Etiopija - Eritreja

Rat iz "principa"

Rat traje, navodno ima na hiljade mrtvih vojnika, a jedino potvrđene žrtve pet civila

Ako apokalipsa nastupi krajem milenijuma, postoji velika verovatnoća da će je inicirati ortodoksi (pravoslavci). Tokom poslednje decenije, predstavnici ove veroispovesti učestvovali su, sa promenljivim uspehom, u preko 60 odsto ratova. Sukob Etiopije i Eritreje samo je još jedan u nizu. Iako se ne radi o verskom ratu (ortodoksi su statistički podjednako prisutni u oba tabora), najnoviji događaji na Rogu Afrike izazivaju opšte negodovanje.

Prva neprijateljstva izbila su prošlog petka, kada su dva neidentifikovana aviona, u 10 časova i 45 minuta po lokalnom vremenu, bombardovala skladište goriva i okolinu planinskog gradića Adigrata, oko 30 kilometara u dubini etiopske teritorije. Zvanična Adis Abeba je smesta optužila severnog suseda, što vlada Eritreje poriče, tvrdeći da je u pitanju "fabrikovani incident", kako bi se pronašao casum belli. Istog dana je agencija Rojters intervjuisala jednog zapadnoevropskog državljanina smeštenog u hotelu u centru Adigrata. Prilično zbunjen, on je odgovorio da nije čuo zvuk detonacija. "U Adigratu je mir", rekao je. Ipak, 24 časa kasnije, Rog Afrike zahvatio je opšti sukob dve armije na kopnu, uz podršku ratne avijacije.

IZVORI: Izveštaji sa terena su u najmanju ruku kontradiktorni. Ratni dopisnici otežano prilaze borbenim linijama, pa sve informacije dolaze iz zvaničnih izvora. Tako portparol etiopske vlade Selom Tadese, žena koju poslednjih dana citiraju više nego Medlin Olbrajt, tvrdi da je od izbijanja sukoba poginulo ili ranjeno 7000 eritrejskih vojnika. S druge strane, njen kolega u Asmari Jeman Gebremeskel kaže da je izneti broj žrtava "gomila laži", tj. da je preuveličan. On demantuje i izveštaje da su etiopske snage zauzele nekoliko eritrejskih položaja, među kojima region Badme i jedan granični džep na zapadu. "Suverenitet i teritorijalni integritet Etiopije ponovo su uspostavljeni", rekla je Tadese u petak, dodavši kako "Etiopija ne želi ništa više nego da povrati svoju okupiranu teritoriju i neće prihvatiti ništa manje". Dakle, što se tiče Adis Abebe, rat je već mogao biti završen. Ostaje samo da se zadovolji Asmara, koja tvrdi da je Badme njena teritorija, te je bilo kakav kompromis nemoguć, a priče o eritrejskoj svetoj zemlji podržava "činjenicom" da je preko 1500 etiopskih vojnika ubijeno u kontranapadu.

Niko, međutim, nije video znake masovnih pogibija, grobnica ili žalosti. Jedino što su nezavisni svedoci potvrdili od izbijanja sukoba jeste pogibija petoro civila prilikom vazdušnog napada etiopskih bombardera na jednu naseobinu u regionu Badme. Izveštaji navode da su žrtve članovi muslimanskog domaćinstva. Tadese i za ovo krivi zvaničnu Asmaru: "Ovo je pre osam meseci bilo ratno područje. Kako su mogli tu da nasele stanovništvo?"

Rat se vodi duž hiljadu kilometara duge zajedničke granice, koju je, paradoksalno, 1935. zacrtao pokojni italijanski diktator Benito Musolini. U junu prošle godine, eritrejske snage zauzele su, posle dvadesetodnevnih sukoba, Badme. Tada je poginulo više stotina vojnika i desetine civila. Sam region nalazi se na jugoistoku Eritreje, u planinskom delu. Nema nikakav strateški ni privredni značaj. No, za sukobljene strane "to je pitanje principa"...

ISTORIJAT: Ma koliko čudno zvučalo, najnovija dešavanja na Rogu Afrike mogu se svrstati u postsovjetska previranja. Iako Etiopija, prema staroegipatskim izvorima, ima državni kontinuitet od oko četiri milenijuma, robovlasništvo je tek dvadesetih godina ovog veka ukinuo car Haile Selasije. Njega su januara 1974. sa vlasti zbacili marksisti vojnim udarom. Godinu dana kasnije, ukinuta je monarhija i proglašena Socijalistička It'opija (amharski: Etiopija, prim. a.). Oformljeno je kolektivno predsedništvo Derg (komitet), na čije čelo 1977. dolazi potpukovnik Mengistu Haile Mariam. Uz podršku SAD, Somalija iste godine vrši invaziju na Etiopiju i poseda niziju Ogadan, ali Mengistuov režim, naoružan ruskom vojnom opremom, s iskusnim kubanskim borcima, vraća teritoriju. Loša unutrašnja politika i centralizovana ekonomija, međutim, dovode zemlju na rub propasti. Marksisti silaze sa vlasti tek 1991, paralelno sa svojim mentorima iz bivšeg SSSR-a. Tada je najbrojnija afrička armija (400.000 aktivnih vojnika) demobilisana, a razni regioni i manjinske grupe traže nezavisnost.

Jedino se Eritreja osamostalila - 24. maja 1993. godina. Teritorija je, prema ustavu, imala pravo na secesiju, koja je prošla gotovo neverovatno civilizovano, kao u slučaju bivše Čehoslovačke. Ova država nije, međutim, novostvorena. Zvanično, polaže pravo na kontinuitet sa bivšom italijanskom kolonijom koja je 1943. dobila de facto samostalnost, da bi devet godina kasnije ušla u uniju sa Etiopijom, nakon što je Haile Selasije postigao sporazum sa SAD oko "celovitosti nacionalnog identiteta". Po secesiji, dva suseda uspostavila su prijateljske odnose, do prošlog maja.

BESMISLENOST: Reagovali su Organizacija za afričko jedinstvo i Evropska unija; Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvao je obe strane da se uzdrže od neprijateljstava, kao i sve članice da prekinu prodaju oružja Etiopiji i Eritreji. Zaprećeno je ekonomskim sankcijama u slučaju nastavka sukoba. Imenovan je i mirovni posrednik, alžirski diplomata Mohamed Sanun, koji je u petak izjavio da su "pesimisti u pravu", te upozorio na mogućnost prvog visokotehnološkog rata u Africi.

Sve ove poteze teško je nazvati mudrošću Ist Rivera. Nezavisnom posmatraču pogled najpre zastaje na uzroku sukoba, koji realno ne postoji. Borbe na Rogu Afrike vode se iz "principa", tj. iz nemogućnosti da se načelno prodemokratske vlade izbore sa katastrofalnom ekonomskom situacijom: 44,2 odsto radno sposobnog etiopskog stanovništa je nezaposleno; očekivani životni vek za rođene između 1990. i 1995. jeste 46 godina, međunarodni dug preti da premaši bruto nacionalni proizvod, a prosek dohotka po stanovniku je 100 američkih dolara godišnje; 20 odsto Eritrejaca je pismeno, nema dnevnih novina, postoje samo dva dvonedeljnika sa ukupnim tiražom od 26.000 primeraka; nema železničkog saobraćaja, jedina pruga Masava-Adigrat (306 km) u fazi je rekonstrukcije; 87 odsto izvoza ide u Etiopiju, a 49 odsto uvoza dolazi iz Saudijske Arabije; turizam - 12 hotela, 115 dolara po stanovniku). Stoga valja skrenuti pažnju na nekakvih slabo naseljenih (do sada verovatno nenaseljenih) desetak kvadratnih kilometara pustinjske uzvišice. I, dok jedna polovina stanovništva gladuje, druga zadovoljno ratuje.