ICN uzvra�a

Malo morgen

"Ovo sve �e potrajati od tri do �est meseci. Mi smo jaka kompanija i taj tro�ak mo�emo da podnesemo. Du�e od onih koji su nam oteli fabriku"

U utorak 16. februara Milan Pani�, predsednik Upravnog odbora kalifornijskog ICN Pharmaceuticals, u Podgorici je spasavao ono �to mu je oteto u Beogradu: zemunsku fabriku ICN Jugoslavija. Energija mu, kao i obi�no, nije manjkala samo nije mogao da shvati kako neko, pa jo� dr�ava, mo�e uz pomo� specijalaca i paraspecijalaca da otima tu�i kapital, tu�e vlasni�tvo i akcije.

"Imao sam informacije da �e se ovo desiti. Ali, znate, ja disciplinovano i normalno razmi�ljam i ne razumem nenormalne ljude i njihove postupke. Ovo je slu�aj za psihijatra, a ja to ipak nisam. Ovo �to vam govorim nije moje izvinjenje nego obja�njenje za�to nisam pripremio ljude u Beogradu za tragediju koja nam se dogodila", rekao je u izjavi za "Vreme" gospodin Milan Pani�.

Bar dva razloga opredelila su Milana Pani�a i njegov tim da, umesto u Beogradu, svoje budu�e namere i poteze javnosti saop�te iz Podgorice. Prvo, crnogorska vlada nije priznala odluku srpske vlade o dr�avnom preuzimanju ICN Jugoslavije. Drugo, nadle�ni u Podgorici "pozitivno razmi�ljaju" o predlogu kalifornijskog ICN-a da svoj dosada�nji beogradski centar preseli u Crnu Goru, i molbi Farmaceuticulsa (stigloj faksom na adresu crnogorske vlade 15. februara no�u) da promeni partnera i da obezbedi da, umesto dosada�njeg beogradskog ICN-a, ve�inski vlasnik (75 odsto kapitala) u budu�im poslovanjima bude ameri�ka firma. Uz sve to, Milan Pani� je na podgori�koj konferenciji za �tampu saop�tio svoju odluku da nema nameru da se povla�i iz Beograda i Jugoslavije.

CRNOGORCI I ICN: Dr�avnom plja�kom zemunske fabrike i Crnogorci su se na�li u neobranom gro��u. Ovaj potez srpskih vlasti Miomir Mugo�a, crnogorski ministar zdravlja, koji je u utorak u Podgorici pre Pani�a primio novinare, procenio je kao neposredno ugro�avanje zdravlja gra�ana Crne Gore, ekonomskog interesa ove federalne jedinice i atak na privatizaciju u ovoj republici.

Prodajom (pre dve godine) idealne tre�ine ICN-a Jugoslaviji Instituta "Simo Milo�evi�" u Igalu (�ija je celokupna vrednost u tom trenutku procenjena na 31 milion maraka plus dug od 45 miliona maraka �iju je tre�inu preuzeo na sebe da prodajom reguli�e ICN) i gradnjom nove fabrike lekova u Podgorici formirana je zajedni�ka kompanija. Posle zemunskog otimanja svojine, izme�u partnera su prekinute sve komunikacije, a u ovom trenutku ICN Crne Gore od Beograda potra�uje 22,3 miliona dolara ino potra�ivanja, 12 miliona dinara za robu crnogorske firme koja se na�la u Beogradu, tri miliona dinara za sirovine i osam miliona dinara potra�ivanja od veletrgovaca iz Srbije za isporu�ene lekove. Pored duga, crnogorski ICN je ugro�en i �injenicom da je celokupan izvoz i�ao preko Beograda, ta�nije Zemuna, posebno za veliko rusko tr�i�te. Dakle, Crnogorci imaju razlog za pobunu i �upanje iz bule po svaku cenu. Imaju ambicije da nastave sa proizvodnjom, da br�e zavr�e fabriku i da vi�e, bar �to se lekova ti�e, ne zavise od Beograda.

KONSOLIDACIJA: Ako je suditi po tu�bama, javnim osudama ameri�ke vlade i eminentnih svetskih vlasnika licenci lekova i proizvo�a�a sirovina, srpska bruka sa ICN-om Jugoslavije je dobila me�unarodne razmere. Kalifornijski ICN je protiv srpske vlade podneo tu�bu ameri�kim sudovima i zatra�io od�tetu od 500 miliona dolara. Tu�ba je podneta i Arbitra�nom sudu u Parizu. U Podgorici je najavljeno da �e ovda�njim sudovima tu�be biti podnete i protiv Mirka Marjanovi�a, predsednika Vlade Srbije, Leposave Mili�evi�, ministra zdravlja, Tome Jankovi�a, direktora Zavoda za zdravstveno osiguranje, Jorgovanke Tabakovi�, ministra za vlasni�ku transformaciju, i Marije Krstaji�, od Zavoda postavljenog direktora ICN-a Jugoslavije.

"Svi argumenti su na na�oj strani, a imenom i prezimenom se moraju prozvati odgovorni. Pre dve godine kada smo davali lekove na kredit, o tome imamo i snimke, Leposava Mili�evi� nam se zahvaljivala. Mo�da je i taj veliki dug bio razlog za plja�ku", rekao je Pani�, objasniv�i da je 170 miliona dolara duga srpske dr�ave ICN-u vi�e para nego �to je Srbija u vidu zajmova dobila od Kine ili Rusije: "Mi smo zapravo najve�i potra�ilac od Srbije. A onda vam uz to otmu fabriku. E, ne�e mo�i. Ovda�njim akcionarima za njihove akcije garantuje ameri�ka dr�ava, a ja u �etrdesetogodi�njem poslovanju imam dobro iskustvo sa njima... Moj problem je �to dosad nisam imao iskustva sa ovakvim slu�ajeva da vlada bilo koje zemlje otima ne�iju svojinu."

Prvi �ovek kalifornijske kompanije u Podgorici nije osporio mogu�nost kompromisa i pregovora sa srpskim vlastima: "Ho�emo da pregovaramo uprkos svemu. Neka promene pregovara�ki tim. Sa ovima koji su nas pokrali vi�e ne mo�emo da razgovaramo. To podrazumeva prethodno vra�anje fabrike i ja im poslednji put nudim: iza�ite iz na�e fabrike �to pre, i platite nam od�tetu."

Do �ekanja sudskih presuda, za koje je, bar one iz sveta, Milan Pani� uveren da �e biti re�ene u korist pravih vlasnika i akcionara, na dnevnom redu je konsolidacija fabrike u Crnoj Gori, organizovanje menad�menta i radnika u Beogradu.

Na ovonedeljnim podgori�kim dogovorima borda direktora �ta i kako dalje, radnicima je do re�enja spora obe�ana svojevrsna za�tita u vidu plate ili mogu�eg zaposlenja. Te odluke je Milan Pani� i potvrdio na konferenciji za �tampu: "Svi kojima smo to obe�ali i koji nas podr�avaju osta�e deo ICN kompanije. Ili �emo ih preorijentisati na druge poslove ili �emo im na�i posao u Crnoj Gori, Makedoniji, Rusiji, Americi, Londonu, Parizu. Onima koji ne budu mogli brzo da se preorijenti�u na druge poslove tako�e garantujemo plate. Odgovornost na�eg rukovodstva je da svima stvori uslove da rade, a ovo sve �e potrajati od tri do �est meseci. Mi smo jaka kompanija i taj tro�ak mo�emo da podnesemo. Du�e od onih koji su nam oteli fabriku. Oni �e stati onog trenutka kad rasprodaju i potro�e ono �to su zatekli u ICN-u Jugoslavija: lekove u vrednosti od 50 miliona dolara i sirovine vredne 30 miliona dolara."

FAMOZNA JEDINJENJA: Otkako je dr�ava zauzela ICN Jugoslavije, prvi put je u Podgorici detaljno obrazlo�en slu�aj famoznih jedinjenja na koja se pozvala Vlada Srbije kada je uz podr�ku policije u�la u ICN Jugoslavija. Pravni�ki re�eno, u pitanju je "izvr�enje ugovornih obaveza o prenosu svojinskih prava i patenata na ICN Jugoslavija" u vrednosti od 220 miliona dolara. Podse�anja radi, ovda�nja Direkcija za procenu vrednosti kapitala donela je re�enje na osnovu koga je sudskom odlukom uzeta imovina ameri�kog partnera u Zemunu.

Todor Oli�, �lan borda ICN-a Jugoslavije, rekao je na konferenciji za �tampu da Direkcija nikada nije do�la u ICN, niti zatra�ila informaciju ili dokument o prenosu jedinjenja:

"Navodno sporni prenos �etiri nova jedinjenja od ICN-a Kalifornije u ICN Jugoslavija u potpunosti je izvr�en. Prenos se sastojao iz dva dela: prenosa svojinskih i vlasni�kih prava na ICN, i preregistracija patenata na ICN Galeniku, �to je izuzetno va�no. Prvi deo daje sva vlasni�ka prava na jedan lek, a ona mogu da dosegnu i milijardu dolara ako novo jedinjenje postane lek. Vlasni�ko pravo je va�nije od patenata. Odluku je doneo Savet direktora kalifornijske fabrike, i na osnovu te odluke je zaklju�en, potpisan i overen ugovor obe strane o prenosu izme�u Galenika-Holdinga i kompanije u Kaliforniji za svako jedinjenje pojedina�no. Postoje �etiri ugovora o prenosu vlasni�kog odnosa, i oni su potpisani 26. aprila 1991.

Na bazi tih ugovora u knjige novoformiranog preduze�a ICN Galenika unet je iznos od 220 miliona dolara, i on je vidljiv u svim zavr�nim ra�unima, koje su overili SDK i me�unarodna oditorska firma Kupers i Lajbrand. �ak su i u redovnoj kontroli nadle�nim organima predate kopije ugovora o �etiri jedinjenja."

Oli� je novinarima predo�io i, kako je rekao, manji spor me�u partnerima nastao zbog procesa prenosa i preregistracije patenata i patentnih prava:

"U pitanju je tehni�ka stvar. Prenos u pedeset, �ezdeset zemalja svakog patenta je dug i skup proces. Sa svoje strane ICN je i tada, iako se nije slo�io sa primedbama da patenti nisu na vreme preneti, preduzeo sve mere i dopunske radnje da se to u�ini i da se unesu kao pravo ICN-a Jugoslavije. Ceo taj postupak je zaklju�en sredinom marta 1994. godine, kad je Upravni odbor ICN-a Galenike i Galenike Holding potvrdio i registrovao da su sve ugovorne obaveze sada izvr�ene. Za sve ovo imamo dokumenta. Nekoliko puta je to potpisivano, ali u ovoj zemlji ima onih koji sutra ka�u da njihov sopstveni potpis ne va�i. U Saveznom zavodu za patente u Beogradu podnete su odgovaraju�e prijave za sve navedene patente i time je zavr�en ceo postupak."

I dok u svetu dobija ne ba� bezna�ajnu podr�ku u nastojanjima da u ICN-u Jugoslavije povrati oteto vlasni�tvo, u Srbiji Milan Pani� zasad vodi usamljenu bitku. Uz njega su samo njegova uprava i radnici koji su napustili posao u fabrici.

Njegova nastojanja da brzom organizacijom i novcem osposobi fabriku u Crnoj Gori �to pre u ovoj federalnoj jedinici za sada nailaze na razumevanje i podr�ku tamo�njeg rukovodstva, i izuzetan interes za dolazak stranog kapitala.

U Podgorici je Pani� u �ali rekao: "Ima samo jedan problem: mene i Crnogoraca ima 500.000 i jedan. Mo�emo imati problem ako se Srbi, kojih je mnogo vi�e, re�e na jo� neki pogre�an korak poput ovog koji su u�inili."

Helen Deli�-Bentli za "Vreme"

Kona�an udarac

"Kad je ugovor potpisivan ni�ta nije davalo razloga za sumnju", ka�e svedok pri potpisivanju ugovora o prodaji Galenike Milanu Pani�u

Helen Deli�-Bentli, biv�i �lan ameri�kog Kongresa, kumovala je vezi s ICN-om Milana Pani�a i beogradske Galenike 1990. godine. Danas iz svog doma u Baltimoru za "Vreme" komentari�e skandalozno preuzimanje fabrike od strane Vlade Srbije.

"Milo�evi� je prekora�io svoja ovla��enja, i postavlja se pitanje da li mu je uop�te stalo do budu�nosti Srbije. �ao mi je �to na osnovu mnogih stvari koje sam u poslednje vreme videla moram da ka�em da mi se �ini da mu nije stalo, i da sve radi u svom sebi�nom interesu. Dokaz za to je, izme�u ostalog, i kontrola koju je nametnuo profesorima Beogradskog univerziteta."

"Kad je o ICN-u re�, ovde postoji nesumnjiva zabrinutost kad bilo koja zemlja otme imovinu koja predstavlja stranu investiciju. To je i jasan znak drugim investitorima da tamo ne idu, jer �e izgubiti pare. Srbija to sebi sad ne mo�e dozvoliti. Srbiji je potrebna sva strana pomo� koju mo�e da dobije, posebno u investicijama koje bi ponovo podigle zemlju na noge, obezbedile posao ljudima kako bi mogli da jedu ne�to vi�e od hleba i vode. Srce mi se cepa kad sad �ujem �ta se tamo de�ava. Ovo bi stvarno mogao biti kona�ni udarac ekonomskom razvoju zemlje. Vrlo sam zabrinuta zbog toga."

Da li je ne�to ukazivalo na ovakav epilog kad je pre devet godina ICN u�ao u Galeniku?

Ba� ni�ta u to vreme nije davalo razloga za sumnju. Svi su mislili da je to vrlo pozivitan korak napred i za onda�nju Jugoslaviju i za Galeniku. O�ekivalo se da �e biti novih radnih mesta, da �e biti profita, da �e profit pla�ati porez. Sada�nji rasplet je sve to ugu�io, sve ubio.

Gledano iz SAD, da li otimanje Galenike vi�e li�i na politi�ki ili ekonomski potez, s obzirom na to da se vlasnik ICN-a Milan Pani� politi�ki reaktivirao u Srbiji?

Sigurna sam da je to politi�ki motivisano. Stvar izdaleka smrdi na politiku. Milo�evi� ho�e sve sam da kontroli�e.

Kako o�ekujete da �e se tu�ba podignuta protiv dr�ave zavr�iti?

Ukoliko se sudski proces bude odvijao van Jugoslavije, o�ekujem presudu u korist ICN-a koja bi i dalje trebalo da vodi Galeniku i da uostalom �titi svoje interese izvan SAD. Ponavljam, Srbiji ovo nije bilo ptrebno. Ima dovoljno problema i bez Milo�evi�evih napora da stalno pogor�ava situaciju. Ovo je vrlo tu�an dan za Srbiju i njenu privredu.

Pani�: Uze�emo brodove i avione

"ICN Jugoslavija je kao pojedina�na fabrika na�a najve�a investicija u Isto�noj Evropi. Bili smo jako ponosni na tu fabriku. Dosad nas je dr�ava o�tetila za otprilike 325 miliona dolara. Kada su rekli da ne�e da plate onaj dug od 170 miliona dolara, na�e akcije na njujor�koj berzi pale su sa 4 milijarde na dve milijarde dolara. Tako je svaki akcionar u ICN-u Jugoslavija koji je imao akcije u vrednosti od 30.000 DEM izgubio polovinu. To je bio problem."

Ako sudovi i presude u va�u korist, kako mislite da od Srbije, odnosno SRJ naplatite dugovanja. Na konferenciji za �tampu ste rekli: "Pani� zna gde su srpske pare."

"Sve se to mo�e i bez ove dr�ave. Kada dobijem sudske presude, bilo u Americi ili Francuskoj, to ide po automatizmu. Odem sa re�enjem i nadoknadim svoj dug i �tetu bilo �ime �to pripada ovoj zemlji a trenutno se nalazi u inostranstvu. Se�ate se kako su nam zaplenjivali one crnogorske brodove i srpske avione. Tako �e biti i ovog puta. Zemlja je u u�asnom stanju. Me�unarodna zajednica zagra�uje spolja, a ovi ovde iznutra. Trupe su ve� oko Kosova, a na na�oj granici postoje spiskovi ko ne mo�e da putuje."

Da li smatrate da je srpska imovina u inostranstvu, ukoliko dobijete spor, dovoljna da naplatite dugove?

"O, jeste, i ja vrlo dobro znam gde su pare. Mora�u malo da uzmem i od Hrvata i Slovenaca. I oni su poku�ali ne�to sli�no, da ICN-u uzmu zgrade. Prema ovome �to su uzeli ovde to je sitnica. Dodu�e, ve� smo na slovena�kom sudu dobili spor. I oni �e nam vratiti na�u zgradu. Nadam se da �e sli�no uraditi i Hrvati. U oba slu�aja malo nam poma�e ameri�ka vlada."

Opomena svim privatnim vlasnicima

"Nacionalizacija jugoslovenskog ogranka ICN-a, izvedena uz upotrebu sile, pri �emu privatni vlasnik nije imao priliku da kroz zakonsku proceduru za�titi svoj interes, �irom se otvaraju vrata za nove retrogradne poteze u procesu privatizacije", upozorili su ekonomisti okupljeni u Grupi 17, koji se pitaju za�to promena vlasni�tva u ICN-u nije izvedena ranije, ako je postojao pravni osnov za tako ne�to, kako tvrdi Vlada Srbije.

"Po svemu sude�i, oni koji su naredili nacionalizaciju ICN-a, �eleli su da i svim ostalim vlasnicima u Srbiji, sada�njim i budu�im, doma�im i stranim, nedvosmisleno stave do znanja da, u takozvanoj pravnoj dr�avi, privatno vlasni�tvo nije ni�im za�ti�eno", navodi se u pismu koje su javnosti uputili iz G17.