Skandal u evropskim strukturama

Velika brljotina

Posledice nedavnog skandala najavljuju da �e gra�ani EU zahtevati reorganizaciju unutar Unije, koja bi im omogu�ila da direktnije u�estvuju u dono�enju odluka

Zasedanja Evropskog parlamenta i Evropske komisije sinonim su za dosadu i monotoniju, ali je raspetljavanje afere koja tereti �lanove Komisije za korupciju, nepotizam i ostale finansijske malverzacije pru�ila dovoljno materijala za snimanje nekoliko sapunskih opera. �ampanjac sa proslave lansiranja jedinstvene evropske valute - eura - jedva da je popijen, a eurobirokrate su morale naglo da se otrezne nakon �to je otkriven skandal koji preti da iz korena izmeni najva�nije institucije Evropske unije.

Lavina optu�bi se kao hladan tu� sru�ila na glave predstavnika Francuske i �panije u Komisiji, oboje su ina�e socijalisti: biv�eg premijera Edit Kreson i Manuela Marina, sada�njeg potpredsednika Komisije, zbog malverzacija sa fondovima i nepotizma.

Marin, koji rukovodi evropskim fondovima za humanitarnu pomo� (ECHO), tereti se da je zametnuo trag milionima maraka predvi�enih da zavr�e u Bosni i Africi. Gospo�a Kreson je optu�ena da je fondovima te�kim milione dolara obezbedila odli�no pla�ene poslove ili rukovo�enje projektima. Kako je istraga pokazala, me�u �ti�enicima biv�e francuske premijerke nalazi se i njen biv�i zubar, koga je gospo�a Kreson ovlastila da rukovodi borbom protiv side na evropskom nivou i da organizuje pru�anje stru�ne pomo�i raznim seminarima i akcijama van granica Unije.

Ni aktuelni predsednik Komisije �ak Santer nije po�te�en te�ke kritike, dodu�e ne zbog zloupotrebe ve� zbog toga �to je svojim izjavama izbegavao da prihvati odgovornost i poka�e odlu�nost da se finansijska zavrzlama raspetlja omogu�i satisfakcija milionima poreskih obveznika, �itelja Evropske unije.

Nekoliko stotina miliona dolara koji su se raznim i mra�nim kanalima slili u privatne d�epove sami po sebi i ne bi bili dovoljan razlog za skandal, ako se imaju u vidu ukupni tro�kovi servisiranja hiljada eurobirokrata. Na primer, samo seljakanje predstavnika Evropskog parlamenta i �tampanih materijala na liniji Strazbur-Luksemburg-Brisel guta oko 50 miliona dolara godi�nje. Stvar postaje ozbiljnija, me�utim, ako se u obzir uzme �injenica da lavovski deo bud�eta EU upravo proguta podr�ka razli�itim projektima �ije rukovo�enje nadgleda - Komisija. �ak 80 odsto bud�eta odlazi na programe i projekte podr�ke i pomo�i, od kojih su najva�niji oni za uskla�ivanje tranzicije zemalja isto�ne i srednje Evrope, budu�ih �lanica Unije.

DEMOKRATSKI DEFICIT: Me�utim, ono �to je afera oko zloupotrebe sredstava pokrenula me�utim, od mnogo je ve�e va�nosti za budu�e funkcionisanje evropskih institucija. Ova afera je na�ela stare rasprave oko politi�kog legitimiteta Unije, ili onoga �to se u �argonu naziva "demokratskim deficitom". Naime, struktura Evropske unije, trebalo bi da podse�a na organizaciju odgovaraju�ih institucija u ostalim evropskim demokratskim zemljama - da ima svoju vladu, zakonodavno telo (parlament) i nezavisno sudstvo. Ali, kako EU nije ni nacionalna ni nadnacionalna dr�ava �iji izabrani predstavnici vlasti svoj autoritet zasnivaju na ukazanom poverenju jedinstvenog bira�kog tela, ni osnovne institucije EU ne odgovaraju onima na kojima je zasnovana demokratska dr�avna vlast.

Izvr�nu granu EU �ini Savet ministara petnaest �lanica Unije, koji uskla�uju odluke mukotrpnim raspravama iza zatvorenih vrata. Za svaku odluku je potreban konsenzus, tako da prakti�no svaka zemlja ima pravo veta. Evropsku komisiju �ini 20 predstavnika, iz svake zemlje po jedan, s tim �to Nema�ka, Francuska, Velika Britanija, �panija i Italija, kao najve�e zemlje Unije, imaju pravo na dva predstavnika. Osim �to rukovodi pomenutim fondovima iz bud�eta, Komisija daje predloge Savetu ministara, i �esto se smatra simbolom �itave Unije. �lanovi Komisije se ne biraju ve� ih postavljaju vlade �lanice Unije, i to su obi�no ugledni dr�avnici, �lanovi vladaju�e partije ili koalicije. Mandat im traje pet godina, a imaju pravo na reizbor. Prakti�no su nesmenjivi, osim kad im �lanovi Evropskog parlamenta ne izglasaju nepoverenje, kao �to je nedavno poku�ano, ali se dosad nijednom nije desilo.

Naime, statut �titi �lanove Komisije klauzulom po kojoj se ne mo�e glasati o poverenju �lanovima pojedina�no ve� celoj komisiji u paketu. S druge strane, Evropski parlament je jedino telo EU �iji su predstavnici demokratski izabrani i podlo�ni javnoj proveri poverenja. Nikad u istoriji Evropske unije nije bilo �u�nije rasprave, od koje su se tresli zidovi strazbur�kog zdanja, nego prilikom poslednjeg glasanja o poverenju Komisiji, a zbog pomenutog skandala. Glasanje je otkrilo podele ne samo po politi�kim afinitetima (konzervativni predstavnici su listom glasali za nepoverenje), ve� i po nacionalnoj osnovi; Nemci i Britanci su bili vatreni zagovornici opoziva osramo�ene Komisije, dok su �panski i francuski predstavnici pokazivali izvesno razumevanje za finansijske brljotine. Brljotina ipak nije bila toliko velika da Parlament na�ini presedan i smeni svih 20 komesara. Ta mogu�nost za sada ostaje samo teorijska, jer bi opoziv �itave Komisije ne samo blokirao rad te institucije ve� bi bili ka�njeni i oni komesari �iji je rad do sada bio besprekoran. Ipak, Parlament je doneo odluku o formiranju posebnog komiteta revizora i finansijskih inspektora koji bi trebalo da do kraja marta istra�e slu�aj zloupotrebe fondova, nakon �ega bi se po�iniocima ipak izrekla izvesna disciplinska mera.

PREISPITIVANJE: Od ukora i disciplinskih kazni, me�utim, va�nije je �to je afera, i rasprava koja se povodom nje odvijala, u centar pa�nje stavila preispitivanje odnosa snaga izme�u najva�nijih evropskih institucija. Dugotrajan i komplikovan proces evropske integracije oduvek je bio pra�en borbom za vlast i mandate izme�u osnovnih institucija EU. "Parlament je o�trom osudom Komisije �eleo da uka�e na 'nepravdu' da Komisija ubira poene za sve �to je dobro, a da za sve propuste krivi Parlament", izjavio je Vili de Klerk, nekada�nji komesar, sada �lan Parlamenta. Jo� gore, nedavni skandal podsetio je milione poreskih obveznika na birokratizaciju �itave Unije i izazvao bes �to njihove pare zavr�avaju u tu�im d�epovima. "Nema pla�anja poreza bez u�e��a u vlasti", slogan je pod kojim je pokrenuta revolucija u Americi 1776. Posledice nedavnog skandala najavljuju da �e gra�ani EU zahtevati reorganizaciju unutar Unije, koja bi im omogu�ila da direktnije u�estvuju u dono�enju odluka.