Prvi multipleks bioskop

Kod Merlinke

Nova sala za ljubitelje filma kojima izlazak u bioskop nije popunjavanje vremena nego provod

Beograđani su, zato što to zaslužuju - kako je objašnjeno u reklami - dobili prvi multipleks bioskop. On se nalazi u zgradi Doma inženjera i tehničara, četiri sprata ispod poslovnih prostorija njegovog vlasnika, kuće "Tak", na čiju poslovnu i emocionalnu vezu sa Holivudom asocira naziv bioskopa - "Takvud". Svečanom otvaranju na Dan svetog Valentina odnosno svetog Trifuna prisustvovale su zvanice iz vlade, a vrpcu je presekao gradonačelnik Vojislav Mihailović nadajući se novim sličnim projektima.

A do tada, "Takvud" će biti naš jedini svetski bioskop: u pet kamernih dvorana (Merilin Monro, Džems Din, Rita Hejvort, Hemfri Bogart i Lorin Bekol), sa oko 500 sedišta urađenih u Francuskoj (fotelje po najsavremenijem standardu, imaju udubljenje za čašu), u kojima će se na konstantnih 22 stepena Celzijusa, uz piće i kokice u kartonskim kutijama, uživati u filmovima čiji će kvalitet slike (projektor marke "Enerman") i tona (SDDS sistem, ili Sony Dinamic Digital Sound, sa GBL zvučnicima) biti ravan najsavremenijim evropskim bioskopima. Sale su povezane holovima jarkih boja, a u glavnom je snek-bar. Sve to na 1000 kvadratnih metara.

Prva dva dana u istoriji "Takvuda" Beograđani su mogli besplatno da odgledaju po tri projekcije u svakoj sali, a nadalje će ulaznice stajati 45 dinara. Prvi prikazani filmovi su bili "Grad tame", "Posrednik", "Pleši sa mnom", "Dve čađave dvocevke" i "Ljubavne čarolije". Premijere su na programu svakog četvrtka. Nakon prvog, probnog meseca, biće još jedno otvaranje koje će svečanim učiniti predstavnici mejdžor kompanija sa kojima "Tak" sarađuje.

"Bilo je važno da stranci ne otvore sinepleks, zato što bi u tom slučaju oni uzimali 75 odsto zarade, kao što se to desilo u Grčkoj i Rusiji, umesto da taj novac ostane u zemlji", objašnjava svoje motive Zvonko Đorđević, vlasnik kuće "Tak", navodeći primer ljubljanskih kinematografa koji imaju svoj sinepleks. Drugi privatni distributeri odavno su zakupili neki od postojećih gradskih bioskopa kako bi u njima vrteli svoje bioskope, "Taku" je ovo prvi bioskop. "Nisam hteo, rizikovao sam na sopstvenu odgovornost. Nije mi odgovaralo da plaćam kiriju. Odlučio sam da pravim sinepleks, da ponudim gradu nešto što nema. Mogao sam i ja da u pet sala umesto 500 naguram 900 sedišta, ali bih onda izgubio metar rastojanja između redova što smatram vrlo bitnim. Najveći problem je bila akustika, trebalo je zaštititi sale jednu od druge." Đorđević je siguran da cena, duplo veća nego na drugim mestima, neće smanjiti posetu. "Opravdaću je, a i hteo bih da ovde dolaze ljudi kojima izlazak u bioskop ne znači popunjavanje vremena nego provod. Prema ovome što ja nudim, Centar "Sava" će postati skromna sala. Važno mi je da ovaj bioskop pokaže nezainteresovanim društvenim firmama kako treba da rade."

Isto to od "Takvuda" očekuje i Milutin Ranđelović, potpredsednik gradske vlade, i nada se da će on najaviti renesansu u ovom poslu. Primeri iz inostranstva dokazuju da su ovakvi bioskopi izazvali i bum gledanosti i vidno poboljšanje kvaliteta uslova prikazivanja filmova. Zbog svega toga, g. Ranđelović "Takvud" opisuje kao jedan od najvećih događaja u kulturi za poslednjih petnaestak godina.