Ua, Klint!

U vreme teških iskušenja za Otadžbinu, svaki dobronamerni i idejno te nacionalno svesni građanin mora da da svoj doprinos ne samo Odbrani i Zaštiti zemlje, nego i ispravnom, patriotskom vaspitanju stanovništva. Uloga i značaj medija u tom pogledu nemerljivi su; televizija, pak, kao najmasovniji medij u tome ima posebnu odgovornost, jerbo baš ona raspolaže neslućenim tehnološkim mogućnostima za konstruktivno uticanje na latentno vaspitno zapuštene mase. One su, naime, sklone da se prepuste pogubnom hedonizmu čim popuste blagotvorni mehanizmi Idejnog Nadzora. Zato svaki televizijski poslenik kojem nije samo do profanog Profita - te "svetinje" destruktivnog Novog Svetskog Poretka - ovih dana posebno vodi računa o Državnom Interesu, shvatajući da baš sve, svaki naizgled "benigni" programski sadržaj može, ako se ne pazi, negativno da utiče na Borbenu Gotovost. A tu smo onda - zar ne? - na pola puta do akta izdaje, iliti krivičnog dela Podrivanja... Često se misli da samo pregaoci RTS-a, kao eminentne državne kuće, imaju obavezu da uvek vode računa o Nacionalnom Interesu, ali takav rezon je beznadežno zastareo: i trudbenici privatnih televizija, onih koje nisu u službi N. S. Poretka i ne dobijaju topli obrok i markice za prevoz na šalterima CIE, mogu mnogo da učine za Otadžbinu kada joj je teško. Evo sjajnog primera za to: vlasnici privatne TV Galaksija 32 iz Čačka odlučili su da do daljeg iz programske šeme izbace sve američke i britanske filmove, te sve filmove sa engleskog govornog područja. Glavni i odgovorni urednik te stanice Vlade Madžarević rekao je da su se na ovaj plemenit korak odlučili "zbog antisrpske politike SAD i Velike Britanije (...) Na našoj televiziji do daljeg će biti emitovani samo domaći filmovi" (v. "Danas" od 24.2. o.g). Ovaj junački gest čačanskih patriota dokazuje da je borba protiv Svetskih Moćnika i moguća i poželjna na svakom mestu, na svakom koraku, i da u njoj Svaki Dobronamerni Građanin može dati svoj dragoceni doprinos...

Ovako bi, otprilike, mogao da glasi tekst nadahnutog govora nekog imaginarnog - a, opet, tako lako zamislivog - funkcionera Vlade narodnog jedinstva, zaduženog za informativnu borbu protiv belosvetskih Ala i Vrana koje hoće da nas pokore. Iako je tekst govora "izmišljen", događaj koji mu je povod sasvim je stvaran: oni veselnici u Čačku misle sasvim ozbiljno.

Ovim šarmantnim ispadom, koji ne može da ne razgali očajnika koji je pomislio da je već sve video, čačanske snage za brzu video-intervenciju dokazuju da vižljasti duh onog Fon Horvatovog Večitog Malograđanina nipošto nije upokojen, odnosno da Palanka-kao-duhovni-pojam ima spreman odgovor na svaku situaciju: čim Mrski Agresor 'rupi na vrata, ona mu brže-bolje uzvikne: "Oprem dobro!" ili "Dalje nećeš moći!" A ovaj - agresor - ne sazna, jadan, ni šta ga je snašlo. Tako i ovaj put: nema opipljivih dokaza da će se Entoni Hopkins, Klint Istvud, Gvinet Paltrou ili Džim Džarmuš nasekirati zato što publika u Čačku i okolini neće moći da gleda njihova imperijalistička celuloidna ostvarenja; zato će, međutim, lokalna publika biti uskraćena za izvesne sadržaje na koje je navikla, ali nema sumnje da će joj to obilno nadoknaditi produhovljeni ciklusi o, recimo, Žiki i njegovoj Dinastiji ili, pak, o Sekuli i njegovim Ženama. Plus "Kosovski boj" sa simpatičnim bradatim momcima iz Nove Pazove kao statistima. Ih, prava gozba za poklonike filmske umetnosti, a ne ono zapadnjačko industrijsko đubre!

Stvar je, međutim, osuđena na propast, to je jasno svakome ko mozak još uvek ne drži - iz patriotskih razloga - u formalinu. Ovakve intervencije nikada ne uspevaju da ostvare ono što im je cilj, nego samo učvršćuju globalni imidž Objekta Zabrane: to je, uostalom, u prirodi cenzure - ona uvek "obogotvoruje" ono protiv čega se bori. Tako su razni hitlerčići, staljinčići i brežnjevčići zabranjivali džez i rok, a ovi su im se, izbačeni na vrata, vraćali kroz prozor, i to, bogami, svaki put uvećani za još toliko. Nešto slično je i sa ovim ekscentričnim aktom čačanske medijske gerile, hrabro ispršene na braniku borbe protiv NSP-a: sve što može da postigne jeste da ispadne urnebesno smešna. Izbaciti Anglosaksonce iz vlastitog filmskog repertoara - pa još iz "idejnih razloga", majke ti! - isto je što i zafrljačiti nemačke kompozitore iz opusa simfonijskog orkestra, Italijane iz Opere, crnce iz džeza ili Mađare iz umetnosti pravljenja gulaša. To je, dakle, akt koji dokazuje da u ovom delu kosmosa Glupost postoji u čistom stanju, očišćena od primesa drugih tvari, opipljiva poput pismene dijagnoze. A glupost koja bane u svet tako amaterski ogoljena, umesto da je lukavo pomešaju s nekim drugim sastojcima, nema nikakve šanse u čeonom sudaru sa Stvarnošću: ona neslavno propada, i još joj javno natiču na glavu kapu sa zveketavim praporcima. Na taj način, paradoksalno, Glupost se samoukida, gušeći se od preterane težine i krepavajući u Čistom Apsurdu.

Pre nekoliko godina, avioni NATO-a leteli su nad Republikom Srpskom, povremeno ispuštajući neprijatno ubojit tovar; sve to nije smetalo zvaničnoj TV stanici RS da uredno emituje američke filmove - nečim, bre, treba popuniti onoliki program, a nisu ni Radovan Karadžić i Dragomir Bojanić Gidra baš uvek raspoloženi da kažu nešto smešno! Pa daj onda onog Stalonea, šta da se radi! Slično će biti i ovde, kako god se bude razvijala "situacija": možda je čak i NATO moguće pobediti, ali globalnu, masovnu pop-kulturu - i filmsku industriju kao njen važan deo - nemoguće je pokoriti, ili makar ignorisati. To više ne prolazi ni u Iranu. Zato je bizarna čačanska pričica samo ilustracija zakasnelog delovanja jednog detinjeg sindroma na odrasle ljude: znate ono - čvrsto zatvorim oči, i mislim da je svet oko mene nestao! Kad ono, ćale mi opali ćušku!