SANU
Pevanje gluvima
Po nekim mi�ljenjima, i izbor novog predsednika je jo� jedna potvrda dubokih raskola u SANU-u koji odavno traju. I prethodni predsednik Aleksandar Despi� je izabran posle "rata crvene i bele ru�e"
Akademik Dejan
Medakovi� bio je vidno uzbu�en kada je pro�le nedelje kona�no, posle mnogo godina i
mnogo izbornih krugova, izabran za predsednika SANU: iza njega je impresivan nau�ni opus,
ali i �etiri bezuspe�na poku�aja da bude prvi me�u "besmrtnicima" u Srpskoj
akademiji nauka i umetnosti. Ovaj put Medakovi� nije imao protivkandidata: izgleda da je
u Akademiji preovladalo uverenje da "nije dobro da Akademija gubi u intenzitetu svog
delovanja bave�i se isuvi�e dugo izborima", kako je to rekao dosada�nji predsednik
Aleksandar Despi�, naglasiv�i stoga da apeluje "da prizovemo u sebi mudrost
primerenu na�im godinama, ostavimo po strani neizbe�ne razlike u shvatanjima i kandidatu
danas damo na�e poverenje".
Od 115 prisutnih akademika za Dejana Medakovi�a je glasalo 73, 31 je bio protiv, a 11 listi�a je bilo neva�e�ih. Po nekim mi�ljenjima, i izbor novog predsednika je jo� jedna potvrda dubokih raskola u SANU-u koji odavno traju. I prethodni predsednik Aleksandar Despi� je izabran posle "rata crvene i bele ru�e" u Akademiji: kad pristalice Mi�e Popovi�a i pristalice Dejana Medakovi�a ni posle tri kruga glasanja nisu uspele da donesu pobedu svojim kandidatima, kompromis je na�en u liku Aleksandra Despi�a.
Nezadovoljstvo i podele u SANU-u obelodanio je predsednik Du�an Kanazir odlaze�i sa te funkcije 1994. Rekao je da su pojedini umetnici i knji�evnici isuvi�e "talasali" Akademijom. Mada Kanazir to nije eksplicitno rekao, o�igledno je mislio na Depos, i neke �lanove Krunskog saveta. Prvi put se tada �ula ideja da bi SANU trebalo podeliti na akademiju umetnosti i na akademiju nauka. Uz packu kolegama, jo� jedan rukoljub vlasti: "Akademija je imala poseban, a mo�da i povla��en status, koji je dr�avna vlast uglavnom podr�avala i po�tovala", naglasio je Kanazir.
Neki sagovornici "Vremena" misle da uzroke nekoliko izbornih neuspeha Dejana Medakovi�a zapravo ne treba tra�iti toliko u nekakvoj podeljenosti akademika koliko u uverenju da je on "re�imski �ovek", da su ga uvek podr�avali "partijski hardlajneri", a oni su u Akademiji uvek bili glasniji, organizovaniji a, veruje se, �ak i brojniji. Kako onda poznati i priznati akademik nije ranije pro�ao? Neki ka�u da se to Medakovi�evo beskrajno kandidovanje i glasanje u nedogled �ini, u najmanju ruku, kao nedostatak dobrog ukusa; ima ih kojima se ne dopada, kako ka�u, njegova violentna narav, drugi prigovaraju da je kao generalni sekretar bio vrlo slab administrator...
U svakom slu�aju, novi predsednik SANU-a pripada akademicima koji su odu�evljeno i bez ostatka podr�ali program "novog srpskog rukovodstva" posle Osme sednice.
Dok je mnoge hvatao i nespokoj i strah od ikonografije i pokli�a koji su pratili ve�to re�irano "doga�anja naroda", akademik Dejan Medakovi� je, primaju�i Sedmojulsku nagradu 10. jula 1990, izjavio da proces o�ivljavanja uga�ene istorijske svesti srpskog naroda, to jest takozvanu antibirokratsku revoluciju, karakteri�u "dostojanstvo i otmenost"!?
Medakovi� je me�u prvim akademicima koji su dali svoj prilog famoznoj rubrici "Odjeci i regovanja" - 8. oktobra 1988. upu�uje otvoreno pismo Jo�etu Smoleu. "Politika" to pismo ponovo objavljuje u specijalnom dodatku "Bitka za istinu", koji izlazi na dan "mitinga bratstva i jedinstva" na U��u 19. novembra 1988. Odavde je Slovencima poslata �estitka za "sre�an put iz Jugoslavije", bele�i istori�ar Olivera Milosavljevi�.
SANU I VLAST: Bile su to godine kada se i politi�ki vrh Srbije otvoreno udvarao Srpskoj akademiji nauka: kad je Milo�evi� zaigrao na kartu nacionalizma, javno se okrenuo ovoj nacionalnoj instituciji i u njoj na�ao saveznika.
U intervjuu "Rilindiji", koji je "Politika", naravno, revnosno prenela 10. oktobra 1989, on posle svih skandala oko Memoranduma javno poru�uje: "A �to se ti�e Srpske akademije nauka, ne vidim zaista za�to ona ne bi imala uticaj na politiku u Srbiji. Koji je to narod u svetu, koja je to razumna dr�ava koja se stidi svoje akademije nauka? Ako se u njoj jave ideje koje nisu u interesu demokratskog socijalisti�kog razvoja na�e zemlje, ne zna�i da su te ideje dominatne i da ih �lanovi akademije dele..."
Najve�i deo SANU-a odu�evljeno se odazvao ovom pozivu s vrha. Kako to lucidno zapa�a istori�ar Olivera Milosavljevi� u "Srpskoj strani rata" (Republika, BIGZ 1996): "Kad god je bilo potrebno vlastima, bilo je dovoljno aktivnih akademika spremnih da svakoj aktuelnoj temi daju stru�an sud i nau�nu verifikaciju ispravnosti sprovo�ene politike. O ustavu su najvi�e pisali i govorili akademici Jovi�i� i Luki�, o autonomiji Kresti� i Popov, o 'genocidnim radnjama' Kresti� i Ra�kovi�, o natalitetu Macura, o �irilici Luki�, o aktuelnoj vlasti Markovi�, o zabludama, ratu i miru �osi�, o svemu - Isakovi�." Neki ekonomisti-akademici zdu�no su se anga�ovali u dnevno-politi�kim potezima, pa su obe�ali, konkretno, da �e "novac od zajma za preporod Srbije oti�i u prave ruke".
Verovalo se da je u obra�unu oko Memoranduma Milo�evi� zapravo bio na strani Akademije dok je Stamboli�eva struja "progonila akademike, i to pred proslavu stogodi�njice..."
Posle je iz nekih dobro obave�tenih krugova "procureo" stenogram o tome �ta je Milo�evi� rekao na zatvorenom sastanku sa komunistima Saveznog SUP-a i Instituta bezbednosti juna 1987: "�ta je drugo nego crni nacionalizam pojava memoranduma SANU-a u kome se predla�e razbijanje Jugoslavije i nanovo organizovanje Srba u Jugoslaviji..." Te godine Milo�evi� je decidirano tra�io: "Komunisti u Akademiji se moraju izboriti za promenu tog stanja..."
GLASNOST AKADEMIKA: Bri�ljivi hroni�ari zbivanja u SANU-u bele�e da su tih meseci, pa i godina, u javnosti u prilog politici srpskog vrha govorili uglavnom jedni te isti ljudi, a javnog suprotstavljanja ovom �vrstom zagrljaju SANU-a i vlasti uglavnom nije bilo. Glasnost ove grupe akademika opravdavala je ksenofobi�nost re�ima, zatvorenost Srbije prema svetu, "trulom Zapadu", Evropi, Americi osobito, podupirala je psiholo�ke i mentalne barijere za su�tinske promene u dru�tvu. Nacionalizam je uvek uo�avan samo kod drugih, za svaki potez vlasti - na�lo se opravdanje, pa i "nau�no obja�njenje". Za neke poteze argumenti nisu ni tra�eni.
Za uzvrat, re�imski mediji su bele�ili svaku politi�ku aktivnost akademika, koji su sa malih ekrana, simpozijuma, iz domova kulture, novinskih stranica i sa mitinga "nudili re�enja" i "definisali ciljeve": "Mogu�a su planska preseljenja i razmena stanovni�tva, �to je najte�e, najbolnije, ali je i to bolje od �ivota u mr�nji i u me�usobnom ubijanju... bolje je da se Srbi, Hrvati i Muslimani razdele i razgrani�e... da bismo uklonili razloge da se mrzimo i ubijamo" (Dobrica �osi�); "Ipak nisam shvatio da �e gra�anski rat, koji sam smatrao nu�no��u, biti toliko dubok i razoran" (Milorad Ekme�i�).
Pojedini akademici koji su na mitinzima videli "dostojanstvo", pa i "otmenost" srpskog naroda nisu u tim masovnim doga�anjima prime�ivali jo� jedno udaljavanje od osnovnog principa zapadnoevropske civilizacije: od individualizma. Latinka Perovi� u "Begu od modernizacije" pi�e:
"Ovo udaljavanje Srbije od zapadnoevropske civilizacije dogodilo se jo� pre po�etka rata. Rat ga je samo ubrzao, kao �to �e njegov kraj u�initi drasti�no vidljivim. Radi se, pored ostalog, i o pobedi jednog kulturnog obrasca �iji je nosilac poluintelektualac, kojeg je Slobodan Jovanovi� opisao kao �oveka sa �kolskom diplomom, ali bez kulturnog i moralnog vaspitanja. Sa stranica 'Politike' on je, tokom antibirokratske revolucije, �irio mr�nju i utemeljivao politiku rata. On je, po prvi put, prekinuo nikad nadmo�nu, ali u politi�koj kulturi Srbije uvek prisutnu zapadnoevropsku orijentaciju i proklamovao samodovoljnost Srbije."
Akademici (�osi�, Despi�, Tadi�, Kresti�, Medakovi�) govore o opasnosti od mondijalizma koji kru�i srpskim duhovnim prostorom, koji je, izme�u ostalog, poguban i za duhovno jedinstvo Srba...
"Politika", koja je �tampala pamflet "Gojko i Savle" da bi diskreditovala akademike Gojka Nikoli�a i Pavla Savi�a, utrkuje se u davanju prostora Akademiji i akademicima. �elni ljudi dve nacionalne ustanove uzajamno se pose�uju, pa u znak po�tovanja predsednik SANU-a Du�an Kanazir predaje plaketu Akademije �ivoradu Minovi�u. Akademija pru�a bezrezervnu podr�ku zvani�noj srpskoj politici, ali se i zahvaljuje politi�kom vrhu Srbije jer "dana�nje dr�avno i partijsko rukovodstvo podr�ava i materijalno i moralno sve napore Akademije". Doista, neki akademici koji su godinama tavorili u teskobnom prostoru najednom dolaze na liste dotad rezervisane samo za funkcionere, dobijaju stanove!
Iz SANU-a se dugo nije �uo nijedan disonantan ton. Za vreme martovskih doga�aja 1991. deo akademika stavio se na stranu studenata i osudio neodgovornu upotrebu sile i izvo�enje tenkova na ulice Beograda. Sveprisutni Mihailo Markovi� ima, naravno, suprotno mi�ljenje.
Kada akademik Dobrica �osi� postaje "prvi predsednik na�e nove dr�ave", generalni sekretar Akademije Dejan Medakovi� ne krije zadovoljstvo, ovaj potez "uliva nadu".
ANTIRATNI APEL: Nastavljaju se politi�ka razmimoila�enja: novembra 1991. objavljen je apel 18 �lanova SANU-a za mirno re�enje sukoba u Jugoslaviji. "Ne verujemo u svrsishodnost ovog rata. Ne verujemo u one koji ga vode. Ne verujemo u one koji ga, svesno ili nesvesno, potpiruju. Ne verujemo u pobede koje vode u nove ratove". Ova grupa akademika pori�e nu�nost rata i zahteva mir "u kojem ne�e biti progonjene i obespravljene nacionalne, politi�ke ili verske grupe, u kojem ne�e vladati propaganda smrti"... Na redovnoj sednici 23. novembra 1991, Akademija se ogradila od ovog antiratnog apela: generalni sekretar Dejan Medakovi� naglasio je da Apel ne predstavlja stav institucije ve� samo potpisnika (R. An�us, I. Anti�, M.Gara�anin, M.Ga�i�, M.Pavlovi�, P.Palavestra, M.Panti�, B. Popovi�, B.Peki�, S.Raja�i�, B. Relji�, S. Seleni�, M. Simi�, Lj. Simovi�, M.Srbinovi�, D. Srejovi�, D. Stefanovi� i N. Tasi�).
Posle svega �to se desilo poslednjih godina na ovim na�im prostorima, gotovo je zaboravljen doga�aj koji neki nazivaju "revolucionarnom stranicom" u novijoj istoriji SANU-a: 4. juna 1992. �ezdeset pet akademika potpisuje dokument "Zahtev akademika za ostavku Slobodana Milo�evi�a", kojim tra�e da se Slobodan Milo�evi� povu�e iz javnog �ivota jer je "izgubio pregovara�ki kredibilitet u celom svetu" i "odma�e poku�ajima da se Srbija vrati u civilizovanu zajednicu naroda i dr�ava". Ni u Apelu za mir, ni u Zahtevu za opoziv nema imena akademika Dejana Medakovi�a, kao ni dosada�njeg predsednika SANU Aleksandra Despi�a, niti Du�ana Kanazira, koji je pre Despi�a bio na �elu SANU-a punih 11 godina.
ZA�TO �UTE: Posle skandala i polemika oko Memoranduma, Akademija je zvani�no zauzela stav da se SANU kao institucija ne ogla�ava o dnevno-politi�kim pitanjima, da je njen zadatak da okuplja "umne snage na re�avanju aktuelnih problema i da funkcioni�e isklju�ivo kroz studijski rad". SANU je istakao puno pravo svojih �lanova da kao gra�ani u�estvuju u politi�kom �ivotu i da daju izjave kad god to smatraju za shodno. Sasvim neo�ekivano, predsednik SANU-a Aleksandar Despi� izneo je na Skup�tini SANU juna 1996. svoju ideju o podeli Kosova, �to je predstavljalo svojevrsnu senzaciju.
Posle rata "u kome Srbija nije u�estvovala", posle Krajine, "Oluje", utihnuli su glasovi akademika. SANU, pod rukovodstvom Aleksandra Despi�a, nije zvani�no reagovao ni na vi�emese�ne studentske i gra�anske proteste, ni na novi zakon o univerzitetu. Dodu�e, predsednik SANU Aleksandar Despi� �ak izjavljuje da se nada da �e novi zakon biti "na dobrobit nacije" (!?). Za�to je Akademija �utala?
"Akademija nije �utala. Shvatili smo odmah zlo koje donosi novi zakon o univerzitetu. Na Predsedni�tvu smo tra�ili, budu�i da je to stvar od nacionalnog zna�aja, da se oglasimo. Nas nekolicina je smatrala da ne treba da se krijemo iz nekog pisma, ve� da Predsedni�tvo javno treba da ka�e �ta misli o ovom najrestriktivnijem zakonu u istoriji Univerziteta u Beogradu. Predsednik Despi� je smatrao da je primerenije da po�aljemo pismo predsedniku republike, predsedniku vlade... Neka odeljenja su onda javno reagovala protiv Zakona o univerzitetu, kao i protiv Zakona o informisanju. U svim normalnim zemljama to bi zaista bilo dovoljno. SANU, me�utim, niko nije udostojio ni odgovora. To govori o krajnjem rasulu sistema, o nesagledavanju nacionalnog interesa. Ja sam li�no napisao pismo predsedniku Srbije Milanu Milutinovi�u. Nema te zemlje na svetu gde se u ovakvim slu�ajevima ne odgovori: "Primili pismo, hvala. Ova vlast ne smatra da ikome treba da odgovara na primedbe. Ovo �to se sada zbiva na Beogradskom univerzitetu jo� je jedna gre�ka u nizu strahovitih gre�aka: mnogo ko�ta i mnogo �e ko�tati ovu zemlju. Takva politika ne mo�e da vodi nikakvom dobru. Kao da niko ne misli o budu�nosti zemlje. Cilj je vidljiv i ograni�en: puko u�vr��ivanje vlasti", ka�e u razgovoru za "Vreme" akademik Branko Popovi�. I ideje da se, po ruskom modelu SANU razbije na nekoliko manjih akademija vodi istom cilju. Usitnjavanje Akademije vodilo bi razbijanju mo�da najja�eg intelektualnog centra zemlje. Ako je to �elja, a mo�da jeste, to je druga pri�a, ka�e na� sagovornik.
"Sada �ute oni koji su godinama bili najglasniji oko Memoranduma, oni sada zastupaju da SANU treba da se 'dr�i dalje od politike' i da se ne ogla�ava u javnosti. Ako bi se pa�ljivo napravila statistika, videlo bi se da je veliki broj akademika govorio protiv novog zakona o univerzitetu, kritikovano je njegovo dono�enje, a pogotovo primena. Sada se donosi i Zakon o nau�no-istra�iva�koj delatnosti. Da li �e se i Akademija na�i na udaru? Tradicija SANU-a je dovoljno sna�na da odoli pritiscima", ka�e u razgovoru za na� list akademik Miroslav Ga�i�.
PEVANJE GLUVIMA: Posle izgubljenih izbora u decembru, i Dejan Medakovi� u jednom intervjuu priznaje da odnosi na relaciji SANU-vlast vi�e nisu ono �to su bili u vreme "doga�anja naroda" i ratnim godinama: "U Srbiji se nije uspostavila harmonija izme�u nau�ne i politi�ke misli. Politi�ari rade svoje, a SANU se zatvara, akademici se ose�aju poni�eni i uvre�eni, i tako nastaje 'pevanje gluvima'. Taj raskorak je", ocenjuje Medakovi�, "podjednako �tetan i za politi�are i za nau�nike.
Da li zbog toga �to se vlast i sada boji subverzivne delatnosti Univerziteta, pa i Akademije - ova vlast �eli pre svega vlast - pa ru�i i institucije i autoritete, tek Akademija je danas u dalekom tre�em planu. Neki akademici, ugledni svetski nau�nici, sa gor�inom prime�uju da glavni, dr�avni mediji na�oj nauci i nau�nicima za deset godina nisu poklonili toliko pa�nje koliko su dobili pojedini lekari �lanovi JUL-a za samo poslednja dva-tri meseca...
Kako to ve� biva, ionako skromna finansijska sredstva, koja iz bud�eta sti�u na adresu SANU-a, drasti�no su skresana: Akademija se bori za golu egzistenciju, planovi o izgradnji nove biblioteke i arhiva sada su pusti snovi."
U me�uvremenu, u Knez-Mihailovoj 35 nastavlja se "pevanje gluvima": jedni su razo�arani �to vi�e nema "harmonije" sa politi�kim vrhom, drugi su poni�eni i uvre�eni, tre�i strepe od novih najavljenih velikih poteza politi�kih mo�nika, konkretno, novog Zakona o SANU-u, koji bi Akademiju razbio na vi�e manjih akademija, pa bi mnoge umi�ljene veli�ine, zaslu�ni partijski drugovi, svom novoste�enom bogatstvu i politi�koj mo�i mogle da dodaju i titulu - akademika?
U godinama raspleta sve je mogu�e...
Slobodanka Ast
