Slova�ka

Prvi ispit

Aktivna spoljna politika, ekonomski paket mera, neo�ekivani bezbednosni presedani i direktan izbor predsednika - bilans je stodnevnog rada slova�ke vlade

Specijalno za "Vreme" iz Bratislave

Ove nedelje slova�ka vlada proslavila je prvi jubilej: pro�lo je ta�no 100 dana otkako je imenovan kabinet premijera Mikula�a Dzurinde.

Nakon ubedljive pobede tada�nje slova�ke opozicije na parlamentarnim izborima u septembru pro�le godine, nova vladaju�a koalicija zamenila je dugogodi�nju vladu biv�eg slova�kog premijera Vladimira Me�ijara i drasti�no preokrenula kurs slova�ke politike. U vladu su u�le �ak �etiri politi�ke partije, od kojih je jedna (na �ijem se �elu nalazi sada�nji slova�ki premijer Dzurinda) ve� tada bila koalicija pet samostalnih stranaka �irokog ideolo�kog i politi�kog spektra. Tako je pro�ao relativno kratak period od nastupa nove izvr�ne vlasti (imenovana 30. oktobra pro�le godine), bilans slova�ke vlade nije siroma�an i mogao bi se podeliti u vi�e nivoa: intenzivna spoljno-politi�ka aktivnost, restriktivna ekonomska politika i uvo�enje paketa ekonomskih mera, "�i��enje" dr�avne uprave, kao i klju�nih finansijskih i privrednih institucija od pripadnika biv�e garniture, i na kraju, novi zakon o direktnom izboru predsednika.

FAZE: Krenimo redom: relativna politi�ka izolacija Slova�ke i njen izostanak iz prve grupe zemalja-kandidata za ulazak u evropske i transatlantske strukture, pre svega u NATO i Evropsku uniju, bio je najve�i spoljnopoliti�ki neuspeh biv�e vladaju�e garniture. Zbog toga je od samog po�etka prioritet nove slova�ke vlade bilo ponovno uklju�ivanje u evropske politi�ke tokove s ciljem da se Slova�ka vrati u prvu grupu kandidata za ulazak u sve va�nije evropske strukture. Me�utim, i pored velikog truda (�lanovi slova�ke vlade pregovarali su sa gotovo svim evropskim liderima i obi�li sve relevantne centre mo�i, uklju�uju�i Brisel i Va�ington nisu uspeli za sada da ubede Ameriku i Evropu da je Slova�koj republici mesto u prvoj grupi zemalja koje �e pro�iriti NATO i EU. Ono �to je pozitivno u rezultatima spoljne politike slova�ke vlade jeste obnavljanje vi�e nego dobrih odnosa sa svim susedima, pre svega sa �e�kom, ali i Ma�arskom, sa kojom su odnosi bili konstantno hladni. Ovo "otopljenje" odnosa izme�u dve zemlje mo�e se pripisati i �injenici da u slova�koj vladi, prvi put u istoriji, sede i predstavnici ma�arske manjine.

Na ekonomskom planu, Vlada Slova�ke se usredsredila pre svega na re�avanje makroekonomske neravnote�e, visokog dr�avnog deficita i pove�anja konkurentske sposobnosti slova�ke ekonomije u odnosu na razvijene zemlje Zapada. Jednostavnije re�eno, usvojen je paket ekonomskih mera koji ima za cilj da �to br�e obnovi ekonomsku ravnote�u koja je bila poreme�ena rasipni�tvom biv�e vladaju�e garniture i neefektivnom privatizacijom. Za obi�nog gra�anina paket mera, izme�u ostalog, zna�i i poskupljenje elektri�ne energije, benzina, kao i autobuskog i �elezni�kog saobra�aja. Na makroplanu vlada je obe�ala da �e restriktivnom politikom umanjiti sopstveni finansijski deficit i po�eti sa politikom maksimalne �tednje. Klju�ni zakon o visini dr�avnog bud�eta za ovu godinu jo� nije gotov i Slova�ka se nalazi u tzv. provizornom bud�etskom stadijumu.

Na polju unutra�nje bezbednosti u Slova�ku je zabele�en neprijatan presedan: prvi put u istoriji ubijen je jedan poznati politi�ar, biv�i ministar i poznati industrijalac. Policija je odbacila sve verzije ubistva sa politi�kom motivacijom i saop�tila da se razlog zbog koga je nastradao biv�i ministar skoro isklju�ivo mo�e povezati sa nepreglednim finansijskim operacijama u vreme dok je preminuli bio na �elu resora privrede i kasnije �ef slova�ke plinske industrije. Ubica, kao ni naru�ilac ovog ubistva jo� nisu prona�eni, dok policija tvrdi da na rasvetljavanju ovog slu�aja intenzivno radi. Uskoro se mo�e o�ekivati i ukidanje poslani�kog imuniteta najmanje dvojici poslanika biv�e vladaju�e partije, Me�ijarove HZDS-a, zbog sumnje da su po�inili te�ka krivi�na dela. Jedan od njih, biv�i �ef slova�ke obave�tajne slu�be (SIS) Ivan Leksa osumnji�en je da je, dok je bio na �elu tajne policije, njegov SIS organizovao poznatu otmicu sina nekada�njeg slova�kog predsednika Mihala Kova�a mla�eg, i u�estvovala u drugim protivzakonitim radnjama. Drugi opozicioni poslanik, biv�i ministar unutra�njih poslova Gustav Kraj�i, dovodi se u vezu sa neslavnim referendumom o slova�kom ulasku u NATO, kada je svojim protivzakonitim anga�ovanjem onemogu�io normalan tok referenduma, koji se tako pretvorio u veliki fijasko. Eksministrovo "anga�ovanje" u vezi sa referendumom osudio je i Ustavni sud Slova�ke, koji je ustanovio da su time bila prekr�ena osnovna ljudska prava svih slova�kih gra�ana.

NARODNI PREDSEDNIK: Jedno od glavnih predizbornih obe�anja nova slova�ka vlada je, ipak, ispunila. Usvojen je ustavni zakon o direktnom izboru predsednika, tako da �e svog novog �efa dr�ave na izborima birati svi slova�ki gra�ani, a ne kao �to je do sada bio slu�aj, poslanici u parlamentu. Ovo je verovatno klju�an uspeh u dosada�njem stodnevnom radu novog slova�kog kabineta, jer Slova�ka nema predsednika jo� od marta 1998, kada je prvi mandat istekao biv�em slova�kom predsedniku Mihalu Kova�u, koji �e kao nezavisni kandidat ponovo poku�ati da bude izabran na nekada�nju funkciju. Prema procenama analiti�ara i ispitivanjima javnog mnjenja, najve�u �ansu da postane predsednik dr�ave ima sada�nji gradona�elnik Ko�ica Rudolf �uster, koji unapred ima obe�anu podr�ku svih koalicionih stranaka, kao protivuslugu za to �to je njegova partija, u vreme dok se raspravljalo o podeli ministarskih fotelja, prihvatila da ima najmanje �lanova u vladi.