskog carstva. Tako su Liban i Sirija pripali Francuskoj, a Palestina i Irak Velikoj Britaniji. Jordan se prvobitno zvao Transjordanija i imao je status autonomnog emirata.

Godine 1923. priznala ga je Engleska, ali je punu nezavisnost stekao 17.juna 1946, kada su zapadne sile već imale u glavi plan o stvaranju jevrejske države na istorijskoj zemlji Palestinaca. Jordan tada postaje kraljevstvo, a Huseinov deda Abdulah prvi kralj. Posle prvog izraelsko-arapskog rata Abdulah je pripojio Jordanu palestinsku Cisjordaniju i zapadnu obalu reke Jordan. Posle ubistva kralja Abdulaha, kraljevstvo je bilo pod protektoratom, dok Husein nije postao punoletan, pošto njegov otac Talil nije bio sposoban da preuzme presto.

Istorija kaže da kralj Husein pripada dinastiji Hašemita, koja vodi direktno poreklo od proroka Muhameda. Hašemiti su arapska dinastija koja potiče iz provincije Heđas, danas u zapadnom delu Saudijske Arabije koja je 1201. godine postala zaštitnik i čuvar islamskih svetih mesta u Meki i Medini. Godine 1916. Husein, pradeda umrlog kralja Huseina, podigao je veliki ustanak protiv Turaka. Pomogli su mu Francuzi i Englezi, a jedan Englez, poručnik T. E. Lorens, kasnije će biti ovekovečen na filmu kao čuveni Lorens od Arabije.

Preživeo 10 atentata i zavera

Kralja Huseina pratila je fama da je jedan od njegovih glavnih saveznika - sreća. Legenda se bazira na činjenici da je izbegao više atentata i zavera.

Prvi atentat preživeo je 20. jula 1951. u Jerusalimu, kada je ubijen njegov deda Abdulah. Husein, koji je tada imao 15 godina, bio je u dedinoj pratnji, a njegovu sudbinu izbegao je tako što se jedan metak odbio od velikog metalnog ordena koji je imao na grudima. U novembru 1958. njegov avion ušao je na teritoriju Sirije, o čemu je sirijska vlada bila obaveštena, ali su se dva sirijska lovca toliko približila da je sam Husein uzeo komande i uspeo da izmakne. Uoči rata sa Izraelom, u junu 1967, propao je planirani atentat sirijske tajne službe,

U junu 1970. izbegao je smrt koju su planirali neki radikalni palestinski krugovi.

Iste godine, ali u septembru, ponovo su Palestinci bili akteri neuspelog pokušaja likvidacije jordanskog kralja, na šta je on odgovorio akcijom pod nazivom "crni septembar", u kojoj je stradalo mnogo Palestinaca.

Tajna male kraljevine

Pokojni suveren uspeo je pola veka da balansira na možda najvrućem svetskom vojno-političkom igralištu.

Malo ko bi preživeo udar koji je hašemitski kralj (a toj dinastiji su Englezi obećali Arabiju, pa je predali Saudima, da bi ovima prepustili Jordaniju i Irak, u kome će vojnim udarom na vlast doći Baas partija) zadobio prvo munjevitom opštom izraelskom pobedom u "šestodnevnom ratu" (1967), kada je svaki od komšija (sem Libana, koji će doći na red kasnije) izgubio parče svog teritorija, a u jordanskom delu je bilo sve ono što će se zvati Transjordanija ili Zapadna obala, uključujući i sveti grad Jerusalim (istočni deo, koji je ionako jedini interesantan svim verama koje na njega pretenduju).

Palestinski komandosi su već zavodili svoj zakon u cisjordanijskom ostatku nekadašnjeg kraljevstva (kojem i tako mnogi Palestinci i neki Izraelci odriču autentičnost, smatrajući ga britanskom izmišljotinom poput Kuvajta). Husein je tada povukao riskantan i radikalan potez, kojim nije pridobio palestinske ni arapske simpatije, ali je sačuvao vlast i državu - njegova armija slomila je otpor PLO-a i protjerala gro pristiglih Palestinaca u Liban, što će Izraelu stvoriti bar dva problema - morao se obračunavati s teroristima "Crnog septembra" (organizacije nazvane upravo po masakru u Jordanu 1970), čiji je najveći "uspeh" pokolj 17 izraelskih sportaša na minhenskoj olimpijadi 1972, i, morao se angažovati za "mir u Galileji" napadom na Liban, što će jevrejskoj državi doneti niz teškoća, sve do danas.

ODRICANJE: Kada je izbila intifada, Husein se u julu 1988. odrekao prava na teritorij Zapadne obale, koji i tako nije kontrolisao, čime je vrući krompir prebacio u ruke Izraelaca, Palestinaca i zapadnih diplomata. Kada je dvije godine kasnije odbio osuditi iračku okupaciju i aneksiju Kuvajta, rasrdio je mnoge u Zaljevu i na Zapadu, ali sve drugo bi bilo ravno samoubistvu i dodatno zakomplikovalo situaciju, jer je još iste jeseni Irak mogao pregaziti Jordan pravdajući to potrebom izbijanja na granice "okupirane Palestine".

Nakon što se jednom opekao, Husein se nije puno zamerao Izraelu (pa je dobio nazad i crvenomorsku luku Akaba kod Eilata), ne prelazeći opasnu liniju preko koje je u Kemp Dejvidu kročio egipatski Sadat, i platio taj neoprez životom. Mirovni sporazum između Amana i Tel Aviva formalno je potpisan tek kada su do istog stepena s Izraelcima došli i Palestinci, takođe uz Klintonovo posredovanje. Dotad su odnosi dviju zemalja bili neobični i imali neke sličnosti s odnosima SSSR-a i Finske, pri čemu ovde nije bilo takve dominacije jedne strane nad drugom.

Dok mnogi na Balkanu, ne samo u novije vreme, insistiraju na poziciji regionalne sile, tajna Huseinove trajnosti i kakve-takve stabilnosti Jordana bila je upravo u tome što ta mala kraljevina i njen vladar sigurno nisu bili regionalna sila niti su nameravali to postati. U okruženju se još samo za Liban i Kipar može reći da bez sumnje nisu regionalne sile, svi ostali - i Turska, i Izrael, i Sirija, i Egipat, i Saudijska Arabija, i Irak, i Iran - to su bili svaki na svoj način, i to su još u većoj meri hteli postati i svima potvrditi. Za to vreme se Husein trudio da previše ne izazove okolne sile, da održi odgovarajući kontakt sa svetskim centrima moći, te da u zemlji pažljivo manipulira raznim tendencijama (tako su primerice jordanski islamisti i nacionalisti, kakav je Lait Šubejlat, deo vremena pod Huseinom proveli u zatvoru, a deo na vlasti, i to naizmence).

BEZ OKRETNOG HUSEINA: Malen rastom, bez velikih brkova, brade i kose, ili masivnih naočala, na čelu takođe male i u očima ambicioznih komšija neugledne zemlje, jordanski je suveren mirnim pogledom ispratio mnoge koji su prečicom uskočili u istoriju, od Nasera i Sadata, preko Begina i Rabina, do Fejsala i Halida. U politici je tako potvrdio estradni princip, o kome govori šibensko-zagrebački kantautor Arsen Dedić: "Divno je biti drugi i posmatrati kakvom se brzinom smenjuju oni što su prvi." Sada kad je i na njega došao red da u 64. godini, oboleo od malignog tumora, napusti presto, ostavio je zabrinjavajuće nasleđe. Dok se šira javnost bavi intrigama dvorskih dama, koje su dovele do toga da bivše Amerikanka i Britanka Nur i Muna proguraju svog Abdullaha (a u budućnosti možda i Hamzu) umesto kraljevog brata Hasana (kome je, navodno, škodila ambicioznost njegove supruge, bivše Pakistanke Sarvati), analitičari žale što neće biti okretnog Huseina u sedlu jordanske politike kada u maju napetost na Levantu dosegne vrhunac.

Naime, nakon što ga je Klinton prisilio na precizan sporazum s Palestincima na plantaži Vaj, Netanijahu je odlučio zaigrati riskantno, i pokušati nepovoljne okolnosti okrenuti u svoju korist - desno krilo ga je srušilo, leva opozicija (laburisti) odbili veliku koaliciju, pa su novi izbori raspisani za maj. A u međuvremenu, Bibi samo tehnički obavlja svoju dužnost, i ne može zahvatiti korenito ni ono što je overeno njegovim parafom - to čeka novi sastav parlamenta i vlade. A u maju nije samo još jedna godišnjica izraelske nezavisnosti nego i istek roka do koga su Palestinci obećali čekati, a nakon toga će jednostrano proglasiti nezavisnost svoje države, pa još s istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom. Likudova vlada je najavila svoj odgovor na tu "provokaciju" - aneksiju svih okupiranih područja. To može značiti samo eksploziju cele regije, nadomak mira i rešenja, dakle scenarij u kome će neko kao Husein od Jordana zbilja nedostajati, da stvari ne postanu još gore.