Izru�enje Od�alana Turskoj

Kurdska ofanziva

�okantna objava turskog premijera Bulenta Ed�evita da se "turski neprijatelj br. 1"nalazi u zato�eni�tvu na "turskoj teritoriji" proizvela je u utorak neslu�enu lan�anu reakciju u prestonicama �irom sveta. Gr�ka, a gde god je bilo mogu�e i kenijska, diplomatska predstavni�tva, od Londona do Sidneja i natrag - u Berlinu, Be�u, Parizu, Stokholmu, Briselu, Hagu... zaposeli su Kurdi koji kao izbeglice �ive u tim zemljama. Iako uglavnom nenasilna, kurdska diplomatska invazija, dok ovaj broj "Vremena" odlazi u �tampu (u sredu uve�e), sabira prve �rtve, uglavnom me�u Kurdima: osim samospaljivanja, neki su stradali i u vatrenom obra�unu sa "braniocima" ambasada. Drama proiza�la iz drame (hap�enja) osim politi�ke i diplomatske konfuzije u evropskim prestonicama svojom nepredvidivo��u preti i drugim posledicama �ije se dimenzije za sada ne mogu ni naslutiti. Od svojih dopisnika u Atini i Be�u, "Vreme" donosi hronologiju doga�aja koji su ove sedmice uzdrmali Stari kontinent.

Atina

"Jani�ari, jani�ari! Vi niste Grci, nego jani�ari!" Suvonjavi �ovek u godinama, izrazito nervozne gestikulacije i naizgled smanjene ura�unljivosti poskakivao je pro�log ponedeljka popodne ispred gr�ke skup�tine. Na nekoliko metara od njega kurdski aktivista se polio benzinom i zapalio, dok su policajci hapsili i poku�avali da rasteraju stotinak Kurda koji su od jutra �trajkovali gla�u tra�e�i da Gr�ka dodeli politi�ki azil Abdulahu Od�alanu, lideru ilegalne Radni�ke partije Kurdistana (PKK), kojeg Ankara smatra odgovornim za smrt oko 30.000 ljudi.

Zvani�na Atina je od po�etka Od�alanove �etvoromese�ne odiseje po evropskim i ostalim prestonicama poru�ivala na sve strane, uklju�uju�i Ankaru, PKK, ali i sopstveno javno mnjenje, da je Od�alan nepo�eljan u Gr�koj i da ne treba od nje da tra�i politi�ki azil, jer bi to jo� vi�e opteretilo ionako hroni�no zategnute gr�ko-turske odnose.

Me�utim, suvonjavi �ovek s po�etka teksta, imenom Andonis Naksakis, admiral u penziji, jedan je od onih Grka koji primaju k srcu pitanje "oslobodila�ke borbe bratskog kurdskog naroda", i deluju u skladu s tim. Zapam�en i kao �ovek koji se jo� krajem sedamdesetih prvi slikao sa "Apoom" (Od�alanom), Naksakis je po sopstvenom priznanju 29. januara pomogao Od�alanov ilegalni ulazak u Gr�ku, uz "tehni�ku" pomo� neimenovanog gr�kog biznismena i politi�ku podr�ku dela poslanika i �lanova CK vladaju�eg PASOK-a.

TALAC: Ucenjena Od�alanovim prisustvom u Gr�koj, vlada je bila primorana da se bavi ne�eljenim pitanjem, ali je to u�inila na takav na�in da su posledice katastrofalne po sudbinu samog Od�alana, koji je zavr�io u turskom zatvoru pod pretnjom smrtne kazne, i za sada nesagledive po sudbinu Simitisove vlade, ali i gr�kog "evropskog kursa".

�injenica da, uprkos njegovom javnom priznanju ilegalne aktivnosti, protiv Naksakisa nije pokrenuta nikakva pravna akcija, name�e jedino relevantno pitanje u vezi sa slu�ajem Od�alan iz perspektive gr�ke politi�ke scene: u kojoj meri je reformisti�ka vlada talac "grupe neodgovornih biznismena, penzionisanih oficira i slikovitih poslanika", �to je samo eufemizam za "�udnu zbrku samozvanih ekstremnih nacionalista, superpatriota i ekstremnih demokrata", kao i razne "mehanizme" koje ni mediji ni kriti�ki nastrojeni poslanici nisu imenovali?

Vlada je od po�etka februara raznim tehni�kim formulacijama demantovala da je kurdski lider pro�ao preko gr�ke teritorije, da je u no�i izme�u ponedeljka na utorak vladin predstavnik Dimitris Repas objavio da je Od�alan nestao u Najrobiju prilikom poku�aja prebacivanja iz gr�ke ambasade u Holandiju. U utorak su i Repas, i ministar inostranih poslova Teodoros Pangalos i sam premijer Simitis (zbog bolesti u pisanoj formi) hrabro branili zvani�nu verziju doga�aja, insistiraju�i na politi�koj i humanitarnoj dimenziji, i odbijaju�i da otkriju tehni�ke detalje koji bi objasnili kako se i za�to Atina na�la sa tako vru�im krompirom u rukama i �ta je zaista nameravala sa njim da uradi.

Zvani�no, Od�alanu je "iz humanitarnih razloga" bilo dopu�teno da sleti "na aerodrom u zapadnoj Gr�koj" i napuni gorivo, onda je uz gr�ko obezbe�enje "privremeno" sme�ten u "zgradu pod gr�kom kontrolom" u Najrobiju, dok mu se pripremala odstupnica u jednu od tri afri�ke zemlje. Me�utim, on je to odbio i na svoju odgovornost, "lakoverno" - kako je rekao Repas, u kontaktu sa kenijskim vlastima i pod njihovom za�titom, a protivno gr�kim savetima, odlu�io da ode u Holandiju.

RUPA DO RUPE: Na putu za aerodrom, kola gr�ke ambasade, koja su bila u pratnji, izgubila su iz vida Od�alana, i od tada mu se gubi trag (ponedeljak popodne), sve dok u utorak turski premijer Bulent E�evit nije objavio da je Apo u Turskoj uhap�en.

Ta verzija je toliko puna rupa da je dopustila javne spekulacije i optu�be da je Gr�ka "predala" Od�alana Ankari, verovatno uz posredovanje ameri�kih slu�bi kojima Kenija vrvi, a mo�da i ne�to dobila zauzvrat.

Po njihovoj verziji, Od�alan je stigao u Atinu iz Petrograda 29. januara avionom gr�kog biznismena, nekako (jo� jedna rupa!) je pro�ao kroz VIP ulaz aerodroma. Ugostili su ga Naksakis i jedna njegova prijateljica, a sutradan je admiral telefonirao Pangalosu koji mu je, navodno, obe�ao da �e se gr�ka vlada pobrinuti za Od�alanovu bezbednost na gr�koj teritoriji i "pogledati" njegov zahtev za politi�ki azil. Umesto toga, poslao je �efa nacionalne obave�tajne slu�be (EYP) Haralmbosa Stavrakakisa koji je sa kolegama preuzeo kurdskog lidera i odveo ga u nepoznatom pravcu. U Najrobi; ispostavilo se, ali Apo izgleda nije bio zadovoljan.

Do kona�nog kurc�lusa je do�lo pro�log vikenda kada je, posle konsultacija sa PKK-om u Briselu, advokat Kranidijotis oti�ao u Najrobi. Od�alanova pratnja (tri �ene u obezbe�enju i jedan mu�karac) su se �alili na gr�ko gostoprimstvo i podse�ali na obe�anje da njegov �ivot ne�e biti ugro�en u Keniji. Oni su tvrdili da je gr�ka strana vr�ila pritisak da Apo napusti rezidenciju ambasadora, tvrde�i da mu je �ivot ugro�en. Ilustracije radi, jedna od �ena iz obezbe�enja pretila je pi�toljem da �e se ubiti ako Grci ne ispune obe�anje i prebace Od�alana na bezbedno mesto, kao i da �e u tom slu�aju reakcija Kurda �irom sveta biti nepredvidiva, �to se pokazalo ta�nim.

ISHOD: U nedelju je Od�alan u otvorenoj izjavi tra�io politi�ki azil od Gr�ke, dok je PKK istovremeno upozorila da �e u protivnom Gr�ka "otvoriti put opasnim doga�ajima". Vlada je opet, jo� koliko u ponedeljak u zoru, pokrenula masovnu policijsku akciju �i��enja centra Atine od nekoliko stotina kurdskih ekonomskih izbeglica koji su tamo kampovali vi�e od godinu dana. Ve� sutradan, u utorak u zoru, desetine gr�kih diplomatskih misija od Moskve do Londona i Sidneja bile su okupirane kurdskim demonstrantima, a u nekima su bili i taoci.

Ishod je za sada, kako ga sa�ima "Elefterotipija", slede�i: "O�alan iz gr�kih pada u turske ruke, vlada gnevna na njega, Turska na Gr�ku, Kurdi na Atinu, opozicija na vladu, Kenija na Grke, vladini faktori jedan na drugog".

Nisu izostali ni zahtevi za ostavku Pangalosa, i to iz redova njegove stranke, dok je "kurdski lobi" u PASOK-u poimence prozvao Simitisa, Pangalosa, ministra javnog reda Pecalnikosa i unutra�njih poslova Papadopulosa. Ispostavilo se da o celoj operaciji nije bio obave�ten ministar odbrane Akis Cohatzopulos, Simitisov glavni unutarstrana�ki konkurent.

U Be�u - po direktivi

Kolege sa austrijskog dr�avnog radija ORF u utorak ujutro nisu mogle da pro�u be�kom Argentinskom ulicom i stignu uobi�ajenim putem na posao. Put su im prepre�ile nevi�ene snage policije i vatrogasaca. Gr�ku ambasadu, koja je stotinak metara udaljena od radija, zaposeli su Kurdi protestuju�i zbog kidnapovanja svog vo�e Abudalaha Od�alana.

Sticajem okolnosti, u dr�avnoj poseti Austriji na�ao se i predsednik Gr�ke Stefanopulos. On je za dan skratio boravak, nije, na primer, posetio staru gr�ku pravoslavnu crkvu, kao �to je bilo planirano, u kojoj se svojevremeno ven�ao Vuk Stefanovi� Karad�i�.

Kurdi su dokazali da su odli�no organizovani. Njihovi predstavnici za javnost u Austriji pokazali su se kao zgodni mladi ljudi koji dobro govore nema�ki. Javno su priznali da direktive dobijaju od svog Centralnog komiteta "iz inostranstva". �im se saznalo da je Od�alan na prepad uhap�en u Keniji dok je napu�tao gr�ku ambasadu, stigla je direktiva da se u celoj Evropi po�ne sa protestima naro�ito uperenim protiv diplomatskih predstavni�tava te dve zemlje.

U Be�u je po trideset Kurda bez ikakvih problema "osvojilo" gr�ku i kenijsku ambasadu. Po�to je stan gr�kog ambasadora u istoj ku�i, on se zajedno sa svojom suprugom na�ao u nebranom gro��u, ali su se provalnici sa doma�inom dogovorili da on, eto, nije talac, ve� da samo silom prilika ne mo�e da napusti ambasadu. Gr�ki ambasador se zatvorio u svoje privatne prostorije, gde Kurdi nisu ni poku�avali da u�u i mogao je da telefonira do mile volje. Apelovao je na austrijskog �efa policije da ne preduzima ni�ta prenagljeno.

Situacija u ambasadi Kenije, u tre�em be�kom becirku, gde se nalazi i jugoslovenska ambasada, bila je kudikamo dramati�nija. Tamo su Kurdi pretili da �e politi benzinom i zapaliti sebe i celu zgradu. Po�to je televizija prikazala jezivi snimak Kurda koji se javno spalio u Atini, ova opcija je sasvim ozbiljno uzeta u obzir. Austrijska policija odlu�ila je da strpljivo pregovara i pred televizijskim kamerama, naravno uverena da to gledaju i Kurdi koji su osvojili ambasade, policijska predstavnica za �tampu rekla je da se i ne pomi�lja na juri�.

Kurdi svojim protestom �ele da postignu da se njihovom vo�i garantuje fer su�enje, da se isklju�i smrtna kazna i mu�enje, da se garantuje da �e ostati u istom "besprekornom zdravstvenom stanju" u kakvom je bio kad je uhva�en" i da sve to treba da proveri me�unarodni sud. Austrija, razume se, u svoje ime nije mogla to da obe�a kurdskim juri�nicima na ambasade u svom glavnom gradu, ali obe�ala je da �e se o tome posavetovati unutar Evropske unije, a da �e upade u ambasadu tretirati kao prekr�aje, a ne kao krivi�na dela. I zaista, kada su posle pono�i Kurdi napustili dve ambasade, samo su legitimisani, pa pu�teni i do�ekani freneti�kim aplauzom svojih sunarodnika. Oni �e, kako se �uje, biti ka�njavan samo radi o�te�enja tu�e imovine i neovla��enog upada u posed, zna�i verovatno nov�ano.

Naravno da se u Austriji s interesovanjem pratilo i �ta Kurdi rade po drugim evropskim gradovima. Nije im promakla ni povorka Kurda kroz Rambuje i njen sukob sa francuskom policijom u tom mestu.