Na licu mesta

Izvuče se NATO

Neposredno posle vesti da se sve odlaže za tri nedelje, prištinske kafane bile su nešto punije nego obično. Ljudi su bili nešto manje "nervoz". Neki su se čak toliko opustili da su u kafićima sedeli okrenuti leđima prema ulazu, što se na Kosovu ubraja u rizično ponašanje

Vispreni Cigančić Idriz, koji već mesecima ispred prištinskog hotela "Grand" organizuje "sačekušu" za novinare i na nekoliko svetskih jezika pokušava od njih da iskamči neki dinar (i Idriz više voli marke), tvrdio je ovih dana na svom radnom mestu da "mnogo brine zbog situaciju". Jedanaestogodišnji Idriz primetio je naime da u "Grandu" odavno nije bilo toliko novinara, ali se i požalio da njegova zarada nije kao ranije kad je već posle nekoliko sati "rada" odlazio kući sa dovoljno para da prehrani braću. "Ovi novinari stalno nešto juru i mnogo su nervoz", kaže Idriz i u znak razumevanja, pre nego što zatraži neku kintu, potencijalnim "žrtvama" prvo nudi čokoladne napolitanke.

Novinari u Prištini postali su inače "nervoz" onog trenutka kada su kosovski verifikatori započeli sa pokaznim vežbama hitne evakuacije. Mnogi su tada priznali kako su im iz redakcijskih centrala poručili da se u slučaju neuspeha pregovora u Rambujeu odmah pokupe iz Prištine. Od pojedinih američkih kolega moglo se takođe saznati kako NATO neće da udari odmah, već najverovatnije tek 96 sati po isteku roku za postizanje dogovora između Srba i Albanaca. Znači, ako pregovori propadnu u subotu, ništa od bombi pre četvrtka. Dok se ne sklone svi sa spiska za evakuaciju.

"OSTAV": Nekoliko grupa verifikatora počelo je inače još prošlog četvrtka uveče da vežba brzo napuštanje hotela "Grand" (sa sve šlemovima i pancirima), i ulazak u narandžaste džipove kojima je, u slučaju neuspeha pregovora u Rambujeu, trebalo što pre stići do makedonske granice. U petak su vežbe nastavljene a, koliko se dalo primetiti, neki verifikatori su, zbog zaglavljivanja u liftovima, zaslužili komandu "ostav". Deo vežbe sa ulsakom u džipove išao je neupredivo brže. Čak toliko brzo da Idriz, koji im je u oktobru prvi zaželeo dobrodošlicu ispred hotela, ovoga puta nije stigao ni da ih ponudi napolitankama, a još manje da zatraži neku paru na rastanku. Nešto kasnije Prištinom se proneo glas kako je sve to samo vežba razmeštanja ljudi iz KVM-a na rezervne položaje po privatnim prištinskim kućama i stanovima. Ta vest, da ne odlaze zauvek, razočarala je inače mnoge Srbe koji verifikatore smatraju zaštitnicima Albanaca, pogotovo posle pojavljivanja šefa ove misije Vilijama Vokera u selu Račak. "Ako sada odu, povratka im više nema", moglo se čuti prošlog petka ispred "Granda".

Istoga dana u Leposaviću verifikatorima nije bilo dozvoljeno ni da dođu. Toga dana oni su u jednoj privatnoj kući otvorili kancelariju KVM-a, uneli nameštaj i postavili tablu i zastavu OEBS-a. Oko 150 građana Leposavića stiglo je pred novootvorenu kancelariju još iste večeri. Neki od njih su poneli jaja i pomorandže. Sasvim dovoljno da ubede tek pristigle verifikatore kako su nepoželjni ne samo u Leposaviću već i na Kosovu uopšte. Okupljeni građani su zastavu pocepali, a tablu slomili.

Oba puta uoči isteka roka za postizanje sporazuma (prošle subote i utorka) u Prištini je naveliko radila berza svakojakih glasina. Tvrdilo se, na primer, kako je granica prema Makedoniji zatvorena, kako su putevi i mostovi minirani, kako i Srbi i Albanci čekaju prvu NATO bombu da krenu jedni na druge, kako vojska zauzima pozicije da odmah napadne ilegalni UČK, dok teroristi bez uniformi ilegalno pristižu u Prištinu i čekaju znak za početak... Strani novinari koji su tih dana želeli da "odu na teren", što u Prištini znači "da u društvu prevodioca i šofera Albanca obiđu mesta na kojima će sigurno nabasati na uniformisane vojnike UČK-a, teško su tih dana nalazili vodiče. Čak i za uobičajenu dnevnu tarifu od nekoliko stotina maraka. Oni koji su odlazili na teren vraćali su se kaljavi do ušiju. Uz put su obično negde morali da zalegaju, jer se na Kosovu prošle nedelje ponovo često pucalo.

GODIŠNJICE: Srđan Ilić, fotoreporter Asošijeted presa, morao je i na previjanje jer ga je u selu Bukoš nedaleko od Vučitrna stigao geler ispaljen iz minobacača - zajedno sa još pet policajaca. Za kratko vreme bio je to već četvrti put da se ime Srđana Ilića pojavilo u novinskim vestima - ove nedelje posle Bukoša, gde je dobio geler; prošle nedelje posle Amsterdama, gde je za fotografije s Kosova dobio treću nagradu na svetskom takmičenju za najbolju fotografiju; u januaru, kad je njegova fotografija (takođe s Kosova) osvojila prvu nagradu na jugo konkursu; pre nekoliko meseci Ilić je u vesti dospeo i zaslugom ministra za informisanje u Vladi Srbije Aleksandra Vučića, koji ga je u stilu "pljuni pa zalepi" optužio da po Kosovu slika "mudžahedine" i zatim ih, navodno, po svetskim novinama prikazuje kao Srbe.

U samoj Prištini i okolnim srpskim enklavama proteklih dana bilo je gotovo nemoguće sresti Srbina koji je bio spreman da mirno i bez otpora sačeka dolazak NATO trupa. Baš kao što je i u Drenici bilo nemoguće naići na Albanca iz redova UČK-a koji bi potvrdio kako će posle Rambujea pristati da bude razoružan. Ali, čak i oni Srbi koji su u prvi mah priželjkivali da NATO "jednom već dođe kako bismo zauvek završili s njima" nešto kasnije su izražavali nadu da će Milanče (predsednik Srbije Milan Milutunović) u zadnji čas nekako da "smanta" onog "Zmiju" (šef pregovaračkog tima kosovskih Albanaca Hašim Tači). U senci Milančeta i Zmije, i neizvesnosti oko bombardovanja, ostala je tako vest da je UČK po prvi put dobio svog vrhovnog komandanta, čiji je nadimak Sultan.

O 29-godišnjem Sultanu ne zna se mnogo. Govori se da je bez većeg vojnog znanja, ali da je po prirodi "napadač" jer je svojevremeno igrao na mestu centrafora u nekom seoskom fudbalskom timu. Do 15. marta, kada bi pregovori u Francuskoj trebalo da budu nastavljeni, o Sultanu bi moglo još mnogo toga da se sazna. Krajem februara pada godišnjica prvih većih okršaja između policije i UČK-a u Drenici. Nešto kasnije, 6. marta, pada i godišnjica smrti Adema Jašarija, sa kojim je Sultan zajedno učestvovao u mnogim akcijama. Posle nemuštog dogovora u Rambujeu, mnogi strahuju da bi sve ove kosovske "godišnjice" mogle biti obeležene "radno" i uz mnogo žrtava na obe strane.

U utorak uveče, neposredno posle vesti da se sve odlaže za tri nedelje, prištinske kafane bile su nešto punije nego obično. Ljudi su bili nešto manje "nervoz". Neki su se čak toliko opustili da su u kafićima sedeli okrenuti leđima prema ulazu, što se na Kosovu ubraja u rizično ponašanje. U jednom srpskom kafiću, na stolu zatrpanom flašama pećkog piva, u aneksu rasprave iz Rambujea neko od prisutnih je te večeri primetio: "Izvuče se NATO, ovoga puta!"