Devet godina Demokratske stranke

Ja�anje kroz deobe

Sudbina Demokratske stranke govori o poku�aju etabliranja jedne opcije koja je poku�avala da, mire�i naciju i demokratiju, transformi�e plebiscitarni cezarizam u demokratski poredak

Potpredsednik Demokratske stranke Miodrag Peri�i� 7. februara 1999. godine podneo je ostavku na tu funkciju jer Glavni odbor nije podr�ao njegov predlog da na dnevni red stavi pitanje poverenja predsedniku stranke. Tako je na ro�endan (proslava devet godina) Demokratska stranka pokazala da jo� uvek nije uspela da preboluje de�je bolesti, i u isto vreme da dokazuje kako deobama postaje sve ja�a i mo�nija.

Sudbina Demokratske stranke govori o poku�aju etabliranja jedne opcije koja je, na tradiciji beogradskog nacionalno-demokratskog disidentstva iz sedamdesetih, poku�avala da, mire�i naciju i demokratiju, transformi�e plebiscitarni cezarizam u demokratski poredak. Re� je o ljudima koji su kao istra�iva�i dobro poznavali prilike u zemlji, dr�avu, njene zakonitosti, ustavnu problematiku, �to se, iz nekih razloga, ne�e videti u njihovom prakti�nom delovanju.

U septembru 1989. godine grupa intelektualaca sastaje se u stanu Vojislava Ko�tunice radi dogovora o osnivanju Demokratske stranke. Inicijativni odbor Demokratske stranke �ine 13 osniva�a: Dragoljub Mi�unovi�, Kosta �avo�ki, Vojislav Ko�tunica, Zoran �in�i�, Borislav Peki�, Milovan Danojli�, Slobodan Ini�, Vladimir Gligorov, Radoslav Stojanovi�, Miodrag Peri�i�, Gojko �ogo, Du�an Vukajlovi� i Marko Jankovi�.

Od osniva�a, u Demokratskoj stranci danas su na funkcijama ostali jo� Zoran �in�i�, Gojko �ogo i Miodrag Peri�i�.

Osniva�ka skup�tina Demokratske stranke odr�ana je 3. februara 1990. godine u sali Doma omladine. Za predsednika stranke izabran je Dragoljub Mi�unovi�, a za predsednika Izvr�nog odbora Kosta �avo�ki.

Demokratska stranka suo�ava se na samom startu sa borbom za vlast u vrhu stranke. Iz njenih redova prvo �e iza�i Slobodan Ini�, upravo zbog neslaganja sa strana�kim koketiranjem sa nacionalnom opcijom. I Vladimir Gligorov se iz sli�nih razloga pasivizirao i napustio strana�ku aktivnost neposredno posle osnivanja stranke.

U stranci odmah dolazi do sudara predsednika Dragoljuba Mi�unovi�a i predsednika Izvr�nog odbora Koste �avo�kog - formalno, oko toga da li je jedna izjava Demokratske stranke trebalo da bude bla�a ili o�trija, sa vi�e nacionalne retorike ili sa vi�e oslonca na gra�anski re�nik.

Velika Skup�tina Demokratske stranke 29. septembra 1990. godine u Centru "Sava" u Beogradu traje satima i odlu�uje se za Mi�unovi�a, koji dobija 235 glasova, �avo�ki je u manjini (sa 77).

Ova partija 9. marta 1990. godine pokre�e glasilo "Demokratija", dvonedeljnik u tira�u od 15.000 primeraka. Prvi glavni i odgovorni urednik je Aleksandar Ili�, esteti�ar i knji�evni teoreti�ar. On �e biti u grupi intelektualaca (Nikola Milo�evi�, Kosta �avo�ki, Sa�a Petrovi�, Vladan Vasilijevi�, Milan Bo�i�...) koji �e pred prve vi�estrana�ke izbore napustiti stranku i pojaviti se kao jedan od osniva�a Srpske liberalne stranke.

Posle odluke Glavnog odbora stranke (13. juna 1992) da ne u�e u Depos, stranka do�ivljava prvu veliku deobu koja je za obe frakcije imala katarzi�na dejstva. Iz stranke izlazi potpredsednik Vojislav Ko�tunica, koji sa grupom �lanova (Mirko i Dra�ko Petrovi�, Vladan Bati�) formira Demokratsku stranku Srbije.

Skoro u isto vreme, DS ulazi u Pani�evu vladu, ministri postaju �uki�, Peri�i� i daje politi�ku podr�ka �osi�u - predsedniku Jugoslavije.

Pred izbore 1993. godine stranka do�ivljava nove podele. Postignut je d�entlmenski sporazum da �in�i� bude nosilac republi�ke, a Mi�unovi� savezne liste kandidata, a da se pitanje vo�e stranke "re�i" posle izbora. Zoran �in�i� agresivnim nastupom uspeva da osvoji 29 mandata u republi�koj skup�tini, i po�etkom '94. na vanrednoj skup�tini preuzima kormilo stranke - umesto Dragoljuba Mi�unovi�a on postaje predsednik partije.

Paralelno sa tim rascepom posle izbora menja se krvna slika stranke, �in�i� u forume uvodi privrednike: Slobodan Radulovi�, Radoje �uki�, (koji posle izbora prihvataju ponudu SPS-a da u�u u vladu Mirka Marjanovi�a, zbog �ega �e biti isklju�eni iz stranke).

DS je pod vodstvom �in�i�a postala dinami�nija i agresivnija, on stranku vodi po konceptu privrednog preduze�a, zbog �ega je DS od protivnika posprdno nazvana "�uta kompanija".

Biv�i potpredsednik Miroljub Labus nije se ponovo kandidovao za potpredsednika stranke, 10. juna 1997, tiho je napustio partijski �ivot, a �or�e Ba�i�, predsednik Politi�kog saveta Demokratske stranke i potpredsednik Skup�tine Srbije isklju�en je iz DS-a 19. avgusta 1997. godine zbog sukoba oko na�ina vo�enja stranke.

Nakon toga, stranka je udomila nekoliko istaknutih aktivista drugih stranaka (DS je u svoje redove primio Mihajla Markovi� i Dragoslava Mili�i�a, biv�e potpredsednike SPO-a, a mesto u Glavnom odboru na�lo se i za Milana Paro�kog, koji je posle kra�eg boravka napustio stranku jer nije uspeo da nagovori �in�i�a da odustane od ideje da se republi�ki i predsedni�ki izbori (1997) bojkotuju.

Na burnoj i vi�ednevnoj sednici (po�ela 28. februara 1998) Glavni odbor Demokratske stranke poku�ava da re�i �estoke sukobe grupe funkcionera sa predsednikom DS-a Zoranom �in�i�em. Sednicu Glavnog odbora DS-a o strana�koj organizaciji zatra�ilo je pedeset njegovih �lanova, koji se ne sla�u sa "kadrovskom politikom" u stranci. Protiv �in�i�evog na�ina rada su se, izme�u ostalih, izjasnili potpredsednik Slobodan Gavrilovi�, tada�nji predsednik Ekonomskog saveta stranke Bo�ko Mijatovi�, biv�i potpredsednik Miroljub Labus, kao i �lan Izvr�nog odbora i Politi�kog saveta Zoran Vaci�. U toj grupi je i Miroslav Prokopijevi� koji u javnoj kritici o stanju u DS-u ispisuje o�tre osude protiv predsednika stranke Zorana �in�i�a i tra�i da se iz stranke "iznese le�" (odnosno Zoran �in�i�). Sukob je posle vi�emese�nog natezanja zaklju�en izbacivanjem Gavrilovi�a iz stranke. Odbor Demokratske stranke u U�icu isklju�io je 16. juna '98. iz partije potpredsednika stranke Slobodana Gavrilovi�a zato �to je "delio stranku, blokirao njen rad, vr�io pritiske i ucenjivao �lanove", kao i �to nije sara�ivao sa strana�kom centralom i paralelno radio, bez saglasnosti rukovodstva DS-a.