Knji�evnost: Dominacija �enskog pisma

Ko vlada pri�om

Sude�i prema �itanosti i popularnosti, sasvim suprotno od tradicionalnog i akademskog rasporeda snaga, �ene su preuzele savremenu srpsku knji�evnost. I to podjednako kao pisci i kao �itaoci

Mora da je veoma zanimljivo biti �enski pripoveda� u ovda�njem tipu kulture. Najpre zato �to se u srpskoj kulturi, po neupitnom obi�aju, politika, vo�enje rata, rad u rudniku i pri�anje pri�a smatraju �isto mu�kim poslovima. (Videti, na primer, pod: Vlada ili pod: Akademija.) Razlog je, i u politici i u knji�evnosti, isti i vrlo jednostavan: ko vlada pri�om - ideolo�kom koliko i fikcionalnom - taj vlada svetom, naravno, pod uslovom da pri�u prati odgovaraju�i kvantum sile. Pri�a, svejedno kakva, nalazi opravdanje za postajanje i upotrebu sile, ona daje alibi sili, dok sila �titi i promovi�e pri�u. Ko to razume, lako shvata �elju srpskih pisaca da budu politi�ari, i obratno. A ne mo�e se i jedno i drugo, naprosto nije u samoj prirodi stvari.

�ene, naizgled, stoje po strani, i pi�u, svakojako, ali pi�u. I da cela stvar bude jo� zanimljivija, knjige koje pi�u i potpisuju �enski autori danas su i naj�itanije i najpopularnije u srpskoj knji�evnosti. Dakako, �itanost i popularnost nisu sinonimi, mada se uzajamno ispoma�u. Sasvim je mogu�e biti popularan a ne�itan pisac (setimo se knjiga koje mnogi kupuju ali ih malo ko �ita), dok je ne�to te�e zamisliva situacija u kojoj �itan pisac nije popularan, mada i to biva.

SERVIS TEKSTUALNOSTI: Sude�i prema �itanosti i popularnosti, sasvim suprotno od tradicionalnog i akademskog rasporeda snaga, �ene su preuzele savremenu srpsku knji�evnost. I to podjednako kao pisci i kao �itaoci. Drugim re�ima: pisac koga prihvati �enska publika ima puno opravdanje za negovanje sopstvenog psihoterapeutskog privida kako je to �to pi�e nekome ipak potrebno - a takav pisac je, sasvim o�ekivano, u ovda�njim prilikama naj�e��e spisateljica. (Uzgred, ne morate biti �ena da biste bili �enski pisac, i obratno.) Ostavimo po strani iznala�enje odgovora na pitanje da li �enska publika - sigurno najbrojnija i najkompaktnija publika danas i ovde - �ita �enske pisce zbog solidarnosti, zbog tra�enja saglasnosti iskustva, zbog podudarnog, polom i karakterom uslovljenog vi�enja sveta ili, mo�da, iz najdublje potrebe za razmenom emotivne i mentalne energije u brojnijoj a socijalno potisnutoj polovini populacije. Verovatno je sve to u igri, s tim da se odnosi i zapremine pobrojanih uzroka stalno menjaju u laboratoriji �ive svakodnevice. Neko �ensko delo postane bestseler mo�da samo zato �to je spisateljica imala te�ak �ivot pa se o tome dirljivo ispoveda svojim dru�benicama osetljivim na patnju, a neko opet iza�e na glas sa svojih istinskih umetni�kih vrednosti. O tome za�to �ene �itaju �enske pisce pi�u se knjige, vode se rasprave koje �esto zavr�avaju u ekstremnoj ideologizaciji teorijskih stanovi�ta i upra�njavaju se vrlo ozbiljne studije, motivisane potrebom da se sistematizuje, protuma�i i preispita priroda �enskog sveta u mu�kom svetu, a odgovori su, kao i u svakoj duhovnoj disciplini, ukoliko su pravi, uvek relativni. U srpskoj varijanti ta "te�nja za uvidom" mogla bi se opisati na slede�i, anegdotski na�in. Kad god se naljuti na svoju �enu, jedan moj prijatelj je upita: "Pa dobre, bre, �eno, kakav si ti to �ovek?" Na to mu ona obi�no odgovori: "�enski."

Bilo kako bilo, ako neko danas u srpskoj kulturi uop�te �ita sa �arom i gotovo fanati�nim interesom, onda to �ine �ene. Ako na nekog knji�evnost istinski deluje snagom i sugestivno��u izgovorene re�i, onda je takva ciljna grupa gotovo isklju�ivo sastavljena od �ena. Me�u dana�njim studentima knji�evnosti devet desetina su �ene. Pa za�to onda i proizvodnja knji�evnosti, servis tekstualnosti i izvo�enje kriti�ko-interpretativnih knji�evnih radova, aplikacija i adaptacija ne bi sasvim pre�li u �enske ruke. U stvari, nema potrebe za ovakvom vrstom retori�ke relativizacije, sve to je ve� realnost, izuzmemo li po pravilu konzervativne institucije koje spolja izgledaju kao mu�ke tvr�ave, a iznutra su, zapravo, poslednje enklave iluzija o navodnoj mu�koj superiornosti ove ili one vrste.

ASTROLO�KA KARTA: Raspored zvezda na astrolo�koj karti dana�nje srpske knji�evnosti vrlo je �enski. Moglo bi se re�i kako u poslednjoj deceniji veka, pod vrlo sna�nim uplivom katastrofi�nih dru�tvenih promena ali i usled enormnog rasta �enske kreativne produkcije, srpska knji�evnost intenzivno menja svoj poeti�ki lik i radikalno, sobom i u sebi, preispituje doju�era�nje sisteme vrednosti. Ako su Isidora Sekuli� i Desanka Maksimovi� bile tek dva relaksativna, i to vi�e mitsko-rajska nego produktivno deluju�a ogranka na mu�kom rodoslovnom stablu istorije moderne srpske knji�evnosti (nisam �uo nijednog pesnika kako govori da je na njega presudno uticala neka pesnikinja iz tradicije), dana�nje knji�evne prilike potpuno su u znaku �enske subverzije i inverzije. Raspon �enskog pisanja naprosto fascinira: od �istog "trasha", koji se nikako ne mo�e reciklirati - a u koji ulaze prozni inventari mu�kih skalpova, biografije slavnih srpskih sifra�etkinja, fa�istoidna pseudoteorija, pornografija na �enski na�in i �enskom rukom, te nezaobilazni lirsko-politi�ki dnevnici, a koje, bez minimuma kriti�nosti, kao da �tepuju na �iva�oj ma�ini, proizvode "spisateljice" �ija bi imena unakazila ovaj tekst pun ljubavi i naklonosti za �enske stvari - do istinski nadahnutih, umnih, zavodljivih, eroti�nih, duhovitih, lucidnih i, na prvom mestu, blistavo napisanih stranica sve brojnijih pri�a i romana. To je danas �ensko pisanje na srpskom jeziku, prema kojem, ako �emo pravo, celomudrenost i nacionalno-istorijsko-politi�ko-eti�ka "odgovornost" pisaca "sa mudima" deluje kao brljavi �(vr)akopis umi�ljenih arbitara i hroni�ara, dobar samo kao vrlo efikasan lek protiv nesanice.

�ene su preuzele knji�evnost, i to je fakat. Njih nema u pri�ama oko raspodele knji�evne i politi�ke mo�i, a i �ta �e im to kad imaju publiku i kad znaju za�to pi�u i za koga pi�u. Ovda�nje spisateljice uop�te nisu nervozne �to ne dobijaju mnogo nagrada; nema potrebe za nagradama kad u bibliotekama na njihove knjige morate �ekati po nekoliko nedelja. O izve�tajima knji�arske mre�e ne treba ni govoriti: uglavnom la�ni ili barem ve�to isfrizirani, ti izve�taji su pouzdano ta�ni jedino u podatku da se najvi�e kupuju knjige �enskih pisaca. Pri tom, poeti�ka razli�itost me�u �enskim piscima ne indukuje uzajamnu netrpeljivost, kakav je slu�aj u mu�kom delu srpske prozne filharmonije u kojoj, u isti �as, basovi drmaju kolo, udaraljke valjaju rockandroll, a violine nerviraju sluh kejd�ovskom atonalno��u. Kod spisateljica je sve druk�ije: �enski svet doista �ita, a tek kad �itate, i samo tada, uvi�ate da u knji�evnosti niste na hipodromu i da u toj umetnosti ima mesta za sve na�ine pisanja, prosto zato �to postoji bezbroj razli�itih �itala�kih afinititeta i ni�ta manje razli�itih na�ina �itanja. I ni�ija volja i ni�ija prisila ne mogu uticati na imanentnost te raznolikosti. Ona ljubiteljka knjiga koja voli sledbenice Mir-Jam te�ko �e prihvatiti depresivnu i radikalnu kriti�nost pokojne Biljane Jovanovi�, ali �e sasvim lepo pro�itati njen roman "Pada Avala". A pobornici (etimologija sve govori: pobornici) Dobrice �osi�a, s jedne, i Svetislava Basare, s druge strane, ve� su odavno u aljkavo iskopanim rovovima i gledaju se jedino preko ni�ana.

MAINSTREAM: Naj�itaniji srpski pisci danas su �ene. Bez obzira na to �to zbog predvidljive fabulacije, to jest zbog dramaturgije manje ili vi�e ve�to doziranog ki�erskog rastvora, otprilike kao u aktuelnim TV sapunicama, kao i zbog mehani�kih odnosa izme�u lo�e ocrtanih likova, a najpre zbog neinventivno upotrebljenog jezika, ti bestseleri nikada ne�e u�i u red dobrih knjiga - treba respektovati �injenicu da su upravo takve (�enske) knjige najvi�e �itane. Bolje �itati bilo �ta, nego ni�ta. Na kraju krajeva, od tih knjiga se, mo�da, kre�e prema nekom boljem i zahtevnijem �tivu, a poneki pisac-po�etnik mo�e se, pretpostavimo, na njima nau�iti kako (ne)treba pisati. Jer, ako �elite bestseler danas i ovde, morate ispuniti sve pobrojane "negativne uslove". Tome nisu krivi pisci ve� op�te stanje duha vremena, a bogme i priroda i nivo masovne �itala�ke kulture, ukoliko ona postoji. Ako postoji, onda je i ta, masovna �itala�ka kultura uglavnom �enske prirode.

Me�utim, i vrlo cenjeni savremeni srpski pisci, pisci "mainstreama", tako�e su �ene. Knjige Svetlane Velmar-Jankovi� i Vide Ognjenovi�, na primer, imaju i publiku i umetni�ki kvalitet. S druge strane, neke od najsubverzivnijih knjiga ove kulture poslednjih godina potpisale su �ene, recimo Ljiljana �ur�i�. U pripovednoj eksperimentalnosti, koja je vrlo �itljiva, �to je gotovo presedan, odavno prednja�i i ne posustaje Mirjana Pavlovi�. Sne�ana Jakovljevi�, Marija Ivani� i Tanja Bulatovi� pisanjem iritiraju umrtvljenost, rutinu i sivilo odnosa koji vladaju u na�im tu�nim �ivotima, a Jasmina Te�anovi�, Jelena Lengold i Sonja Batini�-Besford u svojim prozama provokativno osvetljavaju erotsku stranu opasnih mu�ko-�enskih veza.

Prosto ne mogu da poverujem, i zato pi�em ovaj tekst, da u brojnim drn-zvrc "rekapitulacijama" i veselim komemoracijama minule knji�evne sezone niko nije uo�io i imenovao njenu najo�igledniju �injenicu: �ene su definitivno preuzele knji�evnost, i to ne u formi pu�a, niti nekom programskom proklamacijom ve� samo brojno��u i kvalitetom napisanih knjiga. Prosto mi je neprijatno �to to moram da ka�em ba� ja, a ne kriti�arke koje od toga jedu 'leba. Da knji�evnost postoji zbog �ena i za �ene, a ponekad i kao pre�ica do �ena, to smo oduvek znali: sada neko treba da nam javi kako su taj svet, iznutra, odbijaju�i da budu njegovim objektom, definitivno zauzele �ene, i to izgleda na du�e staze. �ini mi se da razlog takvog novog stanja po�iva u pertifikovanoj mu�koj osobini isklju�ivog diktiranja i formulisanja (�itaj: pisanja) sveta, odnosno u odbijanju da se on razume (�itaj: pro�ita) iz samorelativizuju�e perspektive. Ukratko, mu�karci su, neko�, bili pisci, a �ene �itaoci: sada su �ene i pisci i �itaoci, a mu�karci uglavnom drndaju vunu, izdaju saop�tenja za javnost i ubijaju se.

MALO LI JE?: Sledi kratka i nepotpuna lista novih, pro�logodi�njih argumenata za sve �to sam do sada rekao. Knjigu jezi�ki prosejane, ispovedne poetske proze "Olimpski soj", u duhu dobre tradicije toga �anra, sa izvanredno probranim citatima, napisala je Aleksandra Grubor, menjaju�i literaturu za egzistenciju. Uspe�an knji�evni debi dosada�nje prevoditeljice. Divna Vuksanovi�, pesnikinja koja se ve� oprobala kao pisac kratkih pri�a, u knjizi "�ivot sa trolovima" sakupila je bajke koje nastaju prepletom toposa te drevne knji�evne vrste sa elementima urbane mitologije. Svetlana Arsi� je u zbirci pri�a "Misle�i na Ozrine o�i" isku�avala folklornu, demonsku i psihoanaliti�ku dimenziju ljudske, a naro�ito �enske prirode. Na tragu svojih ranijih knjiga, Ljiljana Joki�-Kaspar napisala je roman "�elavi psi" iz novosadskog �ivota. Milica Mi�i�-Dimovska, svakako reprezentativni predstavnik srednjeg poeti�kog toka u savremenoj srpskoj �enskoj prozi, ve� je naslovom pripoveda�ke knjige "U procepu" pokazala u kakvoj se �ivotnoj situaciji nalaze junakinje njenih pri�a. Ivana Dimi� u zbirci vrlo kratkih pri�a "Mahorka, mastilo i mu�" duhovito, ponekad ironi�no, ponekad komi�no ali svejedno neposredno svedo�i o neadaptiranosti ja-pripoveda�ice u svetu koji gleda i u kojem �ivi. Ljubica Arsi� je knjigom tematski i oblikovno raznolikih pri�a potvrdila da u njoj srpska knji�evnost ima mo�da najsuptilnijeg, duboko u�ivljenog tuma�a �enskog erosa, ali i obi�nih i fiktivno-grotesknih prizora iz svakida�njeg �ivota. Ivana Had�i Popovi� oku�ala se sa "Sezonom tre�anja" u �anru ljubavnog romana, a Jasmina Mari� je u "Kiparskoj abecedi" u formi leksikona sa subjektivnim odrednicama romansirala iskustva emigracije iz poslednje balkanske pometnje. Danica Vuki�evi� uposlila je svoju pesni�ku imaginaciju u lirskim i oniri�kim fragmentima prozne knjige "Na pla�ama". Debitovala je i Jelena Rvovi� kratkim romanom "Ispovest Hasanaginice". Tako�e, kako bi �enska pri�a bila cela lepa, nije bez te�ine podatak da su nagradu "Politikinog Zabavnika", koja se dodeljuje piscima iz oblasti knji�evnosti za decu, dobile Vesna Aleksi� ("Ja se zovem Jelena �uman") i Svetlana Velmar-Jankovi� ("Knjiga za Marka"). To bi, uglavnom, �to re�e Danil Ivanovi�, bilo sve. Malo li je?

Kona�no, mogu da odahnem. Napisao sam tekst o �enskom preuzimanju knji�evnosti, a nijednom nisam upotrebio re� feminizam.