Dr�avna kra�a

Klini�ka smrt

Za ovda�nju sirotinjsku dr�avu, koja sve te�e nami�e pare za lekove, penzije, prosvetu, de�je dodatke i ostalo, ICN i njegov kapital, a pogotovu zalihe gotovih lekova i sirovina, morale su biti izazov mnogo ve�i od Pani�eve politi�ke aktivnosti

U pro�li petak (5. februar) dr�ava Srbija je po�astila sebe ameri�kim kapitalom. Zavla�enje ruke u tu� d�ep uvek je bahato, pa je tako bilo i ovoga puta, kad se na tapetu na�ao ICN Jugoslavija, najuglednija i najpresti�nija farmaceutska ku�a u zemlji sa ve�inskim ameri�kim kapitalom.

Odlukom Privrednog suda u Beogradu (re�enje broj VII-Fi 808/99 od 4.2.1999), a na osnovu re�enja Direkcije za procenu vrednosti kapitala, kojim je dr�avni kapital u ICN Jugoslavija naglo sa 25 odsto porastao na 64,3 odsto (90 miliona ameri�kih dolara), a ve�inski od 74 odsto - osniva�a SPI Pharmaceutical ICN iz SAD - preina�en u manjinski od 35,7 odsto (50 miliona ameri�kih dolara), dr�ava je sebi vratila ve�insko vlasni�tvo nad nekada�njom Galenikom iz koje je i nastao ICN Jugoslavija.

I ne samo to: �inom poklona republi�ke vlade ve�inski vlasnik-ulaga� kompanije ICN postao je Republi�ki zavod za zdravstvenu za�titu, ina�e najve�i du�nik (170 miliona dolara) ICN Jugoslavije.

VIKENDA�I: U trodnevnom otimanju ICN-a od zakonitih vlasnika dogodilo se ve� vi�eno: em vikend, em po�etak pregovora o Kosovu u Rambujeu. Vest o nameri dr�ave Srbije da podr�avi ICN Jugoslaviju, potkrepljene sudskom odlukom i pozivom za sednicu Upravnog odbora ICN Jugoslavija, rukovodstvu fabrike stiglo je, po re�ima generalnog direktora ICN Jugoslavija Du�ana Mitevi�a, u petak u 13 �asova, sat pred zakazanu sednicu Upravnog dobora. Poziv je potpisao dr Toma Jankovi�, direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje, ina�e jedini predstavnik dr�avnog i manjinskog dela Kompanije u ovom telu. Ostala trojica su Amerikanci. Rukovodstvo ICN-a nije se odazvalo pozivu gospodina Jankovi�a, �to ovome nije smetalo da na fantomskoj sednici, i mimo znanja ve�inskih vlasnika, postavi nove �lanove Upravnog odbora (do danas se ne zna ko su ti ljudi) i imenuje v.d. direktora ICN-a Jugoslavija - Mariju Krstaji�, dosada�njeg pomo�nika ministra zdravlja Srbije.

U subotu je od rane zore krenulo zauzimanje poslovne zgrade i pogona fabrike od strane nove v.d direktorke, koja je u fabriku do�la u pratnji Mirjane �uri�i�, sudije Privrednog suda u Beogradu, i poja�ih policijskih snaga. I dok je dotada�nje i novopostavljeno rukovodstvo "pregovaralo" oko prijema sudskog izvr�nog re�enja i primopredaje zgrade, pe�ata i papira, policija je odra�ivala svoje: najureno je obezbe�enje fabrike, zabranjeno je �etanje iz zgrade u zgradu, a odabrana ekipa iz Zavoda munjevito je promenila brave na fabri�koj kapiji, poslovnoj zgradi i kancelarijama.

U ICN sti�e i gospodin Adam D�erni, predsednik ameri�ke kompanije, koji, uz �ekanje pred vratima direktorkine kancelarije, ipak uspeva da joj preda zahtev u kome se biranim re�ima tra�i da svi kojima je nare�eno da u�u u prostorije ICN-a odmah te prostorije napuste... U protivnom, on najavljuje i pokretanje sudskih sporova protiv pojedinaca i dr�ave Srbije i u zemlji i inostranstvu.

Poslednjeg dana boravka u fabrici (posle su bukvalno uz pomo� policije najureni iz nje) staro rukovodstvo uspeva da odr�i zbor sa radnicima, na kome ih direktor Du�an Mitevi� obave�tava da je ICN pokraden, da nacionalizacija od strane dr�ave zna�i gubljenje radni�kih akcija. Dobio je aplauz kada je rekao da sada�nji ideolo�ki me�oviti vlastodr�ci u Srbiji "ho�e da upropaste na�u radni�ki klasu"..: "Jedna grupa plja�ka�a oslonjena na vlast bavi se uvozom i prodajom lekova, a u isto vreme stvara utisak da ovde ne�e dati Pani�u da radi. Molim vas da date podr�ku rukovodstvu na �elu sa Pani�em, jer �emo u protivnom propasti..." Na poziv se odazvalo 1600 radnika.

ZAVR�NI RADOVI: Radni�ko kome�anje, u kome je na dopunskom radnom mestu tokom vikenda povre�en Petar Markovi�, zamenik Tome Jankovi�a (neko ga je �utnuo u cevanicu), nastalo kada je poku�ala da im se obrati Marija Krstaji�, novopostavljeni v.d. direktor. Ona je pozvala "otpu�tene radnike i one na prinudnom odmoru da se u ponedeljak 10. februara vrate na posao..."

U nedelju 7. februara menad�ment ICN Jugoslavija, sa Du�anom Mitevi�em na �elu, bio prisiljen da se preseli privremeno u "Interkontinental", odakle je vi�e od sto direktora, rukovodilaca i stru�njaka poru�ilo javnosti da je uz Milana Pani�a i da ne priznaju, kako su rekli, "nezakonite" odluke o otimanju ICN-a od strane srpske dr�ave. Izvr�itelji sudske odluke (Leposava Mili�evi�, ministar zdravlja u Vladi Srbije, Petar Markovi�, zamenik dr Tome Jankovi�a, i v.d Marija Krstaji�) obratili su se javnosti iz Vlade Srbije. Poja�njavaju�i odluku dr�ave da u ICN Jugoslavija postane ve�inski vlasnik, jer je "ameri�ka firma SPI Pharmaceuticals, dosada�nji ve�inski vlasnik, prekr�ila ugovor potpisan pre devet godina po�to nije unela u fabriku dogovoreni kapital od 220 miliona dolara", dr Leposava Mili�evi� je izrazila svoje iznena�enje da je "svih ovih godina Milan Pani� raspolagao imovinom Srbije, ucenjivao ovu zemlju, delio joj lekcije o tr�i�tu lekova, poslovnosti i patriotizmu..."

Nedelja je bila i dan kada se novo rukovodstvo sme�talo u ICN Jugoslavija, isteruju�i iz zgrade i poslednje "ostatke" Pani�evog tima.

Zavr�ni radovi osvajanja fabrike odigrali su se narednog dana. Leposava Mili�evi� sti�e u ICN i okupljene radnike (uglavnom oni koji su bili na prinudnim odmorima) obave�tava da je Galenika kona�no u sigurnim rukama i obe�ava im redovne plate, proizvodnju i ras�i��avanje ra�una sa "biv�im" vlasnicima. Sa programa RTS-a emituju se telegrami podr�ke naporima srpske vlade da "sredi stanje u Galenici, (ICN se vi�e i ne pominje), izjave nezadovoljnih radnika i podr�ke Saveza sindikata Srbije i beogradske organizacije JUL, koja "pozdravlja odluku da se radnici vrate na posao i proizvode lekove za svoj narod..."

Istovremeno, policija pretresa stanove �elnih ljudi rukovodstva ICN-a, i privodi ih u policiju na razgovor.

PREDUVERTIRA: Da se Pani�evoj fabrici sprema neka ujdurma moglo se naslutiti ve� sredinom pro�le godine, kada je ICN Jugoslavija obelodanio da mu dr�ava Srbija, ta�nije Zavod za zdravstveno osiguranje, duguje ni manje ni vi�e nego 170 miliona dolara za isporu�ene lekove. Milan Pani� je najnormalnije zatra�io da se dug plati onako kako je to ugovorom o kreditiranju izme�u Zavoda i ICN Jugoslavije i dogovoreno. Tada je govorio da �e, ako nemaju para, on pristati i na vra�anje duga mostom, zgradom ili dru�tvenim ostatkom nekada�nje Galenike od 25 odsto kapitala koliko je u tom trenutku imala Galenika-holding.

Umesto namirivanja duga, Zavod raskida ugovor sa ICN-om (onog trenutka kada je ova fabrika blokirala ra�un Zavoda), i sa pozitivne liste (lekovi koji se dobijaju na recept) izbacuje sve lekove ove fabrike (112 ICN medikamenata u 230 oblika, od kojih 43 preparata u 128 oblika nemaju zamenu na doma�em tr�i�tu), a rukovodstvu fabrike saop�tava da vi�e lekove ne mogu prodavati u dr�avnim apotekama i bolnicama i da Zavod ubudu�e ne�e ICN-u pla�ati isporu�ene medikamente. Ni�ta zato �to hroni�ni bolesnici ostaju bez lekova.

Dr Toma Jankovi�, direktor Zavoda, optu�uje tada Milana Pani�a da tra�i vra�anje duga u devizama i da �eli privilegije u poslovanju. Optu�uje i svog prethodnika Nenada �or�evi�a (u to vreme �or�evi� je u istra�nom zatvoru pod optu�bom da je lo�im ugovorima o�tetio Zavod) za sporan ugovor sa ICN-om. Re�enje za lekove vidi u uvozu za koje septembra pro�le godine najavljuje izdvajanje 120 miliona dolara, iako u tom trenutku dug Zavoda prema svim proizvo�a�ima lekova u Srbiji prema�uje cifru od dva miliona dinara.

UVERTIRA: S jeseni pro�le godine, ugovorom izme�u Galenika Holdinga, firme koja je predstavljala ostatak dru�tvenog kapitala u ICN Jugoslavija, i Zavoda pomenuti kapital je podr�avljen, a Tomislav Jankovi� je imenovan za predstavnika dr�avnog vlasni�tva u Upravnom odboru ICN-a.

Potpisnici i novi vlasnici ve� tada su najavili ponovno razmatranje ugovora potpisanog pre devet godina sa gospodinom Milanom Pani�em, vlasnikom ICN-a Jugoslavija, da bi se, kako su tada rekli, ispitalo i videlo �ta je od dogovorenog ispunjeno. Verovatno se nadaju�i povratku sopstvenog novca, ljudi iz ICN-a su na podr�avljenje reagovali uzdr�ano. Reagovali su samo pismom dr Jankovi�u, ula�u�i protest �to je cela stvar obavljena nezakonito, po�to kapital Holdinga nije najpre ponu�en ve�inskom vlasniku.

U poslednjoj podeli rada pri konfiskovanju imovine ameri�ke kompanije, direktor Zavoda je na tajnovitoj sednici Upravnog odbora ICN-a postavio v.d. direktora. U lomovima koji su usledili nije u�estvovao, po�to je, kako saznajemo na slu�benom putu u Meksiku. Zanimljivo je da je, kad je hap�en njegov prethodnik Nenad �or�evi�, bio na slu�benom putu u Indiji.

Sticajem okolnosti, ba� u vreme intenzivnijeg potra�ivanja sopstvenih para od dr�ave, Milan Pani� se vratio i u politi�ki �ivot Srbije. U delu ovda�nje javnosti njegova aktivnost u Savezu za promene dovodi se direktno u vezu sa dr�avnom plja�kom ICN-a. Na poslednjoj konferenciji za �tampu, odr�anoj u Be�u, sam gospodin Pani� je demantovao tu vezu tvrdnjom da je on "isuvi�e sitna politi�ka figura".

Za ovda�nju sirotinjsku dr�avu, koja sve te�e nami�e pare za lekove, penzije, prosvetu, de�je dodatke i ostalo, ICN i njegov kapital, a pogotovu zalihe gotovih lekova i sirovina, morale su biti izazov mnogo ve�i od Pani�eve politi�ke aktivnosti. Uostalom, posao oko lekova, od uvoza do prodaje, oduvek je bio privla�an pogotovo levici (vi�e JUL-u nego SPS-u).

PLJA�KA: Otimanje tu�e svojine, uz to jo� i ameri�ke kompanije, bez sumnje je veliki zalogaj i za doma�i establi�ment.

Ovda�nji stru�njaci i �elnici ICN-a Jugoslavije podudaraju se u tvrdnji da je ameri�koj kompaniji na nezakonit i nelegalan na�in oduzeto ve�insko vlasni�tvo u ICN-u Jugoslavija.

"Dr�ava nije imala nikakav pravni osnov da ovo u�ini", ka�e za "Vreme" Milan Kova�evi�, samostalni konsultant za strana ulaganja u Jugoslaviji. "Prvo, vlasni�ka transformacija nekada�nje Galenike izvr�ena je pre devet godina, a nijedan zakon u ovoj zemlji ne dozvoljava nikakve procene posle �est godina. Drugo, pozivanje Direkcije za procenu vrednosti kapitala na zakonsku obavezu ICN-a Jugoslavije, a �to ova nije u�inila, kao firma koja raspola�e dru�tvenim i dr�avnim kapitalom, da do 4. jula 1998. utvrdi vrednost dru�tvenog, dr�avnog kao i kapitala drugih vlasnika, �ista je besmislica. Taj rok je nekoliko puta produ�avan i, prema poslednjoj odluci, isti�e tek krajem ove godine. Dakle, ono �to u dokazima za nasrtaj na ameri�ku imovinu kao krunski dokaz iznose predstavnici srpske vlade jednostavno ne stoji. Da ne govorim o tome da pomenuta Direkcija nije imala pravo da sama procenjuje imovinu.

Ovaj ugledni stru�njak potez dr�ave prema ICN-u ocenjuje kao rizi�an zbog potencijalnih stranih ulaganja u SRJ, bez kojih se ne mo�e krenuti u obnovu privrede zemlje: "Pariska arbitra�a, pred kojom �e se bez sumnje uskoro na�i ovaj slu�aj, sigurno �e odlu�iti u korist ameri�kog vlasnika kapitala. Ne zato �to su Amerikanci u pitanju ve� zbog proste �injenice �to arbitra�a radi po ustaljenim pravilima i potpuno su joj strani pravni sistemi u kojima se lako ru�e potpisani dogovori i ugovori." Kova�evi� podse�a da ameri�ke firme imaju jo� ulo�enog kapitala na ovim prostorima, i da slu�aj ICN-a nikako ne mo�e biti podsticaj za nova ulaganja.

Re�enje koje je dovelo do fakti�ke nacionalizacije imovine ameri�ke kompanije potpisao je u ime ministra za privatizaciju �ivorad Te�i�, v.d. direktor Direkcije za procenu vrednosti kapitala. On se poziva na Zakon o promeni vlasni�tva kapitala iz 1996. godine, za �ije trajanje vezuje rok - jun 1998. - iako je njegova va�nost produ�ena do kraja ove godine. U ovoj zakonskoj manipulaciji verovatno se krije i �injenica, na koju su ukazali i �elnici ICN-a ovih dana, da su re�enje koje je navodno doneto 26. novembra 1998. dobili tek 5. februara 1999. godine.

OPTU�BE I ODBRANA: Osnovni "argument" republi�kog ministra za zdravlje dr Leposave Mili�evi�, kojim je navodno ICN o�tetio ovu dr�avu, jeste zamerka ameri�kom partneru da nije prebacio u zemlju, u svojinu zemunske fabrike, �etiri jedinjenja vredna 220 miliona dolara. Re� je o �etiri potencijalna, eventualna, leka protiv raka, na �ijim se istra�ivanjima i ispitivanjima godinama radi �ak i u Beogradu (vidi tekst "Patenti").

Du�an Mitevi� i profesor Ljubi�a Raki� uredno su svaki put na ovonedeljnim konferencijama za �tampu demantovali ovu optu�bu re�ima da dokumenti o registraciji ovih jedinjenja u SRJ postoje, da su u vlasni�tvu ICN-a Jugoslavija, i da je ministarka, da je htela, mogla to i da utvrdi.

Vlasti su naknadno "utvrdile" i da Du�an Mitevi� �ak nije upisan u sudski registar kao rukovodilac. "To jednostavno nije ta�no. Kada sam postavljen za generalnog direktora, nadle�nim organima smo poslali svu dokumentaciju. Oni se nisu u predvi�enom roku javili da zatra�e to �to sada naprasno fali od dokumentacije a, po zakonu, kad istekne mesec dana - stvar se smatra zavr�enom", ka�e Mitevi�.

U ovih nekoliko dana sporni dug dr�ave koji je zavio u crno ICN Jugoslaviju pomenula je samo jedanput dr Mili�evi� na pomenutoj konferenciji za �tampu u Vladi Srbije. Dugovanje je ocenila kao posledicu lo�eg ugovora biv�eg �elnika Zavoda Nenada �or�evi�a, od - dve priznala samo milijardu dinara duga, i samouvereno rekla da �e dug biti vra�en uz obe�anje da �e se "utvrditi ko je iz dr�ave dozvolio da osam godina ve�inski vlasnik bude firma koja na to nije imala zakonsko pravo..."

BITKA ZA RADNIKE: Obe�anja su plju�tala i kada se u ponedeljak, posle zbora radnika sa Pani�evim rukovodstvom fabrike, ministarka obratila u prostorijama poslovne zgrade radnicima, me�u kojima su ve�inu �inili oni koji su na poziv dr�ave sa prinudnih odmora do�li na posao: "Na�a namera je samo da fabriku vratimo vama i gra�anima Srbije. �im budemo dobili spiskove zaposlenih, krenu�e plate. To vam garantujem. Plate �e biti redovne, a svi radnici vra�eni na posao..." Dobila je i aplauz, a u trenucima rasula u kompaniji te�ko je bilo i o�ekivati od ljudi da se okrenu oko sebe i vide da su re�i o redovnim platama sve re�e �ak i na "optimisti�koj" dr�avnoj televiziji. Raspolo�enje je upotpunjavalo i par transparenata, ve� vi�enih u ovakvim i sli�nim prilikama: "Biciklisto, mar� u zatvor"... "Mitevi�u, menjaj gazde"...

Dva dana ranije u bitku za lojalnost radnika krenuo je i Milan Pani�. On je za privr�enost pravim ve�inskim vlasnicima i bojkot novog vlasnika ponudio radnicima sve ono �to su i imali dok dr�ava nije dugovanjima ojadila ICN Jugoslaviju. U pismu radnicima (kao razlog nedolaska u Jugoslaviju Pani� navodi "mogu�e hap�enje od strane srpskih vlasti") on poru�uje svim zaposlenima da �e, ako "budu lojalni ICN-u, i ICN biti lojalan prema njima, i da nikoga ne�e ostaviti na cedilu niti dozvoliti da bude socijalno ugro�en. Vlasnik ICN-a im obe�ava istu platu kao i dosad, o�uvanje dividendi i akcija, isplatu de�jih dodataka i pri odlasku u penziju 12 plata i mese�ni dodatak od sto nema�kih maraka, "red, rad, profesionalizam, korektnost i istinu, umesto la�i i obmana..."

Ako je suditi po izjavama �elnika, sada�njih i od dr�ave najurenih u jednom danu je na obe strane bilo po 1600 radnika. To bi i mogla biti realna procena, s obzirom na to da je kolektiv ipak podeljen na one koji rade i one koje je otima�ina ICN-a zatekla na prinudnim odmorima.

Dok pi�emo ovaj tekst, novo rukovodstvo ve� govori o normalnom po�etku rada fabrike a staro je u "ilegali". Po izjavi Vladana Bati�a, pravnog zastupnika Milana Pani�a, datoj u utorak 9. februara uve�e Radiju B92, "u toku su privo�enja i ispitivanja dosada�njih rukovodilaca kompanije". Policija je u�la i u prostorije Milana Pani�a, apartman u hotelu 'Hajat', i poslovni prostor ICN-a u ulici Jove Ili�a." Bati� je tako�e rekao da organi reda poku�avaju da do�u do pe�ata i dokumenata kompanije, me�u kojima je i pismeni dokaz da je ameri�ki partner prebacio jugoslovenskoj firmi �etiri jedinjenja za razvoj vredna 220 miliona dolara.

Milan Pani� je najavio dolazak u Beograd krajem ove nedelje i svoj zahtev da ga primi Slobodan Milo�evi�, koji je sada ve� daleke 1990. i li�no prisustvovao potpisivanju ugovora.

I dok doma�a javnost opet zbunjeno posmatra dr�avnu otima�inu tu�eg vlasni�tva i ekonomski sunovrat jedne uspe�ne fabrike, iz SAD sti�u nova upozorenja da cela stvar ne�e pro�i glatko. Posle reagovanja Ameri�ke ambasade u Beogradu, ju�e se dosta o�trim saop�tenjem oglasio i D�ejms Rubin, portparol Stejt departmenta, u kome se pored ostalog ka�e da su SAD osudile srpske vlasti zbog poku�aja preuzimanja beogradske fabrike farmaceutske kompanije Pharmaceuticals. Ceo slu�aj se tretira kao korak u�utkivanja protivnika predsednika Slobodana Milo�evi�a. "Nastavi�emo", ka�e se u Rubinovoj izjavi "da vr�imo pritisak po tom pitanju na vi�em nivou i u Va�ingtonu i u Beogradu." Rubin dalje konstatuje "da se na preuzimanje fabrike Milo�evi� odlu�io upravo u vreme pregovora o Kosovu u Rambujeu. To ukazuje da on nije odustao od taktike represivnih mera kad veruje da svet prati drugu krizu koju je on izazvao..."

Upadom u ICN Jugoslavija Srbija je opet zaratila sa Amerikom. To nije prvi put i, s obzirom na sankcije i relativno mali upliv ameri�kog kapitala u SRJ, mo�da sve to Milo�evi�a mnogo i ne poga�a. Frku bi moglo izazvati eventualno premi�ljanje potencijalnih evropskih partnera koji su nameravali da u�u u zemlju sa pove�im kapitalom. Sve se doga�a na pragu potpisivanja ugovora o prodaji beo�inske cementare Francuzima, od �ijih para bi mogli da pre�ivimo kao od Telekoma neko vreme. Primer ICN-a nije za potcenjivanje. To je prva velika jugoslovenska firma u koju je u�ao ameri�ki kapital.

Francuzi su potencijalni kupci na�e cementare. U njihovoj zemlji je i Rambuje gde se vodi pregovori o Kosovu, i od �ijeg ishoda zavisi ho�e li Evropa ubla�iti sankcije SRJ. U Parizu je i arbitra�a kojoj �e ovih dana o�te�eni vlasnik ICN-a Milan Pani� uputiti �albu na odluku srpskih vlasti da mu uzmu deo privatnog kapitala.

Gde su patenti za jedinjenja

U obrazlo�enju re�enja Direkcije za procenu vrednosti kapitala - u kome se dr�avni udeo u firmi ICN Jugoslavija procenjuje na 90 miliona dolara, a ICN Pharmaceuticals na 50 miliona dolara - ameri�kom preduze�u nije priznat ulog tzv. nematerijalnih prava na tehnologiju u iznosu od 220 miliona dolara. Kao razlog navedeno je da "vrednost drugih prava i stvari procenjena na 220 miliona dolara nije preneta na novoosnovano preduze�e", tj. na firmu ICN Jugoslavija, nastalu spajanjem nekada�nje "Galenike" i ICN Pharmaceuticals.

Po re�ima Jovanke Babi�, potpredsednika ICN Jugoslavija za pravna pitanja, stvari stoje druga�ije: strani partner ulo�io je 50 miliona dolara u ke�u i �etiri jedinjenja za lekove protiv raka u vrednosti od 220 miliona dolara, objasniv�i da je sve regularno: da su prava preneta u predvi�enom roku i upisana kod Saveznog zavoda za patente, te da su finansijska policija i MUP Srbije proveravali kompletnu dokumentaciju i konstatovali da je sve u redu...

"I da ne�to nije bilo u redu, svi rokovi za eventualnu reviziju su pro�li, �ak je 1996. godine potpisan sporazum o ispunjenju svih ugovornih obaveza ve�inskog partnera", prenose beogradske novine izjavu Jovanke Babi�.

U Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu, uredno su zavedene patentne prijave na pomenuta �etiri jedinjenja: "tiazofurin", "selenazofurin", "8-hlor cAMP" i "3-deazaguanin", mada je simpati�na gospo�a, o�igledno na rukovode�em polo�aju, poku�ala da nagovori izve�ta�a "Vremena" da se mane �orava posla, jer "tako ne�to nije prijavljeno". Pa�ljivijom istragom otkriveno je da se npr. "tiazofurin" krije pod imenom: "Postupak za dobijanje 2-beta-ribofuranoziltiazol-4-karboksiamida", a i ostale supstance imaju druga�ija, ni�ta manje poeti�na imena. Kod svih stoji: "postupak za dobijanje", osim kod "3 deazaguanina" gde pi�e "postupak za izolovanje i pre�i��avanje.

Pa�nju privla�i �injenica da su sva �etiri patenta prijavljena 1995. godine i da se, kao pronalaza�i, svuda pojavljuju - Vjera Pejanovi�, Ljubica Medi�-Mija�evi� i Olivera Rali�. Izuzetak je "tiazofurin", koji je pronalazak Artura Luisa, ali se uz jo� tri ameri�ka koautora pojavljuje i Vjera Pejanovi�. Otkud na�i nau�nici, i za�to 1995, kada je sporazum o me�ovitom preduze�u potpisan 1990. godine? Zato �to je, kako "Vreme" nezvani�no saznaje, dokumentacija bila nekompletna i nije bilo mogu�e da se izvr�i prenos prava. U patentima procenjenim 1990. godine, na 220 miliona dolara (procena na osnovu o�ekivane prodaje kada jedinjenja postanu lekovi) nalazili su se opisi i primena jedinjenja, ali ne i njihova sinteza, dakle nije bilo "know-how" tehnologije. Posle vi�egodi�njeg rada, istra�iva�i ICN Jugoslavija uspeli su da u doma�im laboratorijama sintetizuju tri jedinjenja, od kojih je "tiazofurin" na klini�kim, a "selenazofurin" na predklini�kim ispitivanjima, koja po svetskim standardima traju godinama. Nijedno od jedinjenja jo� nije lek, ali, kako se, opet nezvani�no, saznaje, "tiazofurinu" je u Americi dodeljen patent za tretman malignih tumora, dok na�a ispitivanja supstance pod istim nazivom (sintetizovane u ICN-u) pokazuju da le�i druge bolesti.

Situacija je, dakle, pravno �ista i doskora�nje rukovodstvo ICN-a je u pravu, ali je re�im, verovatno, procenio da mu je inopartner za prava u vrednosti od 220 miliona dolara dao supstance koje mogu a i ne moraju da postanu lekovi (�to zna�i da mogu, ali i ne moraju da donesu o�ekivanu zaradu). �ak i da je u pravu, za�to posle devet godina?

�ista kra�a

"Ovo je �ista kra�a. Na� ugovor je pravan, i vlastima poru�ujem da ne�e mo�i ba� lako da ostvare svoju nameru. Dobi�emo spor na me�unarodnoj arbitra�i. Posle ovakvih postupaka srpskog re�ima niko ne�e lako ulagati u Srbiju i SRJ."

(Milan Pani�, predsednik ICN-a i predsedavaju�i ameri�ke firme Pharmaceuticals)

Ministarka i arbitra�a

"Najava starog rukovodstva ICN-a Jugoslavija da �e tra�iti arbitra�u suda u Parizu je besmislena, jer je ugovorom koji je potpisao Milan Pani� jasno nagla�eno da �e svi sporovi biti re�avani u Beogradu." (dr Leposava Mili�evi� na konferenciji za �tampu u republi�koj vladi odra�noj 7. 2. 1999)

Ministarka Mili�evi� je u pravu kad ka�e da je ugovorom predvi�eno re�avanje eventualnih vlasni�kih sporova u Beogradu. Me�utim, za re�avanje sporova je nadle�an Me�unarodni arbitra�ni sud, �to prakti�no zna�i da �e njegove sudije zasedati u Beogradu i da ovda�nji sudovi nemaju u tome ama ba� nikakvu ulogu. Odluka ovog suda je kona�na.

Du�nik plja�ka poverioca

"Umesto da vrati dug od dve milijarde dinara za potro�enu robu, du�nik se dosetio da oplja�ka poverioca, �to je izum za koji vlastima ove zemlje treba dati Nobelovu nagradu."

Dr�ava kratko misli

"Oni ho�e da ovim �to su u�inili rasprodaju lekove na lageru na�e fabrike, da dobiju pare za administrativne tro�kove, da narodu ka�u, evo, uzeli smo Galeniku i sada lekova ima. Me�utim, ostaju ogromni dugovi: 83 miliona dolara dugujemo stranim proizvo�a�ima. Niko vi�e ne�e davati sirovine. Od �ega �e da prave lekove? Me�utim, to njih ne interesuje. Ova dr�ava misli samo za danas, �ta �e biti s na�im narodom sutra ili za godinu dana? To ne zna niko u ovoj dr�avi, niti se o tome vodi ra�una. A ne�e biti ni lekova ni sirovina."