Delegacija kosovskih Albanaca

Dr Ibrahim Rugova je predsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK) i predsednik "Republike Kosovo". U Rambujeu je samo zamenik šefa pregovaračke grupe Hašima Taćija. Rođen je u selu Crnce, opština Istok, 2. decembra 1944, kao sin jedinac u porodici "narodnih neprijatelja". O tome ima dve verzije. Prva: "Otac je bio partizan. Od SUBNOR-a imam potvrdu da je on 'nestali borac' koji je odmah posle oslobođenja bio prvi predsednik NO odbora sela" (1989). Druga: "Otac i deda streljani su 1945" (1994). Osnovnu školu završio u Istoku, a srednju u Peći (1967). Studije albanskog jezika diplomirao u Prištini 1971. Prvo zaposlenje dobio još kao student-nastavnik albanskog jezika u selu kod Prištine; radio i kao novinar u studentskom listu "Bota e re", a kasnije u listu "Dituria". Asistent istraživač od 1972. u Albanološkom institutu i glavni urednik časopisa "Albanološke studije". Magistrirao 1984. s tezom o istoriji albanske kritike. Školsku 1976/77. proveo u Francuskoj na Školi za visoke studije društvenih nauka, kao stažista kod Rolana Barta. Doktorirao 1986. u Parizu disertacijom "Pravci i premise albanske književne kritike 1504-1983". Isključen iz SK-a krajem osamdesetih zbog potpisivanja peticije "Apel 215" kosovskih intelektualaca - protiv usvajanja amandmana na Ustav Srbije. Aktivnom politikom počeo da se bavi kao predsednik Društva književnika Kosova i Metohije. Predsednik Demokratskog saveza Kosova (od 1989) i predsednik samoproklamovane Republike Kosovo, izabran 24. maja 1992. Ponovo izabran u martu 1998. "Još 1991. godine mi smo preko Ženevske konferencije započeli konkretne razgovore sa srpskim režimom. Dve godine smo razgovarali i ništa", rekao je 1995.

Dr Fehmi Agani - bio je šef prva dva pregovaračka tima kosovskih Albanaca. Jedan od osnivača LDK-a i do obračuna sa radikalnom strujom unutar ove partije, aprila prošle godine, potpredsednik, sada je samo savetnik Ibrahima Rugove. Agani uživa reputaciju pragmatičara i iskusnog političkog operativca. "Bez njega je Rugova slep, gluv i nem", kažu poznavaoci kosovske političke scene. Rođen je u Đakovici 1932. godine. Pomagao NOP, član SKOJ-a od 1945, član KPJ-a od 1948. godine. Spoljnopolitički urednik "Rilindije" 1957. godine. Od 1965. do 1969. bio je direktor Albanološkog instituta. Doktorirao je sociologiju 1973. i iste godine je izabran za dekana Filozofskog fakulteta u Prištini. Početkom sedamdesetih bio je predsednik Komisije za međunacionalne odnose UK SKJ-a. Suspendovan iz nastave 1982. godine. Tokom 90-ih kratko je bio član UJDI-ja. "Albanske partije se ne smeju odreći slogana 'Kosovo-republika', jer u tom slučaju padaju. S druge strane, ni Milošević se ne može odreći Kosova, jer i on pada."

Dr Bujar Bukoši, pedesetjednogodišnji predsednik vlade "Republike Kosovo" u egzilu, po zanimanju je lekar-urolog. Ima lekarsku ordinaciju u Štutgartu, mada ga često viđaju i u Švajcarskoj. Njegova vlada od '92. prikuplja novac među kosovskim emigrantima u Zapadnoj Evropi. Jedno vreme je bezuspešno pokušavao da osnuje sebi potčinjenu "paralelnu UČK" u vidu formacije poznate pod nazivom FARK (albanski akronim za "Oružane snage Republike Kosovo"). Bukoši je na kraju priznao ilegalnu UČK "kao jedinu oružanu silu albanskog naroda na Kosovu", ali i dalje odbija da im prepusti kontrolu nad deviznim računima "vlade", zbog čega je postao meta žestokih napada UČK-a. Hašim Taći mu je postavio rok do 10. februara da prikupljena sredstva (procenjena na 60 do 150 miliona maraka) preda Glavnom štabu.

Edita Tahiri je član predsedništva LDK-a. Važi za osobu lojalnu Rugovi i zadužena je za odnose sa inostranstvom. Bila je član prethodnog pregovaračkog tima. "Albanija je zemlja matica svih Albanaca i prirodno je da oni teže ujedinjenju, ali takođe shvataju da je to za sada nerealan cilj, koji će se, duboko verujemo, ostvariti jednog dana."

Dr Idriz Ajeti je predsednik skupštine "Republike Kosovo". Rođen je 1917. u Medveđi. Albanolog, po specijalnosti lingvista-leksikolog, bio je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Prištini. Penzionisan je 1983. godine. Završio je Veliku medresu kralja Aleksandra u Skoplju 1938, pod prezimenom Ajetović. Italijanski stipendista 1939. godine. Dekan Filozofskog fakulteta u Prištini postao je 1970. Bio je rektor Prištinskog univerziteta 1973-1975. Dobitnik Sedmojulske nagrade i nagrade AVNOJ-a. Član Akademije nauka i umetnosti Kosova od 1975, a od 1977. njen predsednik. Bio prvi predsednik kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava na čije je čelo kasnije došao Adem Demaći.

Dr Mark Krasnići, predsednik Rugovi bliske Demohrišćanske stranke Kosova, u Rambuje je otputovao kao "nezavisni kandidat". Rođen je u Peći 1920. godine. Bio štićenik katoličkog internata u Prizrenu. Studirao za vreme rata u Padovi, kao stipendista vlade u Tirani - dve godine. Član Akademije nauka i umetnosti Kosova. Učesnik NOR-a od jula 1943 (po tvrđenju svedoka). Po struci geograf. Bio je profesor i dekan Pravno-ekonomskog fakulteta u Prištini. Suspendovan je iz nastave 1982. Bio je predsednik Udruženja književnika Kosova.

Dr Redžep Ćosja, zamenik šefa pregovaračkog tima, predsednik je Ujedinjenog demokratskog pokreta (LBD), koji okuplja šest političkih partija kosovskih Albanaca suprotstavljenih Rugovi i bliskih ilegalnom UČK-u. Rođen je u Vusanju, u Crnoj Gori, 1936. godine. Doktorirao je 1971, pred komisijom u kojoj su sedeli Idriz Ajeti i Mark Krasnići. Po struci albanolog, bio je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Prištini. Dobitnik Sedmojulske nagrade. Kosovski akademik od 1975. godine. Pri osnivanju LDK-a nuđeno mu mesto predsednika, koje je on odbio. Zagovornik je ujedinjenja Kosova sa Albanijom. "Poslao sam ćerku i zeta u Švajcarsku da tamo zarađuju za hleb svom ocu," rekao je jednom Ćosja. "Lično sam protiv pristajanja na bilo kakav oblik autonomije pod suverenitetom Srbije i Jugoslavije, jer sam ubeđen: ono što se izgubi danas, u ovom poslednjem ciklusu stvaranja naiconalnih država na Balkanu, izgubljeno je zauvek. Međutim, protektorat UN-a, ili UN-a i EU-a mogao bi da bude prihvatljiv, ako traje dve do pet godina i ako bi se završio referendumom."

Hidajet Hiseni, potpredsednik LBD-a, rođen je u Prilepnici kod Gnjilana. Novinar po struci, bio je jedan od glavnih organizatora demonstracija na Kosovu 1981. godine. Zbog toga je 1982. osuđen na 15 godina zatvora. Oslobođen 1991. Dugo je bio potpredsednik LDK-a i de fakto drugi čovek u stranci, ali se aprila 1988. sa grupom pristalica otcepio i osnovao sopstvenu stranku. Prošle godine je, udruživši se sa Redžepom Ćosjom formirao Albanski demokratski pokret, jezgro LBD-a. Smatra se bliskim političkoj upravi UČK-a.

Bajram Kosumi je predsednik Parlamentarne partije Kosova, članice LBD-a koju je dugo vodio Adem Demaći, i važi za Demaćijevog bliskog saradnika. "Albanci i Srbi su u ratu koji nijedna strana ne može da dobije. Treba neko da pomogne i nama i Srbima", kaže Kosumi.

Mehmet Hajrizi je generalni sekretar LBD-a, gde je prešao iz LDK-a. Jesenas je, tokom razgovora o formiranju jedinstvene vlade i skupštine kosovskih Albanaca, figurirao kao kandidat za novog premijera "Republike Kosovo". Smatra se za osobu koja bi mogla da predstavlja most između LDK-a i LBD-a, jer je očuvao dobre odnose sa svojim bivšim stranačkim drugovima i uživa izvestan ugled u obe partije.

Veton Suroi, vlasnik i glavni urednik dnevnika "Koha ditore", ima 37 godina. Odrastao je u Meksiku, gde mu je otac bio istaknuti diplomata u Titovo vreme. Izuzetno je dobro kotiran u diplomatskim krugovima, mada su ga Amerikanci jedno vreme optuživali za višak naklonosti za UČK. Novinar "Rilindije", jedan od osnivača UJDI-a, osnivač i prvi predsednik Parlamentarne partije Kosova. Fadilj Hodža mu je teča. Godine 1993. osnivač i urednik informativne emisije BBC-a na albanskom. Osnovao nedeljnik "Koha", koji je 1997. prerastao u uspešan dnevni list. Smatra se za jednog od budućih lidera Kosova.

Bljerim Šalja je glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Zeri" i portparol prvobitnog pregovaračkog tima. U Prištini se smatra da je prozapadno orijentisan. "Pojava UČK-a je rezultat nasilja srpskog režima i nezainteresovanosti međunarodne zajednice za rešavanje kosovskog problema", kaže Šalja.

Naplata starih računa

Članovi "vojnog dela" delegacije kosovskih Albanca su uglavnom stari borci protiv "srpskog okupatora", krivično gonjeni još zbog demonstracija iz 1981. godine, i osnivači UČK-a

Hašim Taći-"Zmija", šef pregovaračke ekipe kosovskih Albanaca, direktor je Političkog direktorata i član Glavnog štaba UČK-a. Ima 31 godinu, rodom je iz Srbice. Diplomirao je istoriju na Prištinskom univerzitetu. Aktivista Nezavisne unije studenata 1991/92., posle toga u Nemačkoj osuđivan u odsustvu zbog subverzivne delatnosti. Blizak emigrantskoj (marksističko-lenjinističkoj) organizaciji Narodni pokret Kosova, koja je stvorila UČK. Bio je komandant samozvane Operativne zone UČK-a u Mališevu. Bio član takozvane Dreničke grupe UČK-a, koju je '93. osnovao Adem Jašari. 1992/93. bio sa Jašarijem na obuci u Albaniji, i važi za "prvoborca" i veterana. Uprkos tome, smatra se da je njegova uloga u UČK-u više političke nego vojne prirode.

Jakup Krasnići je portparol i član Političkog direktorata UČK-a. Jedan od organizatora demonstracija iz 1981, zbog čega je osuđivan 1982.

Ram Buja je član Političkog direktorata UČK-a od novembra prošle godine, pre toga je bio član Glavnog odbora i Predsedništva LDK-a. U oktobru 1997. zajedno sa Hidajetom Hisenijem, Idrizom Ajetijem i s još 27 članova GO potpisao peticiju upućenu Ibrahimu Rugovi. Tada je rekao da "strahuje od nastavka propadanja te stranke ukoliko se nastavi sa pasivnim odnosom prema događajima na Kosovu". Osuđivan je zbog demonstracija iz 1981.

Azem Sulja - "Veliki ujak". Član Glavnog štaba UČK-a, navodno vrhovni komandant. Osuđivan je 1982. zbog organizovanja demonstracija. Učestvovao je u napadu na policijski kombi kod Glogovca 1993. godine, u kome su poginula dvojica policajaca.

Srpsko-jugoslovenski pregovarački tim

"Šiptarska nacionalna manjina ne može kvalitativno biti većina, u smislu da ima svoju sopstvenu volju koja je jača od volje srpskog naroda", izjavio je još '95. godine prof. dr Ratko Marković, potpredsednik Vlade Srbije i šef jugoslovenskog pregovaračkog tima u Rambujeu. Prof. Marković je rođen je 8. decembra 1944. godine u Požarevcu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu. Na tom fakultetu je magistrirao i doktorirao, a usavršavao se u Nemačkoj, Belgiji i Italiji. Od 1994. redovni je profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu za predmet Ustavno pravo. Jedan je od osnivača i predavača na Policijskoj akademiji u Beogradu. Potpredsednik Vlade Srbije od marta 1994. Učesnik je u izradi Ustava Republike Srbije iz 1990. i Ustava Jugoslavije, koji je donet dve godine kasnije. Odlukom Vlade Srbije od 11. marta 1998. postao je član pregovaračkog tima za dijalog sa kosovskim Albancima. Član je SPS-a. Govori engleski i italijanski jezik. Bio je sudija Ustavnog suda Jugoslavije. Pisao i zakone o ukidanju autonomije Kosova.

Potpredsednik savezne vlade mr Nikola Šainović (u Beogradu poznat kao "Šaja Paton", piše "Njujork tajms") je glavni oficir za vezu između vlade SRJ i misije OEBS-a na Kosovu. On je vodio pregovore o prekidima vatre i razmeni zarobljenika. Šainović je bio glavni koordinator rada državnih organa na Kosovu tokom prošle godine. Rođen je 7. decembra 1948. u Boru. Diplomirao je na metalurškom odseku Tehničkog fakulteta u Boru 1973, magistrirao 1977. u Ljubljani. Asistent na TFB-u od 1970-1978. Predsednik OK SK-a Bor (1978-1982), predsednik opštine Bor dve godine, predsednik Skupštine međuopštinske zajednice Zaječar, predsednik za razvoj RTB-a Bor, potpredsednik SOUR RTB-a Bor (1988/1989), sekretar za industriju, energetiku i građevinarstvo u Republičkom izvršnom veću (1989-1991), ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije (1991), potpredsednik republičke vlade (od decembra 1991). Septembra 1992. godine razrešen je ove dužnosti, jer je izabran za ministra privrede u Vladi SRJ. Uoči smene Milana Panića sa mesta predsednika Vlade SRJ, podneo je ostavku na ovu dužnost, krajem novembra 1992. godine. Na funkciju predsednika Vlade Republike Srbije izabran je februara 1993. godine. Ta vlada je upamćena po najvećoj inflaciji. Potpredsednik savezne vlade od 1994. Prvo se izjašnjavao kao Crnogorac, sada kao Srbin. Član je SPS-a. Govori engleski jezik. "Predsednik Milošević je uvek govorio da treba obezbediti ravnopravan tretman svih naroda da bi se mir vratio na ove prostore. Konačno su to shvatili i svetski moćnici i za takvu upornost mu treba odati dužno poštovanje", izjavio je povodom potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Prof. dr Vladan Kutlešić, potpredsednik savezne vlade, rođen je u Beogradu 1955. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1978 (sa prosečnom ocenom 9,79), magistrirao 1981, a doktorirao 1984. na temu teorije federalizma. Objavio knjigu "Raspodela zakonodavne nadležnosti između federacije i federalnih jedinica". Radio je u Saveznom sekretarijatu za zakonodavstvo, u Republičkom kao pomoćnik sekretara, bio član Republičkog odbora za praćenje javne rasprave o Nacrtu amandmana na Ustav Srbije. Šest meseci je bio izvršni sekretar CK SK-a Srbije, do ukidanja SKS-a. Od 1990. postavljen je za savetnika za ustavno-pravna pitanja predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Bio je potpredsednik u Vladi Srbije i jedan od tvoraca Ustava SRJ od 1992. Stalni je član ekspertskog tima SRJ za sukcesiju, a od 20. marta 1997. godine je potpredsednik u saveznoj vladi. Predsednik SRJ Slobodan Milošević 19. marta 1998. godine imenovao ga je za svog specijalnog izaslanika u razgovorima predstavnika Vlade Srbije i kosovskih Albanaca.

Prof. dr Vladimir Štambuk, potpredsednik Skupštine Srbije, jedini je član JUL-a u Rambujeu. Rođen je 1942. godine u Splitu. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Magistrirao je i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na tom fakultetu je bio asistent, a potom i redovni profesor. Objavio je deset knjiga iz oblasti kibernetike, informatike i uticaja savremene tehnologije na društvene promene i menadžment. Jedan je od osnivača JUL-a u kome je od početka predsednik Komiteta za međunarodnu politiku i saradnju. Član je direkcije JUL-a i Biroa Direkcije JUL-a. Za potpredsednika Skupštine Srbije izabran je 3. decembra 1997.

Vojislav Živković je od 1993. predsednik pokrajinskog odbora SPS-a za Kosovo i Metohiju. Pre toga je bio novinar TV Priština i dopisnik "Politike ekspres" iz Prištine. Završio je Filozofski fakultet. On kaže da se "socijalisti Kosova i Metohije zalažu za ukidanje pokrajine". "Politički gledano i Albanci su, pa čak i separatisti, protiv autonomije", rekao je svojevremeno Živković.

Ibro Vait, predstavnik nacionalne zajednice Goranaca, se izgleda slaže sa predlogom Kontakt-grupe. "U opštini i na nivou Pokrajine treba da bude formirana skupština i njeno izvršno veće. Ti organi treba da budu formirani na principu slobodnih višestranačkih izbora i mi Goranci predlažemo da se ti izbori obavezno održe uz prisustvo i po pravilima OEBS-a, ali je za to prethodno potrebno obaviti popis stanovništva radi utvrđivanja biračkog tela", rekao je Vait u novembru 1998. prilikom jednog od susreta sa Ratkom Markovićem. On je tada predložio da svaka nacionalna zajednica formira nacionalni savet koji bi imao svoje izvršne organe. Vait je rođen u Dragašu 1950. godine. Po struci je matematičar, predavač na Učiteljskom fakultetu u Prizrenu. Poslanik SPS-a u Skupštini Srbije, predsednik Okružnog odbora SPS-a za Prizren. Član Privremenog izvršnog veća za Kosovo i Metohiju, zadužen za međunarodne odnose. Prošle godine, 10. aprila, na prevoju Dulje je pucano na njegov automobil i ranjen je jedan od njegovih saputnika.

Guljbehar Reufi-Šabović je član PIV-a, zadužena za kulturu i sport. Rođena je 1958. godine u Kosovskoj Mitrovici, završila je Pravni fakultet, bila je vršilac dužnosti sekretara pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, kulturu i nauku AP Kosova i Metohije. "Kao odjek Hilovog predloga često se čuju i podsmešljivi tonovi nekih lidera albanskih partija o želji drugih nacionalnih zajednica da učestvuju u razgovorima i njihovoj nameri da o svojoj sudbini odlučuju sami."

Ljuan Koka je predsednik Kongresa Roma Jugoslavije i koordinator Udruženja asocijacija Roma Kosova. Poslanik je SPS-a u Skupštini Srbije. Urednik programa na romskom jeziku na TV Priština. "Predlozi i rešenja koja sadrži Hilov papir su komplikovani, presecaju nam procedure u okviru samouprave, nisu u skladu sa našim običajima i kulturom."

Faik Jašari je predstavnik Kosovske demokratske inicijative, jedne od dveju "lojalnih" partija Albanaca. Rođen je 1940. godine u Žegri, opština Gnjilane. Završio je Višu upravnu školu u Nišu. Član je PIV-a, predsednik Odbora za društvene delatnosti. Ranije je bio načelnik Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja u Gnjilanu. Jašari kaže: "Ibrahim Rugova, Adem Demaći i još neki imaju direktnu podršku od Amerike, verovatno su u igri i velike pare, ali nove albanske partije su sve masovnije i pružaju sve veći otpor albanskim teroristima i oni gube tlo pod nogama, što će se vrlo brzo i videti." Ovih dana ga se, zbog učešća u jugoslovenskom timu za pregovore, rodbina javno odrekla.

Zejnelabedin Kurejš je predsednik Turskog demokratskog saveza. Član je PIV-a, zadužen za humanitarna pitanja. Rođen je 1946. godine u Prizrenu, završio je Filozofski fakultet. Direktor je Osnovne škole "Mladost" u Prizrenu. "Mnogi u svetu, ne znaju pravu istinu o Kosmetu. Mnogi misle da je istina ono što kamere slikaju u što sam se uverio kada sam nedavno posetio Tursku i gostovao u emisiji jedne privatne televizije u Izmiru. Oni prikazuju snimke rata iz Bosne i govore da je to Kosovo, a kada sam im rekao da je to laž i da sam ja Turčin, član Privremenog izvršnog veća za Kosovo i Metohiju, gledali su me sa čuđenjem", čudio se Kurejš.

Ćerim Abazi je predstavnik nacionalne zajednice Egipćana i član PIV-a. Ranije je radio kao službenik "Investbanke" u Prištini. "Egipćani Kosova, radi ostvarivanja svojih osnovnih i dopunskih prava, očekuju i zahtevaju da zakonom bude predviđeno učešće pripadnika te nacionalne zajednice u organima lokalne samouprave, preko pokrajinskih i republičkih vlasti do saveznog nivoa", kaže Abazi.

O Refiku Senadoviću, predstavniku nacionalne zajednice Muslimana nismo uspeli da saznamo ništa, osim da je tokom jednog od razgovora sa Ratkom Markovićem, prošle jeseni, rekao da "za Muslimane nije prihvatljivo da Kosovo ima sve državne organe kao Srbija i Jugoslavija, na primer predsednika, predsedništvo, skupštinu, savet ministara, ustavni, vrhovni sud...".

O Sokolju Čuseu, predstavniku Albanske reformsko-demokratske partije, ne znamo ni toliko. Ni fotografiju nismo uspeli da nabavimo.

Uviđaj

Odmah po povratku u Prištinu iz Rambujea, gde je prisustvovao početku pregovora, šef Kosovske verifikacione misije Vilijem Voker požurio je da poseti mesto na kome su prošle subote u eksploziji bombe poginule tri osobe. Nekoliko minuta posle eksplozije na mesto nesreće stigao je inače prvi Vokerov zamenik, ambasador Gabrijel Keler, ali je šef KVM-a dva dana kasnije izgleda želeo da se i lično uveri kako se zbila ova tragedija.

Voker je na mesto bombaškog napada došao sa čitavom svitom saradnika i telohranitelja, a tamo ga je na vejavici čekala velika grupa novinara. Pre nego što je pristao da da bilo kakav komentar, šef KVM-a je rekao da prvo želi da razgleda mesto nesreće. Okrenuo je ledja novinarima, pažljivo zagledao u jedan prazan kiosk i zatim se ponovo okrenuo prema kamerama, spreman da odgovara na postavljena pitanja.

Pošto je prokomentarisao pojavu urbanog terorizma, konferenciju u Rambujeu, i natazenja oko preuzimanja tela žrtava iz Račka, Voker je novinarima objasnio da još jednom želi da razgleda mesto nesreće. Usred "razgledanja" istog praznog kioska novinari su mu objasnili ono što je očigledno trebalo da učini neko iz njegove brojne svite - da stoji na pogrešnom mestu. Kiosk ispred koga je prošle subote uveče u eksploziji bombe ubijeno troje ljudi, u jednoj od najprometnijih prištinskih ulica, nalazio se nekih 5-6 metara dalje od mesta na kome je Voker obavljao "ekspertizu".

Café du Commerce

Specijalno iz Rambujea

Da nije dvorca i prostrane šume oko njega, omiljenog vikend izletišta Parižana, Rambuje bi sličio bezličnim mjestima u okolici Pariza. Uz glavnu ulicu koja vodi centru nižu se kuće dvokatnice o čijoj bi se arhitekturi moglo reći da je u stilu - sagradi, da što prije useliš. U središtu Rambujea su općina i tržnica, nešto iznad njih - crkva, žandarmerija i spomenik "Mrtvima za domovinu", podignut u gotovo svakom mjestu francuske provincije, u sjećanje na žrtve Prvog svjetskog rata, koji Francuzi i dan danas zovu "Velikim ratom".

GLUVARENJE: Ovo je dekor koji je dočekao stotine novinara, koji su došli izvještavati s Mirovne konferencije o Kosovu koja je probudila mjesto iz palanačkog drijemeža. Lokalna tržnica je u subotu umjesto trgovaca voćem, povrćem i sirom primila desetine reportažnih kola svih svjetskih televizija i pretvorila se u tržnicu informacija, mada bolje bi bilo reći glasina što je neizbježno, kad se pregovori odvijaju iza zatvorenih vrata. Meta zanimanja novinara, dvorac iz XIV stoljeća, koji trenutačno ugošćava delegacije vlasti iz Beograda i kosovskih Albanaca, te međunarodne pregovarače, nedostupan je čak i pogledu. Ovo je zdanje uvučeno u park, i posljednjih dana uronjeno u zimsku izmaglicu, ograđeno visokom željeznom ogradom i opkoljeno stotinama policajaca i pripadnika specijalnih jedinica, zaduženih za sigurnost sudionika konferencije o Kosovu. Prije nego što će ga zaposjesti gosti sa Balkana, dvorac je bio poznat kao omiljeno lovačko odmaralište francuskih kraljeva (oko njega je šuma od 22.000 hektara) i državna rezidencija u kojoj su predsjednici V Republike, od De Gola preko Miterana do Širaka primali svjetske državnike. Gradonačelnik Rambujea, kojemu je više stalo do turističkog nego političkog ugleda mjesta, nije skrivao nezadovoljstvo zbog raspoređivanja protuavionskih baterija na području općine. Obezbjeđenje je vidljivo na prilazima gradu, na njegovim ulicama i raskršćima.

U očekivanju početka Mirovne konferencije o Kosovu, koja je bila odgođena nekoliko sati, zbog odbijanja jugoslovenskih vlasti da dopuste predstavnicima UČK-a da polete sa Prištinskog aerodroma, zajedno s ostatkom delegacije kosovskih Albanaca, novinari su se gurali pred ogradom dvorca, u potrazi za poznatim licima ili bilo kakvim zanimljivim detaljem (sumaglica im nije išla na ruku), gluvarili ulicama i mjenjali dva-tri kafića, strateški smještenih pred dvorcem. Od pres-centra nije bilo nikakve koristi: u mjesnom domu kulture novinarima na raspolaganje nije bio stavljen niti jedan jedini telefon zbog čega su bile zaposjednute telefonske govornice iz kojih su se slali izvještaji. Mobilni telefoni nisu baš najbolje funkcionirali, mreža je bila prezasićena i vjerojatno ometana uslijed velike prisutnosti policije.

U podne se ipak pojavio prvi događaj - manifestacija kosovskih Albanaca. Stotinjak osoba započelo je mimohod mjestom, kličući: "UČK", "Nezavisno Kosovo", "Milošević terorist", "Srbi ubojice". Francuski aktivisti za obranu ljudskih prava, koji također nisu htjeli propustiti priliku da se iskažu, bezuspješno su pokušavali sugerirati na kontraprodukivnost posljednjeg slogana. Jedan se čičica, lika koji nepogrešivo odaje tipičnog francuskog ljevičara, upinjao se da objasni: "Pazite, nisu svi Srbi ubojice, i oni pate od Miloševićevog režima". "Milošević ubojica, UČK, nezavisno Kosovo", nastavljali su manifestanti čiji su predstavnici došli iz više evropskih zemalja. Među njima je bilo puno mladih koji su se kleli samo u ilegalnu Oslobodilačku vojsku Kosova i ponavljali da UČK neće nikad položiti oružje i da su spremni dati život za nezavisnost Kosova. "Čak ni život nije dovoljan", dobacio je jedan mladić, rođen u dijaspori. Nakon ove manifestacije koja je protekla bez ikakvog incidenta, ulice Rambujea su se ispraznile, njima su gluvarili samo novinari, s mobitelima za uhom, pokušavajući doznati od svojih redakcija ili posebnih izvora je li albanska delegacija konačno poletjela iz Prištine i do kada će se smrzavati u očekivanju svečane ceremonije otvaranja konferencije, koju su bili osuđeni pratiti na video ekranu improviziranog pres-centra. Dvorac je bio pred njima, ali potpuno nedostupan.

Po ambijentu u kojem se održava Mirovna konferencija u Rambujeu lako je bilo zaključiti da ona nema ničeg zajedničkog s asketizmom Dejtonske kasarne koja je "ugostila" protagoniste Mirovne konferencije o Bosni. Na raspolaganje delegacijama i diplomatskim posrednicima stavljene su raskošne sobe namještene foteljama i stolovima u stilu Luja XV i XVI, te Prvog carstva, s pogledom na šumu ili jezero. Za predstavnike kosovskih Albanaca i vlasti iz Beograda rezervirano je 45 soba, sa 67 kreveta, na različitim katovima, da se i slučajno ne susretnu, kad to, makar za sada, odbijaju. Pravo na jednokrevetnu sobu dobila je Guljbehar Sabović, jedina žena, te podpredsjednik vlade Srbije Ratko Marković i specijalni Miloševićev izaslanik Vladan Kutlešić. Odvojeni pregovori se odvijaju u za tu priliku posebno uređenim salonima, inače bivšim budoarima. "Zatočeništvo" u dvorcu nije nimalo neugodno. Hranu sprema jedan poznati pariski "traiteur", specijalist za elitne zakuske i ručkove, vodeći računa o vjerskim prehrambenim običajima. Jedan od pregovarača je prenio da je vinski podrum dvorca odličan. Ručak i večera su izloženi na 3-4 velika stola, sa kojih se slobodno poslužuje. No, ni gastronomska znatiželja nije uspjela natjerati članove delegacija da se barem neformalno nađu zajedno za istim švedskim stolom. Uvjeti života i rada su takvi da izazivaju bojazan da bi se sudionici Mirovne konferencije o Kosovu mogli na njih naviknuti, i stoga oduljiti boravak u dvorcu. Šalu na stranu, rok za postizanje sporazuma je strogo određen - 19. februar.

Ceremonija otvaranja je održana u najstarijoj prostoriji dvorca, velikoj trpezariji, bivšoj kraljevskoj spavaćoj sobi, optočenoj crvenim i sivim mramorom, u neočekivanoj nazočnosti renesansnog kralja Fransoa I, čija bista stoji nad velikim kaminom. Fransoa I je umro u ovom dvorcu od posljedica nesreće koju je doživio u lovu. Njegova dvorska luda Triboulet, koji mu je pronio slavu, mora da se okreće u grobu od zavisti što je isključen iz pregovora i što ne može makar prisluškivati!

No, za prisluškivanje su zaduženi eksperti francuske policije i vojske, što je uobičajeno za ovakav tip pregovora. Delegacijama su ostavljeni mobilni telefoni, imaju pravo na internet i elektronsku poštu, kojima se obilato služe kako bi kontaktirali svoje savjetnike (Albanci - Amerikanca Mortona Abramowitza, Srbi - Beograd) i medije. U Rambujeu je poželjno biti uz kosovske novinare, oni su bez sumnje najbolje obavješteni i vrlo susretljivi. Glasine i tračevi su glavni izvori informacija. Čitavo mjesto je pretvoreno u veliki Café du Commerce, kafanu koja u francuskoj tradiciji simbolizira mjesto pučke političke komunikacije i ogovaranja.