SVET |
Vreme br. 435, 20. februar 1999. |
Izručenje Odžalana Turskoj Kurdska ofanziva Šokantna objava turskog premijera Bulenta Edževita da se "turski neprijatelj br. 1"nalazi u zatočeništvu na "turskoj teritoriji" proizvela je u utorak neslućenu lančanu reakciju u prestonicama širom sveta. Grčka, a gde god je bilo moguće i kenijska, diplomatska predstavništva, od Londona do Sidneja i natrag - u Berlinu, Beču, Parizu, Stokholmu, Briselu, Hagu... zaposeli su Kurdi koji kao izbeglice žive u tim zemljama. Iako uglavnom nenasilna, kurdska diplomatska invazija, dok ovaj broj "Vremena" odlazi u štampu (u sredu uveče), sabira prve žrtve, uglavnom među Kurdima: osim samospaljivanja, neki su stradali i u vatrenom obračunu sa "braniocima" ambasada. Drama proizašla iz drame (hapšenja) osim političke i diplomatske konfuzije u evropskim prestonicama svojom nepredvidivošću preti i drugim posledicama čije se dimenzije za sada ne mogu ni naslutiti. Od svojih dopisnika u Atini i Beču, "Vreme" donosi hronologiju događaja koji su ove sedmice uzdrmali Stari kontinent. Atina "Janičari, janičari! Vi niste Grci, nego janičari!" Suvonjavi čovek u godinama, izrazito nervozne gestikulacije i naizgled smanjene uračunljivosti poskakivao je prošlog ponedeljka popodne ispred grčke skupštine. Na nekoliko metara od njega kurdski aktivista se polio benzinom i zapalio, dok su policajci hapsili i pokušavali da rasteraju stotinak Kurda koji su od jutra štrajkovali glađu tražeći da Grčka dodeli politički azil Abdulahu Odžalanu, lideru ilegalne Radničke partije Kurdistana (PKK), kojeg Ankara smatra odgovornim za smrt oko 30.000 ljudi. Zvanična Atina je od početka Odžalanove četvoromesečne odiseje po evropskim i ostalim prestonicama poručivala na sve strane, uključujući Ankaru, PKK, ali i sopstveno javno mnjenje, da je Odžalan nepoželjan u Grčkoj i da ne treba od nje da traži politički azil, jer bi to još više opteretilo ionako hronično zategnute grčko-turske odnose. Međutim, suvonjavi čovek s početka teksta, imenom Andonis Naksakis, admiral u penziji, jedan je od onih Grka koji primaju k srcu pitanje "oslobodilačke borbe bratskog kurdskog naroda", i deluju u skladu s tim. Zapamćen i kao čovek koji se još krajem sedamdesetih prvi slikao sa "Apoom" (Odžalanom), Naksakis je po sopstvenom priznanju 29. januara pomogao Odžalanov ilegalni ulazak u Grčku, uz "tehničku" pomoć neimenovanog grčkog biznismena i političku podršku dela poslanika i članova CK vladajućeg PASOK-a. TALAC: Ucenjena Odžalanovim prisustvom u Grčkoj, vlada je bila primorana da se bavi neželjenim pitanjem, ali je to učinila na takav način da su posledice katastrofalne po sudbinu samog Odžalana, koji je završio u turskom zatvoru pod pretnjom smrtne kazne, i za sada nesagledive po sudbinu Simitisove vlade, ali i grčkog "evropskog kursa". Činjenica da, uprkos njegovom javnom priznanju ilegalne aktivnosti, protiv Naksakisa nije pokrenuta nikakva pravna akcija, nameće jedino relevantno pitanje u vezi sa slučajem Odžalan iz perspektive grčke političke scene: u kojoj meri je reformistička vlada talac "grupe neodgovornih biznismena, penzionisanih oficira i slikovitih poslanika", što je samo eufemizam za "čudnu zbrku samozvanih ekstremnih nacionalista, superpatriota i ekstremnih demokrata", kao i razne "mehanizme" koje ni mediji ni kritički nastrojeni poslanici nisu imenovali? Vlada je od početka februara raznim tehničkim formulacijama demantovala da je kurdski lider prošao preko grčke teritorije, da je u noći između ponedeljka na utorak vladin predstavnik Dimitris Repas objavio da je Odžalan nestao u Najrobiju prilikom pokušaja prebacivanja iz grčke ambasade u Holandiju. U utorak su i Repas, i ministar inostranih poslova Teodoros Pangalos i sam premijer Simitis (zbog bolesti u pisanoj formi) hrabro branili zvaničnu verziju događaja, insistirajući na političkoj i humanitarnoj dimenziji, i odbijajući da otkriju tehničke detalje koji bi objasnili kako se i zašto Atina našla sa tako vrućim krompirom u rukama i šta je zaista nameravala sa njim da uradi. Zvanično, Odžalanu je "iz humanitarnih razloga" bilo dopušteno da sleti "na aerodrom u zapadnoj Grčkoj" i napuni gorivo, onda je uz grčko obezbeđenje "privremeno" smešten u "zgradu pod grčkom kontrolom" u Najrobiju, dok mu se pripremala odstupnica u jednu od tri afričke zemlje. Međutim, on je to odbio i na svoju odgovornost, "lakoverno" - kako je rekao Repas, u kontaktu sa kenijskim vlastima i pod njihovom zaštitom, a protivno grčkim savetima, odlučio da ode u Holandiju. RUPA DO RUPE: Na putu za aerodrom, kola grčke ambasade, koja su bila u pratnji, izgubila su iz vida Odžalana, i od tada mu se gubi trag (ponedeljak popodne), sve dok u utorak turski premijer Bulent Ečevit nije objavio da je Apo u Turskoj uhapšen. Ta verzija je toliko puna rupa da je dopustila javne spekulacije i optužbe da je Grčka "predala" Odžalana Ankari, verovatno uz posredovanje američkih službi kojima Kenija vrvi, a možda i nešto dobila zauzvrat. Po njihovoj verziji, Odžalan je stigao u Atinu iz Petrograda 29. januara avionom grčkog biznismena, nekako (još jedna rupa!) je prošao kroz VIP ulaz aerodroma. Ugostili su ga Naksakis i jedna njegova prijateljica, a sutradan je admiral telefonirao Pangalosu koji mu je, navodno, obećao da će se grčka vlada pobrinuti za Odžalanovu bezbednost na grčkoj teritoriji i "pogledati" njegov zahtev za politički azil. Umesto toga, poslao je šefa nacionalne obaveštajne službe (EYP) Haralmbosa Stavrakakisa koji je sa kolegama preuzeo kurdskog lidera i odveo ga u nepoznatom pravcu. U Najrobi; ispostavilo se, ali Apo izgleda nije bio zadovoljan. Do konačnog kurcšlusa je došlo prošlog vikenda kada je, posle konsultacija sa PKK-om u Briselu, advokat Kranidijotis otišao u Najrobi. Odžalanova pratnja (tri žene u obezbeđenju i jedan muškarac) su se žalili na grčko gostoprimstvo i podsećali na obećanje da njegov život neće biti ugrožen u Keniji. Oni su tvrdili da je grčka strana vršila pritisak da Apo napusti rezidenciju ambasadora, tvrdeći da mu je život ugrožen. Ilustracije radi, jedna od žena iz obezbeđenja pretila je pištoljem da će se ubiti ako Grci ne ispune obećanje i prebace Odžalana na bezbedno mesto, kao i da će u tom slučaju reakcija Kurda širom sveta biti nepredvidiva, što se pokazalo tačnim. ISHOD: U nedelju je Odžalan u otvorenoj izjavi tražio politički azil od Grčke, dok je PKK istovremeno upozorila da će u protivnom Grčka "otvoriti put opasnim događajima". Vlada je opet, još koliko u ponedeljak u zoru, pokrenula masovnu policijsku akciju čišćenja centra Atine od nekoliko stotina kurdskih ekonomskih izbeglica koji su tamo kampovali više od godinu dana. Već sutradan, u utorak u zoru, desetine grčkih diplomatskih misija od Moskve do Londona i Sidneja bile su okupirane kurdskim demonstrantima, a u nekima su bili i taoci. Ishod je za sada, kako ga sažima "Elefterotipija", sledeći: "Očalan iz grčkih pada u turske ruke, vlada gnevna na njega, Turska na Grčku, Kurdi na Atinu, opozicija na vladu, Kenija na Grke, vladini faktori jedan na drugog". Nisu izostali ni zahtevi za ostavku Pangalosa, i to iz redova njegove stranke, dok je "kurdski lobi" u PASOK-u poimence prozvao Simitisa, Pangalosa, ministra javnog reda Pecalnikosa i unutrašnjih poslova Papadopulosa. Ispostavilo se da o celoj operaciji nije bio obavešten ministar odbrane Akis Cohatzopulos, Simitisov glavni unutarstranački konkurent. Sonja Seizova |
U Beču - po direktivi Kolege sa austrijskog državnog radija ORF u utorak ujutro nisu mogle da prođu bečkom Argentinskom ulicom i stignu uobičajenim putem na posao. Put su im preprečile neviđene snage policije i vatrogasaca. Grčku ambasadu, koja je stotinak metara udaljena od radija, zaposeli su Kurdi protestujući zbog kidnapovanja svog vođe Abudalaha Odžalana. Sticajem okolnosti, u državnoj poseti Austriji našao se i predsednik Grčke Stefanopulos. On je za dan skratio boravak, nije, na primer, posetio staru grčku pravoslavnu crkvu, kao što je bilo planirano, u kojoj se svojevremeno venčao Vuk Stefanović Karadžić. Kurdi su dokazali da su odlično organizovani. Njihovi predstavnici za javnost u Austriji pokazali su se kao zgodni mladi ljudi koji dobro govore nemački. Javno su priznali da direktive dobijaju od svog Centralnog komiteta "iz inostranstva". Čim se saznalo da je Odžalan na prepad uhapšen u Keniji dok je napuštao grčku ambasadu, stigla je direktiva da se u celoj Evropi počne sa protestima naročito uperenim protiv diplomatskih predstavništava te dve zemlje. U Beču je po trideset Kurda bez ikakvih problema "osvojilo" grčku i kenijsku ambasadu. Pošto je stan grčkog ambasadora u istoj kući, on se zajedno sa svojom suprugom našao u nebranom grožđu, ali su se provalnici sa domaćinom dogovorili da on, eto, nije talac, već da samo silom prilika ne može da napusti ambasadu. Grčki ambasador se zatvorio u svoje privatne prostorije, gde Kurdi nisu ni pokušavali da uđu i mogao je da telefonira do mile volje. Apelovao je na austrijskog šefa policije da ne preduzima ništa prenagljeno. Situacija u ambasadi Kenije, u trećem bečkom becirku, gde se nalazi i jugoslovenska ambasada, bila je kudikamo dramatičnija. Tamo su Kurdi pretili da će politi benzinom i zapaliti sebe i celu zgradu. Pošto je televizija prikazala jezivi snimak Kurda koji se javno spalio u Atini, ova opcija je sasvim ozbiljno uzeta u obzir. Austrijska policija odlučila je da strpljivo pregovara i pred televizijskim kamerama, naravno uverena da to gledaju i Kurdi koji su osvojili ambasade, policijska predstavnica za štampu rekla je da se i ne pomišlja na juriš. Kurdi svojim protestom žele da postignu da se njihovom vođi garantuje fer suđenje, da se isključi smrtna kazna i mučenje, da se garantuje da će ostati u istom "besprekornom zdravstvenom stanju" u kakvom je bio kad je uhvaćen" i da sve to treba da proveri međunarodni sud. Austrija, razume se, u svoje ime nije mogla to da obeća kurdskim jurišnicima na ambasade u svom glavnom gradu, ali obećala je da će se o tome posavetovati unutar Evropske unije, a da će upade u ambasadu tretirati kao prekršaje, a ne kao krivična dela. I zaista, kada su posle ponoći Kurdi napustili dve ambasade, samo su legitimisani, pa pušteni i dočekani frenetičkim aplauzom svojih sunarodnika. Oni će, kako se čuje, biti kažnjavan samo radi oštećenja tuđe imovine i neovlašćenog upada u posed, znači verovatno novčano. Naravno da se u Austriji s interesovanjem pratilo i šta Kurdi rade po drugim evropskim gradovima. Nije im promakla ni povorka Kurda kroz Rambuje i njen sukob sa francuskom policijom u tom mestu. Andrej Ivanji |
prethodni sadržaj naredni |