Brazil

Treći čin krize

Novčani kolaps Brazila oseća se na celom kontinentu i time drastično pogađa SAD

Iako to laici možda ne vide, pred očima ekonomskih stručnjaka upravo se odvija treći čin svetske ekonomske krize koja je izbila 1997. godine na Tajlandu, potom se proširila u jugoistočnu Aziju i Japan, eskalirala prošlog leta u Rusiji i - preko brazilskih berzi - jesenas zapretila celom svetu. Uz kratku pauzu, nastavila se nova destrukcija globalnog liberalnog tržišta.

Mnogo više uznemireni zbog finansijskih problema u Latinskoj Americi nego zbog napetosti na Kosovu i Metohiji, ministri zemalja-članica Grupe 7 najrazvijenijih zemalja sveta, neprekidno su u međusobnoj telefonskoj vezi.

Prestala su čestitanja zbog uspešnog lansiranja eura i produktivnih napora Japana da osnaži finansijski sistem i trajno smanji poreze. Gotovo je sa optimističkim predviđanjima i sa idejama o reformi međunarodne "finansijske konstrukcije" i kontroli toka kapitala. Osma svetska ekonomska sila - Brazil, "prevelik da bi pao", morao je - zbog svakodnevnog odliva milijardi - da faktički devalvira svoju valutu real za oko 40 odsto, mada se, kao u Rusiji za vreme premijera Sergeja Kirijenka, i dalje govori o "prilagođavanje kursa". To, naravno, znači probleme za celu Latinsku Ameriku, potom za Sjedinjene Države, a time i za ceo svet.

Prošle jeseni real se spasao devalvacije velikom kreditnom podrškom Međ unarodnog monetarnog fonda. Još lane je Brazil podigao kamate da bi u zemlji zadržao kapital, ali taj potez sada ne može da ponovi jer bi izazvao bujanje već ogromnog budžetskog deficita od 65 milijardi dolara.

Poslednja u nizu nevolja za nedavno reizabranog predsednika Kardosa počela je kad je treća po veličini brazilska država Minas Žerais objavila tromesečni moratorijum na plaćanje duga od 13 milijardi dolara federalnoj vladi. Time je tamošnji opozicioni guverner, a bivši prvi čovek Brazila Itamar Franko, kome je Kardoso bio ministar finansija, pokrenuo lavinu na berzama i obelodanio precenjenost reala.

"PLIVAJUĆI" REAL: Posle više razgovora sa predstavnicima MMF-a i američkog Ministarstva finansija, novi guverner centralne banke Francisko Lopez, koji je usred krize nasledio Gustava Franka, jednog od tvoraca "plana real", uz čiju je pomoć Brazil 1994. godine izvučen iz vrtoglave inflacione spirale - izjasnio se, po povratku iz Vašingtona, protiv centralizovanog ili fiksnog kursa domaće valute. Doskora popularni ministar finansija Pedro Malan takođe je demantovao glasine da će biti obustavljena otplata stranih kredita i da će devizna kontrola sprečavati iznošenja dolara iz Brazila.

To u stvari znači stalni "plivajući" kurs za real koji je od uvođenja u opticaj neprekidno bio na čvrstom režimu i nominalno vredeo deset odsto više od američkog dolara.

Prema nekim procenama, brazilska inflacija bi u ovoj godini mogla dostići sedam procenata, dok je lane bila na nuli. Investitori se pribojavaju daljeg pogoršanja, jer je izvesno da će troškovi servisiranja zajmova posle devalvacije reala poništiti blagotvorne efekte fiskalne štednje, koja je trebalo zemlji da uštedi 28 milijardi dolara.

U početku su finansijski pritisci otklanjani kontrolisanom devalvacijom od oko osam odsto. Taj potez, međutim, nije uspeo da stabilizuje finansijska tržišta. Investitori napuštaju Brazil još od avgusta prošle godine, kada je zemlja osetila globalnu finansijsku krizu u "punoj snazi". Strahovalo se da vlada neće moći da nosi veliki deficit i da će zanemariti otplatu zajmova. Iz Brazila se "odlilo" preko 40 milijardi dolara, devizne rezerve zemlje pale su na oko 35 milijardi, interne vladine obaveze su 67 milijardi reala, a veliki su i troškovi servisiranja duga inostranstvu od 230 milijardi dolara, uključujući 80 milijardi dolara obaveza javnog sektora.

U međuvremenu, finansijska kriza u Brazilu utiče na cene sirovina koje ova zemlja uvozi i izvozi. Najveće neposredne "žrtve" su pšenica i ostale žitarice, a posledice se osećaju i na tržištu metala i petroleja. Cene glavne energetske sirovine ponovo klize naniže, tako da se barel nafte tipa "brent" opet spušta ka nivou od samo 11 dolara.

DVA SCENARIJA: Prema prognozama, devalvacija reala odraziće se na smanjenje uvoza pšenice, pirinča, kukuruza i drugih "mekih sirovina", a istovremeno se strahuje i za sudbinu brazilske proizvodnje kafe i šećera, vodeće u svetu, kao i soje, čiji je ova zemlja drugi po značaju svetski uzgajivač. Velike prodaje srušile su terminske cene pšenice i kukuruza na berzi u Čikagu na najniži nivo za poslednja četiri i po meseca a, mada cene kafe i šećera zasad ostaju stabilne, stručnjaci veruju da će oštrija konkurencija, kao posledica povoljnijih izvoznih cena brazilske robe posle devalvacije, rezultirati pritiscima za pojeftinjenje.

Berzanski analitičari ocenjuju da su u Brazilu moguća dva scenarija. Kao prvo, postoji nada da će predsednik Kardoso zauzdati posledice devalvacije reala, oboriti kamatne stope, obnoviti poverenje investitora i podstaknuti privredni rast. Druga mogućnost je definitivan odlazak stranih ulagača, dalji odliv kapitala koji "beži", održavanje visokih kamata u celoj Latinskoj Americi i nagli pad vrednosti tamošnjih valuta.

Novčani kolaps Brazila oseća se na celom kontinentu i time drastično pogađa SAD. Posledice pre svega trpi Argentina, koja takođe pokušava da zadrži fiksni paritet prema dolaru i koja trećinu svoje proizvodnje izvozi u Brazil; zatim Meksiko, čiju je privredu ozbiljno uzdrmao pad cene nafte; Paragvaj i Urugvaj, koje su zajedno sa Brazilom, Čileom i Bolivijom članice Mercosura, prve slobodne trgovinske i carinske zone u Latinskoj Americi i četvrtog ekonomskog bloka na svetu.

Od početka devedesetih znatno je uvećan američki izvoz u Brazil. SAD su 1997. godine u trgovinskoj razmeni sa tom zemljom ostvarile višak od pet milijardi dolara, na tržišta Latinske Amerike odlazi 18 odsto američke izvozne robe, a posle stagnacije u jugoistočnoj Aziji američka preduzeća su se radikalno okrenula tom regionu. Smatra se da je Brazil ekonomski mnogo značajniji od Rusije, i američke banke su mu davale četiri puta više pozajmica nego Moskvi. U brazilskoj finansijskoj krizi proverava se, u stvari, tvrdnja da tržišta kapitala na severnoj i južnoj hemisferi moraju da nastave uspon jer američka vlada ne sme da dozvoli suprotno.

U sve je uključen i ostatak sveta, ne samo zbog velikih suma američkog pozajmljenog ili investiranog kapitala već i zbog toga što je količina stranog novca na Vol Stritu do sada najveća u istoriji. Prema pisanju ekonomiste Dejvida Hejla, zdravlje cele svetske privrede bitno zavisi od "snažnog američkog tržišta akcija koji podupire Ameriku u ulozi onoga ko najviše troši."