NATO na Kosovu?

Halo, Dedinje

Dok se u Rambujeu pri�a polako svodi na dva osnovna pitanja, ho�e li Srbija pristati na razvijanje NATO trupa na Kosovu i ho�e li kosovski Albanci pristati na razoru�avanje U�K-a, tenkovi i artiljerija ve� su krenuli ka Solunu

U utorak uve�e (16. februar) u Beograd su doputovali ameri�ki predstavnik na pregovorima u Rambujeu Kristofer Hil (ina�e ambasador SAD u Skoplju) i dvojica diplomata, Francuz �erar Erera i Englez Piter Riket, politi�ki direktori svojih ministarstava spoljnih poslova. Oti�li su ravno Milo�evi�u, ostali s njim zaklju�ani do pono�i i odmah zatim odleteli u Rambuje. Ranije, istoga dana, g�a Olbrajt telefonirala je Milo�evi�u da mu najavi tu posetu i da mu ka�e jo� ne�to. To jo� ne�to treba gledati u kontekstu izjave predstavnika za �tampu Stejt dipartmenta D�emsa Folija da Milo�evi�evo telo nije u Rambujeu, ali njegov duh svakako jeste, i da SAD smatraju kako svaki sporazum ima da nosi i Milo�evi�ev pe�at. Foli je jo� blago kritikovao Ruse �to su obe�ali da �e Milo�evi�a gurnuti s mesta, ali im jo� nije uspelo.

PLOVI LA�A ENGLESKA: U Pentagonu je istoga dana ameri�ki sekretar za odbranu Viljem Koen podsetio da su 430 aviona NATO-a i ratna mornarica sa krstare�im raketama ve� na stepenu borbene gotovosti od 48 sati (dakle, da su u stanju da napadnu za dva dana). U sredu je, me�utim, stepen gotovosti podignut, pa je saop�teno da je ratno vazduhoplovstvo Ju�nog krila NATO-a spremno da uzleti u roku od "nekoliko sati" i napadne vojne ciljeve u SR Jugoslaviji. U slu�aju da im se u�ini da je Srbija odgovorna za otezanje pregovora i da odbija da primi trupe NATO u okviru sporazuma, NATO �e morati da donese niz odluka vezanih za OEBS: da li da uklju�e jo� aviona i �ijih (pominju se B-52 i "nevidljivi" B-2, ali i "nevidljivi" lovci-bombarderi F-117 sa tankerima za napajanje gorivom u letu); kako i kada da izvuku misiju Kosovske verifikacione misije (KVM) sa Kosova; �ta sa humanitarnim i nevladinim organizacijama na terenu itd. Tokom nedelje bi trebalo da se ta pitanja razjasne, a NATO je u sredu popodne (17. februar) objavio da je gotov operativni plan za slanje 28.000 vojnika na Kosovo, pod kodnim imenom "Zajedni�ki �uvari", �im se postigne sporazum u Rambujeu. Komandant operacije bi�e britanski general ser Majkl D�ekson, a prvih 6000 vojnika je ili krenulo, ili �e svaki �as da krene.

Neko je ve� rekao da se pregovori u Rambujeu sada vode oko samo dva pitanja: pristanka Srbije na prisustvo stranih trupa na Kosovu i pristanka kosovskih Albanaca na razoru�avanje Oslobodila�ke vojske Kosova (U�K); sve ostalo je, ka�e taj anonimni diplomata, "samo konverzacija". Ta dva pitanja ve� se javljaju kao razlog sve �e��ih nagove�taja da bi se pregovori u Rambujeu mogli produ�iti jo� malo. Uostalom, sama �injenica da NATO u utorak jo� nije bio spreman da udari u roku od nekoliko sati po izdatoj naredbi dovoljna je ilustracija. Dakle - i dalje niko nije voljan kavzi: ni velike sile, ni Milo�evi�, ni kosovski Albanci koji ve� kontaju kako su to Arafat i Palestinci uspeli da se presvuku u policiju bez ve�ih problema. Ali, velike sile u sredu su napravile jo� jedan korak u eskalaciji.

U no�i izme�u utorka i srede, u 00:35, Beli dvor izdao je saop�tenje o razgovorima Slobodana Milo�evi�a sa Hilom i njegovim kolegama. U sap�tenju se ka�e da "na� negativan stav o prisustvu stranih trupa nije samo stav rukovodstva ve� i gra�ana na�e zemlje, kao i jednodu�an stav narodnih predstavnika u Narodnoj skup�tini, bez obzira na strana�ku pripadnost". Sve se to �ini odnekud poznato, bi�e sa Dnevnika RTS-a, od onog referenduma (proletos li be�e?): to narodno i strana�ko jedinstvo, "volimo te otad�bino na�a", glas naroda sa ulice, "nebom leti jeroplan" i u tom pravcu, iz �ega - me�utim - ne treba izvoditi preuranjene zaklju�ke. Dilema koju je general Mom�ilo Peri�i� u oktobru (u Gornjem Milanovcu) lepo objasnio, va�i i dalje: ili �emo pristati, ili �e nas udariti iz vazduha; ako ne pristanemo, udara�e nas sve dok ne pristanemo, jer su suvi�e zagazili u tu stvar i moraju da poka�u da su velike sile. Ameri�ki i britanski diplomati nisu bili preterano impresionirani: Milo�evi�evo odbijanje i zatezanje otpisuju kao "uobi�ajenu taktiku". Stvari su, dakle, jasne: velike sile su - po svemu sude�i - zapele da taj sporazum nametnu ba� tako kako su zamislile, a to zna�i uz vi�e nego uverljivo vojno prisustvo, da posle ne bi bilo ovo i ono, i nismo dobro razumeli.

Dok su se te stvari po Rambujeu, Beogradu i drugim mestima odvijale tokom pro�le nedelje, u nema�koj luci Emden po�elo je ukrcavanje te�kog naoru�anja i vojne opreme britanske Oklopne borbene grupe za operaciju "Zajedni�ki �uvar". Tenkovi "�elind�er" Kraljevskih husara, borbena vozila "Vorior" Irske garde, samohodni topovi AS-90 Kraljevske artiljerije, komandna vozila, i ostala te�a oprema, ukrcani su na desantne brodove i krenuli su za Solun u no�i 15-16. februara. Po�etni britanski ekspedicioni korpus trebalo bi da broji 2350 ljudi, prete�no iz baza u Nema�koj, i oni su spremni da se ukrcaju u transportne avione i odlete �im dobiju nare�enje. Nema�ka, Francuska, Italija, �panija i SAD tako�e su spremne da po�alju trupe. Amerikanci bi poslali elemente 1. Konji�ke (vazdu�nodesantne) divizije (helikopteri i laka borbena vozila), kao i ne�to marinaca iz �este flote. U kona�nom broju od 28.000 vojnika treba o�ekivati i jedinice iz ostalih zemalja NATO-a, ali i Partnerstva za mir, uz obavezni barem jedan ruski bataljon.

�ETIRI SCENARIJA: Sve to, naravno, pod uslovom da sporazum bude potpisan, sve uz odlaganja, nervozu i paniku, kao onomad u Dejtonu. A ako ne bude potpisan, to jest �ta ako Milo�evi� li�no ili daljinskom komandom bude igrao tropa? S obzirom na cenu pokretanja tolikih tenkova, oklopa, in�enjerije i brodova, te�ko da se NATO sada mnogo dvoumi oko toga ho�e li ili ne�e na Kosovo. Mogu�a scenarija su slede�a:

A) ako svi potpi�u sporazum u Rambujeu, sve je lepo da ne mo�e lep�e biti, KFOR se razvija na Kosovu na �etiri okupacione zone i divota;

B) niko ne potpi�e, u kom slu�aju bi se mogle desiti dve stvari - ili da se NATO i KFOR razviju na terenu bez obzira, a ko voli nek' se pobije s njima - ili da se velike sile povuku iz pregovora i sa�ekaju da situacija postane dovoljno nepodno�ljiva, pa se ume�aju na isti na�in (malo verovatno);

C) Albanci potpi�u, a Srbija odbije, u tom slu�aju slede vazdu�ni udari i KFOR-a na terenu ovako ili onako;

D) da kosovski Albanci ne potpi�u, u tom slu�aju �e KFOR s njima izlaziti na kraj (malo verovatno).

Izgleda da se vazdu�ni udari u ovom trenutku javljaju kao sporedna stvar za sve, osim onih koji bi mogli da stradaju (a to nisu Milo�evi� i njegovi), jer se NATO o�igledno uskopistio da taj KFOR po�alje na Kosovo po svaku cenu. Uostalom, ni bombardovanje Republike Srpske 1995. nije omelo Dejtonski sporazum i razvijanje IFOR-a na terenu. Prema nekim analiti�arima, vazdu�ni udari mogli bi da vode i odustajanju od sada�njeg koncepta pregovora i ubrzanom otcepljenju Kosova.

Ako uzmemo najverovatniji scenario (nema bombardovanja, Milo�evi� potpisao), od trenutka potpisivanja sporazuma po�inju da cure rokovi: 120 dana da se U�K razoru�a i 180 dana da MUP Srbije svoje snage svede na 2700 ljudi, a Vojska Jugoslavije na 1550 grani�ara. Po Aneksu 2 predlo�enog sporazuma posle toga ima da se uradi sva�ta: na primer, da po�ne da radi Policijska akademija Kosova (�estonedeljni kurs), da se formiraju Komisije za bezbednost (me�ane policijske komande) na svim nivoima, da po�ne etni�ko uskla�ivanje policije i carine i �itava gomila stvari. U tim rokovima MUP �e se lako sna�i, jer ve�i deo policije ionako radi na Kosovu po smenama. Vojska �e se, me�utim, namu�iti: ako se ovakav Aneks 2 usvoji i postane deo Sporazuma, nasta�e izvla�enje ravno onome iz Slovenije i Makedonije. Ostaje pri tom otvoreno pitanje pri�tinskog aerodroma Slatina, na kome JRV i PVO imaju veoma va�nu bazu: ho�e li Ratno vazduhoplovstvo mo�i da taj aerodrom koristi i dalje (i pod kojim uslovima) - nije jasno. Bilo kako bilo, stotine oklopnih i drugih vozila, artiljerijskih oru�a, raketnih sistema i ostalog mora�e da se dislociraju. To verovatno ne�e biti te�ko jer razgovori i koordinacija na tom planu traju ve� mesecima, na diskretnom planu izme�u MUP i VJ, s jedne, i vojnih lica za vezu NATO-a, s druge strane.

PALESTINSKI PRIMER: Kako god okrenemo, stvari stoje tako nekako; sa�aljenja dostojne iluzije srbijanske vlasti i njenih pomaga�a o tome kako bi u poslednjem trenutku mogli da poseju razdor me�u saveznike u NATO-u, OEBS-u i UN-u ostaju iluzije: Milo�evi� je uspeo da ujedini Amerikance, Evropljane i Ruse protiv sebe. Avanture Milana Milutinovi�a i Vuka Dra�kovi�a po Francuskoj imale su za posledicu samo da je sedam dana izgubljeno u tautolo�kom pretresanju nespornog. Milo�evi�u - kao uvek - treba vremena da javnost u Srbiji pripremi za neizbe�no tako �to �e je prvo grejati, a onda hladiti i to je jedini zamislivi racionalni razlog odugovla�enja. Drugi - ne�to manje zamisliv i sasvim spekulativan - mogao bi biti i �ekanje da pritisak na albansku stranu urodi plodom, ali to zapravo i nije Milo�evi�ev problem nego problem velikih sila i kosovskih Albanaca. U krajnjoj liniji, to �ekanje bi kasnije moglo poslu�iti kao dopunsko opravdanje i dokaz dobre volje za miroljubivo re�enje kad se sporazum jednom potpi�e.

Albanskoj strani nije mnogo lak�e: U�K - �iji je predstavnik Ha�im Ta�i stvarni �ef delegacije u Rambujeu - treba da se razoru�a, a oru�je im je bilo jedini argument do sada; ve� se prise�aju kako bi napravili nekakav "svenarodni parlament" i postali ono �to se ovde zove "vlada narodnog jedinstva". Tu se palestinski primer nekako name�e sam od sebe: i Jaser Arafat je bio onoliki terorista; i PLO je bila teroristi�ka organizacija, me�unarodno priznata kao takva i mnogo zna�ajnija od U�K-a (koliko su samo civilnih aviona �to oteli, �to uni�tili), pa se to na kraju ipak nekako sredilo... Bez obzira, me�utim, na veliko radovanje kosovskih Albanaca zbog dolaska NATO-a i KFOR-a na Kosovo, njihovim liderima ne�e biti mnogo lak�e nego Milo�evi�u i njegovima: Novi Svetski Poredak je - sude�i po predlogu sporazuma u Rambujeu - sebi uvrteo u glavu da tamo zavede demokratiju po kratkom postupku i po svaku cenu, a sve imaju�i u vidu iskustva dejtonske Bosne, �to zagovornici "narodnog jedinstva" nisu imali na umu.

Ako sve ispadne ovako kako izgleda, u sredu uve�e SR Jugoslavija i Srbija posta�e veoma zanimljive dr�ave; naime, poku�aji da u okviru iste dr�ave postoje dve razli�ite "dru�tveno-ekonomske formacije", kako to lepo zovu drugovi marksisti, do sada nisu uspevali nigde, a pogotovo ne ovde. U tom smislu se hipoteza da Milo�evi� zapravo ho�e da se ratosilja Kosova javlja kao mogu�a. "Ve�ernje novosti" - od svih novina - objavile su, makar u "humoristi�koj" rubrici "Takore�i nezvani�no", u utorak ne�to zanimljivo: pod naslovom "Zna�i zato!" ide "aforizam" koji ka�e: "Testovi pokazuju da su Srbi natprose�no pametni. A pametniji - kao �to je poznato - popu�ta."