Novo britansko pismo (2)

Kraj Velikog Vo�e

Roman Bodlikavo prase D�uljana Barnsa sasvim je neobi�an, odva�an i vrlo "neengleski" poku�aj da se prodre u zbivanja i stanje duhova onkraj "gvozdene zavese"

Mogu�nosti spisateljske transformacije D�ulijana Barnsa kao da su neograni�ene: ovaj plodni autor iz knjige u knjigu radikalno menja stil, pristup, tematiku, �anr, mizanscen svojih dela. Od prefinjenog, ironi�nog, (para)biografskog, ne-�treberski postmodernisti�kog "esejizovanog" proznog stila, kakav je demonstrirao u briljantnom "Floberovom papagaju" (pokazuju�i da knjige-o-knjigama koje pi�u pisci-o-piscima ne moraju da budu dosadne, �to �e mo�da jednom, daj Bo�e, delovati zarazno i na ovda�nje pin�onovce-majke-mi), preko smelog, originalnog poku�aja da se (be)smisao ljudskog trajanja preto�i u roman Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja, do gotovo "konvencionalnog" realizma ovde neprevedenog romana Metroland (kojim je zapo�eo karijeru) ili vrlo lucidnog razmatranja englesko-francuskih sli�nosti i razlika - iliti fatalne privla�nosti i jo� fatalnije odbojnosti dveju velikih, susednih a tako razli�itih nacija - u "konceptualnoj" zbirci pri�a Crossing the Channel, Barns uspeva da iznenadi svakom novom knjigom, odupiru�i se �arima eksploatacije uspe�no isprobanih kreativnih strategija. Ako se tome pridoda i serija neobi�nih krimi�a koje objavljuje pod pseudonimom Dan Kavanagh (i koje tako�e treba srda�no preporu�iti za prevo�enje), jasno je da se zaista radi o apartnom opusu, ne (jo�) preterano obimnom, ali beskrajno zahvalnom za izu�avanje i, pre svega, za u�ivanje.

Kra�i roman The Porcupine (1992; srpsko izdanje: Bodljikavo prase, Nezavisni, Novi Sad 1999; preveo: Zoran Paunovi�) tako�e je sasvim neobi�an, odva�an i vrlo "neengleski" poku�aj da se, romanesknim sredstvima, prodre u zbivanja i stanje duhova onkraj "gvozdene zavese", onda kada je ta zavesa ve� pala, da bi u pra�ini koju je taj tresak podigao Istok za mnoge evropske Zapadnjake postao jo� nerazumljiviji i protivre�niji, jo� manje vidljiv, jo� neuklopljiviji u racionalisti�ke sheme starog "slobodnog sveta". "Bodljikavo prase" je, naime, knjiga o "tranzicionom" dru�tvenom vakuumu, o pometnji vrednosti, o poku�aju da se na ru�evinama komunisti�kog totalitarizma izgradi ne�to nalik na moderno dru�tvo (ili jednostavno - na dru�tvo...). U "jednoj od prvih romanesknih studija evropskog pejza�a nakon ru�enja Berlinskog zida" (Zoran Paunovi�), Barns su�eljava lik ostarelog, svrgnutog bolj�evi�kog diktatora Stoja Petkanova s novim, mladim i ambicioznim dr�avnim tu�iocem Petrom Solinskim, koji u ime nadobudnog postkomunisti�kog re�ima vodi sudski proces protiv Petkanova. Ovaj, pak - tvrdokorni, prgavi starac! - ni ne pomi�lja da se preda: iako priprost, bahat, pun beslovesnih dijalekti�ko-materijalisti�kih fraza s famoznog Kratkog kursa SKP(b), biv�i samodr�ac ve�to usmerava unapred izgubljeni proces tamo gde vi�e niko od elite Novog Dru�tva ne �eli da zaviruje: u njihovu zajedni�ku pro�lost... Diktator dobro zna da su (skoro) svi ti ljudi do ju�e slu�ili njemu i za to u�ivali privilegije, i da Sistem nije mogao da opstaje sam od sebe ili samo zato �to je gerontokratski Politbiro to tako hteo...

D�ulijan Barns u pri�u uvodi i niz drugih likova, od navalentnih predstavnika novih vlasti koji grozni�avo zahtevaju da se tiranin osudi, preko ostarelih vernika Progresivne Ideologije kojima je preostala jo� samo gor�ina poraza, ali i nepokolebljiva vera u �udo koje oni i dalje radije zovu Istorijska Neminovnost, do grupe mladih ljudi koja prati TV prenos su�enja biv�em Velikom Vo�i nerviraju�i se zbog, parafrazirano, kontra-bodrijarovske neprozirnosti zla: ispostavlja se da je diktatoru, �ije su ruke krvave do lakata (�to "cela zemlja zna"), gotovo nemogu�e suditi po kriterijumima "formalnog prava", jer niza�ta nema dokaza, nema tragova, dosijei su izgoreli, mrtva usta ne govore etc. Umesto o�ekivane katarze, proces se svodi na cepidla�enje i teranje maka na konac oko sasvim bezna�ajnih grehova, a Petkanov, zapravo, dobija jo� jednu �ansu da, poslednji put, �oumenski izigrava Mu�enika i heroja Klasne Borbe. Pravo je, dakle, nemo�no, Pravda neuhvatljiva, Osveta ne�asna i necivilizovana, Istina svima znana a "papirolo�ki" nedokaziva...

Iako je ba�tinik druga�ije tradicije, Barns se uspe�no uhvatio u ko�tac s temom s kojom se mu�e i batrgaju i oni koji su pro�iveli decenije u "dru�tvu ve�ite bolje budu�nosti"; to �to imena likova i toponimi zvu�e tako "bugarski" nije slu�ajno: Barns je pratio promene u Bugarskoj poznih osamdesetih i ranih devedesetih iz neposredne blizine, proboravio je dosta vremena u toj zemlji istra�uju�i na terenu mehanizme spektakularnih dru�tvenih preloma. To mu je svakako olak�alo uvid u probleme koji se, gledano s Britanskog ostrva, �ine tako dalekim i egzoti�nim, ali takvo je pute�estvije, u najboljem slu�aju, gra�a za pristojnu novinsku reporta�u. Za roman je potrebno mnogo vi�e, i tu dolazi do izra�aja Barnsova opsednutost istorijom i smisao za povezivanje individualno-psiholo�kih karakteristika svojih likova s duhom mesta i vremena. Ipak, u romanu se ne spominju toponimi Sofija ili Bugarska, jer se Barnsova pri�a mo�e odigravati, s izvesnim varijacijama, u bilo kom postkomunisti�kom poretku. Osim onog koji beri�etno vlada zapadno od Bugarske, u nesre�noj zemlji koja se u svoje Petkanove blentavo zaljubila kao u nacionalne oslobodioce...

Malkolm Bredberi (Malcolm Bradbury), jo� jedan nemilosrdni ostrvski cinik - ovde neprevo�en i nedovoljno poznat - napisao je nekoliko razgaljuju�ih satiri�nih romana o bizarnoj, bogu-iza-le�a sme�tenoj (jugo)isto�noevropskoj (post)komunisti�koj dr�avici Slaka. Barnsova analiza stanja duhova u tom delu sveta fino korespondira sa nemilosrdnom, superiornom i demaskiraju�om Bredberijevom sprdnjom. I jedna i druga, pak, isuvi�e dobro korespondiraju s na�om stvarno��u.

A za Bugare �emo lako. Njihov Veliki Vo�a postoji jo� samo u romanima.

"Predsednik je kakio"

Diktatora voze na su�enje

Jedan tramvaj na bulevaru kraj njega zaustavio se uz sopransku �kripu �elika. Konvoj stade. Ha, sve im se kvari. Ni autobuse ne umeju da voze. Osmotrio je gomilu iza neve�to u cik-cak pore�anih prepreka. Pu�taju ih da pri�u bli�e nego ranije, pomisli; bli�e nego u vreme kada je imao mercedes.

Petkanov spazi grupu huligana koji su iza najbli�e prepreke mahali pesnicama prema njemu. Ja sam vam obuo te cipele, odgovori im on u sebi, ja sam sagradio bolnicu u kojoj ste se rodili, ja sam vam sagradio �kolu, dao va�im o�evima penziju, ja sam �uvao zemlju od strane okupacije, a vi se, stoko usrana, usu�ujete da mi tako ma�ete �apama. No oni po�e�e da �ine i ne�to vi�e od toga. Dve prepreke su se razdvojile i nekoliko tih baraba pojurilo je prema kolima. Sranje. Sranje. Drkad�ije. Va�ke izdajni�ke. Zna�i, zato su mu dali taj "zil" (marka automobila, op. T. P.), odlu�ili su da to tako obave, tu napolju... tada mu lice udari o pohabani crveni tepih na podu automobila, i on osta pritisnut te�inom jednog policajca. �uo je gromoglasno dobovanje po metalu, i tepih ga iznenada ogreba po licu u �asu kada je "zil" naglo krenuo i uz �kripu obi�ao zaustavljeni tramvaj. Zadr�ali su ga pritisnutog uz pod sve dok se nisu vratili u zaklonjeno dvori�te Ministarstva pravde (biv�eg Odeljenja za dr�avnu bezbednost).

"O, Bo�e", zavapi vojnik kada se strovalio s njega. "Deda se usrao." On prasnu u smeh. Voza� i drugi policajac mu se pridru�i�e.

"Ukenjao je obe nogavice", primeti voza�.