Povezivanje audio-vizuelnih medija

Od januara 1999. Grčki audio-vizuelni institut I.O.M. predsedava i koordinira rad EUREKE Audiovisuel, projekta Saveta Evrope za razvoj audiovizuelnih medija u najširem smislu reči, radio i televizijskih sistema, filmskih arhiva i produkcijskih kuća, Interneta i sl.

U februarskom hladu maslina, dok su se pristalice Odžalana još jurile u strogom centru Atine sa više nego efikasnom policijom, počeo je prvi sastanak čija je ideja regionalno povezivanje i stvaranje univerzalne baze podataka, bez obzira na trenutnu katastrofalnu političku situaciju i tenzije na relacijama Jugoslavija - Albanija ili Grčka-Turska. Grčki domaćin pozvao je 32 institucije iz 11 zemalja (Albanija, Bugarska, Rumunija, Grčka, Turska, Kipar, Makedonija, Jugoslavija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija) od kojih četiri zemlje (uključujući i nas) nisu članice "Eureke".

Dok je isticao prvi deadline u Rambujeu, delegati njih oko 60, su 19. i 20. februara proveli u intenzivnim radnim sastancima, na kojima su najpre iznošeni bazični audio-vizuelni statistički podaci, ukršteni sa socio-demografskim presecima. Dijapazon se kretao od Slovenije, u kojoj 96 odsto domaćinstava ima televizor, do Albanije i njenih 14 odsto. Ipak, generalni je utisak da su bogatija braća sa juga Evrope zainteresovana za protok informacija iz oblasti audio-vizuelnih medija, kao i deobu bogatih fondova koje je "Eureka" pripremila za pojedinačne i konkretne projekte, bilo da su bilateralni ili multilateralni. Filmski arhivi naše regije, među njima i Jugoslovenska kinoteka, kontinuirano od juna 1998. na razne adrese uvek iste "Eureke" podnose zahteve, ali se čini da su se tek pod koordinacijom grčkog I.O.M.-a stekli uslovi za njihovu realizaciju do kraja milenijuma.

Jugoslovensku stranu su po pozivu zastupali Mira Nikić iz Saveznog zavoda za statistiku, Anđelija Anrić iz Instituta za film i Dinko Tucaković iz Jugoslovenske kinoteke.

Konkretan zaključak je bio dokument na jednoj strani, koji je jezikom diplomatije iskristalisao samo opštu saglasnost za saradnju i pored svih razlika i potrebu za intenziviranjem sastanaka (minimum svakih šest meseci, optimalno svaka tri meseca) kao i formiranje ekspertskih grupa, advokata, ekonomista i ljudi iz svakog od medija.

Ovaj mali audio-vizuelni Rambuje imao je pozitivan kraj, što još uvek ne znači da će se stranice neke bolje budućnosti pisati u kamenoj kolevci civilizacije. Da li se približavamo Borhesovom idealu "imaginarne biblioteke" svima dostupne preko Interneta ili Remboovoj ideji "celog sveta u jednoj knjizi" - pokazaće vreme. Ohrabruje i sama činjenica da nas još uvek smatraju jednom stranom te knjige.

D.T.

Izložba Miodraga Ristića

U galeriji "Zvono" (Višnjićeva 5) u ponedeljak 21. februara, otvorena je samostalna izložba Miodraga Ristića.

Osam izloženih radova ostalo je po duhu i intencijama na polaznim osnovama koje smo videli u njegovim ranim radovima; u novim radovima autor za podlogu koristi udubljenje, čime dobija konkavnu prostornu konfiguraciju. Izložba traje do 7. marta ove godine.