ICN uzvraća

Malo morgen

"Ovo sve će potrajati od tri do šest meseci. Mi smo jaka kompanija i taj trošak možemo da podnesemo. Duže od onih koji su nam oteli fabriku"

U utorak 16. februara Milan Panić, predsednik Upravnog odbora kalifornijskog ICN Pharmaceuticals, u Podgorici je spasavao ono što mu je oteto u Beogradu: zemunsku fabriku ICN Jugoslavija. Energija mu, kao i obično, nije manjkala samo nije mogao da shvati kako neko, pa još država, može uz pomoć specijalaca i paraspecijalaca da otima tuđi kapital, tuđe vlasništvo i akcije.

"Imao sam informacije da će se ovo desiti. Ali, znate, ja disciplinovano i normalno razmišljam i ne razumem nenormalne ljude i njihove postupke. Ovo je slučaj za psihijatra, a ja to ipak nisam. Ovo što vam govorim nije moje izvinjenje nego objašnjenje zašto nisam pripremio ljude u Beogradu za tragediju koja nam se dogodila", rekao je u izjavi za "Vreme" gospodin Milan Panić.

Bar dva razloga opredelila su Milana Panića i njegov tim da, umesto u Beogradu, svoje buduće namere i poteze javnosti saopšte iz Podgorice. Prvo, crnogorska vlada nije priznala odluku srpske vlade o državnom preuzimanju ICN Jugoslavije. Drugo, nadležni u Podgorici "pozitivno razmišljaju" o predlogu kalifornijskog ICN-a da svoj dosadašnji beogradski centar preseli u Crnu Goru, i molbi Farmaceuticulsa (stigloj faksom na adresu crnogorske vlade 15. februara noću) da promeni partnera i da obezbedi da, umesto dosadašnjeg beogradskog ICN-a, većinski vlasnik (75 odsto kapitala) u budućim poslovanjima bude američka firma. Uz sve to, Milan Panić je na podgoričkoj konferenciji za štampu saopštio svoju odluku da nema nameru da se povlači iz Beograda i Jugoslavije.

CRNOGORCI I ICN: Državnom pljačkom zemunske fabrike i Crnogorci su se našli u neobranom grožđu. Ovaj potez srpskih vlasti Miomir Mugoša, crnogorski ministar zdravlja, koji je u utorak u Podgorici pre Panića primio novinare, procenio je kao neposredno ugrožavanje zdravlja građana Crne Gore, ekonomskog interesa ove federalne jedinice i atak na privatizaciju u ovoj republici.

Prodajom (pre dve godine) idealne trećine ICN-a Jugoslaviji Instituta "Simo Milošević" u Igalu (čija je celokupna vrednost u tom trenutku procenjena na 31 milion maraka plus dug od 45 miliona maraka čiju je trećinu preuzeo na sebe da prodajom reguliše ICN) i gradnjom nove fabrike lekova u Podgorici formirana je zajednička kompanija. Posle zemunskog otimanja svojine, između partnera su prekinute sve komunikacije, a u ovom trenutku ICN Crne Gore od Beograda potražuje 22,3 miliona dolara ino potraživanja, 12 miliona dinara za robu crnogorske firme koja se našla u Beogradu, tri miliona dinara za sirovine i osam miliona dinara potraživanja od veletrgovaca iz Srbije za isporučene lekove. Pored duga, crnogorski ICN je ugrožen i činjenicom da je celokupan izvoz išao preko Beograda, tačnije Zemuna, posebno za veliko rusko tržište. Dakle, Crnogorci imaju razlog za pobunu i čupanje iz bule po svaku cenu. Imaju ambicije da nastave sa proizvodnjom, da brže završe fabriku i da više, bar što se lekova tiče, ne zavise od Beograda.

KONSOLIDACIJA: Ako je suditi po tužbama, javnim osudama američke vlade i eminentnih svetskih vlasnika licenci lekova i proizvođača sirovina, srpska bruka sa ICN-om Jugoslavije je dobila međunarodne razmere. Kalifornijski ICN je protiv srpske vlade podneo tužbu američkim sudovima i zatražio odštetu od 500 miliona dolara. Tužba je podneta i Arbitražnom sudu u Parizu. U Podgorici je najavljeno da će ovdašnjim sudovima tužbe biti podnete i protiv Mirka Marjanovića, predsednika Vlade Srbije, Leposave Milićević, ministra zdravlja, Tome Jankovića, direktora Zavoda za zdravstveno osiguranje, Jorgovanke Tabaković, ministra za vlasničku transformaciju, i Marije Krstajić, od Zavoda postavljenog direktora ICN-a Jugoslavije.

"Svi argumenti su na našoj strani, a imenom i prezimenom se moraju prozvati odgovorni. Pre dve godine kada smo davali lekove na kredit, o tome imamo i snimke, Leposava Milićević nam se zahvaljivala. Možda je i taj veliki dug bio razlog za pljačku", rekao je Panić, objasnivši da je 170 miliona dolara duga srpske države ICN-u više para nego što je Srbija u vidu zajmova dobila od Kine ili Rusije: "Mi smo zapravo najveći potražilac od Srbije. A onda vam uz to otmu fabriku. E, neće moći. Ovdašnjim akcionarima za njihove akcije garantuje američka država, a ja u četrdesetogodišnjem poslovanju imam dobro iskustvo sa njima... Moj problem je što dosad nisam imao iskustva sa ovakvim slučajeva da vlada bilo koje zemlje otima nečiju svojinu."

Prvi čovek kalifornijske kompanije u Podgorici nije osporio mogućnost kompromisa i pregovora sa srpskim vlastima: "Hoćemo da pregovaramo uprkos svemu. Neka promene pregovarački tim. Sa ovima koji su nas pokrali više ne možemo da razgovaramo. To podrazumeva prethodno vraćanje fabrike i ja im poslednji put nudim: izađite iz naše fabrike što pre, i platite nam odštetu."

Do čekanja sudskih presuda, za koje je, bar one iz sveta, Milan Panić uveren da će biti rešene u korist pravih vlasnika i akcionara, na dnevnom redu je konsolidacija fabrike u Crnoj Gori, organizovanje menadžmenta i radnika u Beogradu.

Na ovonedeljnim podgoričkim dogovorima borda direktora šta i kako dalje, radnicima je do rešenja spora obećana svojevrsna zaštita u vidu plate ili mogućeg zaposlenja. Te odluke je Milan Panić i potvrdio na konferenciji za štampu: "Svi kojima smo to obećali i koji nas podržavaju ostaće deo ICN kompanije. Ili ćemo ih preorijentisati na druge poslove ili ćemo im naći posao u Crnoj Gori, Makedoniji, Rusiji, Americi, Londonu, Parizu. Onima koji ne budu mogli brzo da se preorijentišu na druge poslove takođe garantujemo plate. Odgovornost našeg rukovodstva je da svima stvori uslove da rade, a ovo sve će potrajati od tri do šest meseci. Mi smo jaka kompanija i taj trošak možemo da podnesemo. Duže od onih koji su nam oteli fabriku. Oni će stati onog trenutka kad rasprodaju i potroše ono što su zatekli u ICN-u Jugoslavija: lekove u vrednosti od 50 miliona dolara i sirovine vredne 30 miliona dolara."

FAMOZNA JEDINJENJA: Otkako je država zauzela ICN Jugoslavije, prvi put je u Podgorici detaljno obrazložen slučaj famoznih jedinjenja na koja se pozvala Vlada Srbije kada je uz podršku policije ušla u ICN Jugoslavija. Pravnički rečeno, u pitanju je "izvršenje ugovornih obaveza o prenosu svojinskih prava i patenata na ICN Jugoslavija" u vrednosti od 220 miliona dolara. Podsećanja radi, ovdašnja Direkcija za procenu vrednosti kapitala donela je rešenje na osnovu koga je sudskom odlukom uzeta imovina američkog partnera u Zemunu.

Todor Olić, član borda ICN-a Jugoslavije, rekao je na konferenciji za štampu da Direkcija nikada nije došla u ICN, niti zatražila informaciju ili dokument o prenosu jedinjenja:

"Navodno sporni prenos četiri nova jedinjenja od ICN-a Kalifornije u ICN Jugoslavija u potpunosti je izvršen. Prenos se sastojao iz dva dela: prenosa svojinskih i vlasničkih prava na ICN, i preregistracija patenata na ICN Galeniku, što je izuzetno važno. Prvi deo daje sva vlasnička prava na jedan lek, a ona mogu da dosegnu i milijardu dolara ako novo jedinjenje postane lek. Vlasničko pravo je važnije od patenata. Odluku je doneo Savet direktora kalifornijske fabrike, i na osnovu te odluke je zaključen, potpisan i overen ugovor obe strane o prenosu između Galenika-Holdinga i kompanije u Kaliforniji za svako jedinjenje pojedinačno. Postoje četiri ugovora o prenosu vlasničkog odnosa, i oni su potpisani 26. aprila 1991.

Na bazi tih ugovora u knjige novoformiranog preduzeća ICN Galenika unet je iznos od 220 miliona dolara, i on je vidljiv u svim završnim računima, koje su overili SDK i međunarodna oditorska firma Kupers i Lajbrand. Čak su i u redovnoj kontroli nadležnim organima predate kopije ugovora o četiri jedinjenja."

Olić je novinarima predočio i, kako je rekao, manji spor među partnerima nastao zbog procesa prenosa i preregistracije patenata i patentnih prava:

"U pitanju je tehnička stvar. Prenos u pedeset, šezdeset zemalja svakog patenta je dug i skup proces. Sa svoje strane ICN je i tada, iako se nije složio sa primedbama da patenti nisu na vreme preneti, preduzeo sve mere i dopunske radnje da se to učini i da se unesu kao pravo ICN-a Jugoslavije. Ceo taj postupak je zaključen sredinom marta 1994. godine, kad je Upravni odbor ICN-a Galenike i Galenike Holding potvrdio i registrovao da su sve ugovorne obaveze sada izvršene. Za sve ovo imamo dokumenta. Nekoliko puta je to potpisivano, ali u ovoj zemlji ima onih koji sutra kažu da njihov sopstveni potpis ne važi. U Saveznom zavodu za patente u Beogradu podnete su odgovarajuće prijave za sve navedene patente i time je završen ceo postupak."

I dok u svetu dobija ne baš beznačajnu podršku u nastojanjima da u ICN-u Jugoslavije povrati oteto vlasništvo, u Srbiji Milan Panić zasad vodi usamljenu bitku. Uz njega su samo njegova uprava i radnici koji su napustili posao u fabrici.

Njegova nastojanja da brzom organizacijom i novcem osposobi fabriku u Crnoj Gori što pre u ovoj federalnoj jedinici za sada nailaze na razumevanje i podršku tamošnjeg rukovodstva, i izuzetan interes za dolazak stranog kapitala.

U Podgorici je Panić u šali rekao: "Ima samo jedan problem: mene i Crnogoraca ima 500.000 i jedan. Možemo imati problem ako se Srbi, kojih je mnogo više, reše na još neki pogrešan korak poput ovog koji su učinili."

Helen Delić-Bentli za "Vreme"

Konačan udarac

"Kad je ugovor potpisivan ništa nije davalo razloga za sumnju", kaže svedok pri potpisivanju ugovora o prodaji Galenike Milanu Paniću

Helen Delić-Bentli, bivši član američkog Kongresa, kumovala je vezi s ICN-om Milana Panića i beogradske Galenike 1990. godine. Danas iz svog doma u Baltimoru za "Vreme" komentariše skandalozno preuzimanje fabrike od strane Vlade Srbije.

"Milošević je prekoračio svoja ovlašćenja, i postavlja se pitanje da li mu je uopšte stalo do budućnosti Srbije. Žao mi je što na osnovu mnogih stvari koje sam u poslednje vreme videla moram da kažem da mi se čini da mu nije stalo, i da sve radi u svom sebičnom interesu. Dokaz za to je, između ostalog, i kontrola koju je nametnuo profesorima Beogradskog univerziteta."

"Kad je o ICN-u reč, ovde postoji nesumnjiva zabrinutost kad bilo koja zemlja otme imovinu koja predstavlja stranu investiciju. To je i jasan znak drugim investitorima da tamo ne idu, jer će izgubiti pare. Srbija to sebi sad ne može dozvoliti. Srbiji je potrebna sva strana pomoć koju može da dobije, posebno u investicijama koje bi ponovo podigle zemlju na noge, obezbedile posao ljudima kako bi mogli da jedu nešto više od hleba i vode. Srce mi se cepa kad sad čujem šta se tamo dešava. Ovo bi stvarno mogao biti konačni udarac ekonomskom razvoju zemlje. Vrlo sam zabrinuta zbog toga."

Da li je nešto ukazivalo na ovakav epilog kad je pre devet godina ICN ušao u Galeniku?

Baš ništa u to vreme nije davalo razloga za sumnju. Svi su mislili da je to vrlo pozivitan korak napred i za ondašnju Jugoslaviju i za Galeniku. Očekivalo se da će biti novih radnih mesta, da će biti profita, da će profit plaćati porez. Sadašnji rasplet je sve to ugušio, sve ubio.

Gledano iz SAD, da li otimanje Galenike više liči na politički ili ekonomski potez, s obzirom na to da se vlasnik ICN-a Milan Panić politički reaktivirao u Srbiji?

Sigurna sam da je to politički motivisano. Stvar izdaleka smrdi na politiku. Milošević hoće sve sam da kontroliše.

Kako očekujete da će se tužba podignuta protiv države završiti?

Ukoliko se sudski proces bude odvijao van Jugoslavije, očekujem presudu u korist ICN-a koja bi i dalje trebalo da vodi Galeniku i da uostalom štiti svoje interese izvan SAD. Ponavljam, Srbiji ovo nije bilo ptrebno. Ima dovoljno problema i bez Miloševićevih napora da stalno pogoršava situaciju. Ovo je vrlo tužan dan za Srbiju i njenu privredu.

Panić: Uzećemo brodove i avione

"ICN Jugoslavija je kao pojedinačna fabrika naša najveća investicija u Istočnoj Evropi. Bili smo jako ponosni na tu fabriku. Dosad nas je država oštetila za otprilike 325 miliona dolara. Kada su rekli da neće da plate onaj dug od 170 miliona dolara, naše akcije na njujorškoj berzi pale su sa 4 milijarde na dve milijarde dolara. Tako je svaki akcionar u ICN-u Jugoslavija koji je imao akcije u vrednosti od 30.000 DEM izgubio polovinu. To je bio problem."

Ako sudovi i presude u vašu korist, kako mislite da od Srbije, odnosno SRJ naplatite dugovanja. Na konferenciji za štampu ste rekli: "Panić zna gde su srpske pare."

"Sve se to može i bez ove države. Kada dobijem sudske presude, bilo u Americi ili Francuskoj, to ide po automatizmu. Odem sa rešenjem i nadoknadim svoj dug i štetu bilo čime što pripada ovoj zemlji a trenutno se nalazi u inostranstvu. Sećate se kako su nam zaplenjivali one crnogorske brodove i srpske avione. Tako će biti i ovog puta. Zemlja je u užasnom stanju. Međunarodna zajednica zagrađuje spolja, a ovi ovde iznutra. Trupe su već oko Kosova, a na našoj granici postoje spiskovi ko ne može da putuje."

Da li smatrate da je srpska imovina u inostranstvu, ukoliko dobijete spor, dovoljna da naplatite dugove?

"O, jeste, i ja vrlo dobro znam gde su pare. Moraću malo da uzmem i od Hrvata i Slovenaca. I oni su pokušali nešto slično, da ICN-u uzmu zgrade. Prema ovome što su uzeli ovde to je sitnica. Doduše, već smo na slovenačkom sudu dobili spor. I oni će nam vratiti našu zgradu. Nadam se da će slično uraditi i Hrvati. U oba slučaja malo nam pomaže američka vlada."

Opomena svim privatnim vlasnicima

"Nacionalizacija jugoslovenskog ogranka ICN-a, izvedena uz upotrebu sile, pri čemu privatni vlasnik nije imao priliku da kroz zakonsku proceduru zaštiti svoj interes, širom se otvaraju vrata za nove retrogradne poteze u procesu privatizacije", upozorili su ekonomisti okupljeni u Grupi 17, koji se pitaju zašto promena vlasništva u ICN-u nije izvedena ranije, ako je postojao pravni osnov za tako nešto, kako tvrdi Vlada Srbije.

"Po svemu sudeći, oni koji su naredili nacionalizaciju ICN-a, želeli su da i svim ostalim vlasnicima u Srbiji, sadašnjim i budućim, domaćim i stranim, nedvosmisleno stave do znanja da, u takozvanoj pravnoj državi, privatno vlasništvo nije ničim zaštićeno", navodi se u pismu koje su javnosti uputili iz G17.