Film: Taxi

Bioskopska poema

Beson pri�a uvek istu pri�u, o anarhoidnim pojedincima koji po cenu sopstvene slobode ipak pre ili kasnije naprave kompromis, ali na kraju ipak izaberu bekstvo ili smrt (ili je to jedno isto?)

Taxi je najgledaniji francuski film svih vremena izdat na DVD-u. Mo�da ovo i ne izgleda kao podatak vredan strahopo�tovanja, ali govori o njegovom komercijalnom potencijalu. Na na�em vazda inverzivnom bioskopskom tr�i�tu, Taxi je na putu da pregazi neke svoje mnogo ozbiljnije konkurente sa holivudskim pedigreom. Ipak, iza tajne uspeha le�i delimi�no i marketin�ka strategija, koja je film vi�e nego asocijativno povezala s imenom enfant terriblea francuskog filma - Luka Besona, koji �e uskoro proslaviti �etrdeseti ro�endan. Da ne bude zabune, Beson nije re�irao film, on je autor scenarija i producent, a kreativni pristup dao je relativno nepoznati �erar Pires.

�ta je od Besona ostalo u Taxiju (on je i zapo�eo snimanje) filma, pri�i o raznosa�u pica koji se dokopa voza�ke taxi dozvole i jurca ulicama Marselja 200 na sat (vruum!). Konstrukcija pri�e pomalo podse�a na Peti element bez nau�nofantasti�nih elemenata, taksista u problemima koji upada u jo� ve�e nevolje, pa mu policija oduzima dozvolu i prisiljava ga na saradnju. Paralela funkcioni�e kao indigo, zar ne?

No, mnogo je zna�ajnije primetiti da od 1983. i crnobele Poslednje bitke Beson pri�a uvek istu pri�u, o anarhoidnim pojedincima koji po cenu sopstvene slobode ipak pre ili kasnije naprave kompromis, ali na kraju ipak izaberu bekstvo ili smrt (ili je to jedno isto?). �an Mark Bar u Velikom plavetnilu (1987) odlazi na dno mora na poslednji ples sa delfinima, �an Reno u Profesionalcu (1994) raznese pola Njujorka da bi maloj Natali Portman obezbedio budu�nost, a ako mislite da se Podzemlje (1985) ili Peti element (1997) zavr�avaju hepiendom mo�da je to va� problem.

Beson je uz �an-Pola Gotijea nekrunisani kralj francuskog tre�a, koji u svom pozla�enom obliku donosi zlatne rezultate. Sva sre�a �to se iza ovakvog lukreativnog koncepta nalaze dva talentovana autora.

Ali da se vratimo filmu Taxi i ostavimo na miru Besona, koji upravo zavr�ava Jovanku Orleanku sa �enom svog �ivota Milom Jovovi�. Razbucana dramaturgija pomalo je i generacijska oznaka, a su�tina nije pri�a sa poukom nego sinemati�ko slavlje, gde je nekada va�nije da li je br�i mercedes ili pe�o (naravno u konkretnom slu�aju ovaj drugi). Ako shvatite Taxi kao bioskopsku poemu, punu buke i jurnjave, da parafraziramo Foknera, onda �ete u njemu mo�i i da u�ivate. Do tada i nadalje izbegavajte GSB i njegove ljute kontrolore.