Klot-frket

Rada �okolada, Brus Li i �i�olina isterani su iz mnogih lokalnih Hramova Kulture, a njihova mesta su zauzeli aktivisti i rukovodioci (sitnog i srednjeg zuba) SPS i JUL-a

Kuku i lele - propadaju nam silni seoski domovi kulture! A toliko smo u njih ulo�ili - ne samo novca, nego i progresivnih ideja, vizija i stremljenja! Ovako je, otprilike, jedan dnevni list blizak "re�imu" otvorio seriju tekstova posve�enu ovoj tu�noj (nus)pojavi na�e svakodnevice. Kada sam otro te�ke mu�ke suze i malo se pribrao od silne potresenosti, detalji izneseni u prvom nastavku pri�e jo� su me vi�e rastu�ili: u Grdelici je zgrada DK na ivici propasti, u Kozaru je ruinirana, u Boi�ini je DK neopremljen i neupotrebljiv, a nije ni�ta bolje ni u Velikoj Sejanici, Li�inom Dolu, Brestovcu, Turekovcu, Vinarcu... �ta tek re�i za Dedinu Baru i Dobrotin, gde nikakvih domova kulture ni nema, niti ih je ikada bilo?!

Jedan od "duhovnih" feti�a sistema u kojem smo pro�iveli �etiri i po decenije - a onda, u njegovoj zastra�uju�e degenerisanoj, mutant-verziji i cele devedesete - bilo je ekspresno "prosve�ivanje naroda". Tako je, po plemenitom sovjetskom uzoru, po palankama, selima, zaseocima, sala�ima i katunima na�e zemlje ponosne niklo na hiljade Domova kulture, tih �udnih ustanova u kojima je Napredno Dru�tvo kulturno uzdizalo mase i neposredno, na terenu, gradilo Novog �oveka. Dolaze�i na noge stanovnicima zemlje radnika i seljaka na brdovitom etc., kulturni trudbenici �irili su veru u gotovo �udotvornu duhovnu preobrazbu klase koja je, onako pravo iz opanaka i �ak�ira, trebalo da preuzme upravljanje nad poslovima �ove�anstva. To je bar, navodno, bila ideja-vodilja; u praksi, radilo se o nekoj vrsti paracrkve: po�to vi�e nije bilo preporu�ljivo da Idejno Svesni seljani & palan�ani zalaze u mra�ne i mra�nja�ke odaje u kojima �inodejstvuju nazadni popovi i gde sve miri�e na reakcionarni tamjan (jer, vide�e neki du�manin i dojavi�e Tamo Gde Treba), domovi kulture je trebalo da postanu novi, svetovni centri dru�tvenog �ivota. Njihova prava funkcija bila je da, kroz sve aspekte svog delovanja, poslu�e indoktrinaciji pu�anstva koje bi, �ive�i daleko od velikih centara, moglo da podlegne nazadnim idejama koje-nas-vra�aju-u-pro�lost. Naravno, takve institucije su oformljene i u Beogradu i drugim velikim centrima, ali tamo su imale premo�nu konkurenciju u bur�oaskim institucijama trule elitne kulture: pozori�tima, bioskopima, bibliotekama, galerijama etc., tako da su uglavnom okupljale nadobudne pesnike-samoupravlja�e, neumorne slikare mrtvih priroda u zimskom periodu, sekcije mladih vezilja i sli�ne mu�enike. Po�to napredni pokret odva�no ukida (nepravednu, klasnu, eksploatatorsku) kulturnu razliku izme�u centra i provincije, te grada i sela, mesni dom kulture je imao biti svojevrstan seoski Bobur - sve na jednom mestu, a u skladu s progresivnim potrebama radnog �oveka i gra�anina, koji jedva �eka da se emancipuje od vi�evekovnog mra�nja�tva i zaostalosti...

Svako �udo za tri dana: �im je do�lo do "otopljavanja" i popu�tanja dizgina sovjetoidne ideologije, ove insitucije su se svele na ono �to je tr�i�te tra�ilo, na ono �to je Na�em �oveku uglavnom bilo potrebno: pozornice za svadbe vi�enijih me�tana, ispra�aje u vojsku, gostovanja renomiranih pevaljki iz Po�arevca i uglednih ma�ioni�ara iz Segedina, mrljave projekcije kung-fu majstorija hongkon�kog Malog Zmaja, gostuju�e predstave "Ivkove slave" ili "Pop-�ire i Pop-Spire" u izvo�enju op�tinskog poluprofesionalnog pozori�ta i, naravno, idealna popri�ta bratstveno-jedinstvenih socrealisti�kih TV-spektakala tipa "Selu u pohode" ili "Znanje-imanje", sa sve tancovanjem zbunjenih Janeza ("sa nama su, dragi gledaoci, i �lanovi KUD 'Ivan Cankar' iz Zgornje ��avljice pri Donji Zdupljici, iz bratske op�tine Ajdov��ina"...), koji su se u pauzama zabrinuto do�aptavali na svom nerazumljivom, latentno separatisti�kom dijalektu kud ih je ovo dovelo i kako �e da se vrate ku�i za videla.

Godine su, tako, prolazile u sveop�toj profanaciji prvobitnih uzvi�enih namera bolj�evi�kih prosvetitelja; zlo�udno mutiranje re�ima u "nacionalnom" pravcu - sve�ano ozna�eno �uvenim niko-ne-sme-da-vas-bije govorom Slobodana Milo�evi�a u Domu kulture (sic!) u Kosovu Polju (v. fotografiju) - pra�eno je totalnom nesta�icom i para i volje za bavljenjem kulturnja�kim kerefekama (ne�emo valjda da se kerebe�imo dok na� narod pati na neoslobo�enim teritorijama!). Tako su Rada �okolada, Brus Li i �i�olina definitivno isterani iz mnogih lokalnih Hramova Kulture, a njihova mesta su zauzeli aktivisti i rukovodioci (sitnog i srednjeg zuba) SPS-a i docnije JUL-a: izve�eri do�u Drugovi iz Op�tinskog komiteta da Prorade Materijal, objasne Smernice i mesnim poverenicima distribui�u Po�eljno Mi�ljenje (koje Aktivisti posle lukavo diluju seljanima uz pivo pred samoposlugama); u uglu pucketa vatrica u pe�i-bubnjari, Gazda se sme�ka sa velikog portreta (Drug Stari je odavno sklonjen u podrum), u publici pravoverne �i�e, veterani Pokreta, poskidale zama��ene �ubare i dremkaju u pozadini, bakute natakle cvikere pa ve�baju klot i frket da ne gube vreme, a mladi, ambiciozni petli�i sede u prvim redovima, U�estvuju U Diskusiji i nadaju se vrtoglavom usponu u Op�tinski komitet. Prava srpska idila 90-ih: vreme je, lenjo, zastalo i ne�e-pa-ne�e da krene, a i masovna lobotomija se odavno ne obavlja na primitivan, hirur�ki na�in. Mantre su sasvim dovoljne.

"Nacionalni pokret", koji je krenuo iz seoskog (kosovopoljskog) Doma kulture, pre ili kasnije �e tamo i zavr�iti: druga je stvar �to Kosovo Polje to mo�da i ne�e do�ekati na nepromenjenoj dr�avnoj adresi. Tako je to kad se i politika i kultura osmi�ljavaju i vode pred zadru�nom samoposlugom, uz vru�e pivo i ve�ta�ku brlju, dok dosadne muve zunzaraju oko glave, a pra�ina ulazi u usta i o�i zanesenih govornika.