SVET |
Vreme br. 434, 13. februar 1999. |
Slovačka Prvi ispit Aktivna spoljna politika, ekonomski paket mera, neočekivani bezbednosni presedani i direktan izbor predsednika - bilans je stodnevnog rada slovačke vlade Specijalno za "Vreme" iz Bratislave Ove nedelje slovačka vlada proslavila je prvi jubilej: prošlo je tačno 100 dana otkako je imenovan kabinet premijera Mikulaša Dzurinde. Nakon ubedljive pobede tadašnje slovačke opozicije na parlamentarnim izborima u septembru prošle godine, nova vladajuća koalicija zamenila je dugogodišnju vladu bivšeg slovačkog premijera Vladimira Mečijara i drastično preokrenula kurs slovačke politike. U vladu su ušle čak četiri političke partije, od kojih je jedna (na čijem se čelu nalazi sadašnji slovački premijer Dzurinda) već tada bila koalicija pet samostalnih stranaka širokog ideološkog i političkog spektra. Tako je prošao relativno kratak period od nastupa nove izvršne vlasti (imenovana 30. oktobra prošle godine), bilans slovačke vlade nije siromašan i mogao bi se podeliti u više nivoa: intenzivna spoljno-politička aktivnost, restriktivna ekonomska politika i uvođenje paketa ekonomskih mera, "čišćenje" državne uprave, kao i ključnih finansijskih i privrednih institucija od pripadnika bivše garniture, i na kraju, novi zakon o direktnom izboru predsednika. FAZE: Krenimo redom: relativna politička izolacija Slovačke i njen izostanak iz prve grupe zemalja-kandidata za ulazak u evropske i transatlantske strukture, pre svega u NATO i Evropsku uniju, bio je najveći spoljnopolitički neuspeh bivše vladajuće garniture. Zbog toga je od samog početka prioritet nove slovačke vlade bilo ponovno uključivanje u evropske političke tokove s ciljem da se Slovačka vrati u prvu grupu kandidata za ulazak u sve važnije evropske strukture. Međutim, i pored velikog truda (članovi slovačke vlade pregovarali su sa gotovo svim evropskim liderima i obišli sve relevantne centre moći, uključujući Brisel i Vašington nisu uspeli za sada da ubede Ameriku i Evropu da je Slovačkoj republici mesto u prvoj grupi zemalja koje će proširiti NATO i EU. Ono što je pozitivno u rezultatima spoljne politike slovačke vlade jeste obnavljanje više nego dobrih odnosa sa svim susedima, pre svega sa Češkom, ali i Mađarskom, sa kojom su odnosi bili konstantno hladni. Ovo "otopljenje" odnosa između dve zemlje može se pripisati i činjenici da u slovačkoj vladi, prvi put u istoriji, sede i predstavnici mađarske manjine. Na ekonomskom planu, Vlada Slovačke se usredsredila pre svega na rešavanje makroekonomske neravnoteže, visokog državnog deficita i povećanja konkurentske sposobnosti slovačke ekonomije u odnosu na razvijene zemlje Zapada. Jednostavnije rečeno, usvojen je paket ekonomskih mera koji ima za cilj da što brže obnovi ekonomsku ravnotežu koja je bila poremećena rasipništvom bivše vladajuće garniture i neefektivnom privatizacijom. Za običnog građanina paket mera, između ostalog, znači i poskupljenje električne energije, benzina, kao i autobuskog i železničkog saobraćaja. Na makroplanu vlada je obećala da će restriktivnom politikom umanjiti sopstveni finansijski deficit i početi sa politikom maksimalne štednje. Ključni zakon o visini državnog budžeta za ovu godinu još nije gotov i Slovačka se nalazi u tzv. provizornom budžetskom stadijumu. Na polju unutrašnje bezbednosti u Slovačku je zabeležen neprijatan presedan: prvi put u istoriji ubijen je jedan poznati političar, bivši ministar i poznati industrijalac. Policija je odbacila sve verzije ubistva sa političkom motivacijom i saopštila da se razlog zbog koga je nastradao bivši ministar skoro isključivo može povezati sa nepreglednim finansijskim operacijama u vreme dok je preminuli bio na čelu resora privrede i kasnije šef slovačke plinske industrije. Ubica, kao ni naručilac ovog ubistva još nisu pronađeni, dok policija tvrdi da na rasvetljavanju ovog slučaja intenzivno radi. Uskoro se može očekivati i ukidanje poslaničkog imuniteta najmanje dvojici poslanika bivše vladajuće partije, Mečijarove HZDS-a, zbog sumnje da su počinili teška krivična dela. Jedan od njih, bivši šef slovačke obaveštajne službe (SIS) Ivan Leksa osumnjičen je da je, dok je bio na čelu tajne policije, njegov SIS organizovao poznatu otmicu sina nekadašnjeg slovačkog predsednika Mihala Kovača mlađeg, i učestvovala u drugim protivzakonitim radnjama. Drugi opozicioni poslanik, bivši ministar unutrašnjih poslova Gustav Krajči, dovodi se u vezu sa neslavnim referendumom o slovačkom ulasku u NATO, kada je svojim protivzakonitim angažovanjem onemogućio normalan tok referenduma, koji se tako pretvorio u veliki fijasko. Eksministrovo "angažovanje" u vezi sa referendumom osudio je i Ustavni sud Slovačke, koji je ustanovio da su time bila prekršena osnovna ljudska prava svih slovačkih građana. NARODNI PREDSEDNIK: Jedno od glavnih predizbornih obećanja nova slovačka vlada je, ipak, ispunila. Usvojen je ustavni zakon o direktnom izboru predsednika, tako da će svog novog šefa države na izborima birati svi slovački građani, a ne kao što je do sada bio slučaj, poslanici u parlamentu. Ovo je verovatno ključan uspeh u dosadašnjem stodnevnom radu novog slovačkog kabineta, jer Slovačka nema predsednika još od marta 1998, kada je prvi mandat istekao bivšem slovačkom predsedniku Mihalu Kovaču, koji će kao nezavisni kandidat ponovo pokušati da bude izabran na nekadašnju funkciju. Prema procenama analitičara i ispitivanjima javnog mnjenja, najveću šansu da postane predsednik države ima sadašnji gradonačelnik Košica Rudolf Šuster, koji unapred ima obećanu podršku svih koalicionih stranaka, kao protivuslugu za to što je njegova partija, u vreme dok se raspravljalo o podeli ministarskih fotelja, prihvatila da ima najmanje članova u vladi. Uroš Mitrović |
prethodni sadržaj naredni |