Nezavisna scena u Rexu: D�oel Bakar

Video za narod

"Ja bih rekao da su filmski stvaraoci zapravo prili�no zavisni: zavisni od dobre volje svojih prijatelja da rade besplatno, od mogu�nosti nala�enja besplatne opreme, od stanja na svojim kreditnim karticama itd. Low-fi bi trebalo shvatiti kao ono �to se u SAD zove underground, pri �emu bi ono "iznad zemlje" bile holivudske mainstream strukture"

Joel S. Bachar (D�oel S. Bakar) je vrlo zanimljiva li�nost ameri�ke nezavisne kinematografije. Tra�e�i svoje mesto pod suncem, 1992. u Sijetlu je osnovao vlastitu niskobud�etnu producentsku ku�u Blackchair Productions. Od 1996. po�eo je da vodi program pod nazivom Independent Exposure - mese�no prikazivanje ameri�ke i me�unarodne nezavisne filmske i video produkcije, kroz lanac alternativnih bioskopskih sala, i to ne samo u SAD ve� i u inostranstvu (Kanada, Australija, Japan, Tajland, Francuska, Velika Britanija, Belgija, �e�ka, Hrvatska, Slovenija, Makedonija itd.). S vi�e od deset godina iskustva u poslu, Bachar je suosniva� Konzorcijuma za nezavisni film i video u Sijetlu (SIFVC), i �lan vi�e raznih specijalizovanih odbora na nivou Sijetla i SAD.

Neposredan povod za intervju sa g. Bacharom jeste prezentacija njegovog programa u Cinema Rex-u, 22. februara u 20 �asova. Ovaj izbor kratkih filmova organizuje se u saradnji s LOW-FI VIDEO projektom, s namerom da doma�oj publici pru�i uvid u ameri�ku i svetsku nezavisnu scenu. Kao uzvratni gest, ovog meseca �e u Sijetl na svetsku turneju krenuti izbor kratkih filmova iz Srbije.

Kako ste do�li na ideju o osnivanju Blackchair Productions?

U po�etku sam radio kao potr�ko i asistent u holivudskoj mainstream produkciji, i put do �eljene pozicije u sistemu �inio mi se u�asno dug. Osim toga, mrzeo sam ose�aj kad u petak nisam siguran da li �u imati posao u ponedeljak. Zato sam re�io da kupim Hi-8 video kameru i osnujem Blackchair Productions.

Recite nam ne�to o istorijatu Blackchair Productionsa, i o podr�ci koju dajete autorima.

Bio sam frustriran time �to nijedna sala u zemlji u po�etku nije htela da uvrsti u svoje programe filmove koje sam slao. Pomislio sam, za�to onda da ne pokrenem svoj vlastiti program i prona�em neko mesto za prikazivanje svoje produkcije? Bukvalno dva dana kasnije �uo sam da se u Sijetlu otvara Speakeasy Caf�, pa sam porazgovarao s tim ljudima i njima se ideja odmah dopala. Tu sam po�eo s prikazivanjem. Prve �etiri godine sam nekako s�m finansirao ceo program, a onda sam po�eo da dobijam znatnu podr�ku od lokalne uprave (King County). To mi je omogu�ilo ne�to �to je presedan: da platim autorima za prikazivanje njihovih kratkih filmova - bez obzira na to odakle su, svakom od njih dajem simboli�nu stipendiju od 20 dolara. To, naravno, nisu nikakve velike pare, ali nije u tome poenta. Radi se o principu - umetnik treba da bude pla�en za svoj rad.

Uspostavili ste mre�u mikrobioskopa u SAD i jo� nekim zemljama. Kako to funkcioni�e?

Kontaktiraju�i sa akterima nezavisne scene uvideo sam da postoje ljudi koji rade sli�ne stvari kao ja, i druga mesta na kojima se takve stvari odvijaju. U okviru Independent Exposure programa imao sam mnogo prikupljenih filmova, koje sam po�eo da kopiram i �aljem u druge sale �irom SAD i celog sveta, gde postoji otvorenost za tu produkciju. Naravno, pozivao sam urednike sli�nih programa da i oni meni �alju njihove filmove. Vrlo retko putujem s trakama, jer nemam toliko para - prosto po�aljem trake, pa neka se vrte.

Kako vidite mikrobioskope u budu�nosti: kao egzoti�ni fenomen, ili kao ozbiljnu i perspektivnu alternativu?

To ve� jeste ozbiljna i perspektivna alternativa. Osim toga, i internet postaje mesto za gledanje kratkih filmova. Mikrobioskopi jesu budu�nost alternativnog prikazivanja.

Kako obja�njavate porast kratkometra�ne produkcije?

Mislim da veliki deo obja�njenja le�i u ekonomskim razlozima. Budimo realni, snimanje filmova je skupo, ali nove tehnologije omogu�avaju njihovu sve ve�u pristupa�nost. Neki ljudi prave kratke filmove kao svoju "vizit-kartu" za dobijanje posla u Holivudu. Drugi jednostavno u�ivaju u snimanju kratkih filmova - oni pru�aju mnogo vi�e slobode. Osim toga, tokom snimanja nekog desetominutnog filma mo�ete nau�iti mnogo toga �to �e vam trebati kad jednom eventualno budete radili celove�ernji.

Koje je ta�no zna�enje izraza low-fi film u Sijetlu i SAD?

Taj izraz se kod nas ne koristi mnogo. Me�utim, moj prijatelj Danny Holman iz Terminal Bara u Pragu stalno koristi taj izraz jer naprosto nema neki drugi kojim bi opisao ovu vrstu produkcije i ovaj milje. U stvari, u �e�koj postoji izvesna dilema: od �ega su tamo�nji low-fi autori nezavisni, i �emu su zapravo alternativa? U SAD, reakcija na mainstream jeste stvaranje alternative korporacijskoj produkciji. Ja bih rekao da su filmski stvaraoci zapravo prili�no zavisni: zavisni od dobre volje svojih prijatelja da rade besplatno, od mogu�nosti nala�enja besplatne opreme, od stanja na svojim kreditnim karticama itd. Low-fi bi trebalo shvatiti kao ono �to se u SAD zove underground, pri �emu bi ono "iznad zemlje" bile holivudske mainstream strukture.

Koja vrsta filmova dominira u ameri�koj low-fi produkciji: igrani, dokumentarni ili eksperimentalni? �ta je s low-fi animacijom?

Ima mnogo eksperimenata, koji uklju�uju igrane strukture i animaciju, ili kombinaciju oboje. Nema mnogo eksperimentalnih dokumentaraca.

Jedno li�no pitanje: da li ste pobornik videa? �ta mislite o video ekspanziji i o �injenici da Lars von Trier snima na digitalnom formatu?

Ja propovedam video!!! Moje programe u celosti prikazujem sa video projektora. Video i DVD su potpuno izmenili ovu oblast stvarala�tva. Sada je sve neuporedivo jeftinije i pristupa�nije. Naravno, s tim ide i gomila �ubreta, ali to mi ne smeta. Ono �to mi zaista smeta jesu filmski �istunci koji su zabrinuti da �e ta pristupa�nost ubiti umetni�ku formu filma. Mislim da je to sme�no: argument mi je upravo Von Trier ili danski film Proslava. Ako filmski �istunci ne prihvate da je budu�nost filma u digitalnom formatu i elektronskoj kinematografiji (bioskopi �e prikazivati i filmove sa satelita), bi�e uskoro vrlo iznena�eni razvojem stvari. Dajte ljudima video!

Mo�e li low-fi filozofija ostvariti uticaj na mainstream kinematografiju?

Mo�e, o�igledno. Zbog toga svaki veliki holivudski studio sada ima odeljenje za nezavisnu produkciju. Zbog toga programi kao �to je moj i dobijaju podr�ku, jer ljudi uvi�aju nu�nost negovanja alternative.

Holivudsku produkciju �esto "optu�uju" za stupidnost i predvidljivost, kao �to se evropskoj kinematografiji zamera na filozofskim pretenzijama i nekomunikativnosti. Da li je mogu�e trasirati neki tre�i put - kinematografiju koja bi bila nepretenciozna i refleksivna u isto vreme?

To je te�ko pitanje o kome jo� nisam dovoljno razmi�ljao. Ako neki pristup zaista bude doveo do toga, verujem da �e to biti upravo low-fi. Takvi filmovi nastaju u malim ekipama gde autor ima punu kontrolu, �to zna�i da su obi�no rezultat vrlo li�nog i refleksivnog procesa. Naravno, pri tome postoji opasnost od zastranjivanja u samodovoljnost. Ali bez obzira na to da li ne�to veliko o�ekujemo od Holivuda ili od low-fi zajednice, ono �to generalno nedostaje jesu dobri scenariji! Onda kad se autori budu fokusirali prvenstveno na scenarije, a tek zatim pustili da rasveta, glumci i kamera prate jaku pri�u, gleda�emo zdravu produkciju.