Delegacija kosovskih Albanaca

Dr Ibrahim Rugova je predsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK) i predsednik "Republike Kosovo". U Rambujeu je samo zamenik �efa pregovara�ke grupe Ha�ima Ta�ija. Ro�en je u selu Crnce, op�tina Istok, 2. decembra 1944, kao sin jedinac u porodici "narodnih neprijatelja". O tome ima dve verzije. Prva: "Otac je bio partizan. Od SUBNOR-a imam potvrdu da je on 'nestali borac' koji je odmah posle oslobo�enja bio prvi predsednik NO odbora sela" (1989). Druga: "Otac i deda streljani su 1945" (1994). Osnovnu �kolu zavr�io u Istoku, a srednju u Pe�i (1967). Studije albanskog jezika diplomirao u Pri�tini 1971. Prvo zaposlenje dobio jo� kao student-nastavnik albanskog jezika u selu kod Pri�tine; radio i kao novinar u studentskom listu "Bota e re", a kasnije u listu "Dituria". Asistent istra�iva� od 1972. u Albanolo�kom institutu i glavni urednik �asopisa "Albanolo�ke studije". Magistrirao 1984. s tezom o istoriji albanske kritike. �kolsku 1976/77. proveo u Francuskoj na �koli za visoke studije dru�tvenih nauka, kao sta�ista kod Rolana Barta. Doktorirao 1986. u Parizu disertacijom "Pravci i premise albanske knji�evne kritike 1504-1983". Isklju�en iz SK-a krajem osamdesetih zbog potpisivanja peticije "Apel 215" kosovskih intelektualaca - protiv usvajanja amandmana na Ustav Srbije. Aktivnom politikom po�eo da se bavi kao predsednik Dru�tva knji�evnika Kosova i Metohije. Predsednik Demokratskog saveza Kosova (od 1989) i predsednik samoproklamovane Republike Kosovo, izabran 24. maja 1992. Ponovo izabran u martu 1998. "Jo� 1991. godine mi smo preko �enevske konferencije zapo�eli konkretne razgovore sa srpskim re�imom. Dve godine smo razgovarali i ni�ta", rekao je 1995.

Dr Fehmi Agani - bio je �ef prva dva pregovara�ka tima kosovskih Albanaca. Jedan od osniva�a LDK-a i do obra�una sa radikalnom strujom unutar ove partije, aprila pro�le godine, potpredsednik, sada je samo savetnik Ibrahima Rugove. Agani u�iva reputaciju pragmati�ara i iskusnog politi�kog operativca. "Bez njega je Rugova slep, gluv i nem", ka�u poznavaoci kosovske politi�ke scene. Ro�en je u �akovici 1932. godine. Pomagao NOP, �lan SKOJ-a od 1945, �lan KPJ-a od 1948. godine. Spoljnopoliti�ki urednik "Rilindije" 1957. godine. Od 1965. do 1969. bio je direktor Albanolo�kog instituta. Doktorirao je sociologiju 1973. i iste godine je izabran za dekana Filozofskog fakulteta u Pri�tini. Po�etkom sedamdesetih bio je predsednik Komisije za me�unacionalne odnose UK SKJ-a. Suspendovan iz nastave 1982. godine. Tokom 90-ih kratko je bio �lan UJDI-ja. "Albanske partije se ne smeju odre�i slogana 'Kosovo-republika', jer u tom slu�aju padaju. S druge strane, ni Milo�evi� se ne mo�e odre�i Kosova, jer i on pada."

Dr Bujar Buko�i, pedesetjednogodi�nji predsednik vlade "Republike Kosovo" u egzilu, po zanimanju je lekar-urolog. Ima lekarsku ordinaciju u �tutgartu, mada ga �esto vi�aju i u �vajcarskoj. Njegova vlada od '92. prikuplja novac me�u kosovskim emigrantima u Zapadnoj Evropi. Jedno vreme je bezuspe�no poku�avao da osnuje sebi pot�injenu "paralelnu U�K" u vidu formacije poznate pod nazivom FARK (albanski akronim za "Oru�ane snage Republike Kosovo"). Buko�i je na kraju priznao ilegalnu U�K "kao jedinu oru�anu silu albanskog naroda na Kosovu", ali i dalje odbija da im prepusti kontrolu nad deviznim ra�unima "vlade", zbog �ega je postao meta �estokih napada U�K-a. Ha�im Ta�i mu je postavio rok do 10. februara da prikupljena sredstva (procenjena na 60 do 150 miliona maraka) preda Glavnom �tabu.

Edita Tahiri je �lan predsedni�tva LDK-a. Va�i za osobu lojalnu Rugovi i zadu�ena je za odnose sa inostranstvom. Bila je �lan prethodnog pregovara�kog tima. "Albanija je zemlja matica svih Albanaca i prirodno je da oni te�e ujedinjenju, ali tako�e shvataju da je to za sada nerealan cilj, koji �e se, duboko verujemo, ostvariti jednog dana."

Dr Idriz Ajeti je predsednik skup�tine "Republike Kosovo". Ro�en je 1917. u Medve�i. Albanolog, po specijalnosti lingvista-leksikolog, bio je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Pri�tini. Penzionisan je 1983. godine. Zavr�io je Veliku medresu kralja Aleksandra u Skoplju 1938, pod prezimenom Ajetovi�. Italijanski stipendista 1939. godine. Dekan Filozofskog fakulteta u Pri�tini postao je 1970. Bio je rektor Pri�tinskog univerziteta 1973-1975. Dobitnik Sedmojulske nagrade i nagrade AVNOJ-a. �lan Akademije nauka i umetnosti Kosova od 1975, a od 1977. njen predsednik. Bio prvi predsednik kosovskog Odbora za za�titu ljudskih prava na �ije je �elo kasnije do�ao Adem Dema�i.

Dr Mark Krasni�i, predsednik Rugovi bliske Demohri��anske stranke Kosova, u Rambuje je otputovao kao "nezavisni kandidat". Ro�en je u Pe�i 1920. godine. Bio �ti�enik katoli�kog internata u Prizrenu. Studirao za vreme rata u Padovi, kao stipendista vlade u Tirani - dve godine. �lan Akademije nauka i umetnosti Kosova. U�esnik NOR-a od jula 1943 (po tvr�enju svedoka). Po struci geograf. Bio je profesor i dekan Pravno-ekonomskog fakulteta u Pri�tini. Suspendovan je iz nastave 1982. Bio je predsednik Udru�enja knji�evnika Kosova.

Dr Red�ep �osja, zamenik �efa pregovara�kog tima, predsednik je Ujedinjenog demokratskog pokreta (LBD), koji okuplja �est politi�kih partija kosovskih Albanaca suprotstavljenih Rugovi i bliskih ilegalnom U�K-u. Ro�en je u Vusanju, u Crnoj Gori, 1936. godine. Doktorirao je 1971, pred komisijom u kojoj su sedeli Idriz Ajeti i Mark Krasni�i. Po struci albanolog, bio je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Pri�tini. Dobitnik Sedmojulske nagrade. Kosovski akademik od 1975. godine. Pri osnivanju LDK-a nu�eno mu mesto predsednika, koje je on odbio. Zagovornik je ujedinjenja Kosova sa Albanijom. "Poslao sam �erku i zeta u �vajcarsku da tamo zara�uju za hleb svom ocu," rekao je jednom �osja. "Li�no sam protiv pristajanja na bilo kakav oblik autonomije pod suverenitetom Srbije i Jugoslavije, jer sam ube�en: ono �to se izgubi danas, u ovom poslednjem ciklusu stvaranja naiconalnih dr�ava na Balkanu, izgubljeno je zauvek. Me�utim, protektorat UN-a, ili UN-a i EU-a mogao bi da bude prihvatljiv, ako traje dve do pet godina i ako bi se zavr�io referendumom."

Hidajet Hiseni, potpredsednik LBD-a, ro�en je u Prilepnici kod Gnjilana. Novinar po struci, bio je jedan od glavnih organizatora demonstracija na Kosovu 1981. godine. Zbog toga je 1982. osu�en na 15 godina zatvora. Oslobo�en 1991. Dugo je bio potpredsednik LDK-a i de fakto drugi �ovek u stranci, ali se aprila 1988. sa grupom pristalica otcepio i osnovao sopstvenu stranku. Pro�le godine je, udru�iv�i se sa Red�epom �osjom formirao Albanski demokratski pokret, jezgro LBD-a. Smatra se bliskim politi�koj upravi U�K-a.

Bajram Kosumi je predsednik Parlamentarne partije Kosova, �lanice LBD-a koju je dugo vodio Adem Dema�i, i va�i za Dema�ijevog bliskog saradnika. "Albanci i Srbi su u ratu koji nijedna strana ne mo�e da dobije. Treba neko da pomogne i nama i Srbima", ka�e Kosumi.

Mehmet Hajrizi je generalni sekretar LBD-a, gde je pre�ao iz LDK-a. Jesenas je, tokom razgovora o formiranju jedinstvene vlade i skup�tine kosovskih Albanaca, figurirao kao kandidat za novog premijera "Republike Kosovo". Smatra se za osobu koja bi mogla da predstavlja most izme�u LDK-a i LBD-a, jer je o�uvao dobre odnose sa svojim biv�im strana�kim drugovima i u�iva izvestan ugled u obe partije.

Veton Suroi, vlasnik i glavni urednik dnevnika "Koha ditore", ima 37 godina. Odrastao je u Meksiku, gde mu je otac bio istaknuti diplomata u Titovo vreme. Izuzetno je dobro kotiran u diplomatskim krugovima, mada su ga Amerikanci jedno vreme optu�ivali za vi�ak naklonosti za U�K. Novinar "Rilindije", jedan od osniva�a UJDI-a, osniva� i prvi predsednik Parlamentarne partije Kosova. Fadilj Hod�a mu je te�a. Godine 1993. osniva� i urednik informativne emisije BBC-a na albanskom. Osnovao nedeljnik "Koha", koji je 1997. prerastao u uspe�an dnevni list. Smatra se za jednog od budu�ih lidera Kosova.

Bljerim �alja je glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Zeri" i portparol prvobitnog pregovara�kog tima. U Pri�tini se smatra da je prozapadno orijentisan. "Pojava U�K-a je rezultat nasilja srpskog re�ima i nezainteresovanosti me�unarodne zajednice za re�avanje kosovskog problema", ka�e �alja.

Naplata starih ra�una

�lanovi "vojnog dela" delegacije kosovskih Albanca su uglavnom stari borci protiv "srpskog okupatora", krivi�no gonjeni jo� zbog demonstracija iz 1981. godine, i osniva�i U�K-a

Ha�im Ta�i-"Zmija", �ef pregovara�ke ekipe kosovskih Albanaca, direktor je Politi�kog direktorata i �lan Glavnog �taba U�K-a. Ima 31 godinu, rodom je iz Srbice. Diplomirao je istoriju na Pri�tinskom univerzitetu. Aktivista Nezavisne unije studenata 1991/92., posle toga u Nema�koj osu�ivan u odsustvu zbog subverzivne delatnosti. Blizak emigrantskoj (marksisti�ko-lenjinisti�koj) organizaciji Narodni pokret Kosova, koja je stvorila U�K. Bio je komandant samozvane Operativne zone U�K-a u Mali�evu. Bio �lan takozvane Dreni�ke grupe U�K-a, koju je '93. osnovao Adem Ja�ari. 1992/93. bio sa Ja�arijem na obuci u Albaniji, i va�i za "prvoborca" i veterana. Uprkos tome, smatra se da je njegova uloga u U�K-u vi�e politi�ke nego vojne prirode.

Jakup Krasni�i je portparol i �lan Politi�kog direktorata U�K-a. Jedan od organizatora demonstracija iz 1981, zbog �ega je osu�ivan 1982.

Ram Buja je �lan Politi�kog direktorata U�K-a od novembra pro�le godine, pre toga je bio �lan Glavnog odbora i Predsedni�tva LDK-a. U oktobru 1997. zajedno sa Hidajetom Hisenijem, Idrizom Ajetijem i s jo� 27 �lanova GO potpisao peticiju upu�enu Ibrahimu Rugovi. Tada je rekao da "strahuje od nastavka propadanja te stranke ukoliko se nastavi sa pasivnim odnosom prema doga�ajima na Kosovu". Osu�ivan je zbog demonstracija iz 1981.

Azem Sulja - "Veliki ujak". �lan Glavnog �taba U�K-a, navodno vrhovni komandant. Osu�ivan je 1982. zbog organizovanja demonstracija. U�estvovao je u napadu na policijski kombi kod Glogovca 1993. godine, u kome su poginula dvojica policajaca.

Srpsko-jugoslovenski pregovara�ki tim

"�iptarska nacionalna manjina ne mo�e kvalitativno biti ve�ina, u smislu da ima svoju sopstvenu volju koja je ja�a od volje srpskog naroda", izjavio je jo� '95. godine prof. dr Ratko Markovi�, potpredsednik Vlade Srbije i �ef jugoslovenskog pregovara�kog tima u Rambujeu. Prof. Markovi� je ro�en je 8. decembra 1944. godine u Po�arevcu. Zavr�io je Pravni fakultet u Beogradu. Na tom fakultetu je magistrirao i doktorirao, a usavr�avao se u Nema�koj, Belgiji i Italiji. Od 1994. redovni je profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu za predmet Ustavno pravo. Jedan je od osniva�a i predava�a na Policijskoj akademiji u Beogradu. Potpredsednik Vlade Srbije od marta 1994. U�esnik je u izradi Ustava Republike Srbije iz 1990. i Ustava Jugoslavije, koji je donet dve godine kasnije. Odlukom Vlade Srbije od 11. marta 1998. postao je �lan pregovara�kog tima za dijalog sa kosovskim Albancima. �lan je SPS-a. Govori engleski i italijanski jezik. Bio je sudija Ustavnog suda Jugoslavije. Pisao i zakone o ukidanju autonomije Kosova.

Potpredsednik savezne vlade mr Nikola �ainovi� (u Beogradu poznat kao "�aja Paton", pi�e "Njujork tajms") je glavni oficir za vezu izme�u vlade SRJ i misije OEBS-a na Kosovu. On je vodio pregovore o prekidima vatre i razmeni zarobljenika. �ainovi� je bio glavni koordinator rada dr�avnih organa na Kosovu tokom pro�le godine. Ro�en je 7. decembra 1948. u Boru. Diplomirao je na metalur�kom odseku Tehni�kog fakulteta u Boru 1973, magistrirao 1977. u Ljubljani. Asistent na TFB-u od 1970-1978. Predsednik OK SK-a Bor (1978-1982), predsednik op�tine Bor dve godine, predsednik Skup�tine me�uop�tinske zajednice Zaje�ar, predsednik za razvoj RTB-a Bor, potpredsednik SOUR RTB-a Bor (1988/1989), sekretar za industriju, energetiku i gra�evinarstvo u Republi�kom izvr�nom ve�u (1989-1991), ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije (1991), potpredsednik republi�ke vlade (od decembra 1991). Septembra 1992. godine razre�en je ove du�nosti, jer je izabran za ministra privrede u Vladi SRJ. Uo�i smene Milana Pani�a sa mesta predsednika Vlade SRJ, podneo je ostavku na ovu du�nost, krajem novembra 1992. godine. Na funkciju predsednika Vlade Republike Srbije izabran je februara 1993. godine. Ta vlada je upam�ena po najve�oj inflaciji. Potpredsednik savezne vlade od 1994. Prvo se izja�njavao kao Crnogorac, sada kao Srbin. �lan je SPS-a. Govori engleski jezik. "Predsednik Milo�evi� je uvek govorio da treba obezbediti ravnopravan tretman svih naroda da bi se mir vratio na ove prostore. Kona�no su to shvatili i svetski mo�nici i za takvu upornost mu treba odati du�no po�tovanje", izjavio je povodom potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Prof. dr Vladan Kutle�i�, potpredsednik savezne vlade, ro�en je u Beogradu 1955. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1978 (sa prose�nom ocenom 9,79), magistrirao 1981, a doktorirao 1984. na temu teorije federalizma. Objavio knjigu "Raspodela zakonodavne nadle�nosti izme�u federacije i federalnih jedinica". Radio je u Saveznom sekretarijatu za zakonodavstvo, u Republi�kom kao pomo�nik sekretara, bio �lan Republi�kog odbora za pra�enje javne rasprave o Nacrtu amandmana na Ustav Srbije. �est meseci je bio izvr�ni sekretar CK SK-a Srbije, do ukidanja SKS-a. Od 1990. postavljen je za savetnika za ustavno-pravna pitanja predsednika Srbije Slobodana Milo�evi�a. Bio je potpredsednik u Vladi Srbije i jedan od tvoraca Ustava SRJ od 1992. Stalni je �lan ekspertskog tima SRJ za sukcesiju, a od 20. marta 1997. godine je potpredsednik u saveznoj vladi. Predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� 19. marta 1998. godine imenovao ga je za svog specijalnog izaslanika u razgovorima predstavnika Vlade Srbije i kosovskih Albanaca.

Prof. dr Vladimir �tambuk, potpredsednik Skup�tine Srbije, jedini je �lan JUL-a u Rambujeu. Ro�en je 1942. godine u Splitu. Zavr�io je Filozofski fakultet u Beogradu. Magistrirao je i doktorirao na Fakultetu politi�kih nauka u Beogradu. Na tom fakultetu je bio asistent, a potom i redovni profesor. Objavio je deset knjiga iz oblasti kibernetike, informatike i uticaja savremene tehnologije na dru�tvene promene i menad�ment. Jedan je od osniva�a JUL-a u kome je od po�etka predsednik Komiteta za me�unarodnu politiku i saradnju. �lan je direkcije JUL-a i Biroa Direkcije JUL-a. Za potpredsednika Skup�tine Srbije izabran je 3. decembra 1997.

Vojislav �ivkovi� je od 1993. predsednik pokrajinskog odbora SPS-a za Kosovo i Metohiju. Pre toga je bio novinar TV Pri�tina i dopisnik "Politike ekspres" iz Pri�tine. Zavr�io je Filozofski fakultet. On ka�e da se "socijalisti Kosova i Metohije zala�u za ukidanje pokrajine". "Politi�ki gledano i Albanci su, pa �ak i separatisti, protiv autonomije", rekao je svojevremeno �ivkovi�.

Ibro Vait, predstavnik nacionalne zajednice Goranaca, se izgleda sla�e sa predlogom Kontakt-grupe. "U op�tini i na nivou Pokrajine treba da bude formirana skup�tina i njeno izvr�no ve�e. Ti organi treba da budu formirani na principu slobodnih vi�estrana�kih izbora i mi Goranci predla�emo da se ti izbori obavezno odr�e uz prisustvo i po pravilima OEBS-a, ali je za to prethodno potrebno obaviti popis stanovni�tva radi utvr�ivanja bira�kog tela", rekao je Vait u novembru 1998. prilikom jednog od susreta sa Ratkom Markovi�em. On je tada predlo�io da svaka nacionalna zajednica formira nacionalni savet koji bi imao svoje izvr�ne organe. Vait je ro�en u Draga�u 1950. godine. Po struci je matemati�ar, predava� na U�iteljskom fakultetu u Prizrenu. Poslanik SPS-a u Skup�tini Srbije, predsednik Okru�nog odbora SPS-a za Prizren. �lan Privremenog izvr�nog ve�a za Kosovo i Metohiju, zadu�en za me�unarodne odnose. Pro�le godine, 10. aprila, na prevoju Dulje je pucano na njegov automobil i ranjen je jedan od njegovih saputnika.

Guljbehar Reufi-�abovi� je �lan PIV-a, zadu�ena za kulturu i sport. Ro�ena je 1958. godine u Kosovskoj Mitrovici, zavr�ila je Pravni fakultet, bila je vr�ilac du�nosti sekretara pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, kulturu i nauku AP Kosova i Metohije. "Kao odjek Hilovog predloga �esto se �uju i podsme�ljivi tonovi nekih lidera albanskih partija o �elji drugih nacionalnih zajednica da u�estvuju u razgovorima i njihovoj nameri da o svojoj sudbini odlu�uju sami."

Ljuan Koka je predsednik Kongresa Roma Jugoslavije i koordinator Udru�enja asocijacija Roma Kosova. Poslanik je SPS-a u Skup�tini Srbije. Urednik programa na romskom jeziku na TV Pri�tina. "Predlozi i re�enja koja sadr�i Hilov papir su komplikovani, presecaju nam procedure u okviru samouprave, nisu u skladu sa na�im obi�ajima i kulturom."

Faik Ja�ari je predstavnik Kosovske demokratske inicijative, jedne od dveju "lojalnih" partija Albanaca. Ro�en je 1940. godine u �egri, op�tina Gnjilane. Zavr�io je Vi�u upravnu �kolu u Ni�u. �lan je PIV-a, predsednik Odbora za dru�tvene delatnosti. Ranije je bio na�elnik Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja u Gnjilanu. Ja�ari ka�e: "Ibrahim Rugova, Adem Dema�i i jo� neki imaju direktnu podr�ku od Amerike, verovatno su u igri i velike pare, ali nove albanske partije su sve masovnije i pru�aju sve ve�i otpor albanskim teroristima i oni gube tlo pod nogama, �to �e se vrlo brzo i videti." Ovih dana ga se, zbog u�e��a u jugoslovenskom timu za pregovore, rodbina javno odrekla.

Zejnelabedin Kurej� je predsednik Turskog demokratskog saveza. �lan je PIV-a, zadu�en za humanitarna pitanja. Ro�en je 1946. godine u Prizrenu, zavr�io je Filozofski fakultet. Direktor je Osnovne �kole "Mladost" u Prizrenu. "Mnogi u svetu, ne znaju pravu istinu o Kosmetu. Mnogi misle da je istina ono �to kamere slikaju u �to sam se uverio kada sam nedavno posetio Tursku i gostovao u emisiji jedne privatne televizije u Izmiru. Oni prikazuju snimke rata iz Bosne i govore da je to Kosovo, a kada sam im rekao da je to la� i da sam ja Tur�in, �lan Privremenog izvr�nog ve�a za Kosovo i Metohiju, gledali su me sa �u�enjem", �udio se Kurej�.

�erim Abazi je predstavnik nacionalne zajednice Egip�ana i �lan PIV-a. Ranije je radio kao slu�benik "Investbanke" u Pri�tini. "Egip�ani Kosova, radi ostvarivanja svojih osnovnih i dopunskih prava, o�ekuju i zahtevaju da zakonom bude predvi�eno u�e��e pripadnika te nacionalne zajednice u organima lokalne samouprave, preko pokrajinskih i republi�kih vlasti do saveznog nivoa", ka�e Abazi.

O Refiku Senadovi�u, predstavniku nacionalne zajednice Muslimana nismo uspeli da saznamo ni�ta, osim da je tokom jednog od razgovora sa Ratkom Markovi�em, pro�le jeseni, rekao da "za Muslimane nije prihvatljivo da Kosovo ima sve dr�avne organe kao Srbija i Jugoslavija, na primer predsednika, predsedni�tvo, skup�tinu, savet ministara, ustavni, vrhovni sud...".

O Sokolju �useu, predstavniku Albanske reformsko-demokratske partije, ne znamo ni toliko. Ni fotografiju nismo uspeli da nabavimo.

Uvi�aj

Odmah po povratku u Pri�tinu iz Rambujea, gde je prisustvovao po�etku pregovora, �ef Kosovske verifikacione misije Vilijem Voker po�urio je da poseti mesto na kome su pro�le subote u eksploziji bombe poginule tri osobe. Nekoliko minuta posle eksplozije na mesto nesre�e stigao je ina�e prvi Vokerov zamenik, ambasador Gabrijel Keler, ali je �ef KVM-a dva dana kasnije izgleda �eleo da se i li�no uveri kako se zbila ova tragedija.

Voker je na mesto bomba�kog napada do�ao sa �itavom svitom saradnika i telohranitelja, a tamo ga je na vejavici �ekala velika grupa novinara. Pre nego �to je pristao da da bilo kakav komentar, �ef KVM-a je rekao da prvo �eli da razgleda mesto nesre�e. Okrenuo je ledja novinarima, pa�ljivo zagledao u jedan prazan kiosk i zatim se ponovo okrenuo prema kamerama, spreman da odgovara na postavljena pitanja.

Po�to je prokomentarisao pojavu urbanog terorizma, konferenciju u Rambujeu, i natazenja oko preuzimanja tela �rtava iz Ra�ka, Voker je novinarima objasnio da jo� jednom �eli da razgleda mesto nesre�e. Usred "razgledanja" istog praznog kioska novinari su mu objasnili ono �to je o�igledno trebalo da u�ini neko iz njegove brojne svite - da stoji na pogre�nom mestu. Kiosk ispred koga je pro�le subote uve�e u eksploziji bombe ubijeno troje ljudi, u jednoj od najprometnijih pri�tinskih ulica, nalazio se nekih 5-6 metara dalje od mesta na kome je Voker obavljao "ekspertizu".

Caf� du Commerce

Specijalno iz Rambujea

Da nije dvorca i prostrane �ume oko njega, omiljenog vikend izleti�ta Pari�ana, Rambuje bi sli�io bezli�nim mjestima u okolici Pariza. Uz glavnu ulicu koja vodi centru ni�u se ku�e dvokatnice o �ijoj bi se arhitekturi moglo re�i da je u stilu - sagradi, da �to prije useli�. U sredi�tu Rambujea su op�ina i tr�nica, ne�to iznad njih - crkva, �andarmerija i spomenik "Mrtvima za domovinu", podignut u gotovo svakom mjestu francuske provincije, u sje�anje na �rtve Prvog svjetskog rata, koji Francuzi i dan danas zovu "Velikim ratom".

GLUVARENJE: Ovo je dekor koji je do�ekao stotine novinara, koji su do�li izvje�tavati s Mirovne konferencije o Kosovu koja je probudila mjesto iz palana�kog drijeme�a. Lokalna tr�nica je u subotu umjesto trgovaca vo�em, povr�em i sirom primila desetine reporta�nih kola svih svjetskih televizija i pretvorila se u tr�nicu informacija, mada bolje bi bilo re�i glasina �to je neizbje�no, kad se pregovori odvijaju iza zatvorenih vrata. Meta zanimanja novinara, dvorac iz XIV stolje�a, koji trenuta�no ugo��ava delegacije vlasti iz Beograda i kosovskih Albanaca, te me�unarodne pregovara�e, nedostupan je �ak i pogledu. Ovo je zdanje uvu�eno u park, i posljednjih dana uronjeno u zimsku izmaglicu, ogra�eno visokom �eljeznom ogradom i opkoljeno stotinama policajaca i pripadnika specijalnih jedinica, zadu�enih za sigurnost sudionika konferencije o Kosovu. Prije nego �to �e ga zaposjesti gosti sa Balkana, dvorac je bio poznat kao omiljeno lova�ko odmarali�te francuskih kraljeva (oko njega je �uma od 22.000 hektara) i dr�avna rezidencija u kojoj su predsjednici V Republike, od De Gola preko Miterana do �iraka primali svjetske dr�avnike. Gradona�elnik Rambujea, kojemu je vi�e stalo do turisti�kog nego politi�kog ugleda mjesta, nije skrivao nezadovoljstvo zbog raspore�ivanja protuavionskih baterija na podru�ju op�ine. Obezbje�enje je vidljivo na prilazima gradu, na njegovim ulicama i raskr��ima.

U o�ekivanju po�etka Mirovne konferencije o Kosovu, koja je bila odgo�ena nekoliko sati, zbog odbijanja jugoslovenskih vlasti da dopuste predstavnicima U�K-a da polete sa Pri�tinskog aerodroma, zajedno s ostatkom delegacije kosovskih Albanaca, novinari su se gurali pred ogradom dvorca, u potrazi za poznatim licima ili bilo kakvim zanimljivim detaljem (sumaglica im nije i�la na ruku), gluvarili ulicama i mjenjali dva-tri kafi�a, strate�ki smje�tenih pred dvorcem. Od pres-centra nije bilo nikakve koristi: u mjesnom domu kulture novinarima na raspolaganje nije bio stavljen niti jedan jedini telefon zbog �ega su bile zaposjednute telefonske govornice iz kojih su se slali izvje�taji. Mobilni telefoni nisu ba� najbolje funkcionirali, mre�a je bila prezasi�ena i vjerojatno ometana uslijed velike prisutnosti policije.

U podne se ipak pojavio prvi doga�aj - manifestacija kosovskih Albanaca. Stotinjak osoba zapo�elo je mimohod mjestom, kli�u�i: "U�K", "Nezavisno Kosovo", "Milo�evi� terorist", "Srbi ubojice". Francuski aktivisti za obranu ljudskih prava, koji tako�er nisu htjeli propustiti priliku da se iska�u, bezuspje�no su poku�avali sugerirati na kontraprodukivnost posljednjeg slogana. Jedan se �i�ica, lika koji nepogre�ivo odaje tipi�nog francuskog ljevi�ara, upinjao se da objasni: "Pazite, nisu svi Srbi ubojice, i oni pate od Milo�evi�evog re�ima". "Milo�evi� ubojica, U�K, nezavisno Kosovo", nastavljali su manifestanti �iji su predstavnici do�li iz vi�e evropskih zemalja. Me�u njima je bilo puno mladih koji su se kleli samo u ilegalnu Oslobodila�ku vojsku Kosova i ponavljali da U�K ne�e nikad polo�iti oru�je i da su spremni dati �ivot za nezavisnost Kosova. "�ak ni �ivot nije dovoljan", dobacio je jedan mladi�, ro�en u dijaspori. Nakon ove manifestacije koja je protekla bez ikakvog incidenta, ulice Rambujea su se ispraznile, njima su gluvarili samo novinari, s mobitelima za uhom, poku�avaju�i doznati od svojih redakcija ili posebnih izvora je li albanska delegacija kona�no poletjela iz Pri�tine i do kada �e se smrzavati u o�ekivanju sve�ane ceremonije otvaranja konferencije, koju su bili osu�eni pratiti na video ekranu improviziranog pres-centra. Dvorac je bio pred njima, ali potpuno nedostupan.

Po ambijentu u kojem se odr�ava Mirovna konferencija u Rambujeu lako je bilo zaklju�iti da ona nema ni�eg zajedni�kog s asketizmom Dejtonske kasarne koja je "ugostila" protagoniste Mirovne konferencije o Bosni. Na raspolaganje delegacijama i diplomatskim posrednicima stavljene su rasko�ne sobe namje�tene foteljama i stolovima u stilu Luja XV i XVI, te Prvog carstva, s pogledom na �umu ili jezero. Za predstavnike kosovskih Albanaca i vlasti iz Beograda rezervirano je 45 soba, sa 67 kreveta, na razli�itim katovima, da se i slu�ajno ne susretnu, kad to, makar za sada, odbijaju. Pravo na jednokrevetnu sobu dobila je Guljbehar Sabovi�, jedina �ena, te podpredsjednik vlade Srbije Ratko Markovi� i specijalni Milo�evi�ev izaslanik Vladan Kutle�i�. Odvojeni pregovori se odvijaju u za tu priliku posebno ure�enim salonima, ina�e biv�im budoarima. "Zato�eni�tvo" u dvorcu nije nimalo neugodno. Hranu sprema jedan poznati pariski "traiteur", specijalist za elitne zakuske i ru�kove, vode�i ra�una o vjerskim prehrambenim obi�ajima. Jedan od pregovara�a je prenio da je vinski podrum dvorca odli�an. Ru�ak i ve�era su izlo�eni na 3-4 velika stola, sa kojih se slobodno poslu�uje. No, ni gastronomska znati�elja nije uspjela natjerati �lanove delegacija da se barem neformalno na�u zajedno za istim �vedskim stolom. Uvjeti �ivota i rada su takvi da izazivaju bojazan da bi se sudionici Mirovne konferencije o Kosovu mogli na njih naviknuti, i stoga oduljiti boravak u dvorcu. �alu na stranu, rok za postizanje sporazuma je strogo odre�en - 19. februar.

Ceremonija otvaranja je odr�ana u najstarijoj prostoriji dvorca, velikoj trpezariji, biv�oj kraljevskoj spava�oj sobi, opto�enoj crvenim i sivim mramorom, u neo�ekivanoj nazo�nosti renesansnog kralja Fransoa I, �ija bista stoji nad velikim kaminom. Fransoa I je umro u ovom dvorcu od posljedica nesre�e koju je do�ivio u lovu. Njegova dvorska luda Triboulet, koji mu je pronio slavu, mora da se okre�e u grobu od zavisti �to je isklju�en iz pregovora i �to ne mo�e makar prislu�kivati!

No, za prislu�kivanje su zadu�eni eksperti francuske policije i vojske, �to je uobi�ajeno za ovakav tip pregovora. Delegacijama su ostavljeni mobilni telefoni, imaju pravo na internet i elektronsku po�tu, kojima se obilato slu�e kako bi kontaktirali svoje savjetnike (Albanci - Amerikanca Mortona Abramowitza, Srbi - Beograd) i medije. U Rambujeu je po�eljno biti uz kosovske novinare, oni su bez sumnje najbolje obavje�teni i vrlo susretljivi. Glasine i tra�evi su glavni izvori informacija. �itavo mjesto je pretvoreno u veliki Caf� du Commerce, kafanu koja u francuskoj tradiciji simbolizira mjesto pu�ke politi�ke komunikacije i ogovaranja.