Brazil

Tre�i �in krize

Nov�ani kolaps Brazila ose�a se na celom kontinentu i time drasti�no poga�a SAD

Iako to laici mo�da ne vide, pred o�ima ekonomskih stru�njaka upravo se odvija tre�i �in svetske ekonomske krize koja je izbila 1997. godine na Tajlandu, potom se pro�irila u jugoisto�nu Aziju i Japan, eskalirala pro�log leta u Rusiji i - preko brazilskih berzi - jesenas zapretila celom svetu. Uz kratku pauzu, nastavila se nova destrukcija globalnog liberalnog tr�i�ta.

Mnogo vi�e uznemireni zbog finansijskih problema u Latinskoj Americi nego zbog napetosti na Kosovu i Metohiji, ministri zemalja-�lanica Grupe 7 najrazvijenijih zemalja sveta, neprekidno su u me�usobnoj telefonskoj vezi.

Prestala su �estitanja zbog uspe�nog lansiranja eura i produktivnih napora Japana da osna�i finansijski sistem i trajno smanji poreze. Gotovo je sa optimisti�kim predvi�anjima i sa idejama o reformi me�unarodne "finansijske konstrukcije" i kontroli toka kapitala. Osma svetska ekonomska sila - Brazil, "prevelik da bi pao", morao je - zbog svakodnevnog odliva milijardi - da fakti�ki devalvira svoju valutu real za oko 40 odsto, mada se, kao u Rusiji za vreme premijera Sergeja Kirijenka, i dalje govori o "prilago�avanje kursa". To, naravno, zna�i probleme za celu Latinsku Ameriku, potom za Sjedinjene Dr�ave, a time i za ceo svet.

Pro�le jeseni real se spasao devalvacije velikom kreditnom podr�kom Me� unarodnog monetarnog fonda. Jo� lane je Brazil podigao kamate da bi u zemlji zadr�ao kapital, ali taj potez sada ne mo�e da ponovi jer bi izazvao bujanje ve� ogromnog bud�etskog deficita od 65 milijardi dolara.

Poslednja u nizu nevolja za nedavno reizabranog predsednika Kardosa po�ela je kad je tre�a po veli�ini brazilska dr�ava Minas �erais objavila tromese�ni moratorijum na pla�anje duga od 13 milijardi dolara federalnoj vladi. Time je tamo�nji opozicioni guverner, a biv�i prvi �ovek Brazila Itamar Franko, kome je Kardoso bio ministar finansija, pokrenuo lavinu na berzama i obelodanio precenjenost reala.

"PLIVAJU�I" REAL: Posle vi�e razgovora sa predstavnicima MMF-a i ameri�kog Ministarstva finansija, novi guverner centralne banke Francisko Lopez, koji je usred krize nasledio Gustava Franka, jednog od tvoraca "plana real", uz �iju je pomo� Brazil 1994. godine izvu�en iz vrtoglave inflacione spirale - izjasnio se, po povratku iz Va�ingtona, protiv centralizovanog ili fiksnog kursa doma�e valute. Doskora popularni ministar finansija Pedro Malan tako�e je demantovao glasine da �e biti obustavljena otplata stranih kredita i da �e devizna kontrola spre�avati izno�enja dolara iz Brazila.

To u stvari zna�i stalni "plivaju�i" kurs za real koji je od uvo�enja u opticaj neprekidno bio na �vrstom re�imu i nominalno vredeo deset odsto vi�e od ameri�kog dolara.

Prema nekim procenama, brazilska inflacija bi u ovoj godini mogla dosti�i sedam procenata, dok je lane bila na nuli. Investitori se pribojavaju daljeg pogor�anja, jer je izvesno da �e tro�kovi servisiranja zajmova posle devalvacije reala poni�titi blagotvorne efekte fiskalne �tednje, koja je trebalo zemlji da u�tedi 28 milijardi dolara.

U po�etku su finansijski pritisci otklanjani kontrolisanom devalvacijom od oko osam odsto. Taj potez, me�utim, nije uspeo da stabilizuje finansijska tr�i�ta. Investitori napu�taju Brazil jo� od avgusta pro�le godine, kada je zemlja osetila globalnu finansijsku krizu u "punoj snazi". Strahovalo se da vlada ne�e mo�i da nosi veliki deficit i da �e zanemariti otplatu zajmova. Iz Brazila se "odlilo" preko 40 milijardi dolara, devizne rezerve zemlje pale su na oko 35 milijardi, interne vladine obaveze su 67 milijardi reala, a veliki su i tro�kovi servisiranja duga inostranstvu od 230 milijardi dolara, uklju�uju�i 80 milijardi dolara obaveza javnog sektora.

U me�uvremenu, finansijska kriza u Brazilu uti�e na cene sirovina koje ova zemlja uvozi i izvozi. Najve�e neposredne "�rtve" su p�enica i ostale �itarice, a posledice se ose�aju i na tr�i�tu metala i petroleja. Cene glavne energetske sirovine ponovo klize nani�e, tako da se barel nafte tipa "brent" opet spu�ta ka nivou od samo 11 dolara.

DVA SCENARIJA: Prema prognozama, devalvacija reala odrazi�e se na smanjenje uvoza p�enice, pirin�a, kukuruza i drugih "mekih sirovina", a istovremeno se strahuje i za sudbinu brazilske proizvodnje kafe i �e�era, vode�e u svetu, kao i soje, �iji je ova zemlja drugi po zna�aju svetski uzgajiva�. Velike prodaje sru�ile su terminske cene p�enice i kukuruza na berzi u �ikagu na najni�i nivo za poslednja �etiri i po meseca a, mada cene kafe i �e�era zasad ostaju stabilne, stru�njaci veruju da �e o�trija konkurencija, kao posledica povoljnijih izvoznih cena brazilske robe posle devalvacije, rezultirati pritiscima za pojeftinjenje.

Berzanski analiti�ari ocenjuju da su u Brazilu mogu�a dva scenarija. Kao prvo, postoji nada da �e predsednik Kardoso zauzdati posledice devalvacije reala, oboriti kamatne stope, obnoviti poverenje investitora i podstaknuti privredni rast. Druga mogu�nost je definitivan odlazak stranih ulaga�a, dalji odliv kapitala koji "be�i", odr�avanje visokih kamata u celoj Latinskoj Americi i nagli pad vrednosti tamo�njih valuta.

Nov�ani kolaps Brazila ose�a se na celom kontinentu i time drasti�no poga�a SAD. Posledice pre svega trpi Argentina, koja tako�e poku�ava da zadr�i fiksni paritet prema dolaru i koja tre�inu svoje proizvodnje izvozi u Brazil; zatim Meksiko, �iju je privredu ozbiljno uzdrmao pad cene nafte; Paragvaj i Urugvaj, koje su zajedno sa Brazilom, �ileom i Bolivijom �lanice Mercosura, prve slobodne trgovinske i carinske zone u Latinskoj Americi i �etvrtog ekonomskog bloka na svetu.

Od po�etka devedesetih znatno je uve�an ameri�ki izvoz u Brazil. SAD su 1997. godine u trgovinskoj razmeni sa tom zemljom ostvarile vi�ak od pet milijardi dolara, na tr�i�ta Latinske Amerike odlazi 18 odsto ameri�ke izvozne robe, a posle stagnacije u jugoisto�noj Aziji ameri�ka preduze�a su se radikalno okrenula tom regionu. Smatra se da je Brazil ekonomski mnogo zna�ajniji od Rusije, i ameri�ke banke su mu davale �etiri puta vi�e pozajmica nego Moskvi. U brazilskoj finansijskoj krizi proverava se, u stvari, tvrdnja da tr�i�ta kapitala na severnoj i ju�noj hemisferi moraju da nastave uspon jer ameri�ka vlada ne sme da dozvoli suprotno.

U sve je uklju�en i ostatak sveta, ne samo zbog velikih suma ameri�kog pozajmljenog ili investiranog kapitala ve� i zbog toga �to je koli�ina stranog novca na Vol Stritu do sada najve�a u istoriji. Prema pisanju ekonomiste Dejvida Hejla, zdravlje cele svetske privrede bitno zavisi od "sna�nog ameri�kog tr�i�ta akcija koji podupire Ameriku u ulozi onoga ko najvi�e tro�i."