Smrt kralja Huseina

Smena na ha�emitskom tronu

Parlament proglasio Abdulaha II za novog kralja, novi prestolonaslednik osamnaestogodi�nji Hamza

Tu�no je bilo gledati pripadnike Al Fataha u ponedeljak. Bili su tako blizu, a istovremeno tako daleko. Vi�e desetina svetskih dr�avnika, sve njihove potencijalne mete, okupilo se na samo kilometar od sedi�ta poznate palestinske teroristi�ke organizacije. Stajali su tamo, kao glineni golubovi. Prilika kakva se te�ko ponavlja. Me�utim, niko nije makao ni prstom, �ak ni najve�i ekstremisti, ljudi koji su �ivot posvetili borbi protiv nevernika. �eik Jasin, vrhovni vo�a Hamasa, �iji je Al Fatah deo, naredio je primirje "dok sahrana ne pro�e".

Sve se dogodilo neo�ekivanom brzinom. Kralj Husein se 19. januara, posle �est meseci odsustva, vratio iz ameri�ke klinike "Majo", li�no pilotiraju�i avionom. U presre�nom Jordanu objavljen je potpuni trijumf nad "groznom bole��u". Pet dana kasnije, kralj je smenio svog brata Hasana sa pozicije krunskog princa (prestolonaslednika), i umesto njega imenovao najstarijeg sina Abdulaha. Ubrzo, zdravstveno stanje kralja se pogor�alo. Lekari su utvrdili povratak raka. Husein 25. januara putuje u Sjedinjene Dr�ave. Propisano mu je deset hemoterapija. Za 2. februar zakazana je transplantacija ko�tane sr�i, �etvrta po redu. Svi su zabrinuti. Agencije izve�tavaju da operacija nije uspela, ali ne govore o posledicama.

TRANZICIJA VLASTI: Narod Jordana je video tragi�nu sliku, kralja su na nosilima izneli iz aviona, istog onog kojim je petnaest dana ranije pilotirao. Ameri�ki stru�njaci ne mogu da procene koliko je jo� vremena preostalo. Nezvani�no sedam dana, najvi�e deset. Kralj je u komi. Petog februara otkazuju unutra�nji organi. Klini�ki je mrtav, ali ga jo� dr�e na aparatima. Javnost raspravlja o smislenosti takvog postupka. Stvaraju se dve struje: jedni smatraju da bi aparate trebalo isklju�iti i "pustiti kralja da umre dostojanstveno", drugi veruju u �udo. Krunski savet progla�ava princa Abdulaha za regenta, po�to je kralj "nesposoban da vlada". Televizijski program se u nedelju ujutro prekida zbog specijalnih vesti. "Kabinet �ali i saop�tava dragom jordanskom narodu i bratskoj arapskoj naciji... smrt najve�eg me�u ljudima, njegovog veli�anstva kralja Ha�emitske Kraljevine Jordan", pro�itao je spiker dr�avne televizije. Parlament se sastao za pola sata, i na zajedni�koj sednici oba doma proglasio Abdulaha za kralja. On je oko podneva polo�io zakletvu na Koranu. "Tako mi svemo�nog boga, zaklinjem se da �u �uvati ustav i biti odan naciji", prve su re�i Abdulaha Drugog (37). Iz sveta po�inju da sti�u telegrami sau�e��a. Sahrana je zakazana za ponedeljak, a novi kralj, u svom prvom dekretu, imenuje osamnaestogodi�njeg polubrata, princa Hamzu, za prestolonaslednika. Objavljena je �estodnevna nacionalna �alost.

�ALOST: I dok dr�avni aparat funkcioni�e po uhodanim �emama, stotine hiljada ljudi na ulicama oplakuje smrt jednog od najve�ih svetskih bonvivana. Pokojni kralj Husein vladao je 45 godina, �to je sta� kakvim se ne mogu pohvaliti ni mnogi evropski monarsi, mada se na Starom kontinentu, po pravilu, i du�e �ivi - i du�e vlada. Za to vreme, sa narodom je ostvario izuzetno blizak, gotovo o�inski odnos (statistike ka�u da je devet od deset Jordanaca do�lo na svet pod kraljem Huseinom). Ro�en je u Amanu 14. novembra 1935. godine, kao sin krunskog princa Talala. �kolovao se na koled�u Viktorija u Kairu, Egipat, a zatim na koled�u Herou i Kraljevskoj vojnoj akademiji u Engleskoj.

Njegov dolazak na presto povezan je sa neuobi�ajenom epizodom u istoriji Bliskog istoka. Kralja Abdulaha I, emira od Meke i �uvara Svetog Grada, ubio je 20. jula 1951. godine Had�i Amin Al-Husajni, biv�i jerusalimski muftija. Nasledio ga je najstariji sin, ali je parlament kralja Talala avgusta 1952. proglasio nesposobnim da vlada, zbog "du�evne bolesti" (krunski princ bio je zapovednik na terenu snaga arapske koalicije koja je 1948. izgubila rat protiv jevrejskih doseljenika, �ime je stvoren Izrael). Husein na tron stupa 2. maja 1953, kao peti vladar u XX veku iz dinastije Ha�emita, (in)direktnih potomaka proroka Muhameda. �enio se �etiri puta, ima jedanaestoro zakonite dece. Zvani�ni biografi tvrde da je, tokom vladavine, na njega bar 17 puta poku�an atentat. Sve je pre�iveo, ali pola njegovog kraljevstva nije (uklju�uju�i i gubitak Jerusalima).

Na unutra�njem planu evoluirao je od upla�ene marionete, pa potom velikog apsolutiste, do ustavnog monarha, svojevrsnog narodnog ombudsmana. Autor je dve knjige: "Te�ko breme vladara" i "Moj rat sa Izraelom". Pokojni kralj bio je retka figura u me�unarodnoj politici, miljenik svih i neprijatelj svakoga: formirao je federaciju sa Irakom, pa je raskinuo; primao palestinske izbeglice, pa ih surovo proterao; blisko sara�ivao s arapskim nacijama, pa ratovao sa njima; sukobljavao se sa Izraelom, a zatim prvi priznao jevrejsku dr�avu; do�ekao francusku, britansku i sirijsku invaziju, da bi ih sve zajedno izbacio iz svoje zemlje.

Na njegovu sahranu do�li su predsednik Sjedinjenih Dr�ava Bil Klinton sa suprugom Hilari, biv�i predsednici D�ord� Bu�, D�erald Ford i D�imi Karter, po dva republikanska i demokratska senatora i kongresmena, britanski prestolonaslednik princ �arls, premijer Toni Bler, francuski predsednik �ak �irak, nema�ki kancelar Gerhard �reder, �panski kralj Huan Karlos, irski predsednik Berti Ahern, austrijski kancelar Viktor Klima, italijanski premijer Masimo d'Alema, �e�ki predsednik Vaclav Havel, al�irski predsednik Liamin Zerual, saudijski prestolonaslednik princ Abdulah, te izraelski premijer u ostavci Benjamin Netanijahu i predsednik Palestinske Samouprave Jaser Arafat. Mnogi lideri najavili su da �e se zadr�ati u dr�avnoj poseti Jordanu, kako bi pru�ili podr�ku novom kralju i razgovarali o primeni postoje�ih sporazuma.

NASLEDNICI: Tridesetsedmogodi�nji Abdulah II, Huseinov sin iz braka sa Tori Gardiner (Munom Al Husein), u prvo vreme oslanja�e se na uspomenu svog oca. Veruje se da nije slu�ajno imenovao �etvrtog Huseinovog sina, iz braka sa Amerikankom Lizom Halabi (kraljicom Nur), za prestolonaslednika. Najpre, princ Hamza je mlad i politi�ki neaktivan. Pro�i �e godine pre nego �to zadobije bilo kakvu podr�ku me�u �iniocima vlasti. Zatim, on je poluamerikanac, razlog da �ak �etiri predsednika SAD, u pratnji kongresmena i senatora koji sprovode impi�ment protiv Klintona, do�u na sahranu njegovog oca. To �e mu svakako osigurati podr�ku strate�kih transatlantskih partnera, samim tim i NATO-a.

Novi kralj, kao general-potpukovnik jordanske armije i zapovednik specijalnih snaga, ne bi trebalo da se pla�i vojnog udara, ali bi mu eventualna zavist biv�eg krunskog princa, Huseinovog brata Hasana, mogla zadati velike te�ko�e. Hasan je bio prvi u nasle�u prestola od 1964. godine, a pokojni kralj ga je razba�tinio, prema zvani�nom saop�tenju, zato �to je "verno slu�io svojoj zemlji i zaslu�uje da se odmori". Nezavisni analiti�ati ocenjuju da je Hasan napravio gre�ku imenuju�i visoke oficire, �to je Husein shvatio kao preotimanje njegovih ingerencija. Postoje i teorije da je biv�i krunski princ bio isuvi�e naklonjen palestinskom lobiju, �to u arapskoj monarhiji demokratskog usmerenja, koju poma�u SAD (400 miliona dolara ove godine), nije nimalo po�eljno.

Jordan danas

Stanovni�tvo: 4,5 miliona, ve�inom Palestinci, ali bez ta�nog popisa, zatim Berberi i po 1 odsto Kirgiza i Jermena.
Jezik: arapski
Religija: islam (83 odsto) i hri��anska manjina (5 odsto)
Nacionalni dohodak: 1620 dolara
Nezaposlenost: zvani�no, 15 odsto
Privredni rast u 1997: 5,3 odsto po izve�tajima lokalnih izvora, 3 odsto po Svetskoj banci.
Dug: 6,8 milijardi dolara.

Burna istorija

U svetskoj �tampi ovih dana mogla se na�i formulacija da je "Jordan zemlja koja nije trebalo da postoji". Neki analiti�ari je smatraju ve�ta�kom tvorevinom, nastalom u vreme kad su Britanci i Francuzi na Bliskom istoku delili ostatke Otomanskog carstva. Tako su Liban i Sirija pripali Francuskoj, a Palestina i Irak Velikoj Britaniji. Jordan se prvobitno zvao Transjordanija i imao je status autonomnog emirata.

Godine 1923. priznala ga je Engleska, ali je punu nezavisnost stekao 17.juna 1946, kada su zapadne sile ve� imale u glavi plan o stvaranju jevrejske dr�ave na istorijskoj zemlji Palestinaca. Jordan tada postaje kraljevstvo, a Huseinov deda Abdulah prvi kralj. Posle prvog izraelsko-arapskog rata Abdulah je pripojio Jordanu palestinsku Cisjordaniju i zapadnu obalu reke Jordan. Posle ubistva kralja Abdulaha, kraljevstvo je bilo pod protektoratom, dok Husein nije postao punoletan, po�to njegov otac Talil nije bio sposoban da preuzme presto.

Istorija ka�e da kralj Husein pripada dinastiji Ha�emita, koja vodi direktno poreklo od proroka Muhameda. Ha�emiti su arapska dinastija koja poti�e iz provincije He�as, danas u zapadnom delu Saudijske Arabije koja je 1201. godine postala za�titnik i �uvar islamskih svetih mesta u Meki i Medini. Godine 1916. Husein, pradeda umrlog kralja Huseina, podigao je veliki ustanak protiv Turaka. Pomogli su mu Francuzi i Englezi, a jedan Englez, poru�nik T. E. Lorens, kasnije �e biti ovekove�en na filmu kao �uveni Lorens od Arabije.

Pre�iveo 10 atentata i zavera

Kralja Huseina pratila je fama da je jedan od njegovih glavnih saveznika - sre�a. Legenda se bazira na �injenici da je izbegao vi�e atentata i zavera.

Prvi atentat pre�iveo je 20. jula 1951. u Jerusalimu, kada je ubijen njegov deda Abdulah. Husein, koji je tada imao 15 godina, bio je u dedinoj pratnji, a njegovu sudbinu izbegao je tako �to se jedan metak odbio od velikog metalnog ordena koji je imao na grudima. U novembru 1958. njegov avion u�ao je na teritoriju Sirije, o �emu je sirijska vlada bila obave�tena, ali su se dva sirijska lovca toliko pribli�ila da je sam Husein uzeo komande i uspeo da izmakne. Uo�i rata sa Izraelom, u junu 1967, propao je planirani atentat sirijske tajne slu�be,

U junu 1970. izbegao je smrt koju su planirali neki radikalni palestinski krugovi.

Iste godine, ali u septembru, ponovo su Palestinci bili akteri neuspelog poku�aja likvidacije jordanskog kralja, na �ta je on odgovorio akcijom pod nazivom "crni septembar", u kojoj je stradalo mnogo Palestinaca.

Tajna male kraljevine

Pokojni suveren uspeo je pola veka da balansira na mo�da najvru�em svetskom vojno-politi�kom igrali�tu.

Malo ko bi pre�iveo udar koji je ha�emitski kralj (a toj dinastiji su Englezi obe�ali Arabiju, pa je predali Saudima, da bi ovima prepustili Jordaniju i Irak, u kome �e vojnim udarom na vlast do�i Baas partija) zadobio prvo munjevitom op�tom izraelskom pobedom u "�estodnevnom ratu" (1967), kada je svaki od kom�ija (sem Libana, koji �e do�i na red kasnije) izgubio par�e svog teritorija, a u jordanskom delu je bilo sve ono �to �e se zvati Transjordanija ili Zapadna obala, uklju�uju�i i sveti grad Jerusalim (isto�ni deo, koji je ionako jedini interesantan svim verama koje na njega pretenduju).

Palestinski komandosi su ve� zavodili svoj zakon u cisjordanijskom ostatku nekada�njeg kraljevstva (kojem i tako mnogi Palestinci i neki Izraelci odri�u autenti�nost, smatraju�i ga britanskom izmi�ljotinom poput Kuvajta). Husein je tada povukao riskantan i radikalan potez, kojim nije pridobio palestinske ni arapske simpatije, ali je sa�uvao vlast i dr�avu - njegova armija slomila je otpor PLO-a i protjerala gro pristiglih Palestinaca u Liban, �to �e Izraelu stvoriti bar dva problema - morao se obra�unavati s teroristima "Crnog septembra" (organizacije nazvane upravo po masakru u Jordanu 1970), �iji je najve�i "uspeh" pokolj 17 izraelskih sporta�a na minhenskoj olimpijadi 1972, i, morao se anga�ovati za "mir u Galileji" napadom na Liban, �to �e jevrejskoj dr�avi doneti niz te�ko�a, sve do danas.

ODRICANJE: Kada je izbila intifada, Husein se u julu 1988. odrekao prava na teritorij Zapadne obale, koji i tako nije kontrolisao, �ime je vru�i krompir prebacio u ruke Izraelaca, Palestinaca i zapadnih diplomata. Kada je dvije godine kasnije odbio osuditi ira�ku okupaciju i aneksiju Kuvajta, rasrdio je mnoge u Zaljevu i na Zapadu, ali sve drugo bi bilo ravno samoubistvu i dodatno zakomplikovalo situaciju, jer je jo� iste jeseni Irak mogao pregaziti Jordan pravdaju�i to potrebom izbijanja na granice "okupirane Palestine".

Nakon �to se jednom opekao, Husein se nije puno zamerao Izraelu (pa je dobio nazad i crvenomorsku luku Akaba kod Eilata), ne prelaze�i opasnu liniju preko koje je u Kemp Dejvidu kro�io egipatski Sadat, i platio taj neoprez �ivotom. Mirovni sporazum izme�u Amana i Tel Aviva formalno je potpisan tek kada su do istog stepena s Izraelcima do�li i Palestinci, tako�e uz Klintonovo posredovanje. Dotad su odnosi dviju zemalja bili neobi�ni i imali neke sli�nosti s odnosima SSSR-a i Finske, pri �emu ovde nije bilo takve dominacije jedne strane nad drugom.

Dok mnogi na Balkanu, ne samo u novije vreme, insistiraju na poziciji regionalne sile, tajna Huseinove trajnosti i kakve-takve stabilnosti Jordana bila je upravo u tome �to ta mala kraljevina i njen vladar sigurno nisu bili regionalna sila niti su nameravali to postati. U okru�enju se jo� samo za Liban i Kipar mo�e re�i da bez sumnje nisu regionalne sile, svi ostali - i Turska, i Izrael, i Sirija, i Egipat, i Saudijska Arabija, i Irak, i Iran - to su bili svaki na svoj na�in, i to su jo� u ve�oj meri hteli postati i svima potvrditi. Za to vreme se Husein trudio da previ�e ne izazove okolne sile, da odr�i odgovaraju�i kontakt sa svetskim centrima mo�i, te da u zemlji pa�ljivo manipulira raznim tendencijama (tako su primerice jordanski islamisti i nacionalisti, kakav je Lait �ubejlat, deo vremena pod Huseinom proveli u zatvoru, a deo na vlasti, i to naizmence).

BEZ OKRETNOG HUSEINA: Malen rastom, bez velikih brkova, brade i kose, ili masivnih nao�ala, na �elu tako�e male i u o�ima ambicioznih kom�ija neugledne zemlje, jordanski je suveren mirnim pogledom ispratio mnoge koji su pre�icom usko�ili u istoriju, od Nasera i Sadata, preko Begina i Rabina, do Fejsala i Halida. U politici je tako potvrdio estradni princip, o kome govori �ibensko-zagreba�ki kantautor Arsen Dedi�: "Divno je biti drugi i posmatrati kakvom se brzinom smenjuju oni �to su prvi." Sada kad je i na njega do�ao red da u 64. godini, oboleo od malignog tumora, napusti presto, ostavio je zabrinjavaju�e nasle�e. Dok se �ira javnost bavi intrigama dvorskih dama, koje su dovele do toga da biv�e Amerikanka i Britanka Nur i Muna proguraju svog Abdullaha (a u budu�nosti mo�da i Hamzu) umesto kraljevog brata Hasana (kome je, navodno, �kodila ambicioznost njegove supruge, biv�e Pakistanke Sarvati), analiti�ari �ale �to ne�e biti okretnog Huseina u sedlu jordanske politike kada u maju napetost na Levantu dosegne vrhunac.

Naime, nakon �to ga je Klinton prisilio na precizan sporazum s Palestincima na planta�i Vaj, Netanijahu je odlu�io zaigrati riskantno, i poku�ati nepovoljne okolnosti okrenuti u svoju korist - desno krilo ga je sru�ilo, leva opozicija (laburisti) odbili veliku koaliciju, pa su novi izbori raspisani za maj. A u me�uvremenu, Bibi samo tehni�ki obavlja svoju du�nost, i ne mo�e zahvatiti korenito ni ono �to je overeno njegovim parafom - to �eka novi sastav parlamenta i vlade. A u maju nije samo jo� jedna godi�njica izraelske nezavisnosti nego i istek roka do koga su Palestinci obe�ali �ekati, a nakon toga �e jednostrano proglasiti nezavisnost svoje dr�ave, pa jo� s isto�nim Jerusalimom kao glavnim gradom. Likudova vlada je najavila svoj odgovor na tu "provokaciju" - aneksiju svih okupiranih podru�ja. To mo�e zna�iti samo eksploziju cele regije, nadomak mira i re�enja, dakle scenarij u kome �e neko kao Husein od Jordana zbilja nedostajati, da stvari ne postanu jo� gore.