Prvi multipleks bioskop

Kod Merlinke

Nova sala za ljubitelje filma kojima izlazak u bioskop nije popunjavanje vremena nego provod

Beogra�ani su, zato �to to zaslu�uju - kako je obja�njeno u reklami - dobili prvi multipleks bioskop. On se nalazi u zgradi Doma in�enjera i tehni�ara, �etiri sprata ispod poslovnih prostorija njegovog vlasnika, ku�e "Tak", na �iju poslovnu i emocionalnu vezu sa Holivudom asocira naziv bioskopa - "Takvud". Sve�anom otvaranju na Dan svetog Valentina odnosno svetog Trifuna prisustvovale su zvanice iz vlade, a vrpcu je presekao gradona�elnik Vojislav Mihailovi� nadaju�i se novim sli�nim projektima.

A do tada, "Takvud" �e biti na� jedini svetski bioskop: u pet kamernih dvorana (Merilin Monro, D�ems Din, Rita Hejvort, Hemfri Bogart i Lorin Bekol), sa oko 500 sedi�ta ura�enih u Francuskoj (fotelje po najsavremenijem standardu, imaju udubljenje za �a�u), u kojima �e se na konstantnih 22 stepena Celzijusa, uz pi�e i kokice u kartonskim kutijama, u�ivati u filmovima �iji �e kvalitet slike (projektor marke "Enerman") i tona (SDDS sistem, ili Sony Dinamic Digital Sound, sa GBL zvu�nicima) biti ravan najsavremenijim evropskim bioskopima. Sale su povezane holovima jarkih boja, a u glavnom je snek-bar. Sve to na 1000 kvadratnih metara.

Prva dva dana u istoriji "Takvuda" Beogra�ani su mogli besplatno da odgledaju po tri projekcije u svakoj sali, a nadalje �e ulaznice stajati 45 dinara. Prvi prikazani filmovi su bili "Grad tame", "Posrednik", "Ple�i sa mnom", "Dve �a�ave dvocevke" i "Ljubavne �arolije". Premijere su na programu svakog �etvrtka. Nakon prvog, probnog meseca, bi�e jo� jedno otvaranje koje �e sve�anim u�initi predstavnici mejd�or kompanija sa kojima "Tak" sara�uje.

"Bilo je va�no da stranci ne otvore sinepleks, zato �to bi u tom slu�aju oni uzimali 75 odsto zarade, kao �to se to desilo u Gr�koj i Rusiji, umesto da taj novac ostane u zemlji", obja�njava svoje motive Zvonko �or�evi�, vlasnik ku�e "Tak", navode�i primer ljubljanskih kinematografa koji imaju svoj sinepleks. Drugi privatni distributeri odavno su zakupili neki od postoje�ih gradskih bioskopa kako bi u njima vrteli svoje bioskope, "Taku" je ovo prvi bioskop. "Nisam hteo, rizikovao sam na sopstvenu odgovornost. Nije mi odgovaralo da pla�am kiriju. Odlu�io sam da pravim sinepleks, da ponudim gradu ne�to �to nema. Mogao sam i ja da u pet sala umesto 500 naguram 900 sedi�ta, ali bih onda izgubio metar rastojanja izme�u redova �to smatram vrlo bitnim. Najve�i problem je bila akustika, trebalo je za�tititi sale jednu od druge." �or�evi� je siguran da cena, duplo ve�a nego na drugim mestima, ne�e smanjiti posetu. "Opravda�u je, a i hteo bih da ovde dolaze ljudi kojima izlazak u bioskop ne zna�i popunjavanje vremena nego provod. Prema ovome �to ja nudim, Centar "Sava" �e postati skromna sala. Va�no mi je da ovaj bioskop poka�e nezainteresovanim dru�tvenim firmama kako treba da rade."

Isto to od "Takvuda" o�ekuje i Milutin Ran�elovi�, potpredsednik gradske vlade, i nada se da �e on najaviti renesansu u ovom poslu. Primeri iz inostranstva dokazuju da su ovakvi bioskopi izazvali i bum gledanosti i vidno pobolj�anje kvaliteta uslova prikazivanja filmova. Zbog svega toga, g. Ran�elovi� "Takvud" opisuje kao jedan od najve�ih doga�aja u kulturi za poslednjih petnaestak godina.